Četiri vrhunska francuska kuvara tražila su da im se barem jedan vikend ili makar jedan dan u godini dozvoli da u svojim restoranima serviraju dugo zabranjeni specijalitet – ortolan.
Reč je o malenoj ptici pevačici koju sladokusci, među kojima je bio i bivši francuski predsednik Fransoa Miteran, jedu ne vadeći kosti, glave prekrivene salvetom, navodi Tanjug.
Kako prenosi AFP, ptica ortolan, koja nije veća od dečje šake, izbačena je iz evropskih jelovnika 1999. godine. Navodno je to bilo Miteranovo poslednje jelo pred smrt 1996. godine.
Pripremanje ovog specijaliteta je prilično surovo: ptica se najpre kljuka kako bi dobila na težini, da bi se potom utopila u konjaku i ispekla u rerni.
U tradiciji je da ljubitelji pečenog ortolana tokom jela prekrivaju glavu velikom, belom salvetom – da se ne bi videlo kako pljuju kosti, ali i da bi se zadržala potpuna aroma.
Ima i onih koji tvrde da krpa na glavi služi kako bi se sakrila sramota pred bogom zbog proždiranja ptice božanskog glasa.
Ostaje da se vidi da li će francuske vlasti udovoljiti zahtevu četvorice kuvara, od kojih je jedan svetski poznat – Alen Dikas.
Danas je ortolan zaštićena vrsta u Francuskoj i nekoliko drugih evropskih zemalja.
Uprkos tome u ilegalnom lovu ubije se oko 50.000 ptica godišnje. Izvor:rts.rs
Celo selo sa bolom sluša cijuk ranjene ptice. Beše to jedina ptica u selu i jedini mačak u selu koji je, eto, na pola smaza.
Ptica prestade da peva, mačak prestade da prede i da oblizuje brkove.
Selo učini ptici predivan pogreb. Mačak koji je takođe pozvan, gazi iza majušnog slamnog kovčega u kome počiva telo mrtve ptice. Devojčica nosi kovčeg ridajući neutešno.
„Da sam znao da će te to toliko rastužiti“, kaže joj mačak, „Smazao bih je celu… I onda bih ti ispričao da sam je video kako je odletela, odletela na kraj sveta daleko, daleeeeeeeeeko, tako daleko da više ne može ni da se vrati. Ti ne bi osetila toliki bol već samo tugu i žaljenje.“ Vidiš, stvari nikada ne treba uraditi napola.
Gajeni krokodili pobegli sa farme u Kini nakon poplave
Nepoznat broj krokodila dospeo je na slobodu, zahvaljujući poplavi koja ih je oslobodila sa jedne farme u Kini gde ih gaje zbog mesa.
Vlasti južne kineske pokrajine Gvangdong saopštile su da su i stanovništvo i nadležne službe u pripravnosti posle bekstva krokodila prošle subote, pošto je poplava razorila farmu.
Radnici sa farme rekli su da su krokodili najverovatnije pobegli i u reke i u močvare.
Na farmi od 11 hektara bilo je 11.000 krokodila za klanje. Od njihovog mesa se prave mnoge prerađevine. Krokodilsko meso se u nekim južnim kineskim provincijama, uključujući i Gvangdong, smatra delikatesom, i veoma zdravim.
Do večeras je uhvaćeno 27 krokodila, ali je nepoznat broj i dalje na slobodi.
– Krokodili u bekstvu su veoma opasni – rekao je Džou Mingui, glavni menadžer koji upravlja farmom.
– Krokodili u bekstvu su veoma opasni – ma šta mi reče!
I kako nepoznat broj? Sabiranje i oduzimanje, ništa…
E moje Vesele klupe!
Nego, zašto mi nakon čitanja prethodnog, pade na pamet Preverova “ Lov na kita“?
