ZDRAVLJE (TELO I DUH)

CRTEŽ RAZOTKRIVA

Većina nas nesvesno nešto crta dok priča telefonom ili sedi na sastanku. Bilo da su to jednostavni crteži, bilo da su geometrijski oblici, ne bacajte ih. Oni otkrivaju mnogo toga pre svega o vašem trenutnom raspoloženju, ali i o karakteru, tvrde psiholozi.

Spirale, krugovi, talasaste linije

USMERENI STE NA SEBE
Tuđi problemi vas u ovom momentu ili ne interesuju ili sasvim malo marite za njih. To što počinjete da crtate spirale ili kružiće znači da vam je u datoj situaciji neophodno da se usmerite na sebe i napravite distancu od okruženja. Tako pronalazite način da savladate agresiju i odolite iskušenju da planete i uvredite sagovornika.

Cvetići, sunce, ukrasi
USAMLJENI STE
U duši vam uopšte nije tako vedro kako na crtežu izgleda. Pre će biti da je suprotno. Nedostaju vam bliskost i nežnost, i to nesvesno prenosite na papir. Crtate ono o čemu maštate, a vaša poruka glasi: „Obratite pažnju na mene!“ Dakle, čim vaša ruka počne da crta sunce, pozovite prijatelje i družite se.

Mreža
MAZOHISTA STE
Nalazite se u nezgodnoj situaciji. Svaka odlučna, debela linija simbolizuje napad u koji nećete krenuti. Ako na kraju uokvirite crtež, znači da je problem izglađen. Nije rešen, već je samo stavljen pod tepih. Niste borbene prirode, već ste skloni da gutate uvrede. A to krije opasnost nagomilanog razočaranja.

Ornamenti
DOSADNO VAM JE
Oštri uglovi i zaobljene linije spajaju se u ukrasni motiv koji se ponavlja. Takva šara govori o tome da vam je dosadno, da želite da prekinete telefonski razgovor ili odete sa sastanka. Ako uvek crtate takve šare, to može da znači da vam se život pretvorio u rutinu. Zato prekinite monotoniju koja vas guši i promenite nešto.

Krstići
IMATE OSEĆAJ KRIVICE
Ljudi ih često crtaju, s tim što su ženski krstići uglavnom ukrašeni, a muški jednostavnih i strogih linija. U oba slučaja crtanje krstića nagoveštava osećaj krivice koja je nastala kao posledica situacija u kojoj se trenutno nalazite. Nešto vas muči: ili sami sebi nešto zamerate ili vas je prekorio sagovornik.

Čovečuljci
BOJITE SE ODGOVORNOSTI
Njihov veseli izgled vara. Čovečuljci su znak bespomoćnosti ili želje da se izbegne odgovornost. Čovečuljke crtamo kad treba da kažemo konačno „ne“ ili kad treba da donesemo i saopštimo odluku koja možda neće biti prihvaćena s odobravanjem, pa nikako ne možemo da se nateramo da to uradimo. Čovečuljke u svom blokčetu shvatite kao upozorenje. Presecite i prihvatite odgovornost kako se posle ne biste osećali kao slabić.

Kvadratići, trouglovi, geometrijski oblici
HRABRI STE
Jedno je sigurno – vas niko neće prevesti žednog preko vode. Imate jasne ciljeve i uverenja, gotovo nikad ne skrivate svoje mišljenje i ne uzmičete pred neprijateljima i konkurencijom. Što su oštriji geometrijski oblici koje crtate, to ste vi agresivniji, mada to nije primetno na prvi pogled.

Pčelinje saće
PORODIČNI STE TIP
Volite mir i harmoniju i vodite uredan život. Ako već nemate porodicu, ovakav crtež može da signalizira vašu potrebu za svijanjem porodičnog gnezda. Vaš problem je verovatno u tome što odbijate da priznate koliko vam je brak važan i koliko maštate o njemu.

Šahovska polja
PATITE OD KOMPLEKSA
Očigledno se nalazite u veoma komplikovanom i neprijatnom položaju. Intenzivno tragate za efikasnim načinom da prevaziđete situaciju. U ovom je najbolje da ništa ne prećutkujete i ne krijete. Ako često crtate šahovska polja, verovatno imate skrivene komplekse.

Izvor: Žena +

POLOŽAJ U KOME SPAVATE OTKRIVA VAŠU LIČNOST

 Istražujući nesanicu i druge poremećaje spavanja, lekari i psiholozi došli su do zanimljivih zaključaka: kao što volimo različitu hranu i biramo različite partnere, tako se razlikujemo i po položaju u kojem spavamo. Na tu temu sprovedeno je nekoliko istraživanja na većem broju ispitanika, a psihološki testovi su pokazali kako su osobama koje dele sklonost prema određenoj spavaćoj pozi, često zajedničke i određene psihološke osobine.

 Fetus: osoba spava na boku, skupljena i savijenih nogu, često i s rukama podmetnutim pod glavu ili jastuk.
Ako spavate u ovom položaju, voleli biste da vas smatraju jakom osobom koja ima kontrolu u svojim rukama, ali zapravo ste meki i najverovatnije tim gardom samo štitite svoju osetljiviju stranu. Stidljivi ste prilikom upoznavanja novih ljudi, ali se širom otvarate kada ih upoznate.

 Cepanica: na boku, ispruženih ruku i nogu
Vi ste ekstrovertna osoba koja teško može da odoli zabavama i drugim društvenim okupljanjima. Volite ljude i volite da pripadate određenoj grupi. Možda olako dajete svoje poverenje drugim ljudima i to vas često dovodi u nepriliku.

Čeznutljivac: takođe na boku, ali s lagano savijenim telom i rukama ispruženim prema napred.
Često ostavljate utisak da ste mnogo drugačiji od onog što zaista jeste. Mnogi ljudi vas smatraju osobom otvorenom za komunikaciju, širokogrudnom, koja ne pati od predrasuda, ali često možete da budete vrlo cinični. Skloni ste sumnji u ljude i situacije i treba vam puno vremena da se odlučite na nešto. Ali, kada donesete odluku, najčešće je se slepo pridržavate.

Vojnik: osoba spava ispružena na leđima
Mirni ste, rezervisani i introvertni. Ne volite da vam bilo ko narušava životnu rutinu. Ali, ispod te fasade nalazi se čelična volja – imate vrlo visoke standarde, prema kojima procenjujete i sebe i druge.

Slobodni pad: na stomaku, s rukama položenim iznad glave
Najčešće ste iskreni i ne krijete svoje mišljenje, iako vas neki ljudi smatraju preglasnom osobom. Međutim, duboko u sebi ste nervozni i nesigurni u sebe. Ne primate dobro kritike, pa zapravo preferirate da se sklonite od bilo koje konfliktne situacije.

 Morska zvezda: na leđima, s raširenim rukama (ili položenima prema gore)
Ovo je pravi ‘materijal’ za dobrog prijatelja, umete da slušate veoma pažljivo i uvek ste otvoreni za probleme drugih, ne oklevate kad je nekome potrebna pomoć. Izbegavate da se nađete u centru pažnje, ali rado ćete pomoći u svakoj situaciji.

 Žena Blic

MALOKRVNOST– skriveni uzrok pada koncentracije i problema sa učenjem

 Anemija usled nedostatka gvožđa je najčešća nutritivna deficijencija u svetu. Premapodacima SZO preko dve milijarde ljudi ima ovaj poremećaj Neophodno je ispitivanje uzroka anemije i uzimanje preparata gvožđa minimum četiri meseca, zatim pravilna, redovna i raznovrsna ishrana bogata vitaminima Neophodna je kontrola krvne slike od strane Vašeg lekara u slučaju ispoljavanja simtoma kao i redovne kontrole ginekologa

Da li ste nekad iskusili tegobe kao što su glavobolja, problemi sa koncentracijom, zujanje u ušima, pospanost, zamaranje pri naporu, lupanje i preskakanje srca, imali lomljive nokte, izgledalo bledo, imali istanjenu kosu koja je lomljiva i lako opada?

Ovi simptomi i znaci koje sam naveo mogu biti posledica malokrvnosti ili anemije.

Anemija predstavlja manjak crvenih krvnih zrnaca ili eritrocita. Usled nedostatka eritrocita postoji i manjak hemoglobina, belančevine sadržane u eritrocitima koji prenosi kiseonik ćelijama tkiva u vašem organizmu kao što su mozak, srce, mišići. Usled toga dolazi do osećaja zamora, pospanosti, teškoće prilikom učenja ili pada koncentracije, lupanja srca.

Ovi simptomi su često podmukli i mogu se pomešati sa uzimanjem nekih lekova ili se često lako zamenjuju sa tegobama koje se viđaju u drugim oboljenjima. Najčešća forma anemije je anemija koja se javlja usled nedostatka gvožđa ili sideropenijska anemija. Ona nastaje kao posledica manjka gvožđa usled neadekvatnog unosa ili poremećenog preuzimanja gvožđa od strane organizma ili dugotrajnog nemprimetnog gubitka krvi. Koliko je ova anemija rasprostranjena govore podaci Svetske Zdravstvene Organizacije da je preko dve milijarde ljudi širom planete pogođeno ovim poremećajem. Najrizičnije grupe koje pogađa ovaj poremećaj su: deca, adolescenti i trudnice. To su starosne grupe koje imaju povećane potrebe za gvožđem i gde svako oboljenje koje dovodi do gubitka krvi ili poremećene resorpcije gvožđa vrlo lako dovodi do negativnog bilansa gvožđa, tj. poremećaja ravnoteže gvožđa (homeostaze) u organizmu i ispoljavanja anemije.

