LAZAREVA PEĆINA, CARSTVO LEPOTE I TIŠINE…

tamoiovde-logo

Lazareva pećina-svakodnevno od 1. maja

Ovogodišnja turistička sezona na Lazarevoj pećini zvanično je počela 1. maja, što podrazumeva da  će ovaj izuzetan speleološki i arheološki lokalitet  do 31. oktobra, uz organizovanu vodičku službu, turistima biti dostupan svakodnevno, osim utorka, u vremenu od 9 do 16 sati.

DSCN2734Nа završetku impresivnog Lazarevog kanjona, tokom stotina hiljada godina, formirala se u krečnjačkom humu Pripor visokom 56 metara, monumentalna Lazareva pećina.

 Udаljenа od Bora 23, od Brestovаčke bаnje 14, od selа Zlot tri kilometara.

 Lаzаrevа pećinа je izvorskа pećinа. Današnji ulaz u pećinu načinila je ( nа 291 m nаdmorske visine)  svojim tokom ponornica koja je nakon toka kroz duboke krečnjačke sastave ovde izbijala na površinu.

Lazarev-kanjon-2-300x225Danas  u neposrednoj blizini ulaza, u koritu Lazareve reke voda izbija na površini u formi  jаkog krаškog vrelа.

Ispitani pećinski sistem sаstoji se od dvа horizontа pećinskih kаnаlа: stаriji suvi – fosilni, i mlаđi rečni – aktivаn.

Ukupnа  dužinа ispitanih pećinskih kаnаlа veća od 10 000 metara , sa opravdanim pretpostavkama speleologa da je zapravo podzenmi prostor mnogostruko veći.  

11665501_878107285558550_5551385303230446525_n-300x170Zа turističke posete uređene su staze dužine od 900 metara.

Pećinski prostor čine monumentalne, prelepe dvorаne zvučnih imenа: Prestonа, Dvorаnа blokovа, Koncertnа, Dvorаnа slepih miševа i td. 

Za sada vidljivo bogatstvo  pećinskog nаkita prezentuju između ostalog: Stogovi, Fontаnа, Plаst, Bizon, Cаrskа ložа, Dirigent, Orkestаr…

Bizon-LAZAREVA-PEĆINA-768x591Lаzаrevа pećinа je i znаčаjаn аrheološki lokаlitet. 

U pećini su otkrivenа tri kulturnа horizontа.

Najstarije naselje u pećini pripada početku bakarnog doba, salkuca-gumelnica kulturi. Keramički predmeti i koštane alatke izrađivani su sa puno mašte i smisla za njihove oblike i ornamentiku. Pored ostalih privrednih aktivnosti, prerada bakra bilo je jedno od osnovnih zanimanja. 

Šila, igle, dleta, kopče koje su ovde livene smatraju se za najstarije bakarne nalaze u našoj zemlji.

Lazareva-pecina-300x225U ranom bronzanom dobu, pre oko 4500 godina, pećina je služila kao lovačka stanica da bi ponovo, nešto kasnije u gvozdenom dobu, u VI veku pre nove ere, postala značajan metalurški centar.

Predmeti izrađeni od bronze i gvožđa pokazuju izvanredno visok domet poznavanja metalurške tehnike i poseban estetki smisao za ukrašavanje livenih i iskovanih predmeta.

Ovi predmeti eksportovani su u susedne oblasti i služili su kao dragocena dobra u razmeni dobara.

Pecina-300x225Zaposleni u Turističkoj organizaciji „Bor“ , koja je organizator turističkih obilazaka , očekuju uspešnu sezonu i  povećan broj posetilaca u odnosu na prethodnu, imajući u vidu bolju saobraćajnu dostupnost i prihvatljive cene ulaznica, koje su na nivou iz prethodnih sezona.

Zbog, sada već tradicionalno velikog broja posetilaca i izletnika, 2. maja obilazak pećine je organizovan po posebnom režimu, uz pojačanu vodičku  i tehničku službu, radi lakšeg  organizovanja i bržeg protoka grupa posetilaca.

