ISCELITELJ, ZAŠTITNIK POLJA, VINOGRADA, USEVA…

Ko je bio Sveti Trifun?

Pravoslavni vernici u Srbiji, ali i još nekih ne samo pravoslavnih zemalja, svakog 14. februara odaju počast Svetom Trifunu.

Sveti Trifun je živeo u trećem veku posle Hrista, a rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, današnjoj Turskoj.

Roditelji su mu bili veoma siromašni, pa je još kao mali morao da doprinosi i radi tako što je čuvao guske bogatih žitelja sela.

Kako navode pojedine stare legende, od malih nogu je imao isceliteljske moći, što je i koristio kako bi pomagao ljudima i životinjama. Veruje se da je mogao i da iz kuće rastera sve zle duhove.

Za njega se pročulo kada je uspeo da izleči ćerku rimskog imperatora Gordijana. Naime, devojka Gordijana, koja je ponela ime po ocu, bila je duševno poremećena i njen otac nije više znao na koji način bi mogao da joj pomogne. 

 Tada je u Rim doveo Trifuna koji je uspeo da izleči devojku, a car ga je za to bogato nagradio. Trifun je, dok se vraćao kući, sve dragocenosti koje je dobio razdelio siromašnima. Kada se vratio u selo nastavio je da čuva guske i da živi povučenim životom.

Naredni rimski car Dakije bio je veliki protivnik hrišćanstva. Naredio je da Trifuna bace u tamnicu gde su ga čuvari mučili, a naposletku i ubili odrubivši mu glavu.

 Veruje se da Sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. 

Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik, jer je Sveti Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara.

Prema verovanju, „valja se” da se na ovaj dan poveže barem jedan čokot vinove loze i zalije venom… Da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog toga u mnogim vinogradarskim krajevima ljudi slave Svetog Trifuna, ponegde i zajedno, pa se na gradski ili seoski trg donosi loza koja se zaliva vinom i priređuje se zajednička gozba. Domaćin ili podrumar se svake godine menja, a trpeza bi trebalo da bude što mrsnija i što raznovrsnija. Zbog toga ne čudi što je Sveti Trifun među našim starima bio veoma omiljen.

Danas je njegovo poštovanje rašireno širom sveta, a ovaj dan se najviše obeležava u južnoj Italiji, Boki kotorskoj i Dubrovniku. Slave ga i pravoslavna i katolička crkva (ali 10. novembra).

Najpoznatija proslava Svetog Trifuna je svakako u Kotoru čiji je on i zaštitnik. Veruje se da se njegove mošti u kotorskoj crkvi čuvaju na tom mestu još od 809. godine.

Istog dana, kao tekovina zapadne kulture, širom sveta se obeležava i Dan zaljubljenih, odnosno Dan Svetog Valentina.
 M.Ljuna 

Izvor: superodmor– 13. 02. 2017.

_______________________________________________________________________________

POGLED NA RAVNICU SA VRŠAČKE KULE…

Vršačka kula posle deceniju otvorena za posetioce

Simbol grada iz 15. veka posle šestogodišnjih radova konačno obnovljen. Karte do septembra besplatne. Staro zdanje moderna lepotica sa tri unutrašnja nivoa i Kapija-kulom

Na ulazu u Vršačku kulu, koja sa strmog brda stražari nad Vršcem već šest vekova, više od deset godina je stajao natpis „Ne penji se, opasno po život“.

Napuštena i zapuštena, tako je nemo svedočila o prošlim vremenima sve do 2008. godine, kada su gradski čelnici konačno rešili da je ponovo vrate u život. Ipak, niko od građana tada nije očekivao da će prepoznatljiva kula sa „zubima“ dobiti potpuno drugačiji izgled – i to onaj iz 15. veka, kada je sagrađena kao deo Vršačkog utvrđenja.

Obimna rekonstrukcija završena je posle šest godina, pa je kula od petka konačno otvorena za javnost. Za to vreme, staro zdanje je postalo moderna lepotica sa tri unutrašnja nivoa i dodatnom Kapija-kulom, ali jedan detalj iritira mnoge – krov od šindre, koji je prekrio „zube“ na vrhu i učinio je neprepoznatljivom.

U lokalnoj samoupravi se pravdaju da se nisu mešali u posao struke. Projektanti iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture pak ističu da postoje pretpostavke da je Kula prvobitno bila natkrivena, te da u ovom „radikalnom“ potezu nema ničeg spornog. Kako god, ovaj srednjovekovni simbol Vršca zauvek je izgubio stari šmek, ali će mu nove generacije, koje se ne sećaju kako je Kula nekada izgledala, sigurno udahnuti novu dušu, koja će ubuduće privlačiti turiste.

– Bilo je dosta polemika, ali smatram da nismo pogrešili što smo u dogovoru sa pokrajinskim zavodom odlučili da na temeljima nekadašnjeg utvrđenja, koji su otkriveni tek pre petnaestak godina, podignemo novi zamak. Kula je samo prva faza u oživljavanju ovog srednjevekovnog objekta – naglasio je predsednik opštine Vršac Čedomir Živković.

SEOBA REPETITORA?

TIK uz samu Vršačku kulu i temelje budućeg utvrđenja nalazi se repetitor, koji ne samo što zaklanja pogled na panoramu celog Vršca i vizuelno narušava koncepciju starog zdanja, već je, kažu nadležni, bez ikakvih dozvola šezdesetih godina prošlog veka podignut usred arheološkog nalazišta. Lokalna samouprava zato smatra da bi taj objekat, koji je, inače, prvi u Srbiji počeo da emituje digitalni signal, trebalo premestiti na drugu lokaciju.

Veruje se da je Vršačko utvrđenje podigao despot Đurađ Branković oko 1439. godine, sa težnjom da sebi obezbedi sklonište s druge strane Dunava pod naletom Turaka na Smederevo.

Od polukružne kule, kamenih zidina i unutrašnjih prostorija, jedino je sadašnja kula preživela brojna ratna razaranja tokom vekova, pa čak i bombardovanje 1999. godine, kada je potpuno uništen obližnji repetitor.

– Sve to, ali i višedecenijska nebriga, ostavili su traga na Kuli, pa je rekonstrukcija bila veoma zahtevna. Čak smo nabavili i autentičan sivi kamen, koji smo donosili iz kamenoloma Ram – kaže Dragiša Vučinić, savetnik predsednika opštine, dodajući da je ukupna vrednost dosadašnjih radova bila oko 70 miliona dinara.
Kula sada ima tri nivoa. Na trećem je napravljen zatvoreni vidikovac, sa kog pogled „puca“ na ceo grad i nepreglednu banatsku ravnicu.

RADNO VREME

VRŠAČKOM kulom će gazdovati Gradski muzej u saradnji sa TOO Vršac. Oni će, za početak, preko projekta javnih radova angažovati troje ljudi, koji će brinuti o zdanju. Ideja je da Kula bude samoodrživa, pa će se ulaz naplaćivati 100 dinara, ali će promotivni period trajati do kraja avgusta.

Radno vreme će biti svakog dana, osim ponedeljka, od 10 do 17 časova.

Jelena Jovanović
Izvor: novosti.rs| 02. jun 2015.

_________________________________________________________________________________________

 

Moje vreme na Vršačkom bregu

_________________________________________________________________________________________