Kod muškaraca do negativnog bilansa gvožđa dolazi najčešće usled gubitka gvožđa u crevima, hroničnim malim krvarenjima iz digestivnog trakta koje su prozrokovane npr. čirom, želudačnom kilom, hroničnim gastritisom, prouzrokovanim najčešće bakterijom Helicobacter pylori, divertikulozom, tumorima digestivnog trakta. Kod žena u uzroke anemije se pored navedenih mogu pripisati i povećane potrebe za gvožđem usled gubitka krvi menstrualnim krvarenjima – menoragijom, ili drugim ginekološkim stanjima kao što su miom (dobroćudni tumor materice), hormonski poremećaji koji dovode do obilniih menstruaciji…

Dijagnoza ove anemije se postavlja od strane Vašeg lekara anamnezom, pregledom i na osnovu nalaza u krvnoj slici niskih vrednosti eritrocita (Rbc), hematokrita (Hct), hemoglobina (Hgb), srednjeg volumena eritrocita (MCV), a u biohemijskim nalazima niskim vrednostima gvožđa (Fe), feritina i visokim vrednostima ukupnog kapaciteta vezivanja gvožđem (TIBC). Na osnovu ovih nalaza Vaš lekar će Vam prepisati oralne ili intravenske preparate gvožđa i uputiti Vas specijalisti gastroenterologu, ginekologu ili hematologu radi otkrivanja uzroka.

Postoje različiti preparati gvožđa na našem tržištu. Kod određenog broja ljudi oni se loše tolerišu, mogu dati metalni ukus u ustima, dovesti do osećaja mučnine, povraćanja, bolova u predelu želuca. Ovo se može izbeći promenom vrste preparata koji koristite, uzimanjem preparata pola sata pre obroka ili dva sata nakon obroka. Uglavnom, ovi preparati gvožđa imaju eliminisan metalni ukus maskiran ukusima ribizle, borovnice. Nephodno je da uz preparate gvožđa uzimate i folnu kiselinu, i vitamin C u dnevnoj dozi od 1000mg jer ono pospešuje resorpciju gvožđa. Terapiju preparatima na bazi gvožđa je potrebno uzimati barem četiri meseca jer je rezerve gvožđa u organizmu neophodno popuniti.

Autor ovog članka Vam savetuje redovnu, pravilnu, raznovrsnu multivitaminsku ishranu. Ne pribegavajte lečenju anemije na svoju ruku, jer je za pravilno lečenje anemije neophodno da se obratite lekaru radi ispitivanja uzroka anemije.

Autor Aleksandar Ivanović

magazin Student

PRELAZAK NA LETNJE I ZIMSKO VREME  ŠTETNO ZA ORGANIZAM

Vodeći nemački hronobiolog Til Roneberg već duže vreme se zalaže za ukidanje prelaska na zimsko i letnje vreme u celom svetu, smatrajući da pomeranje skazaljki na satu ima izuzetno štetne posledice po organizam. Prelazak na letnje vreme za nemačkog hronobiologa predstavlja nedopustivo mešanje u prirodni ritam sna i budnosti.
Na osnovu mnogobrojnih eksperimenata Roneberg dokazuje da taj, kako kaže „kolektivni dogovor da se sa radom počinje jedan sat ranije“ veoma negativno utiče ne samo na subjektivno osećanje ljudi, već i na njihovu produktivnost. Nemački naučnik naglašava da je za usklađivanje „unutrašnjih“ časovnika sa „socijalnim“ pri prelasku na letnje ili zimsko vreme potrebno najmanje tri do četiri nedelje, pa i više ako proleće kasni ili se leto odužilo. Opasnije od toga je samo smenski rad, kada se dan menja za noć, a noć za dan. Takvu dinamiku, međutim, diktiraju potrebe proizvodnje, a prelazak na letnje vreme je potpuna besmislica, zaključuje Roneberg.

„Muškarcu je potrebno šest sati sna, ženi sedam, a budali – osam“, rekao je jednom Napoleon, koji je spavanje smatrao za gubljenje vremena, i sam je spavao samo šest sati, kao i poznati pronalazač Edison. Ajnštajnu je međutim, bilo potrebno najmanje deset sati sna, a on kao što je svima poznato, uopšte nije bio budala. Potrebe za snom, kao i vreme za uspavljivanje i buđenje su individualni i u velikoj meri genetski određeni, ukazuje u svojoj knjizi „Wie wir ticken“ (Kako idu naši unutrašnji satovi) vodeći nemački hronobiolog. „Ko rano rani dve sreće grabi“, „Ko pre ustane sve pečurke ubere, a pospan i lenj koprivu bere“ slične poslovice imaju skoro svi narodi, a njihov smisao je očigledan – ljudi koji spavaju više i duže smatraju se za lenjivce. Til Roneberg, koji je vodio istraživanja u Nemačkoj, Španiji, SAD, Indiji, Brazilu, i analizirao detaljnu informaciju o 80.000 stanovnika na tri kontinenta, smatra da su slične „narodne mudrosti“ beznadežno zastarele, i verovatno su odgovarale stvarnosti kada se većina stanovništva bavila poljoprivrednom na predindustirjskom nivou.

Oko 60 odsto Evropljana se ubraja u takozvane noćne „sove“, što znači da ležu kasno, a kasno i ustaju, što nije uvek i moguće. „Unutrašnji“ biološki sat mora da se usklađuje sa „socijalnim“ tako da „sove“ po pravilu moraju ranije nego što im se to hoće da ustaju i odlaze na posao. Posledice su poznate – teška koncentracija, razdražljivost, brzo zamaranje, teže podnošenje fizičkog, umnog i emocionalnog opterećenja. „Ševe“ u tom slučaju s visine savetuju „sovama“ da odu ranije na spavanje i sve će biti u redu. Međutim, dužina sna nije najvažnija, ističe Roneberg. Ukoliko je san u koliziji sa genetiski određenim bioritmom, slična korekcija režima sna i budnosti nije od pomoći.

San je kopleksan proces: usporavaju se refleksi, postepeno se snižava temperatura tela i hormonska aktivnost, strukturišu se mećućelijski procesi… Ukoliko do buđenja dolazi protiv volje organizma u neželjeno vreme, sve ide „naopako“. Sem toga, pravilan san (i budnost) zavise od mnogo više faktora nego samo pripadnost „ševama“ ili „sovama“. Stepen umora, uzrast, pol, način života, godišnje doba, sve to kako tvrdi nemački hronobiolog, ima značajnu ulogu.

Mala deca, na primer, po pravilu su, a na užas roditelja, jutarnji hronotipovi, ali kasnije režim sna se pomera za kasnije vreme dana. Apsolutne „sove“ su mladi od 12 do 16 godina, omladina od puberteta do dvadeset godina, koja može do jutra da sedi ispred televizora ili kompjutera, šeta ili igra u diskoteci, ali ujutru ne može da ustane. Zato se nemački naučnik zdušno zalaže da se početak nastave pomeri za kasnije, jer prvi čas, pa čak i dva su uzaludni, uspavan mlad organizam ne usvaja gradivo. Takvi arugmenti izazivaju buru negodovanja, pa čak i podsmeh.

Pedagozi, političari, a i roditelji su ubeđeni da je 8,00-8,30 sati idealno vreme za prvo zvono u školi. A ukoliko školarci ne mogu ujutru da ustanu, neka ležu ranije. Ovaj snishodljiv savet, prema rečima nemačkog hronobiologa jednostavno ignoriše bioritmičku specifičnost uzrasta. „Ovde nije u pitanju disciplina već biologija“ naglašava Til Roneberg i ponovo upozorava da je „nemoguće odrediti univerzalan, za sve jedinstven ritam sna i budnosti“. Kod muškaraca i žena na primer dnevni ritam se ne menja jednostavno sa uzrastom, već su promene različite i retko se podudaraju. Autor knjige, polušaljivo, poluzobiljno ukazuje da se upravo time može objasniti zbog čega se zreli muškarci često žene mladim devojkama. Velika je verovatnoća da će unutrašnji časovnici muškaraca od 40-45 godina i žena od 30-35 godina biti usklađeni.

Postoji, istina, još jedan faktor u „podešavanju“ naših unutrašnjih časovnika, a to je svetlost i to sunčana. Čak i u sobi sa lusterima, osvetljenost ne premašuje par stotnina luksa, dok je na ulici kišovitog dana nivo osvetljenosti 1.000 luksa, a sunčanog čak 100.000. Poznato je svima da se leti lakše budimo nego zimi. Uprkos tome, i ovde postoje određene nijanse. Svako narušavanje prirodnog ritma, koji reguliše režim sna pogoršava stabilnost našeg unutrašnjeg časovnika, odnosno celog organizma. (Tanjug)

JUTARNJE BUĐENJE – ŠOK ZA MOZAK

Jutarnje buđenje izazvano iznenadnom zvonjavom sata ili telefona, u glavama ljudi dovodi do ozbiljnog stanja ošamućenosti i bunila, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Boulder u Koloradu. Ta takozvana “inercija sna” utiče na donošenje odluka i pamćenje, odnosno jutarnje bunilo, ljude ozbiljnije mentalno sakati nego da uopšte nisu ni legli u krevet.

