SAVREMENI SVET PROMENIO ČOVEKA…

tamoiovde-logo

Hoće li nam ovo izolovano pleme pomoći da pobedimo neke bolesti?

Prvo istraživanje bakterija pronađenih među stanovnicima Amazonije otkriva koliko je savremeni svet promenio čoveka.

images-2015-04-600450_janomame_613980177Naučnici su okončali prvu sveobuhvatnu analizu mikroba pronađenih u do sada nekontaktiranom plemenu Amazonije.

Oni tvrde da rezultati pokazuju koliko su nas savremeni stil života i ishrane promenili i da jedna bakterija koju su otkrili može biti korisna savremenom društvu.

Naučnici su proučili mikrobiome Janomama, koji žive u zabačenom amazonskom selu u Venecueli, a koji ranije nisu imali dodira sa drugim ljudima. Oni su otkrili da Janomami predstavljaju dom mikrobiomeima s najvećom različitošću bakterija i genetskih funkcija koje su ikada viđene u nekoj ljudskoj grupi.

„To nam govori da zapadnjačka ishrana i stil života imaju veliki uticaj na naše mikrobiome“, navode stručnjaci Univerziteta u San Dijegu. „Proučavanje mikrobiomea ljudi u zabačenim područjima možda predstavlja ključni deo za razumevanje mikrobioma koje smo izgubili zbog antibiotika, zatvorenih zgrada i manjka izlaganja spoljašnjem svetu“, ističe Rob Najt.

Sekvencioniranjem mikrobioma Janomama otkrivena je prvi put vrsta bakterija koje koegzistiraju s ljudima koji nikada nisu bili izloženi industrijalizovanom društvu, kao ni zapadnjačkoj hrani ili antibioticima.
„Naše otkriće ističe potrebu za širom karakterizacijom funkcije mikrobioma i rezistoma među ruralnim ‘necivilizovanim’ populacijama pre nego što globalizacija ne počnue da utiče na potencijalno korisne bakterije koje one sadrže u svojim telima“, navode naučnici.

Prvo istraživanje bakterija pronađenih među stanovnicima Amazonije otkriva koliko je savremeni svet promenio čoveka.
Mnogi Janomami redovno dolaze u kontakt sa Zapadnom civilizacijom preko trgovine, ali neka sela nikada nisu imala dodira sa ljudima koji nisu Janomame. Jedno takvo selo prvi put je uočeno iz vojnog helikoptera 2008. godine, a naredne godine je tamo poslata medicinska misija. Kao deo posete iz 2009. godine, doktori su prikupili uzorke s kože, iz usta i fekalija 34 od 54 stanovnika sela pre nego što su primenjene vakcine i antibiotici.

Uzorci su bili zamrznuti sve dok DNK ekstrakcija i uzgoj kultura nije bio izveden radi ovog istraživanja. U laboratorijama u Sjedinjenim Američkim Državama naučnici su sekvencionirali DNK izolovanu iz uzoraka Janomama. Odatle, naučnici su bili u stanju da identifikuju sve bakterijske vrste koje sačinjavaju kožne, usne i crevne mikrobiome ljudi koji nikada nisu bili u dodiru sa zapadnjačkom hranom, antibioticima ili drugim spoljnim faktorima koji čine život u industrijalizovanom društvu.

Naučnici su potom uporedili mikrobiome sa onim zapadnjačkim i mikrobiomima ljudi koji žive u selima u toku tranzicije iz izolacije ka urbanom životu. Bakterija otkrivena kod Janomama nosi gene koji ojačavaju otpornost na antibiotike, uprkos činjenici da nikada ranije nisu bili izloženi antibioticima. To otkriće ukazuje da mnoge vrste bakterija sadrže gene za otpornost na antibiotike prirodno, čak i bez selektivnog pritiska korišćenja antibiotika.

Ono što se dešava u Zapadnoj kulturi, smatraju naučnici, jeste da korišćenje antibiotika jednostavno prirodno daje otpornim bakterijama prednost u preživljavanju u odnosu na neotporne bakterije. Istraživanje bi moglo da dovede do novih medicinskih tretmana.

