Šarenilo pervaza je zapravo šarenilo duše Pčinjana
Jedan narod karakteriše postojanje kulturoloških odlika koje ga izdvajaju od ostalih – istorija, govor, kuhinja, nošnja itd. Narodna nošnja koja odlikuje Pčinjski okrug zasigurno se razlikuje od tradicionalnih nošnji drugih naroda. Žensku narodnu nošnju Pčinjanki čine futa pervazlika i pervaz futa. U narodu vlada mišljenje da je to ista futa (vrsta ručno tkane suknje), međutim nije.
Pervaz je svakako najlepša pčinjska futa, a u starini nosile su je devojke i mlade žene. Karakteristična je za oblast Gornje Pčinje. Pervaz futa se tkaje od vrlo tanke, predene vune na horizontalnom razboju. Tkaje se u dve niti i iz dva dela koji se sašiju po dužini. U donjem delu pervaza istkana je bela šara u vidu oštrih pera koji se nazivaju „pervaz“ i po tome je futa dobila ime.
Pervazlika po izgledu šare je polovični izgled pervaza i takav oblik fute se pojavio poslednji. Skroman izgled pervazlike vezuje se za težak život Pčinjanki tokom Balkanskih ratova kada nije bilo sredstava za izradu pervaz fute koja je izuzetno skupa.
Muška nošnja imala je dva karakteristična haljetka koji su se sasvim izobičajili. Bili su to Toska i Džube.
Toska je bila kratka i mnogo naborana platnena suknja. U Pčinjskom okrugu toska je došla iz centralne i severne Albanije sa seobom Carnojevića. Godine 1690. pravoslavni Srbi koji su živeli u tom delu Albanije došli su i do Pčinje. Po istraživanju Jovana Hadživasiljevića bratstvo Bosanovic naselilo se u Donjem Stajevcu.
Oni su prvi koji su iz ovog kraja došli u Pčinju i zadržali se ovde. Tako da možemo slobodno reći da je i sa njima došla Toska. Bratstvo Bosanovica više ne postoji, ali jedna mahala nosi ime po njima (Bosanovci u Donjem Stajevcu). Toska se zadržala do Drugog svetskog rata i nošena je samo u posebnim prilikama, kao naprimer Lazarice.
KUD Pervaz iz Trgovišta, koji neguje izvornu pčinjsku igru i folklor, poseduje mnoge originalne primere tradicionalne pčinjske nošnje.
Izvor:https://pcinjanka.wordpress.com
TAMOiOVDE 