“Jutarnja omamljenost je gora nego što smo do sada mislili”, kaže dr Kenet Rajt, vođa ekspertskog tima. “Reč je o moždanoj tromosti koja može da se poredi sa pijanstvom, zato što na sličan način utiče na razumno ponašanje i memoriju. Jer, bez obzira koliko je budilnik uporan, mozak je taj koji ne želi da se probudi. Kod nekih ljudi ovakvo stanje traje samo deset minuta, dok kod drugih i čitavih dva sata.”

Ovo otkriće je od ključne važnosti za ljude zaposlene u hitnim službama, kao što su vatrogasci, policajci i lekari, smatraju stručnjaci. Jer, upravo oni mogu biti pozvani na dužnost, samo nekoliko trenutaka posle buđenja. Isto važi i za vozače, jer je istraživanje pokazalo da se najveći broj saobraćajnih nesreća dešava upravo u ranim jutarnjim satima. Istraživanja su, takođe, pokazala da je jutarnja rekreacija pravi šok za organizam, jer se iz stanja omamljenosti naglo prelazi u aktivnost. Zato se fitnes ili trčanje preporučuju na kraju dana.

Zdravlje +

LEKOVI ZA PREHLADU

Šta da uradite da se ne razbolite a čini vam se da hoćete

Grlo počinje da vas boli, imate osećaj da vam temperatura raste a poslednje što želite jeste da vas uhvati prehlada. Doktori kažu da je uobičajeno da odrasle osobe tri puta godišnje pate od prehlade i da ona u proseku traje 9 dana.

Ipak, magazin “Health” je konsultovao stručnjake koji imau par saveta kako da sprečite prehladu.

Odmah:
–    Počnite da pijete tečnost, koja će vam poboljšati stanje.
–    Ispirajte grlo slanom vodom.
–    Tresite nos i koristite kapi morske vode kako vam se ne bi zapušio.
–    Istuširajte se vrelom vodom.

Kasnije:
–    Popijte paracetamol ili Coldrex koji će sprečiti curenje nosa od čega će vam biti samo još gore.
–    Jedite med.
–    Odmorite se.
–    Pijte tečnost i jedite tople supe koje dokazano pomažu.
–    Ostanite aktivni. Kratnja šetnja će pomoći vašem imunom sistemu.
–    Pred spavanje se istuširajte vrelom vodom i dobro se naspavajte.
–    Večerajte obilno i nadajte se da nećete ustati potpuno bolesni.

Domino magazin

UPOSLITE MOZAK PISANJEM

Eksperimenti koje su zajednički sproveli univerzitetski profesori, norveška naučnica Ana Mandgen i francuski neurofiziolog Žan-Lik Velaj, pokazali su da kada nešto kucamo na tastaturi ne ostaje dugo u našem pamćenju, za razliku od informacija koje zapisujemo.

Naime, u zavisnosti od toga da li pišemo ili ukucavamo slova, aktiviramo različite delove mozga.

Deo mozga koji je povezan sa učenjem i čitanjem znatno je aktivniji kada nešto učimo zapisujući podatke.

Naučnici tvrde da je razlog tome što prilikom pisanja rukom mozak dobija više povratnih informacija: izvodimo složenije i brojnije pokrete nego kad ukucavamo, osećamo dodir olovke i papira više nego dodir tastature, a pisanje po pravilu traje duže nego unošenje istih podataka na kompjuter.

Dakle, ono što napišemo dublje se urezuje u pamćenje, ali nažalost većina nas je prinuđena da posao obavlja na kompjuterskim računarima. Otuda preporuke stručnjaka teško da možemo da poslušamo, ali vredi pokušati…

Život +

PET PRIKRIVENIH UZROKA UMORA

Navodimo nekoliko neuobičajenih uzročnika umora na koje najčešće ne obraćamo pažnju i ne znamo da mogu da deluju iscrpljujuće na organizam.

NIZAK PRITISAK- Dok je visok krvni pritisak opasan po zdravlje, nizak pritisak po pravilu izaziva osećaj zamora i iscrpljenosti. „Iako ne znamo precizno zašto je tako, pretpostavljamo da on dovodi do toga da se mozak ne snabdeva optimalnom količinom krvi“, kaže dr Piter Rou sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD. Najkarakterističniji simptom niskog pritiska jeste vrtoglavica kad naglo ustanete ili ako dugo stojite.

PRETERANO PLANIRANJE- Ako spadate u ljude koji prave spisak stvari koje toga dana treba da urade, imate više šanse da se osećate umornim od osoba koje nemaju tu naviku. Istraživači sa Univerziteta Tilburg u Holandiji su otkrili da su osobe koje razmišljaju o tome šta sve treba da obave više sklone zamoru, jer ih teret tih obaveza previše pritiska.

TELEFONIRANJE- „Gubite mnogo telesne tečnosti iz usta kad mnogo pričate“, objašnjava Džanel Berlou iz privatne londonske klinike TMI. Ona kaže da je kod radnika koji su zaposleni na centrali ili u takozvanim kol centrima to glavni razlog zamora. To važi za sekretarice ili biznismene koji dobar deo poslova obave telefonirajući. Dehidratacija dovodi do zgušnjavanja krvi, čime se smanjuje dovod kiseonika u ćelije celog organizma. Ako ste primetili da u toku radnog vremena mnogo telefonirate, postarajte se da pijete više vode nego obično. Odmah ćete se bolje osećati.

ZRAČENJE- Pozitivni joni, koje emituju električni uređaji ili erkondišni, izazivaju pojačano lučenje hormona koji nas čini umornim i depresivnim. Stručnjaci preporučuju korišćenje jonizatora da bi se povećala koncentracija negativnih jona u vazduhu pošto će nam oni popraviti raspoloženje i podići energiju.

UŽIVANJE U HRANI- Ako se radujete dobrom obroku, povećava se količina tečnosti za varenje hrane, pa naš organizam apsorbuje mnogo više hranljivih sastojaka iz namirnica.

Kakve to veze ima s umorom?

Manjak gvožđa je jedan od najčešćih uzroka umora kod žena, tako da je neophodno da obratite pažnju na pravilnu ishranu i ako je potrebno uzimate tablete gvožđa.

Izvor: Žena Blic

KAKO VREMENSKE PRILIKE UTIČU NA ZDRAVLJE

Nagle promene temperature vazduha, a samim tim i atmosferskog pritiska i vlažnosti vazuha, utiču na stanje ljudskog organizma. Ove oscilacije na svojoj koži osećaju svi: i stari i mladi i bolesni i zdravi. Niko nije pošteđen.

Evo kako pojedine vremeske prilike utiču na ponašanje i zdravlje ljudi.

Plavetnilo podiže samopouzdanje
Vedro nebo utiče pozitivno na raspoloženje. Samopoštovanje i sampouzdanje su znatno veći, ljudi odvažniji.

Grmljavina donosi olakšanje
Kiša i grmljavina donose olakšanje, i to ne samo zato što podižu pritisak nakon teško izdrživog vremena u ciklonu ( sistem niskog vazdušnog pritiska), nego i zato jer je vazduh prepun negativno nabijenih jona. Oni čiste vazduh i popravljaju raspoloženje.

Oblaci pogoduju ispitima
Studenti tokom oblačnih dana više pažnje posvećuju učenju, dok su tokom sunčanih dana zaokupljeni društvom.

Nesanica zbog vetra
Kod jedne od tri osobe vetar ima veliki uticaj na zdravlje. Utiče na glavobolje, depresije i nesanicu, a češće su i pojave prehlade, gripa i upala kože. Topli vetrovi pogubno deluju na raspoloženje. Niži pritisak vazduha usporava mentalne aktivnosti i skraćuje pažnju i pamćenje. Bolovi u zglobovima i simptomi osteoartritisa jači su kad su pritisak i temperatura vazduha niski, a tada raste i broj porođaja.

Visok pritisak izaziva migrenu
Sunčani dani s niskom vlažnošću vazduha većini ljudi su najugodniji. Ipak, visok vazdušni pritisak koji se najčešće povezuje s vedrim vremenom i još vedrijim raspoloženjem, može izazvati migrene – naročito ako pritisak naglo poraste.

Oluja – kriza za reumatičare
Oluju će prvi osetiti reumatičari. Promene vremenskih uslova su karakteristične kod reumatskih oboljenja. Glavne tegobe ove grupe pacijenata su bol, ukočenost zglobova i mišića, smanjena radna aktivnost i nervna labilnost, što se najčešće javlja pod uticajem frontova, povećanjem vlage i pada atmosferskog pritiska.

Nagli porast pritiska otežava disanje
Za hronične bolesnike s respiratornim i kardiovaskularnim problemima nepovoljni su nagli prodori hladnog vazduha, praćeni jakim i mahovitim vetrom kao i naglim porastom vazdušnog pritiska.

Atmosferski frontovi slabe koncentraciju
Poremećaj atmosferskog elektromagnetnog polja, do kojeg dolazi tokom prelaska atmosferskih frontova, slabi koncentraciju. Iz tog razloga su u takvim danima češće nezgode na poslu i u saobraćaju.

Moždani udari zbog niskog pritiska vazduha
Najveći broj moždanih krvavljenja nastaje kod povišene spoljašnje temperature, relativne vlažnosti iznad 40% i nižeg atmosferskog pritiska (ispod 1010 mbara). Utvrđeno je da preko 80% bolesnika sa povišenim arterijskim pritiskom i glavoboljom oseća tegobe i dva dana pre promene vremena. Smatra se da je za pojavu moždanih udara najopasniji prodor hladnog fronta u letnjim mesecima.