Cene ulaznica:

200,00 dinara

150,00 dinara- za učeničke i studentske ekskurzije

Autor: Bora Stanković

________________________________________________________________________________

 

BALEGARI NE VERUJU SREĆI…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Deo bogatstva planete Zemlje, veliki broj vrsta i jedinki iz životinjskog carstva zauvek nestaje.

Danas je ugroženo 21 odsto svih poznatih sisara, 30 odsto   vodozemaca, 12 odsto ptica, 28 odsto gmizavaca, 37 odsto riba i 35 odsto beskičmenjaka…

image0058balegar1


TamoiOvde: U potrazi za balegarom

    Ima li čovek ( ja sam homo sapiens, ja sam biće svesno…) pravo da im ugrožava staništa, truje i lovi ih, do potpunog istrebljenja?

 A oni tek, samo “gledaju svoja posla”, naša gramzivost i frustracije ih  ne zanimaju.

  No, do bola ih se tiču. 

  Imaju li šansu, da opstanu i idu svojim zanimljivim putevima…

  Kao u ovom slučaju.

  Bora*S

____________________________________________________________________________________________

BUBE SE ORIJENTIŠU UZ POMOĆ MLEČNOG PUTA

 Da li ste ikad pogledali u zvezdano nebo i zapitali se da li neka buba radi isto?

TamoiOvde-balegar-svemir_milkyIspostavilo se da bar jedna radi – buba skarabej koristi sjaj Mlečnog puta za navigaciju.

Kada skarabej formira kuglicu od balege, on počinje da se kreće u pravoj liniji kako bi se što pre udaljio od ostalih suparnika iz svoje vrste koji će pokušati da ukradu njegovu pažljivo izvajanu kuglu.

Ovakvo ponašanje ne zvuči komplikovano, ali pre nekoliko godina Meri Dake sa Univerziteta Lund u Švedskoj sa svojim kolegama došla je do zaključka da je polarizovana svetlost Meseca važna za skarabeje da zadrže pravac svog kretanja.

Zatim su istraživači bili iznenađeni kada su otkrili da su bube u stanju da ostanu na kursu čak i kada nema mesečine. „Pomislili smo da je nešto pogrešno u postavci“, rekla je Dake.

Ti je dozvolio bubama da hodaju po podu cilindra sa otvorenim vrhom, što znači da je bubama ostavljeno samo da se orijentišu uz pomoć zvezdanog neba. Istraživači su merili koliko je vremena porebno bubama da stigno od centra cilindra do njegove ivice. Rezultat je bio da je pod punim mesecom insektima potrebno u proseku 20 sekundi, dok im je tokom noći bez mesea potrebno oko 40 sekundi.

Ali, kada je na cilindar postavljen poklopac koji je zaklanjao pogled na zvezdano nebo, bubama je bilo potrebno oko dva miuta da stignu do ivice, što je naučnike navelo na zaključak da pogled na zvezde igra važnu ulogu.

Kako bi ovo proverio, tim je preselio eksperiment u planetarijum. Uključujući i isključujući zvezdani svod, Dake je otkrila da sjajna traka Mlečnog puta ono što je vodilo kretanje buba. „Ranije se pretpostavljalo da insekti ne mogu da vide zvezde, jer njihove oči nemaju potrebnu rezoluciju kako bi ih videli“, rekla je ona. Međutim, navigacija uz pomoć Mlečnog puta ukida potrebu da se vide pojedinačne zvezde.

Dake kaže da ovo rezultati ukazuju da i moljci, skakavci i ostali insekti takođe mogu da se kreću uz pomoć Mlečnog puta.

Njen tim sada istražuje da li bube više vole da se orijentišu uz pomoć Meseca ili Mlečnog puta, kada su im oba na raspolaganju.

