BOLESNE LEČI, A ZDRAVE SNAŽI…

tamoiovde-logo

Kada je oktobra 1931. godine prošlog veka termalna voda prokuljala iz vrućeg jezera i potopila Južno, glavno okno polja Oborac (dubine oko 300 m), a kasnije i s njim vezano okno Gustav, nanela je veliku štetu rudniku mrkog uglja u Vrdniku, koji se od tog „vodenog šoka“ nikada nije oporavio. Međutim, otkriće da je termalna voda i lekovita, otvorila je neslućene mogućnosti starom rudarskom mestu na Fruškoj gori.

1(1741)Godine 1937. izgrađen je prvi bazen, dve godine kasnije zgrada zatvorenog kupatila sa kadama, olimpijski bazen 1974. godine, a hotel „Termal“, visoke „B kategorije“, pušten je u rad 7. jula 1976. godine. Banja Vrdnik – terapeutski blok vrdničkog lečilišnog centra osnovana je 15. oktobra 1981. godine.

Jedinstvena vazdušna strujanja, najveći broj sunčanih sati u Vojvodini, okruženost Nacionalnim parkom „Fruška gora“, a pre svega lekovitost termalnog izvora, postavilo je banju Vrdnik na pijedestal banjskih mesta.

3(438)U decembru 2013. godine započeta je korenita rekonstrukcija „Termala“. Prvo je renoviran hidro-blok, nabavljena najnovija oprema za hidromasažu i danas je u tom segmentu, lider u banjskom turizmu u Srbiji.

Obnovljen je i terapeutski bazen za korisnike Fonda za zdravstveno osiguranje, kao i sve pristupne prostorije, koje joj daju moderan izgled.

6(251)Sledilo je renoviranje „srca“ banje „Termal“, zatvorenog bazena, najvećeg u Srbiji (dimenzija 30 x 16m) i jednog manjeg bazena. Isplativost ulaganja dobila je potvrdu kroz posetu gostiju za ovih godinu dana, koliko je u funkciji.

Otvoreni olimpijski bazen, ove godine je počeo sa radom, na veliko zadovoljstvo gostiju, 1. maja, a ovih dana počinje izgradnja dva manja bazena (brčkavca sa prskalicama i drugog, dimenzija 20×10, za školsku decu i starije, koji nisu mogli da koriste duboki, olimpijski. Planirano je da u junu budu pušteni u rad.

Renovirana je i kongresna sala (800 m²), kapaciteta, u zavisnosti od vrste događaja, između 300 i 400 mesta.
– Rekonstrukciju smo preduzimali vrlo odgovorno i sve što smo do sada uradili, uradili smo za duži vremenski period, da bi ustanova bila reprezentativna i stekla ugled među konkurencijom. Jer, jedinstvena kombinacija termalne vode i fruškogorske šume mora da se sačuva – rekao je gospodin Zoran Bošnjak, direktor SB „Termal“.

4(57)Banja raspolaže sa 110 soba i oko 270 ležaja, od kojih za potrebe pacijenata, koji prema ugovoru sa Fondom za zdravstveno osiguranje Republike Srbije dolaze na rehabilitaciju, zauzima samo 70 postelja, odnosno ¼ kapaciteta, što je malo.

Razlog za to leži u tome da se, i pored idealnih prirodnih uslova i toliko puta potvrđeno zdrave i kvalitetne lekovite vode, koja bi moglo da leči daleko veći broj bolesti, pored odličnog stručnog kadra, osam lekara i 40 terapeuta, primenjuje samo kod pacijenata posle operacije kolena, kukova, raznih reumatskih oboljenja, deformiteta kičme, o čemu je obavešteno i Republičko ministarstvo za zdravlje.

10(183)– Zato ostatak kapaciteta koristimo za ostale goste, gde opet insistiramo na zdravlju i rekreaciji. Upravo ovih dana počinje realizacija „Green line”, rekreativnog programa namenjenog svim starosnim grupama, svima onima koji su odlučili da nešto promene u svom životu, da žive kvalitetnije.

Posle obaveznog pregleda lekara program je usmeren na ishranu (jelovnik je rađen u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Novi Sad), i kontrolisano trošenja tih istih kalorija, pre svega uz pomoć šetnji (u saradnji sa NP „Fruška gora“ utvrđena je staza „zdravlja“ obroncima Fruške gore).

8(23)Ako vreme ne dozvoljava boravak napolju, „Termal“ raspolaže potpuno obnovljenim trim kabinetom i kinezi salom. Tu su i hidroterapija, akupunktura, plivanje, i sve to zajedno daje mogućnost ljudima koji su zaposleni i koji nemaju mnogo vremena za sebe, da izdvoje 7 – 14 dana i da posle tog perioda osete poboljšanja u njihovom načinu života – objasnio je gospodin Bošnjak.

