MOJE VREME U MANASTIRU GORNJAK…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

„Od Velikog Sela do samoga Ždrela, ko da je vila neka ćilim razastrela“ pevao je Đura Jakšić, oduševljen lepotom predela.

 Sa ništa manje oduševljenja, o istom, Feliks Kanic zapisuje: „Zastali smo kao opčinjeni raskošnom idilom ovog predela gde su boravili srpski pustinjaci“.

 Predeo pomenut i opisan, zaista vanredno lep i živopisan, nalazi se na 65. kilometru puta, jugoistočno od Požarevca ka Žagubici u dolini reke Mlave.

A ovde, na levoj obali Mlave, priljubljen uz strme litice Ježevice, nalazi se manastir Gornjak, jedna od zadužbina kneza Lazara.

Podignut je 1378. godine, nakon što je Lazar ovladao ovim krajevima. Otuda, kao sasvim moguć razlog gradnje, pored duhovnih je i državnički-način da se obeleže tek osvojene teritorije. No, ubrzo nakon toga, manastir biva oštećen, pošto je  Radič Rastislavić na ovom prostoru preuzeo nasilno vlast, koju nije dugo održao. Naime, već u maju 1389. godine, Lazar oduzima Radiču imanja a sam manastir predaje Grigoriju Sinatiju-Mlađem.

Kako bi osigurao opstanak manastira, njegovo održavanje, kao i  izdržavanje bratstva u njemu, knez Lazar je mnoga imanja, pa i  čitava sela od Podunavlja do Homolja darivao Gornjaku.

 Kako to već biva, na ovim prostorima balkanskim, u vremenima burnim i turbulentnim, pre svega razne „civilizovane“ vojske i ratničke horde, pored ostalog, ne štede ni ovu svetinju. Turci, Bugari u prvom a Nemci u drugom svetskom ratu…

Samo “telo” manastira paljeno je , ranjavano, komadano, rušeno, uništavano…

 Pljačkane su i odnošene neprocenjive dragocenosti, koje su čuvane u riznicama i biblioteci, nasilno odvođeni ili  su pred krvolocima sami bežali monasi.

Povelja Lazarevih i patrijarha Spiridona, danas ovde nema. Kao i barjaka cara Dušana, čaše kneza Lazara, zlatnog putira, orginalnih crkvenih zvona i ko zna koliko i kojih sve još, neprocenjivo dragocenih svedoka vremena minulih.

Civilizovano- nema šta.

No, na čudesan način Gornjak je ipak čuvao duh, a fizički vaskrsavao.

Danas je zaista jedan sjajan kulturno-istorijski i živ verski objekat, koji ponosno stražari na kapiji vekova u Gornjačkoj klisuri.

ZANIMLJIVO-ŠTA REĆI…

 Isceliteljske kapi vode U steni sa zapadne strane zidina manastirskih – čudan izvor, kažu sa čudesno isceliteljskom vodom. Iz ovog, zaista zanimljivog izvora  voda “potekne” kap po kap i to samo na Đurđevdan i na dan slavlja manastirskog praznika ,Vavedenja Presvete Bogorodice, 4 decembra. Kada se to dogodi, monahinje  pokupe ovu dragocenu vodu, da bi je podelile onima kojima je zaista potrebna. Kažu da pored iscelenja i drugih bolesti, najviše pomaže iscelenju bolesti očiju.  Mošti Grigorija Sinata Ništa manje znatiželje ne izaziva i verovanje u čudotvornost moštiju isposnika Grigorija Sinaita. Pećina neposredno iznad manastira u kojoj je živeo zaključana je, ali narod  ubacuje novac zarad svog i zdravlja najbližih. Mošti su smeštene u kivotu u glavnom manastirskom zdanju.

Ovde dolaze ljudi, najčešće poroda radi. Nakon molitve  za potomstvo koja im se Ovde pročita,Tamo, kako se priča, rođenje deteta usledi u roku od dve godine.  Ćutanje vode Mlave  Mlava protiče neposredno ispod manastira. Reka velika, planinska, brza i hladna. No, na jednom delu uzvodno od  manastira u dužini od oko stotinak metara ne čuje se ni huk ni žubor vode.

Reka Ovde ćuti. Mesto- Tišina. Postoji nekoliko legendi koje objašnjavaju ovu čudnu pojavu. Ja doznah tri. No, neću baš sve da vam kažem. Otkrijte nešto i sami. Ovde.

Autor: Bora Stanković

Advertisements

5 thoughts on “MOJE VREME U MANASTIRU GORNJAK…

  1. M,anastir je predivamn,.okolina takođe.sama reka mlava daje drtaž svemu.pored toga tu su vredne ruke monahinja koje bi dfa sve bude u najboljem redu i ka o da rade 1000 muškaraca.posebno mi je zadovoljstvo ,a to dao posete manaxstiru nisam znao,da je starešina manastira bio „moj čovek“ rodom iz Ćićevca Zdravković.ima mnogo da se piše ili mislim da sam naglasio najbitnije.Ako bih imao finansijske omgućnosti ponovo bi posetio manastir i možda ostao par dana tamo.pozdrav

  2. Hmmmm, pa kad si me tako lepo zamolio – nemam kud, izgleda :-). Potrudiću se što pre, zaista je bilo zanimljivo videti. A u pravu si, nadje se i po neka fotka :-).

  3. Fascinantno je kako je stena, uz čvrstu volju, umela čoveku da bude prijatelj, kao čuvar tajne, vere ….. U Bugarskoj smo posetili Aladža manastir, uklesan u stenama bukvalno i, jedan od mnogih.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s