NJEGOVO VELIČANSTVO KONJ-ISTORIJA I LEGENDA…
SLAVNI SRPSKI KONJI
JABUČILO – PEGAZ SRPSKI
KONJ VOJVODE MOMČILA
U plejadi slavnih srpskih konja, Jabučilo, konj Vojvode Momčila, po mnogo čemu, zauzima prvo mesto.
To je u Srba, kao u Helena Pegaz, jedini mitološki konj sa krilima, koja se vide, koja Jabučilo svakog dana, u zoru, pušta sebi do kopita.
I, to je, hronološki, prvi opevani konj u Srpskoj epskoj poeziji.
ŽDRALIN
KONJ MILOŠA OBILIĆA
Ždralin, konj Miloša Obilića, bio je junak kao i njegov gospodar. Čak je s njim zajedno i poginuo. To je jedini legendarni srpski konj, koji je poginuo u boju.
A pratila ga je slava, jednako kao i njegovog gospodara.
O Ždralinu ima malo podataka i priča, a to je možda, zbog toga što je njegov dorpinos u Miloševom delu ogroman, a o velikim i svetim stvarima se ne govori mnogo.
Poznato je da je Ždralin bio visok konj. To ističe i narodni pevač i to ne bez razloga. Kažu da je Ždralin bio toliko visok da je medu drugim konjima izgledao kao džin.
I plašili su ga se. Zato je Miloš imao malo dvoboja.
DAMJANOV ZELENKO
KONJ DAMJANA JUGOVIĆA
Damjanov Zelenko je konj čiji vrisak za poginulim gospodarem odjekuje kroz vekove i ne prestaje da nam pritiska dušu i um.
Taj konjski vrisak je naš, onomatopeja naše tuge, nezaceljena rana, sećanje na nesreću.
On je oslonac naše sudbine.
To je naše sveto zvono.
Damjanov Zelenko je iz carske konjušnice, kao i ostali konji braće Jugovića.
Ergela, osnovana još u doba cara Dušana, negde između dveju Morava, davala je carskoj konjici nekoliko hiljada konja i bila izvor rasnih grla s pedigreom. Suvlasnik te ergele, u doba kneza Lazara, bio je njegov kancelar i tast Jug-Bogdan (knez Vratko).
ĐOGIN
KONJ BANOVIĆ STRAHINJE
”Netko bješe Strahinjicu bane”, kaže narodni pevač.
Netko, a ne bilo ko.
Svako od nas može biti neko, ali Banovic Strahinja netko! I taj “netko” ne može imati bilo kakvog konja, već samo – najboljeg, najlepšeg, najpametnijeg.
Konj prema junaku!
Đogin, tako je bilo ime slavnom konju junaka Banović Strahinje, nije imao premca po onome što je bio, što je znacio i što je ostao u srpskom epu.
Đogin je bio, po mnogo čemu, ispred svih srpskih, legendarnih konja: lepote neizmerne, pameti ljudske. Mnoge, od svojih čuvenih megdana, Banovic Strahinja je dobio uz pomoć svog Đogina. Taj pametni i snažni konj spašavao je svoga gospodara i onda kada je ovaj bio totalno izgubljen.
“Uzmahuje i snagom i glavom, te u sedlo baca gospodara!”.
ŠARAC
KONJ KRALJEVIĆA MARKA
Najslavniji Srpski konj je legendarni Šarac Marka Kraljevića.
Kao što je Marko najveći junak u predanju Srba, tako je i Šarac u tim pričama (i pesmama) konj nad konjima, mitološko čudo, božansko bice.
Šarac je, iako konj, možda, najlepša metafora srpskog epa.
Srpski pesnički genije dao je Šarcu ljudske osobine, čak osobine jednog kralja, njegovog gospodara, što je zadivilo velikog Getea, koji je, jednom, ushićen tom duhovnom parabolom, rekao, da su svi svetski legendarni konji, u odnosu na Šarca, samo obična ždrebad…
KUŠLJA
SLAVNI KONJ HAJDUK VELJKOV
Kušlja je bio slavni konj slavnog Hajduk Veljka Petrovića, čuvenog junaka Prvog srpskog ustanka. Letopisi kažu da je Kušlja najbolji srpski konj posle Kosova.
Ušao je u slavnu plejadu legendarnih srpskih konja, izjednačivši se po svom umeću i hrabrosti sa Ždralinom Miloša Obilića i Đogom Banović Strahinje.
Hajduk Veljko je pre Kušlje promenio mnogo konja, ali ni jedan mu nije bio po volji, nije bio vičan boju.Tek kada je dobio Kušlju, Hajduk Veljko je znao da ima pravog borbenog konja.
I Veljko je tek tada postao pravi junak i čuveni megdandžija.
Iz knjige „Slavni svetski konji“ – Nikole Devure
Priredio: Bora*S
TAMOiOVDE 