 Izvor:zika.rs

____________________________________________________________________________________________

BALEGAR (Scarabaeidea)

Opis

Balegar je crna (kod nas), zaobljena buba snažne građe, koja se hrani balegom sisara i u nju polaže jaja.

TamoiOvde-balegar1

Ima ih više stotina vrsta. Veoma su vašan deo ekosistema jer ga čiste. Neke vrste jedu balegu tamo gde je pronađu, druge je zakopavaju pre nego što je pojedu ili u nju polože jaja. Svi balegari su dobri letači, a lepezaste antene im omogućavaju sa sa lakoćom nađu zalihe sveže balege. Pošto su okružene hranom ne moraju da se kreću. Svi imaju meka zdepasta tela.

Građa

Mužjaci i ženke su duge od 1 do 3 cm, crne, metalik plavo-zelene ili bakarne boje. Prednji deo glave je izravnan i sjajan. Mužjak ima dug, širok i izvijen rog na prednjem delu glave (clypeus), dok neznatno veća ženka ima kvrgu. Prednje noge su modifikovane za kopanje. Postoje brojne vrste balegara u njihovoj porodici Scarabaeinae (Canthon, Copris, Deltochilum i Dichotomus i drugih) koje su važne za recikliranje životinjskog izmeta. Neki su manji i crni (npr. Ataenius i Aphodius vrsta). Često ih privlače svetla noću. To se odnosi na svetoga Scarab starog Egipta – Scarabaeus Linnaeus sacer.

Ishrana

TamoiOvde-balegar2Balegar se hrani izmetom od sisara. Odrasli se hrane tečnim delom balege, koji izvlače proceđivanjem gnoja u svoja usta. Larve balegara se hrane kompletnom balegom (tečnost i vlakna), koji grizu i preživaju u svojim ustima. Balegari ne zahtijevaju nijedan drugi izvor hrane ni vode.

Razmnožavanje

Kada se mužjak i ženka pronađu, kreću zajedno jesti i gurati lopticu balege. Zajedno su nekoliko dana, pa čak i do nekoliko nedelja. Jaja polažu u tu lopticu – neke vrste vise jaja, a neke samo jedno. Iz tih jaja nastaju larve. Larve se posle nekog vremena (u zavisnosti od vrste), pretvaraju u odrasle jedinke. One kopaju put iz kuglice balege, a zatim odlete same u svet.

Let

Balegari su jaki i mogu leteti nekoliko kilometara u jednom letu. Neke vrste lete tokom dana(dnevni letači), a neke u sumrak i zoru (noćni letači). Mogu osetiti miris balege iz znatne udaljenosti, pratiti miris i leteti uz vetar. Lete za svežom balegom tek kada su osiromašili svoj trenutni izvor hrane, ili kad nije više dovoljno svež. Kada se stoka redovno pomera, ili joj se smanji broj, balegari moraju preleteti velike udaljenosti da nađu novo mesto za ishranu.

 Mitologija

TamoiOvde-mitologija-OLYMPUS DIGITAL CAMERABalegar je u egipatskoj mitologiji poznat kao skarabej.

Ta sveta buba se tokom egipatske istorije pojavljivala u mnogim oblicima. Verovalo se da se sam napravio mužjak bube, prema izvorima iz egipatskog folklora, i on je u želji za razmnožavanjem našao parče balege koje je oblikovao u loptu i kotrljao je od istoka do zapada, svojim zadnjim nogama. Potom je zakopao loptu u posebno iskopanu rupu i ostavio je tamo dvadeset osam dana. Dvadeset devetog dana skarabej je bacio loptu balege u vodu i izlegli su se mladi. Kao što je život nikao iz lopte balege tako se verovalo da je sav život potekao od Sunca, koje se takođe kretalo od istoka ka zapadu. Ta se zamisao dopala prostom narodu pa se uskoro ustanovila kao važeća verska analogija. Skarabeje su nosili i sveštenici i ljudi, i skarabeji su zaista mogli biti u obliku istoimene bube ili bi na pločicama bili iscrtani sa jedne strane, a sa druge strane pločice išla bi poruka koju skarabej nosi. Tu se obično pisalo ime božanstva i koja je funkcija samog skarabeja. Znači služili su kao amuleti. Egipćani su skarabeje često izrađivali od kamena ili fajansa(vrsta stakla).

