VIDOVDANSKI-NOĆNI USPON NA RTANJ…

Planinarski klub „Šiljak“ iz Boljevca i ove godine organizuje  16. Vidovdanski uspon na Rtanj, koji se već niz godina, kao tradicionalna akcija Planinarskog saveza Timočkog regiona,  održava  u ovom periodu.

Izvor: Planinarski Klub „SILJAK“-Boljevac

Nakon okupljanja učesnika akcije u  odmaralištu Rtanj u noći između 24. i 25. juna, slede pripreme za uspon i  zvanično otvaranje akcije u 00:15 sati.

Polazak  na uspon južnom stranom planine, planiran je u 00:30 sati, stazom ukupne dužine 14,2 kilometra. Nakon četiri sata laganog hoda stiže se na vrh „Šiljak“.

Foto: Bora*S

Na samom vrhu Šiljak, učesnici akcije dočekuju svitanje koje donosi jedinstvenu atrakciju posmatrana izlaska sunca sa 1560 metara nadmorske visine.

Predviđeno vreme za boravak na vrhu planine je do 08:00 sati.

Od 08:00 do 11:00 sledi silazak sa planine i povratak u naselje Rtanj.

Nakon silaska sa planine, za sve učesnike akcije organizatori su uz  podršku Turističke organizacije Boljevac  obezbedili besplatan obrok.

Foto: Bora*S

Organizator 16. Vidovdanskog uspona na Rtanj, preporučuje potencijalnim učesnicima obaveznu opremu:

adekvatna obuća, voda, adekvatna i rezervna garderoba (poželjna i kabanica), naočare za sunce, zaštitna krema za sunce, overena planinarska i zdravstvena knjižica.

Takođe, organizator upozorava:

“ Vi učestvujete na sopstvenu odgovornost. Organizator zadržava pravo da otkaže uspon u slučaju vremenskih neprilika, pri čemu bi učešće bilo priznato i bila bi ponuđena alternativna rešenja.

Vodič uspona zadržava pravo da ne dozvoli uspon planinarima sa neodgovarajućom opremom, kao i da udalji sa uspona nedisciplinovane učesnike.

Organizator ne odgovara za eventualne povrede i nesrećne slučajeve izazvane samovoljom pojedinaca, nesreće izazvane zdravstvenim problemima koje učesnici nisu prijavili vodičima, kao i za nesreće izazvane pod uticajem alkohola i drugih nedozvoljenih sredstava.“

Izvor: Planinarski Klub „SILJAK“-Boljevac

Da, vidimo se na Rtnju !

Bora*S

__________________________________________________________________________

„Rtanj se nalazi u istočnoj Srbiji, na području Timočke krajine, nadomak Boljevca u istoimenoj ekološkoj opštini. Osnovna karakteristika ove karpatske planine je njen gotovo pravilan kupasti oblik, koji od davnina privlači znatiželju ljudi, predmet je raznih istraživanja, verovanja i legendi. Jednu od najlepših planina Srbije odlikuju povoljni mikroklimatski uslovi koji izuzetno deluju na zdravlje ljudi.

Bogatstvo koje nam je darovala priroda, sjedinjeno je u ambijentu planine Rtanj: endemske, autohtone biljke (rtanjski čaj na jugoistočnom potezu),samonikla jelova šuma i pašnjaci na severnim obroncima, lovišta (blizu 6.500 ha, srne i divlje svinje), obilje izvora pitke vode  („Akva Ultima“ je najsličnija čuvenoj francuskoj vodi „Evijant“).

Izvor: Turistička Organizacija Opštine Boljevac

 

Rtanjski vrh Šiljak (1565 m), kraškog reljefa, svojevrsni je prirodni fenomen.

Na vrhu Šiljak nalaze se ostaci kapele Sv. Đorđa sagrađene 1932, a osveštane 1986. Postoji inicijativa da se kapela obnovi. Legenda o zlatu, koja je vezana i za priče o dvorcu čarobnjaka, imala je za posledicu rušenje pomenute kapele na vrhu, koju je bolničarka Greta Minh podigla svom mužu Juliusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju. Rudnik kamenog uglja je bio otvoren 1903.godine, a postoje planovi za obnovu proizvodnje, pošto se rezerve procenjuju na 12 miliona tona. Zahvaljujući razvoju rtanjskog rudnika svojevremeno je osnovano i naselje Rtanj koje se nalazi na 640 metara nadmorske visine, a odatle put Boljevac- Rtanj, preko prevoja nastavlja ka Sokobanji.“