Izvor: nationalgeographic.rs

Advertisements

KOJE JE TVOJE IME LEPOTO…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Divlji papagaji imaju imena!

Britanski naučnici utvrdili su da papagaji imaju običaj da daju imena mladuncima. Još kao male, ove ptice uspeju da zapamte svoje ime i imena roditelja, braće i sestara!
Papagaji,-foto-2Papagaji su ptice sa obično grubim nemelodičnim glasovima. Divlji papagaji međutim, posebnim zvukom daju imena mladuncima još u gnezdu, što im kasnije olakšava da ih dozovu i prepoznaju u prirodi, navodi se u novoj studiji objavljenoj u Londonu.

„Prepoznavanje putem glasa nije toliko genetska, već stečena društvena osobina papagaja“, objasnio je britanski naučnik Karl Berg.

Berg je napravio 17 gnezda s kamerama koje je postavio u jednoj šumi u Venecueli. Posle nekoliko nedelja, papagaji su došli i položili jaja.
Kada su se ptići izlegli, roditelji su odmah počeli da im daju imena i da ih ponaosob uče kako se zovu, ali kako se zovu i ostala braća i sestre, kao i sami roditelji.
Papagaji,-foto-1

Naučnici su uočili oko 5.000 različitih zvukova, a naglašavaju da roditelji papagaji daju mladuncima slična imena i uče ih da reprodukuje te glasove.

Papagaji kasnije koriste te zvukove, što je dokaz da su zapamtili svoje ime i imena članova porodice.
„Do sada nismo uopšte znali kako komuniciraju divlji papagaji. Njihova zadivljujuća komunikacija prevedena na ljudski jezik bi bila: ‘Hej, Tom, gde letiš? Ja sam Bob’“, ispričao je Berg.
Studija je objavljena u naučnom časopisu Proceedings of the Royal Society.
rts.rs/page/magazine/

_____________________________________________________________________________________________________

FENOMEN, RELAMPAGO DEL KATATUMBO…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

Relampago del Katatumbo – mesto na kojem se munje pojave 1,2 miliona puta godišnje

TamoiOvde-Relampago-del-Catatumbo-300x199Između 140 i 160 dana u godini – po 10 sati uzastopno, iznad mesta gde se reka Katatumbo uliva u jezero Marakaibo u Venecueli, na nebu se dešava spektakularni prizor: prirodni “lajt šou” u kojem se munje pojave i do 280 puta za samo jedan sat, što znači da svakih 10 do 15 sekudni može da se vidi po jedna munja.

Poznata kao ”Relampago del Katatumbo”, ova oluja se dešava večno, to jest, koliko god seže ljudsko sećanje.

O oluji je pisano čak i 1597. godine u pesmi ”Dragontea”, pesnika Lope de Vege.

De Vega u pesmi piše o vojsci koja je pokušala da zauzme grad Marakaibo 1595. godine, i naravno o snažnim munjama koje su stalno obasjavele vojsku i tako odale njihov položaj braniteljima grada.

Sličan scenario se desio i 24. jula 1823. godine, kada su munje tokom venecuelanskog građanskog rata obasjale i odale pozicije španskih ratnih brodova.

Munje koje ova oluja proizvodi su vidljive sa daljine od oko 400 kilometara, i toliko su pouzdane da se koriste kao pomoć u navigaciji brodova, a poznate su među mornarima i kao ”Marakaibo svetionik”. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se ova oluja gotovo i ne čuje.

Još uvek je nepoznato zašto se baš na ovom području dešava ovakav redovni prirodni fenomen.

Jedna od teorija sugeriše da se jonizovani metan diže iz Katatumbo reke, i sudara se sa olujnim oblacima koji dolaze sa Anda, i na taj način stvara savršene uslove za oluju.

Sa ukupno oko 1,2 miliona munja godišnje, smatra se da je Relampago del Katatumbo najveći proizvođač ozona na svetu.

 Kada se munje probijaju kroz vazduh, one proizvode azotni oksid, koji sunce razbija i pretvara u ozon.