Nadlanu.com

JAČI OD GRIPA

Grejpfrut pomaže kod upalnih procesa grla, ublažava tegobe prehlade i gripa, štiti pluća pušača, a i odličan je saveznik u borbi protiv nesanice

U zimskom periodu kada je organizam na udaru virusa i bakterija, grejpfrut je idealno voće koje će vašem imunitetu pružiti preko potrebno pojačanje. Svakodnevno konzumiranje sveže ceđenog soka od grejpa odlična je preventiva u borbi protiv prehlade i gripa.

Grejpfrut je prava riznica vlakana i vitamina C, provitamina A i vitamina B kompleksa, kao i minerala kalijuma, kalcijuma, fosfora. Osim što može da zaštiti pluća pušača, čuva i respiratorne organe onih koji su u njihovom okruženju. Oni koji jedu dosta ovog citrusnog voća imaju znatno manje izgleda da obole od raka pluća, pokazuju rezultati nedavnih istraživanja. To svojstvo se pripisuje povoljnom delovanju narongina, flavonoida koga sadrži sam plod.

Protiv suvišnih kilograma

Pošto sadrži enzime koji podstiču apsorbciju i smanjenje šećeri u organizmu, grejp je veoma popularno voće kod onih koji žele da smanje telesnu težinu. Čak ako i nemate problem sa prekomernom težinom dovoljno je popiti čašu sveže ceđenog soka na dan i normalno jesti.

Voće za buduće mame

Bio flavonoidi i vitamin C kojima obiluje grejpfrut  pomažu budućim majkama da se smanji zadržavanje vode i otekline u nogama tokom trudnoće.

Prija dijabetičarima

Određene supstance u grejpfrutu pomažu da se smanji prekomerna proizvodnja holesterola u jetri, a pojedina istraživanja pokazuju da dijabetičari mogu da jedu grejpfrut bez problema. Vlada mišljenje da grejp smanjuje tendenciju prema dijabetesu kod potencijalno rizičkih grupa.

Tera nesanicu

Ako konzumirate sok od grejpa tik pre spavanja lakše ćete utonuti u san, a ukoliko vas je neko vreme mučila nesanica izborićete se sa njenim posledicama.

Salata od grejpfruta

Sastojci: grejpfrut, mandarina, kruška, 50 gr crnog grožđa, sok od dva limuna, tri kašike žutog šećera, decilitar vode, dva prstohvata sitno seckane nane, kesica vanilin šećera.
Priprema: grejp, mandarinu i krušku oljuštiti i iseći na kockice. Grožđe dobro oprati i očistiti od drščica. U činiju staviti svo voće i posuti u vodi razmućenim žutim i vanilinim šećerom. Dodati sok od limuna i sitno seckanu nanu pa sve lepo promešati. Salatu služiti rashlađenu.

Tabela

Osnovni hranljivi sastojci : Energetska vrednost- 188(kdj)
voda- 88, 6 (g)  Proteini- 0,8 Masti- 0,2
Mineralni sastojci: Natrijum 2 Kalijum 181 Kalcijum 20 Fosfor 17 Gvoždje 0,25 Karotin 0,02
Vitamini : B1- 0,05 B2-0,03 Nijacin-0,23 C-45

Stil Magazin

KAFA PRIJA ORGANIZMU

Blagotvorni napitak

U samo jednoj šoljici kafe nalazi se pravi rudnik supstanci koje pozitivno utiču na naš organizam – razbudiće nas, poboljšati nam koncentraciju ali i varenje

Kafa je poznata po tome što stimulativno deluje na nervni sistem, jer zbog kofeina koji sadrži povećava sposobnost koncentracije. Ipak, zbog tog razdražujućeg dejstva, može da prouzrokuje i nervozu i nesanicu. Važno je napomenuti da je reč o sekundarnim efektima koji se javljaju samo kod osoba osetljivih na kofein.

Kafa sadrži antioksidante

Ustanovljeno je da pola sata posle popijene kafe u pljuvački raste koncentracija antioksidanata za koje se pretpostavlja da čuvaju desni i zube.

Kafa ubrzava varenje

Kafa podstiče lučenje želudačnog soka, pljuvačke i žuči i ubrzava rad creva. Međutim, ako imate gastrointestinalne tegobe, izbegavajte je jer stvara kiselinu u želucu, tvrde nutricionisti.

Evo kako ih treba rasporediti u toku dana:

Za doručak – aktivni sastojci iz kafe deluju stimulativno na nervni sistem i pomažu nam da se probudimo. Osim toga, ovaj napitak sadrži i supstance koje imaju diuretičko dejstvo.

Oko 11 h – šolja kafe u 11 h pre podne pomoći će vam da nadoknadite energiju koju ste potrošili tokom jutra, naročito ako rano ustajete. Dokazano je da daktilografkinje kucaju brže i sa manje grešaka posle šoljice kafe.

Posle ručka – kafa podstiče lučenje kiseline i tako olakšava varenje.

Po podne – oko 16-17 h kafa će vam pomoći da se lakše koncentrišete i osvežite.

„Stil“ Magazin

REŠITE SE MAMURLUKA

Postoji mnogo načina da se spreče posledice prekomernog konzumiranja alkohola – glavobolja, vrtoglavica, mučnina i opšta slabost.

U vreme praznika većina ljudi daje sebi oduška uživajući u jelu i piću, a veče se neretko završava „kojom čašicom više“ i posledicama u vidu jutarnje glavobolje, vrtoglavice, drhtanja, mučnine, proliva, bolova u mišićima i zglobovima, poremećaja sna i opšte slabosti.

Intenzitet mamurluka, kako se u narodu naziva ovo stanje, zavisi od vrste i količine popijenog alkohola, uzrasta, pola i telesne konstitucije, a jedina sigurna preventiva jeste uzdržavanje od pića. Međutim, kako je veselje bez konzumiranja alkohola za veliki broj ljudi prosto nezamislivo, postoji mnoštvo načina da se „jutro posle“ učini podnošljivim.

…

Šta uraditi pre odlaska u krevet

Ukoliko se pre odlaska u krevet preduzmu određene mere, jutarnje buđenje može biti daleko lakše.

1. Popijte još vode. Ako se pre spavanja popiju dve do tri čaše vode, organizam će ostati hidriran i na taj način se lakše izboriti sa alkoholom.

2. Iscedite sok od pomorandže. Rezultati nekih studija pokazali su da vitamin C može ubrzati proces prolaska alkohola kroz organizam i izbacivanje toksina.

3. Nadoknadite vitamine. Nizak nivo vitamina B6 i B12 može pojačati mamurluk. Uzimanjem suplemenata, oporavak se može ubrzati.

4. Ne uzimajte lekove protiv bolova. U kombinaciji sa alkoholom, mogu se javiti neželjeni efekti ovih lekova.

5. Popijte bifidus prah. Ukoliko se bifidus popije sa čašom vode, organizam dobija „prijateljske bakterije“ koje neutrališu toksičnost acetaldehida – produkta varenje alkohola koji je glavni krivac za mamurluk.

Šta treba činiti nakon buđenja

Ukoliko se i pored svih preduzetih mera javi jutarnji mamurluk, njegov intenzitet može se značajno ublažiti.

1. Još vode. Popiti vode onoliko koliko organizam može da podnese, jer se jedino tako može nadoknaditi tečnost.

2. Pojedite nešto. Nakon burne večeri i sama pomisao na hranu može da izazove napad mučnine, ali je i pored toga veoma važno da se nešto pojede, makar to bio tost ili kreker.

3. Ublažite bolove ibuprofenom. Iako se ne smeju piti sa alkoholom jer, između ostalog, mogu da izazovu oštećenje jetre, lekovi protiv bolova, ako se uzmu „jutro posle“, mogu biti spas od glavobolje.

4. Pijte napitke za sportiste. Zajedno sa vodom, organizam gubi i značajan procenat elektrolita, koji su u kombinaciji sa mineralima neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Zato od koristi mogu biti pića namenjena sportistima.

5. Krećite se. Na taj način se ubrzava cirkulacija, mozak i organi dobijaju više kiseonika, a telo ima više snage da se izbori sa toksinima od alkohola.

Šta piti?

„Klin se klinom izbija“ – to je najgora stvar koja se može uraditi, jer se time samo odlažu posledice koje izaziva alkohol. Umesto toga, „jutro posle“ treba provesti hraneći organizam elektrolitima i mineralima koji su mu preko potrebni.

Voćni sokovi ne samo što su bogati vitaminom C, već i fruktozom koja nadoknađuje izgubljenu energiju i pomaže u eliminsanju otrova – produkta metabzolizma alkhola. Previše kiseline sokove treba izbegavati jer mogu izazvati iritaciju stomaka.

Čaj od đumbira pozitivno utiče na stomak, ublažava mučninu i zaustavlja vrtoglavicu.

Zeleni čaj odličan je za detoksikaciju organizma i regulaciju metabolizma, zbog čega se širom sveta koristi u lečenju mamurluka.

Šta jesti?

Telo zbog mamurluka teško prima hranu, zbog čega se može javiti intenzivna mučnina pa i povraćanje, naročito nakon jakog i začinjenog obroka. Postoje određene, lako svarljive namirnice, koje olakšavaju tegobe mamurluka.

Med je bogat kalijumom i fruktozom, pa se preporučuje da se na svakih dvadeset minuta nakon buđenja uzima po nekoliko kašičica ovog pčelinjeg proizvoda, sve dok se simptomi mamurluka ne povuku.