(Iz brošure „Rtanj- magična planina za odmor i rekreaciju“- TO Boljevac)

_______________________________________________________________________

 

„KUČAJ-BELJANICA“ NOVI NACIONALNI PARK…

Posle više od 30 godina, Srbija dobija šesto područje prirode sa najvišim stepenom zaštite. Deo ove netaknute prirode su i najveći rezervoar pitke vode u Srbiji i prašumski rezervati

Dragana Petraš / Foto I. Marinković

POSLE više od tri decenije, Srbija će dobiti novi nacionalni park! Planine Kučaj i Beljanica, uz Frušku goru, Đerdap, Taru, Kopaonik i Šar-planinu, biće šesto prirodno područje pod najvišim stepenom zaštite.

U „elitnom“ društvu, ovi predeli netaknute prirode naći će se jer su najveći rezervoar pitke vode u Srbiji, imaju velike površine pod šumama u okviru kojih je nekoliko prašumskih rezervata, tri stroga prirodna rezervata, oko 150 speleoloških objekata, 12 spomenika prirode…

Zvanično proglašenje novog nacionalnog parka „Kučaj-Beljanica“, kako „Novosti“ saznaju, očekuje se naredne godine. Njegova severna „granica“ je Beljanica, a južna Kučaj, pod čijim najvišim vrhom izvire Resava. Obuhvataće 50.000-60.000 hektara, najviše u opštini Despotovac, kao i u atarima Žagubice, Bora i Boljevca. U Zavodu za zaštitu prirode Srbije kažu da će biti svrstan u prvu kategoriju kao zaštićeno područje od međunarodnog i nacionalnog izuzetnog značaja.

– Mnogo je prirodnih vrednosti koje kučajsko-beljanički planinski masiv „kvalifikuju“ da bude proglašen novim nacionalnim parkom u Srbiji – kaže Dragana Petraš, koordinator izrade studije zaštite „Nacionalni park Kučaj-Beljanica“. – Ovo područje je, pre svega, najveći rezervoar pitke vode u Srbiji sa mnogobrojnim kraškim izvorima i vrelima. Osim toga, ima očuvane velike površine pod šumama. Bukove sastojine u okviru kojih je izdvojeno nekoliko prašumskih rezervata. Ujedno, Kučajske planine su najveći nenaseljeni prostor u Srbiji.

Dosad je na području budućeg nacionalnog parka, po rečima naše sagovornice, zaštićeno 12 spomenika prirode, tri stroga rezervata prirode – Vinatovača, klisura Resave i Busovača, kao i jedan predeo naročite prirodne lepote.

– Pećine i drugi speleološki objekti, njih 150, posebno su blago ovog kraja, a najpoznatije su Velika Atula i Radoševa i Zlotska pećina – priča Petraš. – Iz bogatog geonasleđa izdvajaju se Lazarev kanjon, čuvena prerast Samar, uvala Rečke i Busovata. U čitavom području rastu stare, reliktne biljne vrste kao što su tisa, grab, bršljan, jorgovan… Stanište je 755 takozvanih biljnih taksona, što je petina ukupne flore naše zemlje, a čak 45 je u Crvenoj knjizi flore Srbije. Tu raste i srpska ramonda, cvet feniks čijim se nošenjem na reveru u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Planinska celina Kučaj-Beljanica, kaže naša sagovornica, dom je i za 23 odsto faune gmizavaca, 130 vrsta ptica i 70 odsto ukupne faune sisara. Među njima su i ris, vidra, mrki medved i vuk koji su na Crvenoj listi ugroženih kičmenjaka Srbije.

* Lazarev kanjon / Foto ZZPS / Dragan Bosnić

– Oblast novog nacionalnog parka, istovremeno je bogata i kulturno-istorijskim nasleđem, još od praistorije – naglašava Petraš. – U okolini Despotovca nađeni su najstariji ostaci ljudskih naseobina na ovim prostorima, a naselje u Zlotskoj pećini u kom su izrađivani nakit, alatke i oružje, postojalo je od četvrtog milenijuma pa do sedmog veka pre naše ere. Tu su i manastiri Manasija i Ravanica, ali i Senjski Rudnik, i Aleksandrov potkop, koji je nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.

