VIDOVDANSKI-NOĆNI USPON NA RTANJ…

tamoiovde-logo

Planinarski klub „Šiljak“ iz Boljevca i ove godine organizuje  16. Vidovdanski uspon na Rtanj, koji se već niz godina, kao tradicionalna akcija Planinarskog saveza Timočkog regiona,  održava  u ovom periodu.

Izvor: Planinarski Klub „SILJAK“-Boljevac

Nakon okupljanja učesnika akcije u  odmaralištu Rtanj u noći između 24. i 25. juna, slede pripreme za uspon i  zvanično otvaranje akcije u 00:15 sati.

Polazak  na uspon južnom stranom planine, planiran je u 00:30 sati, stazom ukupne dužine 14,2 kilometra. Nakon četiri sata laganog hoda stiže se na vrh „Šiljak“.

Foto: Bora*S

Na samom vrhu Šiljak, učesnici akcije dočekuju svitanje koje donosi jedinstvenu atrakciju posmatrana izlaska sunca sa 1560 metara nadmorske visine.

Predviđeno vreme za boravak na vrhu planine je do 08:00 sati.

Od 08:00 do 11:00 sledi silazak sa planine i povratak u naselje Rtanj.

Nakon silaska sa planine, za sve učesnike akcije organizatori su uz  podršku Turističke organizacije Boljevac  obezbedili besplatan obrok.

Foto: Bora*S

Organizator 16. Vidovdanskog uspona na Rtanj, preporučuje potencijalnim učesnicima obaveznu opremu:

adekvatna obuća, voda, adekvatna i rezervna garderoba (poželjna i kabanica), naočare za sunce, zaštitna krema za sunce, overena planinarska i zdravstvena knjižica.

Takođe, organizator upozorava:

“ Vi učestvujete na sopstvenu odgovornost. Organizator zadržava pravo da otkaže uspon u slučaju vremenskih neprilika, pri čemu bi učešće bilo priznato i bila bi ponuđena alternativna rešenja.

Vodič uspona zadržava pravo da ne dozvoli uspon planinarima sa neodgovarajućom opremom, kao i da udalji sa uspona nedisciplinovane učesnike.

Organizator ne odgovara za eventualne povrede i nesrećne slučajeve izazvane samovoljom pojedinaca, nesreće izazvane zdravstvenim problemima koje učesnici nisu prijavili vodičima, kao i za nesreće izazvane pod uticajem alkohola i drugih nedozvoljenih sredstava.“

Izvor: Planinarski Klub „SILJAK“-Boljevac

Da, vidimo se na Rtnju !

Bora*S

__________________________________________________________________________

„Rtanj se nalazi u istočnoj Srbiji, na području Timočke krajine, nadomak Boljevca u istoimenoj ekološkoj opštini. Osnovna karakteristika ove karpatske planine je njen gotovo pravilan kupasti oblik, koji od davnina privlači znatiželju ljudi, predmet je raznih istraživanja, verovanja i legendi. Jednu od najlepših planina Srbije odlikuju povoljni mikroklimatski uslovi koji izuzetno deluju na zdravlje ljudi.

Bogatstvo koje nam je darovala priroda, sjedinjeno je u ambijentu planine Rtanj: endemske, autohtone biljke (rtanjski čaj na jugoistočnom potezu),samonikla jelova šuma i pašnjaci na severnim obroncima, lovišta (blizu 6.500 ha, srne i divlje svinje), obilje izvora pitke vode  („Akva Ultima“ je najsličnija čuvenoj francuskoj vodi „Evijant“).

Izvor: Turistička Organizacija Opštine Boljevac

 

Rtanjski vrh Šiljak (1565 m), kraškog reljefa, svojevrsni je prirodni fenomen.

