TAMOiOVDE___________________________
SLEPI MIŠEVI (Chiroptera)
Šta znate ili šta mislite o ovim čudesnim i verovatno najinteresantnijim živim bićima na planeti Zemlji?
Jeste li znali da spadaju u red sisara i mesojeda, da čine ¼ od ukupnog broja svih sisara, da naseljavaju sva kopnena područja izuzev krajnjih južnih i severnih delova ove planete, da je do sada poznato skoro 1.000 različitih vrsta.
Ili možda, da su jedina grupa sisara koja ima sposobnost aktivnog leta, da odmaraju tako što vise okačeni-naglavačke, da imaju svoja “obdaništa” u kojima se skupljaju ženke i ostavljaju svoje mladunce zajedno, kako bi se grejali međusobno dok mame odlaze u lov….
A krila od kože, koja je razapeta između prstiju, njihovi navigacioni uređaji i ultrazvuk, način na koji u potpunom mraku nepogrešivo lociraju objekte, prepreke ili plen, makar se radilo o najsitnijem insektu…
U Evropi živi trideset vrsta.
A u Lazarevoj pećini kod Bora?
Pored drugih vrednosti koje poseduje, zbog bogatsva celokupne faune pa samim tim i slepim miševima i drugim pećinskim životinjama, među kojima ima i nekih endemskih vrsta, Lazareva pećina se svrstava među najznačajnije speleološke objekte u Srbiji.
U ovoj pećini i njenoj bližoj okolini do 2008. godine, stručnjaci su identifikovali 24 vrste slepih miševa.
Prve zapise o ovim sisarima u Lazarevoj pećini zabeležio je Jovan Cvijić tokom poseta u avgustu i septembru 1891. godine. Doduše, on ne navodi podatke o pojedinim vrstama iako je našao brojne kolonije.
Značajna istraživanja vrši tokom 1960,1965. i 1968. godine i dr. Đorđe Marić, tadašnji kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, a sistematizovana i intenzivna istrživanaja započinju 1993. godine ekipe stručnjaka iz Prirodnjačkog muzeja, Društva za očuvanje divljih životinja MUSTELA iz Beograda, kao i Društva mladih istraživača iz Bora.
Nađeni ostaci kostiju slepih miševa govore o nekada zaista mnogobrojnoj i raznovrsnoj koloniji, koja je značajno osiromašila usled izmene mikroklime u pećini, sredinom 50-ih godina 20.veka.
Još nekoliko činjenica koje mogu zanimati prosečnog čitaoca, iako se o ovome mogu i pišu čitave studije.
Na primer:
1. Vrste čiji su pojedinačni primerci prisutni tokom cele godine u pećini:
-Veliki potkovičar, Mali potkovičar, Dugoprsti večernjak i Sivi dugouhi ljiljak.
2. Vrste koje se sreću izizetno i pretežno na ulazu pećine:
-Brkati večernjaci, Dugouhi večernjak, Veliki mišouhi večernjak,Mali mišouhi večernjak, Resasti večernjak, Patuljasti slepi mišić, Vodeni večernjak, Planinski slepi mišić, Veliki ponoćnjak, Srednji noćnik , Mali noćnik i Dugokrili slepi miš.
Pripadnici ovih vrsta povremeno su nalaženi na samom ulazu ili u prilaznom delu, ali nikad u samoj pećini.
3. Vrste koje su prisutne u kolonijama van perioda razmnožavanja:
-Južni potkovičar, Sredozemni potkovičar i Tamnooki potkovičar.
Južni i Sredozemni potkovičari se u ovoj pećini mogu videti u velikim mešovitim kolonijama od kraja septembra do kraja maja. Među njima se mogu videti povremeno i Tamnooki potkovičari, ali je njihova brojnost znatno manja od prethodne dve vrste. U tom periodu oni najčešće obitavaju u “Dvorani slepih miševa”, najdaljoj od ulaza, najvlažnijoj i najtoplijoj prostoriji u pećini koja je zaštićena od promaje i spoljnih uticaja.
