TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________________________
TO ME BAŠ PODSEĆA
Zamislite sebe kako sedite na senovitoj terasi,
I kako je kraj vas devojka koja vas uzbuđuje više no
sve što njen otac ima u kasi.
Letnja je noć takva da prosto oblizujete prste,
A mesečina vas podseća na to da je „voleti“ glagol
prelazne vrste.
Stežete joj šaku, koja ne uzmiče ma kol’ko da ste je
Stisli,
I posle ćutanja punog romantike pitate je šta misli,
A ona se trgne i vrati iz mesečinom okupanih
daljina do tog senovitog balkona,
I kaže Oh, baš sam se pitala koliko je bambusovih
mladica na dan potrebno da bi se nahranilo slonče
velikog slona.
Ili stojite s njom na bregu i posmatrate zimski zalazak
sunca,
I sve je, kao stranica iz ljubavnog romana neke
severnjačke književnice,
lepo do vrhunca,
Pa je zagrlite oko pasa i otvorite pred njom srce, i to
tako da bi vam na majstorski zgusnutoj emotivnosti
mogao pozavideti Kits ili Šeli,
A posle ćutanja punog romantike tek vam ona kaže
Zaboravila sam da naručim limun, neće mi valjati
kokteli.
Ili ste joj u sumračnoj gostinskoj sobi postavili
najsudbonosnije pitanje, koje kao da se ispilelo iz
Eshilove „Orestije“,
A posle ćutanja punog romantike ona vam odvraća
Sve mi se čini da bi ovaj stočić bolje stajao tamo
gde je onaj stočić, ali gde bih onda smestila onaj
stočić, imate neke sugestije?
Eto tako nas one udaraju ispod pojasa, takve smo vam
mi sreće,
Jer nije stvar u tome što im ništa nije sveto, nego što u
svakom svetom trenutku
uvek misle na nešto treće.
Ogden Neš
TAMOiOVDE 