Krekeri su ponekad jedina hrana koji stomak mamurnog čoveka može da podnese, te ih treba grickati dok god prijaju. Pileća supa može značajno umanjiti negativne posledice alkohola i rehidrirati organizam.

Pepermint, bilo u formi čaja ili listova koji se žvaću, opušta sistem za varenje. Zahvaljujući njegovom delovanju, iz organizma se ispuštaju nagomilani gasovi.

Banane ublažavaju stomačne tegobe, a u kombinaciji sa medom povećavaju nivo šećera u krvi. Pored toga, ovo voće sadrži značajne količine elektrolita, magnezijuma i kalijuma, koje se gube zbog konzumiranja veće količine alkohola. Zato se za lečenje mamurluka preporučuje milkšejk od banane zaslađene medom.

Pirinač je lagana hrana koja smiruje stomak.

Izvor: „Top zdravlje“

BAKINI LEKOVI PROTIV GLAVOBOLJE

Kad vas zaboli glava, ne idite odmah u apoteku, već u špajzu potražite prirodni lek koji su koristile i naše bake. Glavobolja nastaje iz mnogo razloga, a često se dešava da ni sami ne možemo da otkrijemo pravi uzrok. Najčešći okidači su umor, neispavanost, loše držanje tela i vrata, stres, problemi s vidom, visok krvni pritisak…

Naše bake primenjivale su nekoliko metoda za ublažavanje glavobolje, koje i danas možete da isprobate pre nego što popijete neki analgetik. Da ovi starinski lekovi zaista i deluju, potvrđuje i dr Jelena Akaračkova,, neurolog s Moskovske medicinske akademije „Sečenov“.

KUPUS

Lek: Uzmite veći list kupusa, izgnječite ga tako da malo pusti tečnost i prislonite na čelo i slepoočnice.
Zašto: Sok od kupusa bogat je jonima kalijuma. Taj oligoelement doprinosi normalizaciji tonusa mišića i krvnih sudova, čime se veoma efikasno ublažava bol.

KANTARION

Lek: Supenu kašiku listića kantariona prelijte čašom ključale vode, ostavite da odstoji 15 minuta i pijte pomalo celog dana.
Zašto: Glavobolja se često javlja kod ljudi koji su neraspoloženi ili loše volje. Kantarion u tom slučaju može da bude delotvoran jer popravlja raspoloženje i doprinosi povećanju opšteg tonusa organizma.
Osim čaja od kantariona, za lečenje glavobolje dobro će doći i čaj od ruzmarina i crni čaj.

BEI LUK

Lek: Narendajte nekoliko čenova belog luka i smesu držite na slepoočnicama 15 minuta.
Zašto: Beli luk blokira upravo one receptore u koži koji podstiču glavobolju. Metod pomaže ako je glavobolja izazvana PMS-om, klimakteričnim tegobama ili povećanom razdražljivošću.

KUPKA

Lek: Ukoliko vas boli glava, uživajte u toploj kupki ili bar potopite stopala u vrelu vodu na 10–15 minuta.
Zašto: Ako je glavobolja nastala zbog umnog i emocionalnog napora, ovakav metod biće delotvoran. Takozvana tenziona glavobolja često se javlja kao posledica uznemirenosti i zabrinutosti. Opustite i smirite, a topla kupka, uz dodatak ulja od lavande, prosto je nezamenljiva u tom slučaju.

MASAŽA

Lek: Glavobolju možete da ublažite masažom. Dovoljno je da desetak minuta neprekidno i lagano, bez preteranog pritiskanja, masirate nosnu kost u predelu između očiju.
Zašto: Masaža dovodi do opuštanja mišića lica, zbog čega nam opada i tonus kože, pa samim tim nestaje i glavobolja.

E – Novine

Zamena za meso

Ako ovih nedelja postite, trebalo bi da u ishrani stavite akcenat na namirnice koje po hranljivoj vrednosti mogu da zamene meso

Ukoliko ovih nedelja postite, trebalo bi da u ishrani stavite akcenat na namirnice koje po hranljivoj vrednosti mogu da zamene meso. Uzdržavanjem od mesa, kao i mleka i mlečnih proizvoda, organizmu najviše nedostaju belančevine, kalcijum, gvožđe i vitamini B kompleksa.

Da post ne bi iscrpeo vaš organizam, nutricionisti savetuju da pojačate unos „belih“ i „zelenih“ namirnica…

Vitamin B 12 se, osim u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, nalazi i u hlebu, soji, pirinču…

Nedostatak belančevina iz mesa lako se nadoknađuje pojačanim konzumiranjem ribe, posebno šarana i tunjevine, kao i oraha, badema, lešnika i pasulja.

Voće i povrće je bogato mineralima, a gvožđe, kalcijum i cink nalaze se u spanaću, brokoliju, grašku, boraniji, pasulju, orašastom voću, suvim smokvama i grožđu…

Život plus

MOĆNA KAŠIKA MEDA

Kašika meda može koristiti kao lek protiv svih vrsta oboljenja disajnih puteva. Preporučuje se kombinacija meda i limunovog soka

KAŠIKA meda čini čuda za naše zdravlje. Toliko je moćna, da se može koristiti kao lek protiv svih vrsta oboljenja disajnih puteva. Naročito se preporučuje kombinacija meda i limunovog soka.

Ukoliko kašljete, što u ovo doba godine ne bi bilo nikakvo čudo, napravite lekoviti preparat od meda i narendanog rena. Ovu smesu, koja će regulisati i probavu, uzimajte svakog jutra pre doručka. U slučaju da otežano dišete i imate bronhitis, pijte toplo mleko u koje ste dodali med.

Izvor: V.novosti

BADEM- IZVOR ZDRAVLJA

BADEM je najzdraviji i najrasprostranjeniji koštunjavi plod na planeti. Domovina mu je Kina, odakle je prenet na Bliski istok, ali se već vekovima uzgaja u Evropi i Americi.Postoje desetine različitih vrsta, ali se sve svode na dve osnovne. Sladak badem, koji se konzumira bez prerade, i gorak, od kojeg se proizvodi bademovo ulje i ostali ekstrakti.

Bogat je izvor belančevina, magnezijuma, fosfora, cinka, kalcijuma, mangana, bakra, gvožđa, folne kiseline i vitaminima E i B kompleksa. Zbog sposobnosti da „blokira“ kalorije i snizi nivo holesterola, postao je sastavni deo dijetetskih proizvoda i dijeta. Poznat je i po lekovitim svojstvima, reguliše krvni pritisak, poboljšava rad srca i krvnih sudova, blagotvoran je za kosti, mišiće, štitnu žlezdu, nervni sistem i sprečava dejstvo slobodnih radikala. Bademovo ulje je rasprostranjeno u kozmetici za negu lica i tela, posebno se preporučuje za suvu kožu.

PREPORUČUJE se osobama koje su alergične na mleko životinjskog porekla, jer u potpunosti zadovoljava potrebe organizma za kalcijumom. Bademovo mleko poboljšava imunitet, jača organizam i stimuliše rad mozga.

MLEKO OD BADEMA

Možete i sami da ga pripremite: za jedan obrok dovoljno je do 20 badema, potopite ih u vruću vodu na nekoliko minuta, pa ih oljuštite da ostanu potpuno beli. Zatim ih prelijte sa 1/4 litra hladne vode i umutite mikserom dva-tri minuta. Ako volite slađi ukus, možete dodati jednu do dve kašičice meda.

Top 5 razloga da jedete jabuku svaki dan

Ima osvežavajući ukus, idealna je užina za bilo koje doba dana. Jabuka, osim ovih donosi i pet skrivenih koristi za vaš organizam.

SPORA HRANA
Jabuka je bogata vlaknima. Zahteva dosta žvakanja, što nije slučaj sa ostalim namirnicama, pa pruža organizmu priliku da se zaustavi kada je sit. Idealna je grickalica, užina koja održava krvni pritisak i nivo šećera pod kontrolom.

LAKŠE SE DIŠE
Deca čije su majke u trudnoći jele po jabuku dnevno imaju manje šanse da obole od astme. Britanski naučnici otkrili su i da ova voćka štiti i pluća odraslih, od raznih respiratornih infekcija, ali i raka.

STOP! ZA HOLESTEROL
Zahvaljujući pesticinu i polifenolu, jabuke mogu da snize loš holesterol u krvi.  Za maksimalana efekat ne ljuštite jabuke – kora ima šest puta jače antioksidantsko dejstvo.

BORBA PROTIV RAKA
Italijanski naučnici su objavili da nekoliko komponenti  jabuke, kada je jedete celu(bez semenki), utiče na ćelije, njihovu otpornost. Ljudi koji jedu i više od jabuke na dan smanjuju mogućnost da dobiju neko kancerogeno oboljenje.

BISTAR UM
Verovatno zato što povećava proizvodnju acetilholina, supstance koja šalje poruke među nervnim ćelijama, jabuka utiče pozitivno na bistar um, memoriju. Naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu otkrili su i da smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti.

Izvor:Blic Žena

Život u gradu negativno utiče na mozak

Više od polovine svetske populacije živi u gradu. Međutim, prema mišljenju zvaničnika iz Svetske zdravstvene organizacije, život u gradu donosi veći nivo stresa i utiče negativno na mozak, izveštava Si-En-En.