U lov na kita, u lov na kita, Govorio je otac gnevnim glasom Sinu Srećku pod šifonjerom, U lov na kita, u lov na kita Što nećeš Da ideš, ej? A što da lovim to živinče, Ništa mi nije učinilo, tata, Idi, ćale, lovi sam, Kad ti se sviđa, Ja više volim d’ ostanem kod kuće s majkom I bata-Gasom. I otac na svom kitolovcu potpuno sam brodi Po uzburkanoj vodi… Otac na moru, Sin kod kuće, Kit van sebe. Čorbaluk supe vruće Prevrnu bata-Gasa. Bura bila strašna, Supa bila slasna. Srećko seo pa se vajko: Što ne odoh u lov, majko, U lov na kita? Zar priliku retku ja da upropastim I brkove svoje kitom ne omastim? Al’ otvoriše se odnekuda vrata – Mokar i zadihan pojavi se tata Sa kitom na ramenu. I na sto kita tresnu, životinju lepu Plavooku, Što se ne viđa svakodnevno Pa reče plačevno: Šta zurite, požurite, Isecite ga, gladan sam, ‘oću da jedem. Ali naš Srećko ustade kao od bede, Pogleda svoga oca u beonjače, U beonjače plavih očiju, Plavih kao u plavookog kita. A što jadno živinče da sečem kad mi Ništa nije učinilo? Neću, uzmite moj deo, reče. I na zemlju baci nož, A kit nož dograbi kako ga opazi I na oca jurnu, skroz ga proburazi. Joj, joj, reče bata-Gasa. Ovo meni na lov liči kad se love leptirići. I evo Evo Srećka gde čitulju sprema. Dok majka zbog muža crninu oblači, Kit dom razoreni gleda okom plačnim. I odjednom zakuka: Zašto ubih jadnog smetenjaka? Goniće me odsad sila motornjaka, Istrebiće celu moju retku felu. Nasmejavši se preteće Uputi se ka vratima, Udovici uzgred reče: Gospođo, ako me neko potraži, Budite ljubazni i recite: Kit je izašao, izvolite sesti I sačekajte ga ako vam ne smeta Vratiće se opet kroz petnaest leta…
Umrli su, 1901, Svetozar Miletić, srpski političar i gradonačelnik Novog Sada, a 198o, Stojan Aralica, srpski slikar.
Da, 2004.godine, osnovana je globalna mreža Facebook.
ANARHISTA, ODMENTIK, SANJAR...
ŽAK PREVER (ovde) u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim njegovim aspektima.
Svojevrstan moralista i kritičar društva, ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju.
Prva Preverova zbirka pesama „Reči“ objavljena 1945. godine postigla je nezapamćen uspeh: u kratkom roku prodato je 150.000 primeraka! Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja.
ŽAK PREVER je rođen 4. februara 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever rođene Katis.
Porodica ima finansijske teškoće, sele se u Tulon, pa se opet vraćaju u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi povremeno razne fizičke i kancelarijske poslove.
Služi vojsku u Linevilu u Loreni, gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera.
Po povratku u Pariz trojica prijatelja stanuju zajedno.
Godine 1925. Prever se venčao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu (1925. godine).
Preverova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom 1928. godine.
Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom, Pjerom Preverom radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista; kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan Laru i druge režisere.
Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone.
Sarađuje sa kompozitorom Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom „Oktobar“.
Godine 1946. rodila se Mišel, kći Žaka i Žanine Prever.
Do svoje smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je više zbirki pesama i knjiga.
Zbirke pesama:„Reči“, „Priče“, „Druge priče“, „Veliki prolećni bal“, „Čari Londona“, „Predstava“, „Kiša i lepo vreme“, „Priče od škriljca“, „Zbrda zdola“, „Neke stvari i ostalo: izabrane pesme“, „Sunce noći“.
Filmografija:„Vrata noći“, „Deca raja“, „Tesna vrata“, „Noćni posetioci“, „Ljubavnici iz Verone“, „Dan se rađa“, „Večernji posetioci“, „Stvar je svršena“.
Jednočinke:„Hitler dolazi na vlast“, „Drama na dvoru“, „Bitka kod Fontenoa“, „Sitroen“.
BARBARA
Govori: DRAGAN STOJNIĆ
ADRIJEN Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Grudva snega koju si bacio na mene u Šamoniju prošle zime sačuvala sam je Eno je na kaminu pokraj svadbenog venca moje pokojne majke koju je ubio moj pokojni otac što je giljotiniran jednog tužnog zimskog jutra ili proletnjeg … Grešila sam priznajem znala sam ostati duge godine ne vraćajući se kući Ali nikada ti nisam rekla da je to zato što sam bila u zatvoru grešila sam priznajem često sam tukla psa ali sam te volela Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! I Vrbova grana tvoj mali foksterijer koji je crk’o prošle nedelje sačuvala sam ga! Eno ga u frižideru i ponekad kad otvorim vrata da uzmem pivo ugledam jadnu životinju i to me strašno rastuži! A ipak to sam ja uradila jedne večeri da skratim vreme dok sam te čekala … Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Sa vrha kule Sen-Žak bacila sam se prekjuče zbog tebe sam se ubila Juče su me zakopali u jedno divno groblje i mislila sam na tebe i večeras sam se vratila u sobu po kojoj si se šetao go u vreme dok sam još bila živa i čekala te
Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! U redu grešila sam duge godine nisam se vraćala kući ali sam ti uvek krila da je to zato što sam bila u zatvoru! Grešila sam priznajem često sam tukla psa ali sam te volela!
Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se!
TO LICE LJUBAVI OPASNO I NEŽNO
To lice ljubavi opasno i nežno jedne se večeri javi posle predugog dana Možda je strelac bio sa lukom ili svirač sa harfom Ne znam više Zaista ne znam Znam samo da me je ranio možda strelom možda pesmom Znam samo da me je ranio iz srca krv mi teče Vrela me suviše vrela ljubavna rana peče.