Pripremla: Mešterović Tijana, IV-3./.gimnazijaso.edu.rs /Literatura:“Velika enciklopedija životinja“- Zmaj, 2001________________________________________________________________________________________

Svetlosno zagađenje

Šon Viple, koji se bavi istraživanjem balegara na Univerzitetu Nebraska-Linkoln, rekao je da su ovi “izvanredni rezultati jak dokaz da se balegari orijentišu uz pomoć svetlosti zvezda”.

On je, međutim, ukazao na potencijalno negativne posledice “svetlosnog zagađenja”, globalnog fenomena blokiranja svetlosti zvezda veštačkim.
Ukoliko veštačka svetlost – iz gradova, kuća, sa puteva i drugo – uništi vidljivost noćnog neba, to bi moglo da ostavi posledice po orijentaciju i navigaciju balegara”, naveo je Vipl.

(blic.rs)

____________________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

BAČIJE KOJIH VIŠE NEMA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Možda još samo u pesmi, ali na padinama Dubašnice i Vojale, nadomak borskog sela Zlot, nema više “100 ovaca- 300 jaganjaca“.

Naslovna-_5665-300x199 “Spala knjiga na tri slova“. Verovatno jedinu ovogodišnju Bačiju, zajedničko čuvanje seoskih ovaca, drže tri vremešna “čobančeta“: Vladimir i Ruža Nedeljković, sa po oko 70 godina, i vižljasta i krhka Miroslava Barzilović, koja je zakoračila u devetu deceniju.

DSC_5427-150x150Vreme kada je najveće selo “grada bakra“ imalo na hiljade ovaca i Bačije diljem Dubašnice, na istočnom delu Kučaja, na površini od skoro 100 kvadratnih kilometara, može se videti još samo na “Susretima sela“, gde se evociraju uspomene i baštini vlaška tradicija i kultura.

Ruza-Nedeljkovic-5413-212x300

Ruža Nedeljković

– Dolazi novo vreme, deca se dala na škole, a mi stari posustajeno. Pitanje je samo vremena kada više niko neće imati ovce da čuva, pa ni na ovaj način-kaže Ruža, čiji svakodnevni posao je da od tri dnevne muže mleko pretvori u kvalitetan i punomastan ovčiji sir, nadaleko čuven po kvalitetu.

 Vladimir, zvani Krajan, se ovim poslom bavi otkad je otišao u penziju, koju je stekao u “Srbija šumama“.  Tek što je doterao ovce sa prepodnevne paše, umoran i žedan , ali ga “ne drži mesto“. Skakuće i obleće oko nas i nutka nas onim što se na Bačiji zateklo. Dosadilo mu, valjda, samovanje sa ovcama, pa mu omilelo društvo.

– Tu, polovinom maja smo se okupili svi čije su ovce i izmerili čije daju koliko mleka. Pošteno i saglasno. Sada prvi sir, koliko mu pripada, uzima gazda čije su ovce na merenju dale najviše mleka, pa tako do poslednjeg, sa najmanje mleka. Svi dobiju svoj deo i sve se lepo složi- širi ruke Krajan iz Zlota i dodaje– Ma, zapričasmo se, a ja vas ne pitah hoćete li da prezalogajite? Ima svega, dao Bog, ima rakije, piva… Hoćete hladnu surutku, lekovita je, leči sve?

Miroslava-Barzilovic-5400-211x300

Miroslava Barzilović

Iako najstarija, Miroslava, koja je Nedeljkovićima “rod po trećem kolenu“, neumorno, metlom sačinjenom od vitkog obližnjeg pruća, vešto i temeljito mete obor za ovce. Kaže, nikada je niko nije “turio u novine“.

