LAZAREV KANJON OAZA 2000.

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

Ovim smo počeli pre 15 godina. Predeo je bio neobeležen, i svi su me pitali GDE sam to snimala, gde se nalazi...

Gordana Atanasijević
Foto: Aleksandar Veljković

   Danas, ljudi iz PK „Dubašnica“ Zlot, lepo i vredno su markirali teren (i još će), a lepote Lazarevog kanjona su poznato i željeno odredište pasioniranih ljubitelja prirode.   

Pripremam i nastavak koji će prikazati lepote koje smo tu spoznali i koje sam nekima od vas pokazivala, ima još mnogo da se radi, ali ću i to rado podeliti sa svim ljubiteljima prirode i Lazarevog kanjona, kog obožavam.

Pozdravljam svoju TV ekipu, koja je sa puno entuzijazma iznela ovaj vrlo zahtevan rad, zahvaljujući čemu sada možemo gledati ovaj film, otrgtnut od zaborava.

 Ne zamerite na nesavršenosti, ipak je materijal star, iz VHS arhive, ali sadrži osnovne podatke o ovom lepom i dragocenom predelu, koje ćete teško igde naći.

Od srca, Gordana 🙂

Autor: Gordana Atanasijević/Objavljeno  15.05.2013.

ODRŽAN BORSKI SAJAM BILJA, MEDA I SEOSKOG TURIZMA…

TAMOiOVDE___

Minulog vikenda, 21. i 22. aprila u Sportskom cenru u Boru, održan je Sajam bilja, meda i seoskog turizma.

Ova, već tradicionalna, sajamska priredba ima za cilj da generalno promoviše  turizam, ali i da posebno istakne neke od segmenata turističke ponude.

Sajam je svečano otvorila Miljana Golubović, član opštinskog veća zadužena za kulturu i informisanje, koja je tom prilikom istakla, da po preporuci Svetske turističke organijacije, treba još više raditi na razvoju seoskog turizma.

Na ovogodišnjem Sajmu, 47 izlagača iz Aleksandrovca, Bora, Kragujevca, Boljevca, Pirota, Niša, Šapca, Zaječara, Čačka, Gadžinog Hana, Divčibara, Negotina i Knjaževca, predstavilo je svoju ponudu čajeva, preparata na bazi lekovitog bilja, meda, vina, suvenira i kategorisanih smeštajnih kapaciteta u  seoskim sredinama.

Po završetku prvog dana Sajma, za sve izlagače organizovano je celovečernje druženje uz večeru u restoranu „Medalja“, a drugog dana promotivni obilazak nekih od mnogobrojnih  borskih  turističkih lokaliteta. Nakon obilaska Površinskog kopa Bor, Brestovačke banje i Lazareve pećine, učesnici Sajma nisu skrivali najpre veliko iznenađenje, a potom i oduševljenje da borska opština poseduje prirodne i turističke vrednosti ovakvog kalibra.

Sajam su uspešno organizovali Turistička organizacija „Bor“, Društvo za lekovito bilje „Nana“, Sportski centar Bor i Udruženje domaćina za razvoj turizma opštine Bor. Da ova sajamska manifestacija bude uspešno realizovana, pored lokalne samouprave, izuzetno su pomogli: hotel „Albo“, konačište „Kristal“, „RTB“ Klub, „Srpska kruna“, Nacionalna služba zapošljavanja-filijala Bor, Ekonomsko trgovinska škola, Narodna biblioteka Bor, RTV Bor , “Bortravel“, KUD „Novo selište“ i  SZR „Tkanica“.

 Autor:Bora *S 

---

 

 

        

MOJE VREME SA SLEPIM MIŠEVIMA…

TAMOiOVDE___________________________

SLEPI MIŠEVI (Chiroptera)

Šta znate ili šta mislite o ovim čudesnim i verovatno najinteresantnijim živim bićima na planeti Zemlji?

Jeste li znali da spadaju u red sisara i mesojeda, da čine ¼ od ukupnog broja svih sisara, da naseljavaju sva kopnena područja izuzev krajnjih južnih i severnih delova ove planete, da je do sada poznato skoro 1.000 različitih vrsta.

Ili možda, da su jedina grupa sisara koja ima sposobnost aktivnog leta, da odmaraju tako što vise okačeni-naglavačke, da imaju svoja “obdaništa” u kojima se skupljaju ženke i ostavljaju svoje mladunce zajedno, kako bi se grejali međusobno dok mame odlaze u lov….