ČEKAJU 20 GODINA

PRVA obimna istraživanja područja Kučaj-Beljanica urađena su još 1949. godine – kaže Dragana Petraš. – Tada su u tom kraju, zaštićeni i proglašeni i prvi spomenici prirode – Velika Atula i Radoševa pećina. Potonja obimna, višegodišnja istraživanja stručnjaka našeg Zavoda potvrdila su da planinska celina Kučaj-Beljanica poseduje osobine nacionalnog parka. A, sama ideja da to i zvanično postane, „provlači“ se dvadesetak godina.

SRPSKE PRAŠUME

PRAŠUME Vinatovača i Busovata su već strogo zaštićeni prirodni rezervati kučajsko-beljaničkog planinskog masiva – objašnjava naša sagovornica. – Poznati su po očuvanim, vrlo kvalitetnim bukovim šumama. Među njima ima mnogo stabala starijih od 200 godina, dok su neka stabla bukve pravi gorostasi – visoki po 46 metara i prečnika većeg od metra.

J. MATIJEVIĆ 

Izvor: novosti.rs/27. maj 2017.

________________________________________________________________

 

RTANJ, MAGIČNA SRPSKA PLANINA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________

Mistična,  piramidalna, prepuna tajnovitih zlatnih, lekovitih, magnetskih izvorišta, zagonetnih svetlećih kugli, ova planina je, beleže i naučnici, i jedina veza sa vasionom i vanzemaljcima.Hoće li Rtanj, 200 kilometara udaljen od Beograda, između Sokobanje i Boljevca, s najvišim vrhom Šiljak 1.565 metara odakle puca vidik na Savu i Dunav, na Kopaonik, Suvu i Staru planinu, s retkim prirodnim, mističnim čarima, afrodizijačkim rtanjskim čajem, skrivenim zlatom i najzdravijom vodom za piće nazvanom „Euro-akva“, kao i dokazanim magnetizmom i zagonetnim svetlećiim kuglama na piramidalnom vrhu, ponovo oživeti, pitanje je koje odavno zaokuplja našu i svetsku javnost.

Poslednjih dana Rtanj je, zahvaljujući i pisanju engleskih listova „Tajmsa“ i „Dejli mejla“, postao jedna od svetskih atrakcija, jer će se, u slučaju smaka sveta po proročanstvu Maja, navodno jedino tamo održati život.

– „Milenijum grupa“ iz Beograda zaokružila je turističku ponudu, ali je to nedovoljno, pa smo rešili da dovedemo investitore i, uz pomoć Opštine, preuredimo oko 100 napuštenih kuća i ceo kraj učinimo atraktivnijim za goste iz zemlje i sveta. Mnogi će poželeti i da se vrate ili započnu život na Rtnju.

U nekoliko zgrada vratili su se penzionisani rudari ili njihova deca i unuci iz Beograda, Bora, Kruševca i oni tu provode leto. Ipak, ostalo je niz domova i lepih zdanja prepuštenih zubu vremena -kaže dr Nebojša Marjanović, predsednik Opštine Boljevac dodajući da je „Milenijum grupa“ već obnovila motel i, u saradnji sa Opštinom Smederevo, nekadašnji Pionirski dom sa 200 postelja. Uređen je prostor oko motela, gosti su zadovoljni domaćom hranom (gibanica i rtanjsko kiselo mleko imaju brend) i čistim vazduhom, stazama za šetnju, sportskim terenima.

-Za svaku Novu godinu dođe najmanje 300 do 500 gostiju.  Da je i hiljadu mesta bilo bi malo. Kada se obnove preostali ruinirani objekti dolaziće, kao nekad, i đačke ekskurzije, planinari, izviđači, berači lekovitog bilja, lovci, ali i oni koji veruju u vanzemaljska bića na Rtnju i ostale čudne pojave u ovom kraju-podsećaju u Turističko-ugostiteljskom komleksu Rtanj, ne zaboravljajući planinarske uspone za Božić i Vidovdan kada se okupi i do 7.000 ljudi.