– Deco, nije mi ovaj posao težak, teže je po ceo dan čobanovati na suncu, po šumama, brdima i dolinama. Ovce su neumorne, samo negde jurcaju, a čobanin treba dobro da ih nahrani kako bi dale dosta mleka, zbog koga sav ovaj posao i radimouverava nas baka Miroslava, koja je, kaže, ceo život provela sa stokom i na poljoprivredi.

Spuštamo se niz planinu, za nama ostaje Bačija i blejanje ovaca. Možda od čistog vazdu i prelepe netaknute prirode, tek, tu negde, maštom stvorena, priviđa nam se i Muma paduri-šumska majka, u vlaškoj mitologiji najveća svetica i zaštitnica žena, a zašto ne i sve ređih čobana. Uskoro će i o Bačija ostati samo mit.

Izvor:bor-sve.net


DSC_5589-150x150 DSC_5618-150x150DSC_5654-150x150Naslovna-_5665-150x150DSC_5673-150x150



DSC_5421-300x199DNEVNA PAŠA-LITAR MLEKA

Ovogodišnja Bačija broji 85 ovaca, iz 7-8 zlotskih domaćinstava. Čobani dobijaju za čuvarinu po oko 30 evra po ovci, za celu sezonu , koja traje od maja do kraja septembra, pa se lako može izračunati čobanska plata. Skromno za celodnevni naporan posao, i skromnih 60-70 litara mleka dnevno. Domaćini napominju da su 15-tak ovaca “jalovice“ i da ne daju mleko, što, pak, znači da se po ovci dobije oko litar mleka dnevno.

DSC_5578-300x215“PLES S VUKOVIMA“

 Ima i vukova, ali i oni su proredili. Tu i tamo napadnu ovce, ili se tek pojave, koliko da se priča o njima prenese.

– Tu, pre koju godinu dva vuka su se ustremila na jednu moju ovcu. Hoće na moje oči da je odvuku. Šta sam drugo mogao, vrisnem, dignem galamu, i oni utekoše. Ne vole oni da se sretnu s nama, kako ni mi s njima-tu su negde, prate, vrebaju, ali beže od velike larme koju mi stvaramo-kaže Vladimir.

LAZAREV KANJON OAZA 2000.

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

tamoiovde-logo

Ovim smo počeli pre 15 godina. Predeo je bio neobeležen, i svi su me pitali GDE sam to snimala, gde se nalazi...

931304_10201160186434671_1414070341_n

Gordana Atanasijević
Foto: Aleksandar Veljković

   Danas, ljudi iz PK „Dubašnica“ Zlot, lepo i vredno su markirali teren (i još će), a lepote Lazarevog kanjona su poznato i željeno odredište pasioniranih ljubitelja prirode.   

Pripremam i nastavak koji će prikazati lepote koje smo tu spoznali i koje sam nekima od vas pokazivala, ima još mnogo da se radi, ali ću i to rado podeliti sa svim ljubiteljima prirode i Lazarevog kanjona, kog obožavam.

Pozdravljam svoju TV ekipu, koja je sa puno entuzijazma iznela ovaj vrlo zahtevan rad, zahvaljujući čemu sada možemo gledati ovaj film, otrgtnut od zaborava.

 Ne zamerite na nesavršenosti, ipak je materijal star, iz VHS arhive, ali sadrži osnovne podatke o ovom lepom i dragocenom predelu, koje ćete teško igde naći.


Od srca, Gordana 🙂

Autor: Gordana Atanasijević/Objavljeno  15.05.2013.

MOTO SKUP „BORSKO JEZERO 2012″…

tamoiovde-logo

Međunarodni moto skup „Borsko jezero 2012“, koji će se održati krajem ove sedmice, predstavljaće jedan od najatraktivnijih događaja na istoku Srbije.