Ako bi u centar ovog fruškogorskog mesta na 210 metara nadmorske visine zaboli šestar i opisali kružnicu prečnika 70 km, obuhvatili bi teritoriju na kojoj živi više od polovine stanovništva Srbije (Beograd, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Sremski Karlovci). Činjenica je i da je ova varoš okružena najstarijim u Srbiji, a za mnoge i najlepšim nacionalnim parkom u ovom delu Evrope, i da je ovo mesto krcato istorijskim događajima, daje nam za pravo da pomislimo da je Vrdnik izabrano mesto gde se slavi život i uživa u njemu.

Specijalna bolnica „Termal“
22 408 Vrdnik, Karadorđeva br.6
Tel: +381 22 465 819, +381 22 465 422, +381 69 755 727
Web: http://www.termal-vrdnik.co
E mail: termal@gmail.com 002222-465-819
Izvor: topsrbija.com

__________________________________________________________________________________________

ITI ČESTO SVRAĆA U SRBIJU…

tamoiovde-logo

UGROŽENE VRSTE

Ženka crnog orla Iti često svraća u Srbiju

Ženka crnog orla, nazvana Iti, pripadnica jedne od najugroženijih vrsta na svetu, šestu godinu za redom na putu za Estoniju, posle zimovanja u toplijim krajevima, svraća do Srbije.

600624_black-eagle-profimedia0191313884_f

Foto: Ras

– Umesto da, po preletanju Turske, nastavi preko Bugarske pravo na sever, Iti se odlučuje za duže putovanje, pa obavezno svrati i u Srbiju – navode iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ženka crnog orla se u Srbiji obično odmara nekoliko dana, ali ovog proleća je bila u žurbi i ostala samo dva dana.

Iti je granicu sa Bugarskom preletela 8. aprila rano ujutro, a istog dana je zanoćila u šumi, u podnožiju planine Bukovik. Narednog dana noć je provela u plavnoj šumi pored Velike Morave, nedaleko od Velike Plane, a 10. aprila oko deset sati je napustila Srbiju, preletevši granicu sa Rumunijom u južnom Banatu i nastavila na sever.

Ornitolozi iz Estonije su tri dana kasnije javili da je Iti uspešno stigla kući.

Crni orao je strogo zaštićena vrsta i u Srbiji, zbog čega je na svaku jedinku, od malobrojnih koje zimuju ili se preko Srbije sele, potrebno budno paziti.

U Evropi, kako navode ornitolozi iz Društva, ostalo je još samo između 210 i 290 parova crnog orla.

Ta vrsta naseljava stare vlažne šume prošarane močvarama, jezerima, rekama i proplancima. Selica je, a zimu provodi na jugu Evrope, severu Afrike, Arapskom poluostrvu, jugu i jugoistoku Azije.

Usled ubrzanog gubitka staništa, kao i stradanja na seobi izazvanog čovekovim delovanjem, nalazi se na prvim stranama svih crvenih lista i jedna je od globalno najugroženijih vrsta.

Ornitolozi prate Iti na osnovu traga koji o njenim kretanjima ostavlja radio-odašiljač, koji ta ptica nosi od dana kada joj je, kao mladunčetu, postavljen dok je boravila u gnezdu.
Ti uređaji su potpuno bezopasni i pticama ne smetaju, a dešava se da ptica bude spasena baš zahvaljujući odašiljaču ukoliko se nađe u nevolji.
Izvor:.blic.rs

_______________________________________________________________________________________

AFRIČKA DESTINACIJA ZA UŽIVANJE…

tamoiovde-logo

MAHALI MZURI
Ričard Brenson ima dugačku listu luksuznih butik hotela koji se nalaze u svim krajevima sveta…

luksuz-odmor-putovanje-destinacija-hotel-Mahali-Mizuri-Kenija_01Mahali Mzuri je jedan od njih i zapravo je luksuzna destinacija za safari odmor, severno od svetski poznatog Maasai Mara nacionalnog parka, blizu Najrobija.

Prevedeno sa Svahilija, Mahali Mzuri znači lepo mesto – nakon samo jednog pogleda na ovu lokaciju, shvatićete zašto nosi baš taj naziv.

Ova lokacija sastoji se od 12 stalnih šatora, u koje može biti smešteno do 24 turista, u bilo koje doba godine.

luksuz-odmor-putovanje-destinacija-hotel-Mahali-Mizuri-Kenija_99Kada kažemo šator, verovatno vas to ne asocira na luksuzni odmor, ali verujte nam da upravo to jeste. Ovi moderni šatori su veoma luksuzno opremljeni, a napravljeni su tako da se savršeno stapaju sa okolinom.

