U ZLOTSKIM PEĆINAMA NAĐENI FOSILI KOZOROGA STARI STOTINAMA HILJADA GODINA

 

tamoiovde-logo

Speleolozi sportskog kluba „Rok end ajs“ (Rock and Ice) otkrili su u kompleksu Zlotskih pećina kod Bora nove hodnike koji su po lepoti nakita i veličini ravni Resavskoj pećini i u njima fosilne ostatke kozoroga, saopštio je taj klub.

Pored izuzetnog otkrića novih pećinskih hodnika nepoznatih i naučnoj javnosti, nalaz ostataka još neidentifikovane vrste kozoroga jedno je u nizu vrednih paleontoloških otkrića tog kraja, rekao je Paunović za agenciju Beta.

 

Speleolozi su se sa fotografijama neobične lobanje obratili Prirodnjačkom muzeju u Beogradu čiji su eksperti potvrdili da je reč o vrlo značajnom nalazu.

– Na osnovu fotografija zaključeno je da se radi o levoj strani lobanje kozoroga sa očuvanom koštanom osnovom levog roga impozantne veličine. Procenjeno je da fosilni ostaci potiču iz srednjeg pleistocena – precizirao je taj stručnjak.

Ipak, on je naveo da će se preciznija identifikacija i procena starosti izvršiti nakon kompletnog iskopavanja i detaljne analize nađenih fosilnih ostataka i ostataka prateće faune kojima taj lokalitet obiluje.

Najlepša pećina Istočne Srbije

Prema podacima kluba „Rok end Ajs“, profil novootkrivenih pećinskih kanala je 150 metara kvadratnih sa pećinskim stubovima višim od 10 metara i pregradnim zidovima od nakita.

Nakon deset godina spelološkog istraživanja i otkrića najveće i najduže pećine u Srbiji – Lazareve pećine (10.688 metara), kao i otkrića 355 pećina i jama u rejonu sela Zlot, klub „Rok end ajs“ predvođen speleologom Robertom Misićem, došao je do vrednog otkrića.

Ulazni fragment nove pećine otkrio je Mladen Milošević, koji je bio vođa ekipe, naveo je predsednik kluba Zvonko Trifunović i dodao da je njegov utisak da je pored novoistraženog dela Lazareve pećine, ovo najlepša pećina u istočnom delu Srbije.

Pećinski sistem star preko dva miliona godina

Prema Mišićevim rečima, to otkriće je najstariji fragment Dubašničkog pećinskog sistema, starog preko dva miliona godina.

Jasenka Arifadić Milijić, referent za privatne šume i zaštićena dobra pri Timočkim šumama, ukazala je na značaj tog otkrića.

– Pronalazak nove pećine menja sliku kanjona i ima jako veliki značaj budući da je reč o neispitanom području. Po opisu terena, to će mnogo značiti prvenstveno u daljem istraživanju, a potom se može govoriti i o turizmu. Ovo menja sliku kanjona – uverena je ona.

Speleolozi su godinama vredno radili sa sopstvenom opremom otkrivajući nove hodnike.

– Entuzijazam, upornost, spretnost i visok stepen obučenosti grupe borskih speleologa i ranije su donosili značajne rezultate iz podzemlja velelepne Zlotske klisure koju oni istražuju već više decenija – rekao je Paunović iz Prirodnjačkog muzeja.

Ta speleološka istraživanja odobrena su od staraoca spomenika prirode „Lazarev kanjon“, Javnog preduzeća „Srbija šume“ i nadležnog ministarstva.

Izvor: Beta

____________________________________________________________________________________________

Advertisements

ISPRAVI MI KORAK…

Da li će turistička trpeza opštine borske u sledećoj godini biti bogatija za nekoliko turističkih proizvoda, koji bi svojom raznovrsnošću i atraktivnošću privukli i zadržali turiste ?

Sudeći prema nedavno datim izjavama Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalniog razvoja, Nebojše Ćirića, državnog sekretara ministarstva ekonomije, Nebojše Videnovića, predsednika opštine Bor i Blagoja Spaskovskog, generalnog direktora RTB – hoće.