Skup će se održati od 29. juna do 1. jula 2012.godine na Borskom jezeru.

Organizator skupa je MK „East Bikers“ iz Bora.

Očekuje se dolazak više stotina bajkera iz svih krajeva Srbije, ali i iz drugih evropskih zemalja.

PROGRAM MOTO SKUPA „BORSKO JEZERO 2012“

Petak , 29.jun

10:00 – Otvaranje Moto skupa 2012 i dočekivanje gostiju

18:00 – Koncert grupe Crossroad

20:00 – Koncert grupe Offload 

22:00 – Koncert grupe Prorok

Subota, 30. jun

10:00 – Turistički obilazak Zlotske pećine i kafića u borskoj jami

13:00 – Ručak za bajkere

15:00 – Bajkerske igre

17:00 – Defile bajkera od Borskog jezera do Bora 

19:00 – Koncert grupe New Deal 

21:00 – Koncert grupe BandX 

23:00 – Koncert grupe VAN GOGH 

 Nedelja, 01.jul

08:00 – Zajednički doručak i ispraćanje gostiju

Bora*S

__________________________________________________________________________________________________

 

U ZLOTSKIM PEĆINAMA NAĐENI FOSILI KOZOROGA STARI STOTINAMA HILJADA GODINA

 

tamoiovde-logo

Speleolozi sportskog kluba „Rok end ajs“ (Rock and Ice) otkrili su u kompleksu Zlotskih pećina kod Bora nove hodnike koji su po lepoti nakita i veličini ravni Resavskoj pećini i u njima fosilne ostatke kozoroga, saopštio je taj klub.

Pored izuzetnog otkrića novih pećinskih hodnika nepoznatih i naučnoj javnosti, nalaz ostataka još neidentifikovane vrste kozoroga jedno je u nizu vrednih paleontoloških otkrića tog kraja, rekao je Paunović za agenciju Beta.

 

Speleolozi su se sa fotografijama neobične lobanje obratili Prirodnjačkom muzeju u Beogradu čiji su eksperti potvrdili da je reč o vrlo značajnom nalazu.

– Na osnovu fotografija zaključeno je da se radi o levoj strani lobanje kozoroga sa očuvanom koštanom osnovom levog roga impozantne veličine. Procenjeno je da fosilni ostaci potiču iz srednjeg pleistocena – precizirao je taj stručnjak.

Ipak, on je naveo da će se preciznija identifikacija i procena starosti izvršiti nakon kompletnog iskopavanja i detaljne analize nađenih fosilnih ostataka i ostataka prateće faune kojima taj lokalitet obiluje.

Najlepša pećina Istočne Srbije

Prema podacima kluba „Rok end Ajs“, profil novootkrivenih pećinskih kanala je 150 metara kvadratnih sa pećinskim stubovima višim od 10 metara i pregradnim zidovima od nakita.

Nakon deset godina spelološkog istraživanja i otkrića najveće i najduže pećine u Srbiji – Lazareve pećine (10.688 metara), kao i otkrića 355 pećina i jama u rejonu sela Zlot, klub „Rok end ajs“ predvođen speleologom Robertom Misićem, došao je do vrednog otkrića.

Ulazni fragment nove pećine otkrio je Mladen Milošević, koji je bio vođa ekipe, naveo je predsednik kluba Zvonko Trifunović i dodao da je njegov utisak da je pored novoistraženog dela Lazareve pećine, ovo najlepša pećina u istočnom delu Srbije.

Pećinski sistem star preko dva miliona godina

Prema Mišićevim rečima, to otkriće je najstariji fragment Dubašničkog pećinskog sistema, starog preko dva miliona godina.

Jasenka Arifadić Milijić, referent za privatne šume i zaštićena dobra pri Timočkim šumama, ukazala je na značaj tog otkrića.

– Pronalazak nove pećine menja sliku kanjona i ima jako veliki značaj budući da je reč o neispitanom području. Po opisu terena, to će mnogo značiti prvenstveno u daljem istraživanju, a potom se može govoriti i o turizmu. Ovo menja sliku kanjona – uverena je ona.