Vlasnik restorana „Šumski raj“ Dragoslav Milenović „Šou“ više od tri decenije živi u starom rudarskom naselju ispredajući neponovljive, uverljive priče:

-Planina je tajnovito šupljikava, u sebi sadrži najlekovitije bilje i vodu , recimo „muški čaj“, zlato.Vanzemaljci se u sve to bolje razumeju nego mi. To je potvrdila i knjiga Dušana Ninića „Otkrića“ o Rtnju, vanzemaljcima i obnovljenom svetu. Na novim otkrićima radi i Centar za istraživanja i ekologiju „Duh Rtnja“ koji okuplja naučnike iz Srbije i celog sveta. Oni su ubeđeni u magičnu moć rtanjske piramide koja će nas spasiti od apokalipse. Jer, Rtanj je navodno jedinstveni i jedini antenski stub u svetu „vezan“ sa kosmosom.

Dr Marjanović neće da otkrije sve poslovne tajne.

-Obnoviće se stara naselja, vratiti otvoreni bazen, ponovo podići veliki park sa 150 vrsta drveća i ukrasnog šiblja, spreman je i muzej Rudnika Rtanj, jedinstven u svetu. Bitno je i da se završava dogradnja savremenog puta Zaječar-Paraćin -naglašava dr Marajanović podsećajući da je rudnik uglja na ovim prostorima otvoren 1902. i da je radio i prvih godina nakon Drugog svetskog rata. U rudniku je, primerice, 1923. godine radilo oko 600 rudara koji su godišnje davali pet do deset odsto ukupno iskopanog uglja u Srbiji.

 Brendirana i rtanjska voda “Ultima”

Od pre tri godine, podno Rtnja, otvorena je prva Fabrika zdrave pijaće vode u istočnoj Srbiji “Euroakva”, jedina koja ništa ne “fabrikuje”, jer se direktno sa izvorišta pretače u boce. Moćna, rtanjska zdrava voda danas je na tržištu Srbije, Crne Gore, Nemačke i Malte. Vlasnik fabrike „Megatrend“ Beograd, uložio je u otvaranje 3,5 miliona evra. Ove godine potrošačima biće ponuđeno 6 miliona, mada je godišnji kapacitet 65 miliona litara. I to je neizmerno, nekada tajnovito, blago magičnog Rtnja.

 Kapelica na vrhu piramide

Na vrhu Rtnja nalaze se ostaci kapelice posvećene Svetom Đorđu, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika kamenog uglja, podigla supruga Greta početkom tridesetih godina 20. veka. Ovu kapelicu dinamitom su razrušili “lovci na zlato”.

Gotovo ista kapela sagrađena je u etno naselju podno Rtnja, ali će Opština Boljevac sve učiniti da se dogradi i ruševima na vrhu planine, jer je reč o svojevsrnoj turističkoj atrakciji i sećanju na prvog vlasnika čuvenog rudnika.

Tekst: B. Filipović/Foto: Bora*S, B. Filipović, trojka.rs

---

 

ODRŽAN BORSKI SAJAM BILJA, MEDA I SEOSKOG TURIZMA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Minulog vikenda, 21. i 22. aprila u Sportskom cenru u Boru, održan je Sajam bilja, meda i seoskog turizma.

Ova, već tradicionalna, sajamska priredba ima za cilj da generalno promoviše  turizam, ali i da posebno istakne neke od segmenata turističke ponude.

Sajam je svečano otvorila Miljana Golubović, član opštinskog veća zadužena za kulturu i informisanje, koja je tom prilikom istakla, da po preporuci Svetske turističke organijacije, treba još više raditi na razvoju seoskog turizma.

Na ovogodišnjem Sajmu, 47 izlagača iz Aleksandrovca, Bora, Kragujevca, Boljevca, Pirota, Niša, Šapca, Zaječara, Čačka, Gadžinog Hana, Divčibara, Negotina i Knjaževca, predstavilo je svoju ponudu čajeva, preparata na bazi lekovitog bilja, meda, vina, suvenira i kategorisanih smeštajnih kapaciteta u  seoskim sredinama.

Po završetku prvog dana Sajma, za sve izlagače organizovano je celovečernje druženje uz večeru u restoranu „Medalja“, a drugog dana promotivni obilazak nekih od mnogobrojnih  borskih  turističkih lokaliteta. Nakon obilaska Površinskog kopa Bor, Brestovačke banje i Lazareve pećine, učesnici Sajma nisu skrivali najpre veliko iznenađenje, a potom i oduševljenje da borska opština poseduje prirodne i turističke vrednosti ovakvog kalibra.