Na vrhu Šiljak nalaze se ostaci kapele Sv. Đorđa sagrađene 1932, a osveštane 1986. Postoji inicijativa da se kapela obnovi. Legenda o zlatu, koja je vezana i za priče o dvorcu čarobnjaka, imala je za posledicu rušenje pomenute kapele na vrhu, koju je bolničarka Greta Minh podigla svom mužu Juliusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju. Rudnik kamenog uglja je bio otvoren 1903.godine, a postoje planovi za obnovu proizvodnje, pošto se rezerve procenjuju na 12 miliona tona. Zahvaljujući razvoju rtanjskog rudnika svojevremeno je osnovano i naselje Rtanj koje se nalazi na 640 metara nadmorske visine, a odatle put Boljevac- Rtanj, preko prevoja nastavlja ka Sokobanji.“

(Iz brošure „Rtanj- magična planina za odmor i rekreaciju“- TO Boljevac)

_______________________________________________________________________

 

SIMBOLIKA DANA I VUKA…

tamoiovde-logo
„Vuk dobro oličava jednu ljudsku silu koja je veoma složena i raznolika, a njena najupadljivija pojavnost je urođena potreba za slobodom kao osnovnim uslovom života…

TAMOiOVDE-vuk-IMGP1642

Foto ilustracija: Bora*S

Vuka nije moguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim, kao njegovog dalekog rođaka psa. Nije to moguće i zato što je mnogo pametniji.

Za tu slobodu vezan je i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa, bez premca među životinjama, a i među ogromnom većinom ljudi. Kod vuka je etika isto što i pamet. Vuk ne trpi nikakve kompromise, koje vidi kao izdaju svoje etike ili prirode.

Rekao bih da u tim svojstvima vuka počiva objašnjenje istinskog uzroka omraze koju uživa kod onih što zavide tuđem slobodoljublju i plemenitosti, jer ih ne poseduju.“

Dragoš Kalajić , u romanu “Poslednji Evropljanin”

_____________________________________________________________________________________

Foto Simbol Plus

Lazarev grad-Kruševac-muzej-TamoiOvde-DSC00828

Idealne rekonstrukcije srednjevekovnog Kruševca / Narodni muzej Kruševac / Foto: Bora*S

Srednjevekovni novac-Srbija-TamoiOvde-muzej-Kruševac-DSC00822

Srpski srednjevekovni novac / Narodni muzej Kruševac / Foto: Bora*S

DSC00878

Juče, danas,sutra? / Foto: Bora*S

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

ULICA DEČJEG OSMEHA…

tamoiovde-logo
Juče, 24. decembra, deo centralne borske ulice „Moša Pijade“ u vremenu od 10 d0 14 sati  preimenovan je, makar na kratko u „Ulica dečjeg omeha“.

boras5U organizaciji borskog Centra za kulturu, sada već tradicionalna manifestacija „Ulica dečjeg omeha“, pokrenuta je sa ciljem da ulepša i dočara Novogodišnju atmosferu, ali pre svega da smanji društvenu isključenost dece i podstakne njihovu kreativnost i maštu.

Ovom događaju prethodio je konkurs za najlepšu pesmu priču, likovni rad, kreativni predmet, ukras, čestitku, kapu i slično, sa akcentom da budu izrađeni od darova prirode ili reciklažnih materijala.

Na konkursu i na Ulici dečjeg osmeha učestvovale su sve gradske i seoske osnovne škole, Dečja ustanova „Bambi“, Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Vidovdan“ i Udruženje za za decu sa potrebnim potrebana „Mozaik“.

Izuzetno za ovo doba godine lep dan uz odličan odziv izlagača i posetilaca-kupaca, doprineli su da vreme predviđeno za manifestaciju zaista bude obojeno i ozvučeno lepotom dečjeg osmeha.

Deca, kreativni stvaraoci, pokazala su ovom prilikom, da su ljupki i vešti prodavci.

Koliko su zaradili prodajom svojih originalnih rukotvorina, neka ostane njihova slatka tajna.

Osmehe su delili besplatno.

Tekst/foto: Bora*S

Za pisustvo i informacije zahvalan sam sjajnoj Simonidi Gavrić.