Izgleda da problem leži u “pažnji”, ili, bolje rečeno, u nedostatku pažnje. Uz toliko stvari koje odvlače pažnju stanovnika grada, od blještavih neonskih reklama do slušanja tuđeg telefonskog razgovora u prevozu, osoba počinje da razvija nešto što se može nazvati “kontrolisanom percepcijom”.

To konstantno primanje i odbacivanje stvari koje stimulišu naših čula može biti mentalno iscrpljujuće.

Prema nedavno urađenom istraživanju na Univerzitetu u Mičigenu, sam život u urbanoj sredini otežava držanje mnogobrojnih stvari “u memoriji”.

Istraživači su podelili studente u dve grupe. Jedna grupa provela je dan u mirnom predgrađu, a druga grupa u gradskoj gužvi. Nakon toga obe grupe su radile testove. Rezultati su pokazali niži nivo pažnje kod grupe iz grada.

Za mnoge ovo neće predstavljati iznenađenje, a postoji i relativno lako rešenje.

Nedavne studije pokazale su da i samo pogled na zelene površine može poboljšati rad mozga.

Samo nekoliko minuta dnevno provedenih u parku pruža dovoljno vremena da se smanji napor prilikom učenja, kao i mentalna iscrpljenost.

DA LI MESO GOJI?

Rašireno je mišljenje da hleb goji. Međutim, uz hleb se uvek jede još nešto. Ako je to dosta mesa gojenje je mnogo lakše.

Istraživači Londonskog Kraljevskog koledža su sproveli obimno straživanje, tokom koga je ustanovljeno, da telesna težina čoveka u mnogome zavisi od količine konzumiranog mesa.

Ispostavilo se da pri istom broju unetih kalorija, oni koji su konzumirali hranu sa više mesa se više goje u odnosu na osobe koje su u ishrani bliže vegetarijancima. Takođe je ustanovljeno da smanjenje količine mesa u ishrani olakšava mršavljenje i pomaže u kontroli telesne težine.

U istraživanju koje je trajalo pet godina učestvovalo je 100.000 muškaraca i oko 270.000 žena iz deset Evropskih zemalja. Istraživači si izračunali da konzumiranje 250 grama mesa dnevno preko dnevnih potreba organizma, što je ekvivalentno šnicli od 200 grama i kalorijskom unosu od 450cal, za pet godina dovodi do gojenja za dva kilograma.

Istraživanje je pokazalo da najviše goji pileće i crveno meso. Smanjenje dnevne porcije mesa za 250 grama, bez dodatnog smanjenja kalorijskog unosa i dijetalne ishrane dovodi do gubitka 1,8kg tokom pet godina.

“Porodični lekar”

IMATE PROBLEMA DA ZASPITE?

Razmislite šta ste večerali – postoji hrana koja stvara nesanicu, ali i ona druga od koje se spava „kao beba“.

„Saboteri“ sna:

Konzervirano i dimljeno meso: Lupite sebe po ruci kada u kasnim večernjim satima posegnete za sendvičem sa šunkom. Takođe, slanina, kobasice i dimljeno meso sadrže visok nivo aminokiseline tiramin koja primorava mozak da oslobađa norepinefrin, moždani stimulans koji nas drži budnim i pomalo nervoznim.

Čokolada: Budite oprezni sa čokoladom u svim njenim oblicima. Mnoge osobe su u poznijim godinama izuzetno osetljive na kofein, pa čak i najmanja količina čokolade u sladoledu može da smeta. Čokolada takođe sadrži tirozin, stimulativnu amino kiselinu.

Energetski napici:  Energetski napici sadrže visok nivo kofeina kao i amino-kiselinu taurin koji pojačava napetost i lučenje adrenalina. Najnovija istraživanja pokazala su da čak i konzumiranje energetskih napitaka u toku dana, usporava usnulost i izaziva nemiran san.

Kečap: Čili, pica i začinjena hrana uopšte otežavaju varenje, a samim tim i san. Kisela i začinjena hrana može da izazove pojačano lučenje želudačne kiseline, gorušicu i druge simptome koji otežavaju i prekidaju san.

Alkohol: Čašica, dve pre odlaska u krevet opuštaju, ali će vam se „osvetiti“ nekoliko sati kasnije jer će prekinuti dubok i zdrav san. Takođe, alkohol izaziva dehidraciju i tera na mokrenje, zbog čega ćete se često buditi.

„Prijatelji“ sna:

Trešnje i višnje: Sveže ili sušene, retki su prirodni izvori melatonina, supstance koja kontroliše naš „unutrašnji časovnik“ i reguliše spavanje. Stručnjaci preporučuju da se sat pre spavanja pojede šaka ovog voća. Ako želite da slatko spavate u avionu ili vozilu, tokom putovanja častite se višnjama ili trešnjama.

Banane: Kalijum i magnezijum su prirodna sredstva za opuštanje mišića, a banane su bogat izvor oba elementa. One, takođe, sadrže amino-kiselinu L-triptofan koja se u mozgu pretvara u 5-HTP. Ovaj se kasnije pretvara u serotonin (opuštajući neurotransmiter) i melatonin.

Tost- hleb, špagete: Hrana bogata ugljenim hidratima pospešuje lučenje insulina koji izaziva pospanost.

Ovsena kaša i pahuljice: Takođe izazivaju lučenje insulina, povećavaju prirodni nivo šećera u krvi i čine nas pospanim. Ovas je bogat izvor melatonina koji mnoge osobe koriste kao sredstvo za spavanje.

Toplo mleko: Ovaj napitak sadrži aminokiselinu L-triptofan koja se pretvara u 5-HTP i oslobađa relaksant serotonin. Takođe je bogato i kalcijumom koji pomaže spavanju…

PROFESIJE KOJE IZAZIVAJU TUGU

Istraživanje je pokazalo da je čak 11 odsto negovateljica teško depresivno. Na drugom mestu depresivnih poslova je konobarski

Na prvom mestu liste poslova koji izazivaju depresiju su profesionalne negovateljice. Čak 11 odsto njih je teško depresivno, pokazalo je jedno američko istraživanje. To se, navodno, događa zbog toga što se brinu o ljudima koji uglavnom nisu u mogućnosti da im se zahvale za trud.

Na drugom mestu su kelneri, odnosno kelnerice u restoranima. Tokom prošle godine svaki deseti je prošao kroz vrlo depresivnu fazu (naročito žene), a zbog neljubaznih i nepristojnih gostiju, što im je, po rečima američkog psihologa Debore Lege, ubijalo motivaciju i želju za radom.

Depresivni su i socijalni radnici, jer “pomažu srcem, pa im nije teško da se vežu za pojedince ili porodice kojima nastoje da pomognu, a pomoć je katkada veoma spora ili je uopšte nema”. Stres i depresija su sastavni deo poslova koje obavljaju lekari, medicinske sestre, terapeuti i drugi profesionalni zdravstveni radnici, koji često rade i u noćnim smenama, i od čijeg znanja i veštine zavise životi drugih ljudi.

Slede finansijski savetnici, pa učitelji i profesori. Administratori i sekretarice svakodnevno su na udaru zahteva šefova, koji su često nejasni, što vodi frustracijama. S druge strane, zbog finansijske nesigurnosti i toga što nemaju radno vreme, depresivni su i oni koji se bave umetnošću (pisanje, slikanje…). Iako nisu kreativci, i majstori za popravke nemaju određeno radno vreme, rade vikendima i praznicima, a za svoj trud često su premalo plaćeni. “Ti poslovi mogu da budu opasni, a često vode ka društvenoj izolaciji”, kaže psiholog Kristofer Vilard.

Večernje Novosti

ZDRAVLJE IZ BUNDEVE

Ponovo je vreme bundeva, ali one nisu samo jeziva dekoracija za Noć veštica, kaže bečki profesor Hademar Bankhofer, nego igraju veliku ulogu i u našem zdravlju.

Spisak zdravstvenih efekata konzumiranja bundeve je dugačak. Bundeva, na primer, podstiče probavu, jača nerve, a pri tom ima malo kalorija. Osim toga, jedna švedska studija je pokazala da sam miris kuvane bundeve podstiče polnu moć muškarca i žene.

Bankhofer preporučuje bundevu jer snižava i visok nivo holesterola, smanjuje probleme sa kožom i jača disajne puteve zahvaljujući dragocenim supstancama u voćnom mesu poput balastnih materija, enzima, karotina, vitamina C i E.

U zelenim semenkama bundeve nalaze se mnoge interesantne supstance. Još je pre dužeg vremena ustanovljeno koliko je za muškarce važno grickanje semenki bundeve. One mogu da zaustave nastanak dobroćudnog uvećanja prostate, da ga ublaže ili čak spreče, a mogu i da zaustave s tim povezanu naglašenu inkontinenciju.

Dugo se nije znalo da semenke bundeve donose i ženi veliku korist za zdravlje. Naime, supstance u semenkama bundeve jačaju bešiku i zato mogu da se koriste protiv iritirane bešike i da spreče kasniju pojavu urinarne inkontinencije.

Da bi uzimanje semenki bundeve imalo zdravstveni efekat, prema Bankhoferu, trebalo bi jesti svakodnevno jednu do dve kašike – to je oko 10 do 15 grama. Najbolje ih jedite ujutru i uveče i dobro ih žvaćite. Kad kupujete bundevu, obratite pažnju da je kora neoštećena i da je bundeva mala jer male sadrže više biomaterija.

ŠTA JEDEMO TAKVI SMO

Postoji veza između omiljene hrane, koja se najčešće jede i karaktera osobe. Ono za čim je najveća želja može da pokaže šta fali organizmu, ali i da ukaže na karakterne osobine.