Sajam su uspešno organizovali Turistička organizacija „Bor“, Društvo za lekovito bilje „Nana“, Sportski centar Bor i Udruženje domaćina za razvoj turizma opštine Bor. Da ova sajamska manifestacija bude uspešno realizovana, pored lokalne samouprave, izuzetno su pomogli: hotel „Albo“, konačište „Kristal“, „RTB“ Klub, „Srpska kruna“, Nacionalna služba zapošljavanja-filijala Bor, Ekonomsko trgovinska škola, Narodna biblioteka Bor, RTV Bor , “Bortravel“, KUD „Novo selište“ i  SZR „Tkanica“.

 Autor:Bora *S  

____________________________________________________________________________________________

 

 

 

        

RTANJ-NEBESKA GORA JUŽNIH KARPATA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________

Planina Rtanj nalazi se u istočnoj Srbiji, u blizini Boljevca, 28 km od Sokobanje a oko 200 km od Beograda.

 

 

Sa svoja tri vrha – Kusak, Prisla i najviši među njima, Šiljak (1565 m) – čini južni deo Karpatskih planina, prostirući se dužinom od oko sedam kilometara od istoka ka zapadu.

Ova planina privlači ljude iz svih krajeva Srbije. Tu možete sresti, osim planinara, i bicikliste i druge sportiste, ali i organizovane školske ekskurzije i turiste iz raznih krajeva.

Od podnožja Rtnja (oko 800 m) do Šiljka stiže se za oko 3 sata pešačenja, a nagradu za napor predstavlja veličanstveni pogled sa vrha planine na sve strane Srbije. Tokom vedrih dana, pogled se pruža sve do Save i Dunava na severu, do Kopaonika na jugozapadu, Suve planine na jugu i Stare planine na istoku.

Na samom vrhu nalaze se ostaci kapelice, posvećene Svetom Đorđu, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju, podigla supruga Greta početkom tridesetih godina 20. veka.

Ovu kapelicu su dinamitom uništili tragaoci za zlatom verujući da se na tom mestu krije ogromno blago.

Iako se za ovu planinu vezuju neobične i fantastične priče, ona pleni svojom lepotom i jedinstvenošću. Padine Rtnja bogate su raznovrsnim lekovitim biljem, a posebnu retkost predstavlja rtanjski čaj. Ova biljka raste samo na ovoj planini, i to u njenom središnjem pojasu.

Koristi se za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i mokraćnog sistema, a spolja se upotrebljava kod upala kože i sluzokože. Bere se sredinom avgusta na tradicionalnoj berbi, a svake godine 7. jula, u okviru manifestacije „Sveti Jovan Biljober“, u Sokobanji organizuje se izlet na planinu Rtanj.

Tada veliki broj turista iz svih krajeva Srbije učestvuje u branju lekovitog bilja i usponu na Šiljak koji, uzdižući se u obliku kupe, čini ovu planinu gospodarem cele istočne Srbije.

Zbog svoje izuzetne lepote i atraktivnosti, u kalendar aktivnosti Planinarskog saveza Srbije uvrštena je republička akcija Božićni uspon na Rtanj, a poseban izazov predstavlja tradicionalni Vidovdanski noćni uspon.

Foto: Ana Marinković, Vladimir Despotović i Bora Stanković

Tekst:A.M.  Izvor:MC

---

 

MOJE VREME NA VALJA RNŽU…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________

Na Valja Rnžu, podno Malinika, danas je polaganjem venaca i cveća na spomenik  žrtvama fašizma, obeležena 70 – godišnjica od ustanka naroda Srbije 7. jula 1941. godine.

To su učinile delegacije opština i boraca NOR – a Zaječara, Boljevca i Bora.

 

 

 

 

 

Poštovanom narodu ovog kraja i gostima na  tradicionalnoj manifestaciji, govorili su dr Nebojša  Marjanović, predsednik opštine Boljevac, Slobodan Knežević, član veća opštine Bor i Brana Filipović, zamenik predsednika SUBNOR – a Bor.

 

 

 

 

 

 

 

Mlađani članovi KUD-a “Bor“ izveli su  bogat kulturno – umetnički program.

 

 

 

 

 

 

Da se zna i upamti, da se nikad ne prepusti rđi zaborava.

“Poštovani narode, dragi borci i potomci slavnih, junačkih predaka, na Vama je najveća odgovornost za negovanje najsvetlijih tradicija našeg miroljubivog, ponosnog i prkosnog Srbina i Čoveka.