_________________________________________________________________________________

VIDOVDAN KROZ ISTORIJU SRBA…

tamoiovde-logo

Vidovdan je jedan od najznačajnijih praznika u nacionalnom sećanju srpskog naroda.

Obeležava se 15. juna po julijanskom, odnosno 28. juna po gregorijanskom kalendaru. Na taj datum desilo se nekoliko  prelomnih događaja za srpsku istoriju.

Naziv Vidovdan potiče od Svetog Vida.

Ovog ranohrišćanskog mučenika, postradalog za veru početkom IV veka, slave rimokatolici, pravoslavni Srbi i Bugari. Kod Slovena je Sveti Vid verovatno nasledio kult Svetovida, paganskog božanstva rata, obilja, bujnosti, sreće, svetlosti…

 Vidovdan Srbi najviše vezuju za Kosovsku bitku. Tog datuma je 1386. godine na prostoru Kosovo polja došlo do sukoba Srba sa Turcima Osmanlijama. Specifičnst ove bitke je da su oba vladara nastradala, što je ostavilo prostora obema stranama da je tumače kao svoju pobedu. Bitka je završena nerešeno, Turci su privremeno zaustavljeni, ali već naredne godine srpski vladar je postao turski vazal. Ovo nije bio ni prvi sukob Srba i Turaka, a nije bio ni konačan pad srpske države pod tursku vlast. Prodoru Turaka na prostor Balkana na kojem su živeli Srbi prvo su se isprečili braća Mrnjavčevići, kralj Vukašin i despot Uglješa, na reci Marici 1371. godine. Bitke je izgubljena, a kraljević Marko je postao turski vazal. Tako je otpočelo tursko osvajanje teritorija nekadašnjeg Dušanovog carstva. Do konačnog pada srpske srednjovekovne države pod tursku vlast došlo je sredinom sledećeg veka, padom prestonice, Smedereva, 1459. godine.

Nastavite sa čitanjem

NA VIDOVDAN POLOŽEN KAMEN TEMELJAC ZA BOLJI ŽIVOT…

tamoiovde-logo

Danas je Vidovdan.

Danas je dan kada su Srbi prihvatili kosovsku pogibiju i shvatili tajnu stradanja.Na današnji dan s kraja 14.veka, Srbi su učinili besmislenu i samoubilačku žrtvu?

Ili su svojim ondašnjim opredeljenjem, načinili od Vidovdana, dan duhovnog čistilišta, dan koji predstavlja generator energije koja je sačuvala narod srpski?

Dilema bila, dilema ostala, čini se –večita ostaće.

Danas je 28.jun 2011. godine.

Danas je u Boru bagerista Milutin, simbolično otpočeo kopanje temelja za gradnju nove  topionice i fabrike sumporne kiseline.

 

 

 

Danas je u Boru na novoizgrađenom kružnom saobraćajnom toku u centru grada otkriven spomenik Đorđu Vajfertu, osnivaču i prvom vlasniku borskog rudnika.

 

 

 

Danas su građanima Bora povodom početka izgradnje pomenutih kapitalnih i za Srbiju značajnih proizvodnih objekata, predstavnici srpske vlade, Oliver Dulić, ministar ekologije, rudarstva i prostornog planiranja, Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor – svečano obećali BOLJI ŽIVOT.

A bolji život znači, otvaranje novih radnih mesta, povećanje profita industrijskog giganta, podizanje društvenog i ličnog standarda, čistiji vazduh,vedrije nebo i sve – nešto lepo.

 

A on, život nam- curi, teče, izmiče…

Valjda će dani, kako reče ministar Dulić “beznadežno-tužni i siromašni, biti samo pitanje davne prošlosti“.

I valjda će, za tri godine, novosagrađena topionica početi da funkcioniše.

I valjda će nam bolje biti.

Obećali su nam danas. Na Vidovdan.

Tekst i foto: Bora Stanković