Markiranjem specijalnim krilnim markerima utvrđeno je da primerci iz ovih zimskih kolonija, krajem maja i početkom juna odlaze u druge speleoobjekte Zlotskog kanjona, gde formiraju manje porodiljske kolonije u mestima u kojima započinju proces parenja, kote se i podižu svoje mladunce.
Za kraj ovog teksta, hajde da vam, za one koji to ne znaju, odgonetnem već pominjanu sposobnost ovih stvorenja da uglavnom noću nepogrešivo lete i love svoj plen. Naime, oni kroz nos ili usta proizvode prodoran zvuk visokog tona, a potom svojim velikim ušima hvataju povratni odjek. Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini a zatim se velikom brzinom upućuju prema plenu, kao što su insekti u letu.
E da, love i oni „krupnije zalogaje” poput, žaba, ptica, pa čak i riba.
I nisu baš svi “slepi”. Pored grupe mesojeda, drugu grupu čine oni koji se hrane uglavnom materijama biljnog porekla (leteće lisice) poput voća, nektara, polena…
Oni već, za nalaženje “obroka” koriste svoje izuzetno oštro čulo mirisa i… krupne oči.
Bora*S
TAMOiOVDE 
A zašto je samo upamtiti? Doživite je!
Hvala na poseti i lepom komentaru.
Traumatičan?! Jeste u pitanju iznenađenje kad se pojavi, ali u svim takvim prilikama treba se samo setiti da je on mnoooooooogo manji od nas i daleko više uplašen. Čega se bojati, pa one okice su jedne od najslađih koje sam videla. A da je ružan… ukusi su različiti 🙂 Insekti su daleko ružniji ali sve to služi svojoj svrsi. Ni mi nismo neka lepota u njihovom svetu. Trebalo bi više da znamo o zverčicama s kojim delimo životni prostor. Da samo otvorimo prozor i ne paničimo dok zbunjeni lovac ne ode svojim putem. Meni se to sinoć desilo a prvo što mi je palo na pamet je Duško Dugouško i ono „Abrakadabra… hokus-pokus“ :)) Volela bih da ih vidim u većem broju, pa mi se čini da ću ovu lepu priču o Lazarevoj pećini dobro da upamtim. Hvala autoru 🙂
Moram priznati da sam podosta znala o njima, ali nikako sva ova imena niti vrste. Imala sam prilike da ih sretnem u hodnicima Petrovaradinske tvrđave koju smo kao studenti (nesmotreno) istraživali. Ne mogu da kažem da spadaju u ljupke životinje, ali svakako jesu posebni i neobični. Nedavno sam pronašla ovaj link. Decu je fascinirao do ideje da usvojimo jednog 😛
http://www.trojka.rs/zanimljivosti/21528-preslatka-napustena-beba-slepog-misa-video.html
Povratni ping: MOJE VREME U LAZAREVOM KANJONU… « TAMOiOVDE
Ma, naravno,razumem te.
Ako je to bitno,bilo je i onih koji su „intervenisali“ da uklonim neke od fotografija, kako bi pročitali članak.
Ko ne bi bio traumiran kada večernju tišinu prekine klepet krila i zastrašujuća senka na zidu.
Milice, drago mi je da sam te upoznao i da si Ovde, kako kažeš, naučila nešto novo.
Dobrodošlica.
Eto nam novog saznanja.Hvala što si podelila ovu informaciju.
A zašto je susret bio traumatičan?
Hm, zanimljivo.. Saznala sam i nešto novo.. 🙂
Znam da Španci obožavaju slepe miševe, čak je slepi miš i maskota Valensije. Ja sam imala traumatičan bliski susret, kada je uleteo u moj stan. Srećom, kako je uleteo, tako je i izleteo.
Eto. Ružni!
Možda, ali su piloti…
Baš su ružni, skoro jezivi.