Američki istraživači su sproveli opsežna istraživanja koja su uključila 18 hiljada ljudi, čiji je cilj bio da se utvrdi veza između navika u ishrani i karaktera ljudi. Njihovi rezultati su objavljeni u nedavnom broju popularnog časopisa PLOS One.

1. Želja za slanim: Po mišljnju autora osobe koje vole slano ne pate od nedostatka minerala. One dozvoljavaju da ih reka života nosi nizvodno. Veruju da ne mogu da utiču na svoj život, da je njihova sudbina odlučena okolnostima.

2. Želja za čokoladom: Stručnjaci smatraju da ona proizilazi iz nedostatka serotonina, hormona zadovoljstva. Crnu čokoladu preferiraju osobe koje vole da budu u centru pažnje. Mlečnu čokoladu više vole introvertne osobe sklone usamljenosti.

3. Želja za ljutom hranom nije samo znak sklonosti ka skokovima krvnog pritiska, već ukazuje na čoveka koji voli red. Ljuta hrana povećava nivo serotonina, pa ovi ljudi vremenom jedu sve ljuću i ljuću hranu.

4. Slatkiše obožavaju hedonisti. Oni naglašavaju svoju jedinstvenost. Skloni su da udovoljavaju svojim željama i nemaju grižu savesti zbog svojih postupaka.

5. Želja istovremeno i za slatkom i slanom hranom je tipična za talentovanu i kreativnu prirodu. Kao po pravilu ti ljudi su usamljeni, diskretni, suzdržani i zatvoreni.

“Porodični lekar”

SVI SMO POMALO METEROPATE

Prema nekim istraživanjima, oko 80 odsto svetske populacije ima tegobe pri promeni vremena, a meteoropatija ili „bolest vremena“ danas pogađa i zdrave osobe, mlade ljude, pa čak i decu.

Gotovo da ne postoji osoba kojoj ne smeta hladno, vetrovito, kišovito ili sunčano vreme, a sve je više i onih koji ozbiljno shvataju prognoze, prenosi Radio Dojče vele. Lekari smatraju da vremenske prilike svakako imaju uticaj na organizam i psihičko stanje ljudi, a statistički, ljudima najviše smeta prelazak iz hladnog u toplo vreme, jer je većina fizički nepripremljena, tako da proces adaptacije teče sporije.

Blic Žena

KROMPIR ČORBA

Ništa tako ne ugreje kao tanjir tople, hrskave i ukusne čorbe. Uz krišku dobrog hleba to može da bude sasvim lep obrok.

POTREBNO JE:
700 gr krompira, 50 g suve slanine, manja glavica crnog luka, 4 čena belog luka, čaša kisele pavlake, 50 g maslaca, kašičica skrobnog brašna, kašičica suvog biljnog začina, kašičica majčine dušice, list lorbera, so, biber u zrnu, mleveni biber, svež peršun, 1,2 l vode.

PRIPREMA:
Oljuštite krompir, isecite ga na sitnije kocke. Na maslacu propržite usitljen crni i beli luk, lovorov list, biber, pa dodajte slaninu i krompir. Pospite suvim začinima, nalijte vodom i kuvajte na laganoj vatri dok krompir ne smekša. Izvadite lovor, a skrobno brašno pomešajte sa pavlakom, umešajte u čorbu i začinite solju. Prokuvajte i gotovu čorbu obilno pospite seckanim peršunom.

Blic Žena

ČOKOLADA I ZDRAVLJE

Čokolada nije samo melem za nepca – korisna je za zdravlje. Nije univerzalni lek, jer kod nekih bolesti može pogoršati tegobe.
Čokoladu čine lekovitom antioksidansi flavanoli, koji joj daju gorčinu. Da bi je učinili ukusnijom mnogi proizvođači izdvajaju flavanole. Što je najgore, oni to obično ne ističu u deklaraciji. Zato ako želite „čokoladnu terapiju“ birajte što tamniju i gorču. Bela čokolada ima zanemarljivu količinu flavanola. Lekovita svojstva sadrži crna, jer je bogata antioksidansima, koje bela gotovo da ne sadrži.

PMS je lakši sa čokoladom
Mnoge žene koje pate od PMS-a (premenstrualni sindrom) u nedelji pre menstruacije posežu za čokoladom. To nije slučajno, jer čokolada, kao i drugi ugljeni hidrati (po Dr Vertmanu), povećava koncentraciju neurotransmitera serotonina, koji poboljšava raspoloženje. One primećuju da sa čokoladom manje osećaju depresiju, umor, razdražljivost, ljutnju, tugu i neprijateljsko raspoloženje.

Čokolada za zdravo srce
U crnoj čokoladi ima dosta bakra što je korisno u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti. Mala količina crne čokolade zahvaljujući sadržaju kakaa i flavanola, može sniziti krvni pritisak i smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara.
Čokolada ima dosta zasićenih masti, pa bi se očekivalo da podiže holesterol. Međutim, glavna vrsta masnoće kakaa je stearinska kiselina koja ne samo da ne podiže holesterol već ga može sniziti. Time se smanjuje rizik od ateroskleroze i brojnih kardiovaskularnih bolesti.
Antioksidansi kakaa u crnoj čokoladi snižavaju pritisak u krvnim sudovima jetre tako da pomažu kod ciroze.

Za mladalačku kožu
Posle konzumiranja kakaa raste priliv krvi u kožu – ona dobija više hranljivih materija i vlage i podmlađuje se. Kakao takođe, štiti kožu od delovanja ultravioletnog zračenja, koje je najveći neprijatelj kože – ubrzava njeno starenje i povećava rizik od raka (maligni melanom jedan od najzloćudnijih tumora). Dovoljna količina kakaa i antioksidanasa nalazi se samo u crnoj čokoladi.

A sex?
Čokolada sadrži metilksantine, koji stimulišu prenos nervnih impulsa, stvaraju osećaj zadovoljstva, poboljšavaju raspoloženje i razbuktavaju strast. Zato se nalazi na svakom spisku afrodizijaka.
Nepodnošenje laktoze
Osobe koje ne podnose laktozu mogu zahvaljujući čokoladi popiti malo slatkog mleka. Čokolada dodata mleku, doprinosi savladavanju nepodnošenja laktoze.

Glavobolja
Vaskularne glavobolje za koje mislimo da su posledica stresa, napetosti ili zapaljenja sinusa i migrena, mogu biti izazvane pojedinom hranom. Spisak tih namirnica „krivaca“ je sve duži. Nekima glavobolju može izazvati čokolada, kao i napici koji sadrže kofein. Bela čokolada ne izaziva glavobolju.

Akne: zablude o čokoladi
Uobičajeno je mišljenje, ali i medicinska zabluda, da čokolada izaziva bubuljice i akne. Ima istraživanja koja su opovrgla ovo široko rasprostranjeno mišljenje.

Čokolada i ciste u dojkama
Čokolada sadrži metilksantine, za koje neki smatraju da mogu dovesti do pojave cisti u dojkama (fibrocistična displazija). Nacionalni institut za rak SAD je sproveo opsežnu studiju koja je pokazala da metilksantini ne povećavaju rizik od fibrocističnog oboljenja dojki. Međutim, mnoge žene primećuju da ih dojke manje bole kada smanje unos kofeina (kafa, čaj, kola pića) i čokolade.

Kod nekih bolesti organa za varenje može da šteti
Kod više od 20% obolelih od iritabilnog kolona čokolada pogoršava tegobe. Osećaj svraba i pečenja u čmaru može imati uzrok u hrani. Za to se pored čilija i drugih ljutih začina, krive i kofein i čokolada. Osobama koje pate od gorušice čokolada moze pojačati tegobe. Ona olakšava otvaranje mišića zatvarača želuca, tako da želudačna kiselina prelazi u jednjak. Međutim, osobama koje retko imaju gorušicu čokolada ne deluje tako.
Čokolada kod nekih osoba može da nadraži zapaljenu sluzokožu bešike, pa je treba izbegavati dok traje infekcija. Kada cistitis prođe, na zdravu bešiku ne deluje.

Dosadni herpes
Virus herpesa, koji izaziva običnu groznicu, plikove na genitalijama, herpes zoster (bolno zapaljenje nerva sa plikovima po koži) ili mononukleozu može godinama biti „uspavan“. Kada dođe do slabljenja imuniteta, pod uticajem pojedine hrane može da se „probudi“ i ispolji simptomima herpesa. Čokolada, zbog većeg sadržaja arginina, može pomoći u tome, pogotovu ako se ne unosi dovoljno hrane bogate lizinom (mleko, soja, juneće i svinjsko meso).

Dr Gordana Grujić

Sokovi puni zdravlja: 3 vitaminska napitka za jači imunitet

Pripremite ukusne sokove koji obiluju vitaminima, biljnim vlaknima i mineralnim solima. Osvežiće vas, ojačaće imunitet i pročistiće vaš organizam.

ZA DETOKSIKACIJU
Idealna kombinacija: šargarepa, paradajz i sok od limuna
Vitamini iz ovog povrća obezbediće vam lep ten. Reč je o moćnim antioksidantima koji usporavaju starenje ćelija. Kombinacija šargarepe, paradajza i limuna punog vitamina C podstiče stvaranje kolagena. Tokom dve nedelje svakodnevno pre ručka i večere popijte veliku čašu ovog soka. Ponovite to dva-tri puta godišnje. Pozitivne efekte ćete primeniti već posle prvih sedam dana. Pošto je ovaj sok prilično hranljiv, pijte ga umesto popodnevne užine.