Posebno hrabri činjenica, što se u tom pravcu već čine i konkretni potezi koji najavljuju da će turizam kao potencijalno značajno  područje  razvoja  borske  opštine u narednom periodu obezbediti realizaciju više ciljeva razvoja. Najpre, to će sprečiti dalje propadanje već izgrađenih, nekada atraktivnih i na  tržištu  traženih, turističkih i infrastrukturnih objekata, poput hotela „Jezero“, skijališnog kompleksa na Crnom vrhu ili pak kompleksa „Lazareva pećina“. Potom će to voditi ka stvaranju novog imidža  Bora  kao  grada  koji  nije  samo  industrijski centar, već grad u  kojem  se i kroz ovu oblast  može  ostvariti viši kvalitet života, veće zapošljavanje, aktivna zaštita prirodnih i kulturnih vrednosti kroz njihovo stavljanje u funciju turizma, a kojih ima u izobilju, očuvanje i unapređenje seoskih sredina u čitavom spektru oblasti i td.

Da ovo može biti bliska realnost, govori nekoliko konkretnih činjenica.

Na severnoj strani oboda borskog povšinskog kopa, nedavno je podignut „Vidikovac“. Ako je to početak realizacije, ne tako komplikovanog i skupog projekta, koji će biti stavljen na raspolaganje turistima i biti uvršten u turističku ponudu, biće to zaista sjajna stvar. I jedinstvena u turističkoj ponudi Srbije. Nadam se da će ovu pretpostavku uskoro potvrditi nadležni iz RTB Bor, kao vlasnika ovog prostora i objekta.

Najava, da će nekada velelepni hotel „Jezero“ na Borskom jezeru, biti rekonstruisan, obučen u novo, atraktivno ruho i osposobljen za sledeću turističku sezonu, nakon skoro deceniju propadanja, raduje, ne samo zbog samog hotela. To će   kompleks      Borskog  jezera, kako  u  pogledu  smeštaja gostiju, tako i u pogledu turističkih sadržaja koji se mogu masovno koristiti, staviti na centralno mesto šireg turističkog kompleksa koji čine Brestovačka banja, Crni  vrh, Lazarev kanjon, Zlotske pećine  i  Dubašnica. Projekat rekonstrukcije hotela je završen i nedavno je javno  izložen u holu opštine Bor.

Takođe, najavljenim montiranjem, aktiviranjem adekvatne žičare i eventualno, za početak vraćanjem u funkciju „starog“ planinarskog doma na Crnom vrhu, stvoriće se uslovi za razvoj zimskog i lovnog  turizma. A Crni vrh ima potencijale da se u dogledno vreme visoko pozicionira na lestvici ski-centara Srbije.


 

 

 

 

 

 

Autor: Bora Stanković

MOJE VREME U LAZAREVOJ PEĆINI – 1.deo…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Nakon ponovnog uredjenja po projektu  Dr.Radenka Lazarevića,Lazareva pećina kod  Bora, posle nekoliko godina otvorena je za turističke posete.

Ovaj speleološki i arheološki dragulj Srbije konačno je uključen u turističku ponudu opštine Bor i Srbije sa perspektivom da postane značajan turistički motiv, kako zbog sopstvene tako i zbog atraktivnosti šireg i užeg područja.

Lazareva pećina se nalazi na istočnom obodu Južnog Kučaja, na izlazu iz fascinantnog Lazarevog kanjona (Uredbom Vlade RS stavljen pod zaštitu kao „spomenik prirode“ 1. karegorije).

Predstavlja jedinstven prirodni fenomen, koji se formirao u krečnjačkom humu Pripor visokom 55 metara. Spada u grupu izvorskih objekata- na svega sedam metara ispred ulaza u pećinu nalazi se jako kraško vrelo.

Pećina je sastavljena iz 2 nivoa kanala: starijeg suvog fosilnog i mladjeg rečno aktivnog.

Ukupna dužina ispitanih kanala iznosi preko osam km. a za turističko razgledanje uredjeno je oko 1.000 m.  

Pored velelepnih dvorana, pećinskih hodnika i ukrasa ova pećina je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji, što je potvrdjeno rezultatima detaljnih arheoloških istraživanja, kao i jedno od najznačajnijih staništa slepih miševa (24 od registrovanih 27 vrsta na Balkanskom poluostrvu).

Saobraćajna dostupnost Lazareva pećine  je relativno dobra (do same pećine vodi asfaltni put) iz svih pravaca. Od Bora je udaljena 24, Beograda 235, Niša 186, Zaječara 35, Donjeg Milanovca 100 km.

-Ulaznica-200,00 dinara,

Tekst i foto: B. Stanković

____________________________________________________________________________________________