OVAKO JE BILO NOĆAS…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________

Ukoliko noćas i jutros niste rasterali oblake, razgrnuli zavese ili ste imali druga, preča posla, Venera je došla i prošla i bez vas.

Neki drugi, na raznim stranama zemaljske kugle budno su pratili ovaj događaj, priuštili sebi jedinstveni doživljaj i  snimili ove fascinantne fotografije.

Bora*S

NEBESKI FENOMEN: PROLAZAK VENERE „PREKO“ SUNCA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

SUTRA, 6. JUNA 2012.

Ljudi koji danas žive na Zemlji  poslednji put u životu imaće priliku da dožive jedan od najređih astronomskih fenomena: tranzit Venere. Ukoliko ne bude oblačno, 6. juna treba samo da razgrnemo zavese i posmatramo kako najsjajnija zvezda noći u vidu sićušne crne tačke prolazi preko Sunca. Posle ovogodišnjeg tranzita, čovečanstvo će sledeći put imati priliku da ga vidi tek 2117. godine.

Šestog juna ove godine, Venera će prirediti redak spektakl oko jedan sat nakon izlaska Sunca.

Naučnici i ovoga puta upozoravaju da ne treba gledati u Sunce bez odgovarajuće zaštite. Ako dobro vidite, nabavite naočare za posmatranje pomračenja Sunca, a ako vas oči baš ne služe najbolje, dvogled sa solarnim filterima.

Venera – razlog prve međunardone naučne saradnje

Astronomi u 18. veku putovali su hiljadama kilometara i rizikovali živote da bi videli ovaj dragoceni prizor. Oni su verovali da je Venera ključ za rešavanje najvažnije astronomske zagonetke toga doba: veličine Sunčevog sistema.

Godine 1716. britanski astronom Edmond Hejli pozvao je naučnike da uzmu učešće u projektu merenja zemaljske kugle. On je predvideo da će šestog juna 1761. Venera proći pored Sunčevog diska i da će taj prolazak trajati oko šest sati.

Ako se susret dveju zvezda i dužina tranzita Venere preko Sunca mere sa različitih tačaka na svetu, moći da se izračuna i udaljenost između Zemlje i Sunca: osnovna jedinica za merenje svih udaljenosti unutar Sunčevog sistema i sveti gral astronomije – uveren je bio Hejli.

Jedini problem je bio u tome što se tranzit Venere događa samo u parovima, uz razmak od osam godina, a između dva tranzita prođe više od jednog veka. Kada je Hejli zamolio kolege da se okupe u ovoj značajnom projektu, već je bio zabeležen jedan ovakav tranzit. Znajući da neće moći da rukovodi globalnom saradnjom, jer naprosto više neće biti živ, jedino što je mogao da učini jeste da veruje u buduće generacije.

Više desetina astronoma krenulo je do udaljenih isturenih položaja na svetu da bi posmatralo ovaj fenomen, opremljeno satovima, teleskopima i ostalim instrumentima. Mnogi su rizikovali život. Za vreme Sedmogodišnjeg rata, čak su odlazili u ratna područja. Bio je to najambiciozniji naučni projekat ikada planiran.

Zavisno od toga sa koje tačke je bila posmatrana, Venerina putanja je bili duža, odnosno kraća. Primenom relativno jednostavne trigonometrije, mogli su da izračunaju udaljenosti između Sunca i Zemlje, ali samo ukoliko nakon toga međusobno razmene rezultate do kojih su došli.

Bila je to prva međunarodna naučna saradnja i Evropu je zahvatila prava “tranzitna” groznica.

Katarina velika poslala osam ekspedicija

Na dan tranzita, 6. juna 1761. oko 250 zvaničnih posmatrača sa više od 100 različitih lokacija usmerili su teleskope prema nebu. Ali, umesto da brzo prođe pored Sunca, Venera se zadržala na ivici oko jedan minut, tako da precizno merenje nije bilo moguće. Druga prilika im se pružila trećeg juna 1769.

Katarina Velika je naredila osam ekspedicija širom prostranstava Ruske Carevine. Astronomi iz Britanije, Austrije, Švajcarske i Rusije odlazili su u ekspediciju na Arktik. Britanci su čak poslali kapetana Džejsma Kuka sa brodom “Endevor” u neistražena područja Južnog Pacifika, kako bi sa Tahitija pratio tranzit.

Francuski naučnik zbog Venere ostao bez posla i imanja

Pet astronoma je umrlo, a mnogi drugi su bili suočeni sa neopisivim teškoćama. Jedan francuski naučnik se vratio kući posle 11 godina. Dva puta je propustio da vidi tranzit, njegovi naslednici su ga proglasili mrtvim i podelili nejgovu imovinu, a on je ostao bez posla.

Prošle su godine i godine pre nego što su podaci prikupljeni sa raznih tačaka sveta, nakon čega je najzad ustanovljena udaljenost između Zemlje i Sunca: dobijen je iznos veoma približan danas važećem podatku od oko 150 miliona kilometara. 

Blic Online

NE VERUJEM…

TAMOiOVDE____________________________________________________________

αγάπη

„Ljubav je strpljiva, ljubav je dobra; ona ne zavidi, ne hvališe se, ne pravi se važna; nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve podnosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikad ne prestaje…“

(1. Korinćanima poslanica, 13. poglavlje).