Izvor:zanimljiveinformacije.com

___________________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

UTOPIJA ILI NE, MARINELADA POSTOJI…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Marinaleda – najbolje mesto za život u Španiji

Iako prosečna plata ne deluje impresivno po evropskim standardima, 1.200 eura mesečno je više nego dovoljno, ako znate da mesečni najam iznosi svega 15 eura mesečno.

01d185

Foto:panosart-in-color.blogspot.com

  Mali grad Marinaleda na jugu Španije mnogi smatraju najboljim mestom za život.

  Prostire se na 25 kvadratnih kilometara, i ima oko 2.700 stanovnika.

 Andaluzijski grad je ukrašen grafitima i muralima, kojima se podržavaju komunističke zemlje kao što su Kuba i Venecuela.

 Ulice su nazvane po Federicu Lorci i Pablu Nerudi, a odluke se donose po principima neposredne demokratije, na sastancima koje nedeljeno posećuje od 300 do 400 ljudi.

Dok se Španija bori sa domaćom oligarhijom i stranim bankama, kao i nezaposlenošću od 27 %, u Marinaledi gotovo svi rade. Mnogi bi naravno hteli da se dosele, ali lista za čekanje je toliko duga da treba biti strpljiv i preko dve godine. Planirano je da se izgradi oko 250 kuća u naredne dve godine, a do sada ih ima 350.

images

Foto: inlandandalucia.com

U Marinaledi je internet besplatan, kao i upotreba košarkaškog, teniskog, odbojkaškog ,skvoš i fudbalskih terena.

Jedino što se plaća jeste godišnja naknada za bazen. Marinaleda ima i crkvu, ali stanovnici retko učestvuju u crkvenim aktivnostima.

Kada dobijete dozvolu da napravite kuću, od lokalne vlasti dobijate potreban materijal, a tek nakon izgradnje plaćate 15 eura mesečno za refundaciju troškova materijala.

Ako neko ne zna da izgradi kuću, dobiće kao ispomoć profesionalne građevinare i arhitekte. Nije dozvoljena prodaja kuća, a da bi se poboljšao život u gradu, obeležava se Crvena nedelja, kada se iznose ideje za unapređenje Marinalede.

Grad ima svoju televiziju i radio kanale, a gost je bila i ćerka Ernesta Che Guevare.

gradonacelnik-marinaleda-foto-rojters-1375464064-347569

Foto:rojters

 Policija ne postoji, a gradonačelnik Huan Manuel Sancez Gordiljo to ovako objašnjava: „Prema španskom zakonu, mi bismo, prema broju stanovnika, trebalo da imamo između četvoro i sedmoro policajaca. Ali, mi ih ne želimo ovde. Jer, baš zato što se sve zasniva na dobrovoljnoj bazi i što se zajedno borimo i zajedno krojimo naše živote, postoji vrlo visok stepen koegzistencije“.

Gordiljo je, inače, sam po sebi vrlo kontroverzna ličnost. On je u avgustu 2012. organizovao pljačke u supermarketima, i ukradene namirnice delio siromašnima, a onda je krenuo u tronedeljni marš, kako bi ohrabrio borce protiv mera štednje.

Izvor teksta:gdeinvestirati.com

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ekskluzivni intervju TRNN-a sa  „Robin Hud“ gradonačelnikom

https://www.youtube.com/watch?v=GlfCbpe1zA0#at=181

Priredio i naslovio: Bora*S

VODA NEŠTO TAJNOVITO NOSI…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________

Život bez vode nije moguć. To znamo.

Znamo i njen hemijski sastav. H2O.

Pijemo je, peremo i kupamo se. Navodnjavamo, proizvodimo električnu energiju, plovimo…

I nemilosrdno je zagađujemo.

No, mnogo, zapravo skoro ništa o vodi ne znamo.

Utiču li i kako  naše emocije na vodu? Uzima li nam i dodaje energiju?

Upija li voda i pamti svaki spoljašnji pa i naš uticaj?

 Kakve još velike tajne krije ova jedinstvena materija na našoj planeti?

Da vam pamet stane! Pogledajte.

Bora*S