A krila od kože, koja je razapeta između prstiju, njihovi navigacioni uređaji i ultrazvuk, način na koji u potpunom mraku nepogrešivo lociraju objekte, prepreke ili plen, makar se radilo o najsitnijem insektu…

 U Evropi živi trideset vrsta.

A u Lazarevoj pećini kod Bora?

Pored drugih vrednosti koje poseduje, zbog bogatsva celokupne faune pa samim tim i slepim miševima i drugim pećinskim životinjama, među kojima ima i nekih endemskih vrsta, Lazareva pećina se svrstava među najznačajnije speleološke objekte u Srbiji.

U ovoj pećini i njenoj bližoj okolini do 2008. godine, stručnjaci su identifikovali 24 vrste slepih miševa.

Prve zapise o ovim sisarima u Lazarevoj pećini zabeležio je Jovan Cvijić tokom poseta u avgustu i septembru 1891. godine. Doduše, on ne navodi podatke o pojedinim vrstama iako je našao brojne kolonije.

Značajna istraživanja vrši tokom 1960,1965. i 1968. godine i dr. Đorđe Marić, tadašnji kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, a sistematizovana i intenzivna istrživanaja započinju 1993. godine  ekipe  stručnjaka iz Prirodnjačkog muzeja, Društva za očuvanje divljih životinja MUSTELA iz Beograda, kao i Društva mladih istraživača iz Bora.

Nađeni ostaci kostiju slepih miševa govore o nekada zaista mnogobrojnoj i raznovrsnoj koloniji, koja je značajno osiromašila usled izmene mikroklime u pećini, sredinom 50-ih godina 20.veka.

Još nekoliko činjenica koje mogu zanimati prosečnog čitaoca, iako se o ovome mogu i pišu čitave studije.

Na primer:

1. Vrste čiji su pojedinačni primerci prisutni tokom cele godine u pećini:

-Veliki potkovičar, Mali potkovičar, Dugoprsti večernjak i  Sivi dugouhi ljiljak.

2. Vrste koje se sreću izizetno i pretežno na ulazu pećine:

-Brkati večernjaci, Dugouhi večernjak, Veliki mišouhi večernjak,Mali mišouhi večernjak, Resasti večernjak, Patuljasti slepi mišić, Vodeni večernjak, Planinski slepi mišić, Veliki ponoćnjak, Srednji noćnik , Mali noćnik i Dugokrili slepi miš.

Pripadnici ovih vrsta povremeno su nalaženi na samom ulazu ili u prilaznom delu, ali nikad u samoj pećini.

3. Vrste koje su prisutne u kolonijama van perioda razmnožavanja:

-Južni potkovičar, Sredozemni potkovičar i Tamnooki potkovičar.

Južni i Sredozemni potkovičari se u ovoj pećini mogu videti u velikim mešovitim kolonijama od kraja septembra do kraja maja. Među njima se mogu videti povremeno i Tamnooki potkovičari, ali je njihova brojnost znatno manja od prethodne dve vrste. U tom periodu oni najčešće obitavaju u “Dvorani slepih miševa”, najdaljoj od ulaza, najvlažnijoj i najtoplijoj  prostoriji u pećini koja je zaštićena od promaje i spoljnih uticaja.

Markiranjem specijalnim krilnim markerima utvrđeno je da primerci iz ovih zimskih kolonija, krajem maja i početkom juna odlaze u druge speleoobjekte Zlotskog kanjona,  gde formiraju manje porodiljske kolonije u mestima u kojima započinju proces parenja, kote se i podižu svoje mladunce.

Za kraj ovog teksta, hajde da vam, za one koji to ne znaju, odgonetnem već pominjanu sposobnost ovih stvorenja da uglavnom  noću nepogrešivo lete i love svoj plen. Naime, oni  kroz nos ili usta  proizvode prodoran zvuk visokog tona, a potom svojim velikim ušima hvataju povratni odjek. Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini a zatim se velikom brzinom upućuju prema plenu, kao što su insekti u letu.

E da, love i oni „krupnije zalogaje” poput, žaba, ptica, pa čak i riba.

I nisu baš svi “slepi”. Pored grupe mesojeda, drugu grupu čine oni koji se hrane uglavnom materijama biljnog porekla (leteće lisice) poput voća, nektara, polena…

Oni već, za nalaženje “obroka” koriste svoje izuzetno oštro čulo mirisa i… krupne oči.

 Bora*S

---