Neka živi slobodarska, otadžbinska i nepokorom uzavrela Srbija, neka 7. jul i ovo ustaničko gnezdo uvek budu u našim mislima, i mislima naših potomaka, naše mlade generacije… Živeli i  srećne Vam julske vatre slobode…”

(Deo iz govora Brane Filipovića sa današnje svečanosti na Valja Rnžu.)

 

 

 

Na kraju svečanosti, organizator je za sve prisutne priredio ručak – vojnički pasulj.

I, baš se dobro jelo!

 

 

Moje vreme OVDE, na Valja Rnžu, posebno je obojila ova malena princeza. Sa kosom boje žita.

Autor: Bora Stanković

REVIZIJA STRATEGIJE TURIZMA SRBIJE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________

Turizam  je identifikovan kao potencijalni pokretač ekonomskog rasta, kako je navedeno u Strategiji turizma Republike Srbije iz 2006. godine.

Zbog boljeg uvida u stanje turizma pojedinih turističkih destinacija, u Knjaževcu je 7. aprila organizovan  radni sastanak grupe stranih i domaćih eksperata sa turističkim poslenicima opština Knjaževac, Zaječar, Sokobanja, Bor i Boljevac.

Uprkos jedinstvenim prirodnim, arheološkim i kulturnim dobrima, sa osam UNESCO lokaliteta, centralnim položajem u jugoistočnoj Evropi i potencijalima da osvoji mnogo veći udeo na tržištu među domaćim i stranim turistima, međunarodno tržište još ne vidi Srbiju kao jednu od značajnih turističkih destinacija.

Srbija ostvaruje ispodprosečne rezultate u sektoru turizma. Zato  je neophodno da što pre uskladi svoju ponudu sa očekivanjima tržišta. U tom kontekstu formulisan je dvogodišnji projekat  “Podrška sprovođenju Nacionalne strategije razvoja turizma”, koji finansira Evropska unija, a koji je započeo 23. maja 2010. godine.

Glavni cilj projekta je povećanje doprinosa turizma nacionalnoj ekonomiji Srbije, a jedan od najznačajnijih zadataka Projekta je pregled i revizija Strategije turizma Republike Srbije uz brojne druge aktivnosti kao što su: pregled mehanizama sprovođenja Strategije turizma, razvoj kapaciteta Nacionalne turističke razvojne korporacije da u potpunosti podrži sprovođenje postojeće strategije,identifikuje, unapredi i razvije akcione planove koji će omogućiti investicije javno – privatnog partnersta, promoviše i podiže kvalitet standarda nekretnina ovog sektora, ljudskih resursa i turističke infrastrukture.

Potom, da podrži druge državne institucije nadležne za sprovođenje Strategije, daje predloge za ažuriranje propisa u skladu sa najboljom praksom EU, podrži tržišno pozicioniranje i brendiranje na međunarodnoj turističkoj mapi.

Cilj radnog sastanka bio je kratko predstavljanje projekta uz diskusiju i razmenu mišljenja i uočenih problema. Kroz diskusiju su članovi ekspertstkog tima od strane lokaknih turističkih poslenika upoznati sa stavovima i predlozima mogućih razvojnih pravaca i optimalnih rešenja. Obuhvaćeno je između ostalog i sledeće :
– dosadašnji razvoj turizma i njegovi rezultati u lokalnim sredinama,
– razvoj turističkih proizvoda i usluga i neiskorišćenih potencijala za razvoj konkurentske turističke ponude,
– turistička potražnja i karakteristike sadašnjih i potencijalnih turističkih posetioca,
– investicione ideje i planovi, kao i problemi u njihovoj realizaciji,
– pravna i druga normativna pitanja razvoja turizma,
– organizacija i saradnja sa turističkim i drugim organizacijama u turističkoj destinaciji.

Ovaj radni skup predstavlja početak zajedničke saradnje i partnerstva u kreiranju buduće strategije razvoja turizma Srbije i predloga rešenja za realizaciju budućeg razvoja turizma u Srbiji.

Turistički potencijali, resursi i proizvodi borske opštine su skoro beznačajno tretirani kao i u postojećoj Strategiji razvoja turizma. Ovoga puta imamo priliku da u nastavku konstruktivne saradnje sa realizatorima ovog Projekta, toliko već hvaljene i neiskorišćene borske turističke resurse,  adekvatno pozicioniramo. Hoćemo li?

Tekst i foto: Bora Stanković