Speleolozi su godinama vredno radili sa sopstvenom opremom otkrivajući nove hodnike.

– Entuzijazam, upornost, spretnost i visok stepen obučenosti grupe borskih speleologa i ranije su donosili značajne rezultate iz podzemlja velelepne Zlotske klisure koju oni istražuju već više decenija – rekao je Paunović iz Prirodnjačkog muzeja.

Ta speleološka istraživanja odobrena su od staraoca spomenika prirode „Lazarev kanjon“, Javnog preduzeća „Srbija šume“ i nadležnog ministarstva.

Izvor: Beta

____________________________________________________________________________________________

MOJE VREME SA SLEPIM MIŠEVIMA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________

SLEPI MIŠEVI (Chiroptera).

Šta znate ili šta mislite o ovim čudesnim i verovatno najinteresantnijim živim bićima na planeti Zemlji?

Jeste li znali da spadaju u red sisara i mesojeda, da čine ¼ od ukupnog broja svih sisara, da naseljavaju sva kopnena područja izuzev krajnjih južnih i severnih delova ove planete, da je do sada poznato skoro 1.000 različitih vrsta.

Ili možda, da su jedina grupa sisara koja ima sposobnost aktivnog leta, da odmaraju tako što vise okačeni-naglavačke, da imaju svoja “obdaništa” u kojima se skupljaju ženke i ostavljaju svoje mladunce zajedno, kako bi se grejali međusobno dok mame odlaze u lov….

A krila od kože, koja je razapeta između prstiju, njihovi navigacioni uređaji i ultrazvuk, način na koji u potpunom mraku nepogrešivo lociraju objekte, prepreke ili plen, makar se radilo o najsitnijem insektu…

 U Evropi živi trideset vrsta.

A u Lazarevoj pećini kod Bora?

Pored drugih vrednosti koje poseduje, zbog bogatsva celokupne faune pa samim tim i slepim miševima i drugim pećinskim životinjama, među kojima ima i nekih endemskih vrsta, Lazareva pećina se svrstava među najznačajnije speleološke objekte u Srbiji.

U ovoj pećini i njenoj bližoj okolini do 2008. godine, stručnjaci su identifikovali 24 vrste slepih miševa.

Prve zapise o ovim sisarima u Lazarevoj pećini zabeležio je Jovan Cvijić tokom poseta u avgustu i septembru 1891. godine. Doduše, on ne navodi podatke o pojedinim vrstama iako je našao brojne kolonije.

Značajna istraživanja vrši tokom 1960,1965. i 1968. godine i dr. Đorđe Marić, tadašnji kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, a sistematizovana i intenzivna istrživanaja započinju 1993. godine  ekipe  stručnjaka iz Prirodnjačkog muzeja, Društva za očuvanje divljih životinja MUSTELA iz Beograda, kao i Društva mladih istraživača iz Bora.

Nađeni ostaci kostiju slepih miševa govore o nekada zaista mnogobrojnoj i raznovrsnoj koloniji, koja je značajno osiromašila usled izmene mikroklime u pećini, sredinom 50-ih godina 20.veka.

Još nekoliko činjenica koje mogu zanimati prosečnog čitaoca, iako se o ovome mogu i pišu čitave studije.

Na primer:

1. Vrste čiji su pojedinačni primerci prisutni tokom cele godine u pećini:

-Veliki potkovičar, Mali potkovičar, Dugoprsti večernjak i  Sivi dugouhi ljiljak.

2. Vrste koje se sreću izizetno i pretežno na ulazu pećine:

-Brkati večernjaci, Dugouhi večernjak, Veliki mišouhi večernjak,Mali mišouhi večernjak, Resasti večernjak, Patuljasti slepi mišić, Vodeni večernjak, Planinski slepi mišić, Veliki ponoćnjak, Srednji noćnik , Mali noćnik i Dugokrili slepi miš.

