TAMOiOVDE___________________________________________________________
Da li je moguće sa konvencionalnim uljanim bojama naslikati svetlost?
Kako na platnu predstaviti nevidljive zrake kosmičke energije, misli i osećanja?
Umetnik Aleksandar Maranov pronalazi magiju našeg sveta i njenu lepotu poklanja okruženju.
Aleksandar Miranov je rođen u Taškentu. Crtanje, hobi iz detinjstva, preraslo je u profesiju – klasično obrazovanje je dobio u Taškentskoj umetničkoj školi i na Taškentskom pozorišno-umetničkom institutu, gde je savladao tradiciju akademskog realizma.
Umetnik kaže:
-Sve ove godine radio sam mnogo. Pored obaveznih studija, skica, pronikavao sam u tančine umetničke tehnike majstora moderne i prošlih vekova, pokušavajući otkriti tajne boja, eksperimentišući.
Radovi Aleksandra Maranova su zadivljavali učitelje i kolege, koji se nisu prestajali diviti slikarskom majstorstvu umetnika i prefinjenoj realističnosti njegovih radova. Početkom 90-ih, umetnik se seli u Moskvu. Tamo, posle mnogo razmišljanja o smislu života i istinskom pozivu umetnika, došao je do zaključka kako bi trebalo da izgleda njegova nova slika. Aleksandar Maranov se priseća:
-Znao sam da raditi po starom više nije moguće. U okviru akademskog slikarstva, moj razvoj je bio završen. Jednom sam ležao i gledao običnu 60-vatnu sijalica. I u jednom trenutku, u svetlu te sijalice, video sam neverovatan sjaj i shvatio da je to ono što treba da slikam.
Zajedno sa otkrićem toga šta slikati, postavilo se pitanje, a kako naslikati to šta je video, kako predstaviti svetlost? Jer se, pre svega, radi o čistoj apstrakciji. Na redu je došlo treganje za formom, koja bi pomogla da lepotu svetlosti približi publici. 
„Shvatio sam da se sve što nas okružuje – drveće, voda, oblaci – sastoji iz tih sjajnih linija. Mi često vidimo stvari koje nisu onakve kakve su u stvarnosti. Oblaci, na prvi pogled, beli i paperjasti, sastoje se upravo od sjajnih linija i crtica. I ako ih prihvatimo na ovaj način, oni postaju ne samo lepši, već i mnogo bliži ljudskoj duši.“
Na takav način se pojavio prvi „novi“ rad Aleksandra Maranova, koji je nazvao „Sijanje“ – neverovatan ples, u čijem ritmu se ljudske figure pretvaraju u sjajne linije. Ili se to radi o samim svetlosnim zracima koji se prepliću u nekom ritmu i pretvaraju u pulsirajuće ornamente, fascinirajuće za posmatrača.
Trenutno, Aleksandar Maranov radi na novom ciklusu slika, pod nazivom „Postanak“.
-Spremajući se za započinjanje nove slike, ja meditiram, vraćajući se opet u trenutak iz 1992, kada sam prvi put ugledao lepotu sjajne linije. Ulazeći u meditativno stanje, ja u punom mraku vidim svetlosne objekte. Svaki od njih je lep, ali neki – ne nalaze odjeka u duši, dok drugi, evociraju prijatna osećanja. Tako, na primer, pojavio se rad „Formula okeana.“
To je moja percepcija vode.
Posetioci izložbe Aleksandra Maranova podležu pod neizrecivi šarm njegovih radova.
Knjiga komentara umetnika je puna oduševljenih poruka.
Većina posetilaca se slaže da je njegove slike nemoguće opisati ili nekako objasniti, jer je umetnik uspeo da proviri iza granice svakodnevnog života i na slikama materijalizuje energetsku misao.
Izvor: ruskidom.rs/sr/svetlosno-slikarstvo/
TAMOiOVDE 
Lepo je prepoznavati lepotu i znati je negovati.
Hvala na poseti i komentaru.
I najgori original je bolji od najbolje kopije.
Tako nekad bejaše.
Хвала на прелепим сликама 🙂 и упознавањем са њиховим аутором…
Odlican osecaj za kosmos + art. ja sam zaljubljenik u umetnost, tako da je meni sve lepo, sto se tice ove oblasti i stvaraoca. Najvise volim originalnost, a ona je ovde na prvom mestu – sto je veoma pohvalno. Mnogo je lakse proci kao ORIGINAL, NEGO KAO KOPIJA, TO JE MOJ STAV – PUT KA USPESNOSTI
Povratni ping: SVETLOSNO SLIKARSTVO ALEKSANDRA MARANOVA… | www.blogovnik.com