VRT
Hiljade i hiljade godina Ne bi dovoljne bile Da iskažu Onaj trenutak večnosti Kad si me poljubila Kad sam te poljubio Jednog svetlog julskog jutra U bašti Emine u Parizu U Parizu Na zemlji Na zemlji koja se u zvezde računa!
UVELO LIŠĆE
Želela bih da se uvek sećam Srećnih dana naše ljubavi Tada je život bio mnogo lepši I sunce blistavije bilo no danas Uvelo lišće slaže se po zemlji A ja te još nisam zaboravila Uvelo lišće slaže se po zemlji Ko naša tuga i uspomene Hladni vetar odnosi ih Zajedno sve u noć zaborava A vidiš nisam zaboravila Pesmu koju si mi pevao Ta pesma je bila slična nama I tebi koji si me voleo I meni koja sam te volela Živeli smo zajedno Ti koji si me voleo I ja koja sam te volela Ali život razdvaja one One koji su se mnogo voleli O sasvim polako i bez šuma More briše tragove po pesku Koraka razišlih se ljubavnika.
DOBRA MLADA VREMENA
Reke su bile bistre more čisto hleb je bio dobar godišnja doba padala kad im je doba ratovi zaboravljeni a ljudi su se voleli.
NARANDŽA
Patent – zatvarač skliznuo je na slabine i sretna oluja tvog ljubavnog tela usred mrklog mraka prosula se odjednom I haljina padajući na uglacani parket nije napravila veći šum od kore narandže kad padne na tepih Pod nogama Mala sedefna dugmad krckala su kao semenke
Crvena narandžo divni plode vrh tvojih grudi ucrtao je novu liniju sreće na mom dlanu Crvena narandžo divni plode
Sunce noći.
REKA
Tvoje mlade grudi blistale su na mesečini ali on je bacio jedan kamičak hladni kamen ljubomore na odsjaj tvoje lepote što je igrala gola na reci u velesjaju leta.
ŠKOLA UMETNOSTI
U kutiji od upletene slame Otac izabra jednu kuglicu od hartije I baci je U staklenu zdelu sa vodom Ispred radoznale dece Razvi se u vodi odjednom Raznobojni Veliki japanski cvet Kratkotrajni lokvanj I deca utihnuše Zadivljena U njihovoj uspomeni nikad više Taj cvet uvenuti neće Taj iznenadni cvet Stvoren za njih Za tren Pred njima
I TO MI JE NEKA RAZONODA
I to mi je neka razonoda pisati
i to mi je neka razonoda sanjati Eto taj list bio je potpuno beo pre nekoliko sekundi Ni minut jos nije prošao A evo na šta liči.
Slike: Iv Tangi
Izvori: Žak Prever-izabrane pesme “ Neke stvari i ostalo“,Vikipedia, Google foto,You Tube
Neki misle da je to lako Ne raditi ništa A u stvari to je vrlo teško Ništa teže od toga Valja ubiti vreme A to nije mali posao To je da padneš s nogu
Ah! od jutra do sutra nisam radio ništa ništa ah! a što je još čudnije od jutra do sutra od sutra do jutra radio sam isto ništa! ništa nisam radio a i moglo mi se ah! kako je to tužna priča mogao sam da imam sve da ono što bih hteo da sam hteo to bih i imao ali nisam hteo ništa ništa
Ipak jednog dana vidim ti jednog psa koji mi se svideo odmah sam ga imao jedan veliki pas ovčar ali jadna životinja kako je tugovala tugovala za bivšim gazdom neki stari Škot ja ti kupim i gazdu a i moglo mi se ah! kakav Škot oh! kakav Škot je bio taj Škotlanđanin taj što mi je čuvao psa ceo dan je cmizdrio celu noć je jecao ah!
to je bilo da poludiš kopnio je kao travka ništa mu nisi mogao reći govorio je obesiću se Više volim da čuvam ovce tulio je na škotskom a pas je zavijao slušajući kako mu gazda tuli a kako mi se moglo ja ti kupim i ovce stavim ih u salon i tu su pasle tepihe i onda jednoga dana crkoše od dosade ode za njima i Škot u grob ah! a za njim i pas
E tada sam otišao na krstarenje da malo smirim živce.
Samo sa salvetom preko glave!
Reč je o malenoj ptici pevačici koju sladokusci, među kojima je bio i bivši francuski predsednik Fransoa Miteran, jedu ne vadeći kosti, glave prekrivene salvetom, navodi Tanjug.
U tradiciji je da ljubitelji pečenog ortolana tokom jela prekrivaju glavu velikom, belom salvetom – da se ne bi videlo kako pljuju kosti, ali i da bi se zadržala potpuna aroma.
TAMOiOVDE 