Pripadnici ovih vrsta povremeno su nalaženi na samom ulazu ili u prilaznom delu, ali nikad u samoj pećini.

3. Vrste koje su prisutne u kolonijama van perioda razmnožavanja:

-Južni potkovičar, Sredozemni potkovičar i Tamnooki potkovičar.

Južni i Sredozemni potkovičari se u ovoj pećini mogu videti u velikim mešovitim kolonijama od kraja septembra do kraja maja. Među njima se mogu videti povremeno i Tamnooki potkovičari, ali je njihova brojnost znatno manja od prethodne dve vrste. U tom periodu oni najčešće obitavaju u “Dvorani slepih miševa”, najdaljoj od ulaza, najvlažnijoj i najtoplijoj  prostoriji u pećini koja je zaštićena od promaje i spoljnih uticaja.

Markiranjem specijalnim krilnim markerima utvrđeno je da primerci iz ovih zimskih kolonija, krajem maja i početkom juna odlaze u druge speleoobjekte Zlotskog kanjona,  gde formiraju manje porodiljske kolonije u mestima u kojima započinju proces parenja, kote se i podižu svoje mladunce.

Za kraj ovog teksta, hajde da vam, za one koji to ne znaju, odgonetnem već pominjanu sposobnost ovih stvorenja da uglavnom  noću nepogrešivo lete i love svoj plen. Naime, oni  kroz nos ili usta  proizvode prodoran zvuk visokog tona, a potom svojim velikim ušima hvataju povratni odjek. Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini a zatim se velikom brzinom upućuju prema plenu, kao što su insekti u letu.

E da, love i oni „krupnije zalogaje” poput, žaba, ptica, pa čak i riba.

I nisu baš svi “slepi”. Pored grupe mesojeda, drugu grupu čine oni koji se hrane uglavnom materijama biljnog porekla (leteće lisice) poput voća, nektara, polena…

Oni već, za nalaženje “obroka” koriste svoje izuzetno oštro čulo mirisa i…i – krupne oči.

Autor: Bora Stanković

MOJE VREME NA VALJA RNŽU…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________

Na Valja Rnžu, podno Malinika, danas je polaganjem venaca i cveća na spomenik  žrtvama fašizma, obeležena 70 – godišnjica od ustanka naroda Srbije 7. jula 1941. godine.

To su učinile delegacije opština i boraca NOR – a Zaječara, Boljevca i Bora.

 

 

 

 

 

Poštovanom narodu ovog kraja i gostima na  tradicionalnoj manifestaciji, govorili su dr Nebojša  Marjanović, predsednik opštine Boljevac, Slobodan Knežević, član veća opštine Bor i Brana Filipović, zamenik predsednika SUBNOR – a Bor.

 

 

 

 

 

 

 

Mlađani članovi KUD-a “Bor“ izveli su  bogat kulturno – umetnički program.

 

 

 

 

 

 

Da se zna i upamti, da se nikad ne prepusti rđi zaborava.

“Poštovani narode, dragi borci i potomci slavnih, junačkih predaka, na Vama je najveća odgovornost za negovanje najsvetlijih tradicija našeg miroljubivog, ponosnog i prkosnog Srbina i Čoveka.

Neka živi slobodarska, otadžbinska i nepokorom uzavrela Srbija, neka 7. jul i ovo ustaničko gnezdo uvek budu u našim mislima, i mislima naših potomaka, naše mlade generacije… Živeli i  srećne Vam julske vatre slobode…”

(Deo iz govora Brane Filipovića sa današnje svečanosti na Valja Rnžu.)

 

 

 

Na kraju svečanosti, organizator je za sve prisutne priredio ručak – vojnički pasulj.

I, baš se dobro jelo!

 

 

Moje vreme OVDE, na Valja Rnžu, posebno je obojila ova malena princeza. Sa kosom boje žita.

Autor: Bora Stanković