ZA SNAGU
Idealna kombinacija: cvekla, kupus, šargarepa, paradajz i paprika
Ovo je pravi koncentrat vitamina C i vitamina grupe B. Kupus je nezaobilazan u ovom koktelu, pošto obiluje biljnim vlaknima, vitaminom C, kalcijumom i gvožđem. Šargarepa i cvekla pak sadrže folate koji ublažavaju osećaj umora. Ako ste zimogrožljivi, dodajte i đumbir, malo bibera ili začinske paprike. Pijte sok pre glavnih obroka dve-tri nedelje. Kuru sprovodite jednom do dva puta godišnje.

ZA IZBACIVANJE TEČNOSTI
Idealna kombinacija: šargarepa, cvekla, celer i krastavac
Sok od šargarepe i cvekle podstiče rad jetre, celer ubrzava prolazak hrane kroz creva, a krastavac doprinosi izbacivanju tečnosti iz organizma. Sveže začinsko bilje, peršun, korijander i vlašac doprinose da ovaj sok ima i osvežavajuće dejstvo. Pijte veliku čašu ovog soka pre glavnih obroka dve nedelje kako biste očistili organizam od toksina nagomilanih zbog stresa, zagađenog vazduha i nezdrave ishrane. Trudite se da tokom ove kure pijete sedam-osam čaša vode dnevno.

Blic Žena

Pelin leči stomačne tegobe

Pelin je još od davnina poznat po svojim lekovitim moćima. Koristili su ga i Stari Egipćani i Rimljani koji su najbolje vojnike nagrađivali napitkom od pelina, verujući da će im tako obezbediti dobro zdravlje, najveće ovozemaljsko bogatstvo.
U narodu poznat kao vermut i sansić, ovaj grm naraste do visine od 1,2 m. Ima jaku stabljiku i perasto razdeljene sivkastozelenkaste listove i žute cvetiće koji rastu u grozdu i izgledaju kao male kuglice. Karakteriše ga aromatični miris i izuzetno gorak ukus. Njegova lekovita svojstva potiču od absintina i eteričnog ulja koje se sastoji od 50 različitih supstanci.

ŠTA LEČI

Pelin je odličan prirodni lek za čišćenje krvi i jačanje želuca. Upotrebljava se protiv bolesti želuca, lošeg varenja, mučnine, žgaravice, nadimanja, nedostatka apetita, bolesti jetre, slezine, bubrega, bešike, žutice, groznice, vodene bolesti, glista i osipa. Izuzetna lekovita svojstva pelina povoljno utiču na rad celokupnog organizma tako da posredno leči i izvor bolesti. Reguliše disbalansirane funkcije organizma koje uzrokuju razne poremećaje kao što su smetnje u razmeni materija, gojaznost, psihički poremećaji uzrokovani nepravilnim radom probavnih organa, jetre, žuci, slezine, ženskih polnih organa i hormona uopšte.

PROVERENI RECEPTI

Za bolji apetit:
U 2 dl ključale vode stavite pola kašičice suvih listića pelina, ostavite da odstoji desetak sekundi, pa procedite. Ovako pripremljen čaj je svetle boje, nije previše gorak i treba ga piti više puta pomalo tokom čitavog dana. Ako vam je čaj ipak previše gorak, dodajte mu nekoliko listića nane.
Tinktura za masažu:
Tinktura je korisna za spoljašnju upotrebu, tačnije za masiranje bolnih mesta. U 2 dl lozovače (45%) dodajte 10 g listova pelina, pa ostavite da stoji sedam dana.
Za želudačne tegobe:
Izdrobite u avanu kašičicu pelina, pola kašičice korena lincure, pola kašičice različka, 1 cm štapića cimeta i pola kašičice rendane kore pomorandže. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode, ostavite da odstoji deset minuta, pa procedite. Pijte po malo nakon svakog jela.
Ne više od tri šolje dnevno:
Trudnice i osobe s oboljenjima jetre treba da izbegavaju pelin, dok se zdravim osobama ne preporučuje da piju više od tri šolje dnevno. Štaviše, čaj od pelena ne treba piti duže od četiri nedelje u kontinuitetu jer može uzrokovati oštećenja centralnog nervnog sistema.

Blic Žena

SIRĆE OD JABUKA

Kada počne sezona jabuka možete napraviti sirće od jabuka. Idealno bi bilo ako biste našli divlju jabuku, ali mogu poslužiti i obične jabuke. Jabukama oljuštite kožuru. Odvadite im i semene lože. Očišćene jabuke pojedite ili ih iskoristite za neku poslasticu, a kožure i semene lože stavite u teglu, pritisnite ih nekim tanjirićem ili nabavite jadan od onih plastičnih krugova kojima se pritiska zimnica, jer kore moraju stalno da budu potipljene da se ne bi hvatala skrama po površini sirćeta. Dodajte 200 gr šećera i nalijte 5 litara vode na otprilike 1,5 kg. suve mase.
Teglu poklopite tanjirićem i ostavite na suncu desetak dana. Sirće tad procedite i sipajte u flaše.

Koristite i zdravi bili.

BoraS

VOĆE I POVRĆE KOJE TREBA JESTI S KOROM

Vratite nož u fioku. Konzumacija kore voća i povrća može da poveća dozu vitamina, zaštiti vas od raka i uveća vam energetski nivo. Evo šta od namirnica treba jesti neoljušteno.

KIVI
Dlačice na kori kivija su odličan antioksidans i nutricionisti veruju da ima supstance koje štite od raka, upala, alergija. “Kora kivija sadrži tri puta više antioksidanasa od ploda, a štiti i od stafilokoka i ešerihije koli”, rekao je doktor Merilin Glenvil bivši predsednik foruma za hranu i zdravlje u britanskom Kraljevskom udruženju za medicinu.
Kako ga jesti: Ako vam je kora kivija suviše tvrda, pokušajte da nađete “zlatni” kivi jer je žuta opna slađa i ima manje dlačica. Druga opcija je da u blenderu izmiksujete ceo kivi.

ANANAS
Ne paničite- tvrda opna ananasa je zdrava, a ne kvrgava kora. Pored mnogo vitamina C, prednost ananasa je u enzimu bromelain, koji rastvara hranu i brzo je šalje u digestivni trakt, pa tako štiti stomak. U opni ananasa ima dva puta više bromelaina nego u plodu.
Kako ga jesti: Pritisnite i zdrobite opnu i dodajte sok koji će je omekšati.

BROKOLI
Mali plodovi brokolija izgledaju privlačnije, ali postoje razlozi zbog kojih treba jesti i peteljke. “Peteljke brokolija su manje ukusne od cveta, ali u njima ima više kalcijuma i vitamina C”, kaže doktor Glenvil. U njima ima i mnogo vlakana, pa ćete duže biti siti.
Kako ga jesti: Iseckajte peteljke na tanke tračice i dodajte u propržen ili skuvan brokoli.

BANANE
Istraživanje s Tajvana je pokazalo da kora banane leči depresiju jer je puna seratonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje. Kora je dobra i za oči jer sadrži u sebi antioksidans lutein. On štiti očne ćelije od izlaganja ultraljubičastom svetlu, koje je glavni krivac za pojavu katarakte.
Kako ga jesti: Lekari savetuju da se kora prokuva desetak minuta i da se voda u kojoj ste je kuvali ohladi i popije, ili da se izblendira i popije.

BELI LUK
Kora belog luka u sebi sadrži šest različitih komponenti, tvrde japanski naučnici. Jedna od najvažnijih funkcija je usporavanje starenja i zaštita srca.
Kako ga jesti: Prelijte čen belog luka maslinovim uljem, pa grilujte zajedno sa hranom ili dodajte u jela spremljena u rerni.

CITRUSNO VOĆE
Kora pomorandže i mandarine su moćni antioksidansi koji se zovu super flavonoidi. Oni smanjuju nivo “lošeg” LDL holesterola, ali ne i “dobrog” koji nosi oznaku HDL. Antioksidansi iz kore su 20 puta moćniji od ploda. “Isto važi za svo citrusno voće. Bela opna sadrži visoku dozu pektina, a to je vlakno koje smanjuje holesterol i “naseljava” stomak “korisnim” bakterijama.
Kako ga jesti: Dodajte koru u kolače i “mafine” ili ubacite celu pomorandžu u sokovnik.

BUNDEVA, TIKVICA
Bogate su cinkom, pa su odlične za zdrave nokte i kožu, a sadrže i antioksidans beta karoten koji štiti od srčanih oboljenja i raka. I ne bacajte semenke jer su one pune Omega 6 i esencijalnih masnih kiselina koje održavaju vaš mozak zdravim.
Kako ih jesti: Operite bundevu ili tikvicu toplom vodom i pecite u rerni prelivene maslinovim uljem oko 20 minuta. Dodajte u supu ili salatu.

KROMPIR
Vežina ljudi zna da je kora krompira zdrava, ali malo njih znaju i zašto. Kora krompira veličine pesnice obezbeđuje polovinu magnezijuma, gvožđa, cinka i vitamina C koji su vašem organizmu potrebni u toku dana. “Krompir ima više vitamina C od pomorandže, pa odlično štite od prehlada”, kaže doktor Glenvil.
Kako ga jesti: Pecite ga ucelo prelivenog maslinovim uljem ili skuvajte i napravite pire ne ljušteći koru.

Blic Žena