Dva od dvanaest šatora imaju mesta za dodatna dva gosta, što je savršeno za ljude koji bi želeli da dođu sa decom. Svi apartmani su povezani zajedničkim hodnikom, a najudaljeniji se nalazi na samo pet minuta hoda od glavnog šatora.

luksuz-odmor-putovanje-destinacija-hotel-Mahali-Mizuri-Kenija_02Od privatnog dela šatora koji je otvoren prema prirodi, posetioci mogu uživati u besprekornim pogledima na okruženje i divljinu, a da pritom uživaju u komforu i luksuzu.

U enterijeru ovih šatora nalaze se svetiljke od bambusa, lampe koje su pletene od pruća i drveni nameštaj.

Što se drugih pogodnosti, u svim sobama se nalaze iPadovi, zvučni sistemi, satelitski TV program i DVD plejere. Ukoliko biste došli sa decom, za njih ovde postoje konzole za igranje, razne dečije knjige i papirni zmajevi.

luksuz-odmor-putovanje-destinacija-hotel-Mahali-Mizuri-Kenija_04Na ovoj destinaciji, postoji veliki izbor aktivnosti kojima se možete baviti. Preporučujemo vam da započnete putovanjem do Maasai plemenske zajednice i vidite kakav interesantan život oni i dan danas poštuju i čuvaju.

Potom, tu je i safari šetnja, posmatranje noćnih sova i jazavaca. Na vaš zahtev, ovde možete organizovati i ture privatnim automobilom, kao i balonom.

luksuz-odmor-putovanje-destinacija-hotel-Mahali-Mizuri-Kenija_09Nakon dana provedenog u ovoj divljoj prirodi, sledeća aktivnost kojoj se prepustite trebalo bi da bude opuštajuća. Predlažemo vam da se opustite i uživate u spa tretmanima, poput tretmana lica i masaže, u intimnom okruženju, koje savršeno da sebi date oduška.

Nasaro spa centar je mesto gde se koriste samo proizvodi koji su baš tu napravljeni i za koje recepti postoje već dosta dugo i prenose se sa jedne generacije na drugu.

luksuz-odmor-putovanje-destinacija-hotel-Mahali-Mizuri-Kenija_10Na kraju dana, možete se opustiti i popiti piće u baru ili uživati u ekstravagantnoj afričkoj kuhinji na vašoj privatnoj terasi.

Ukoliko želite možete večerati i pored infiniti bazena, za zajedničkim stolom ili u malo više divljem prirodnom okruženju.

Izvor:luxlife.rs

____________________________________________________________________________________

NAJVEĆA TERMALNA JEZERA NA PLANETI…

 tamoiovde-logo

Heviz

Jezero Heviz je sa površinom od 4,44 hektara najveće termalno jezero na svetu.

Nalazi se  u Mađarskoj županiji Zala, zapadno od Balatona,udaljeno 8 kilometara od grada Kesthelj.

288px-HévízTok vode je toliko veliki da se veruje da se kompletna količina vode jezera zameni za jedan dan.

Pošto se veruje da voda jezera ima pozitivne zdravstvene efekte, okolina jezera je prilagođena cvetajućem zdravstvenom turizmu.

Geografija jezera

Jezero je ovalnog oblika i sa svoje severne strane se snabdeva vodom iz dva potoka. Takođe ima svoje sopstvene termalne izvore, na južnoj strani, koji mu daju terapeutske efekte i povišenu temperaturu.

272px-Hungary_physical_map.svg

Geografski položaj

Preko leta normalna prosečna temperatura vode se kreće u rasponu od 33-35 °C, u u toplijim danima u rasponu i do 36-38 °C. Preko jeseni i zime prosečna temperatura vode je u rasponu od 24-26 °C. Takođe na jugu je i kanalni odtok kojim višak vode otiče u reku Zala i dalje u Balaton.

Okolne šume na površini od 50 ha, pomažu održavanju mikro klime jezera, tako da svi pozitivni efekti dolaze do maksimalnog izražaja tokom cele godine.

250px-Hévíz_Lake_in_autumn

Kupališta jezera

Godine 1972. su vršena naučno istraživačka merenja i po tim podacima, najveća dubina jezera i izvora je 38,5 metara. Krater izvora leži na peskovito-kamenom tlu i širine je od 2-3 metara, dubine 60-80 cm, što daje 35.000 litara vode u minuti sa temperaturom od 39,5 °C.

U istom krateru postoji i drugi izvor, sa zapadne strane, koji opslužuje jezero hladnijom vodom od 26,3 °C. U proseku u jezero putem ovih izvora stiže 10% hladne i 90% tople vode.

Mikroorganizmi jezera

250px-GyógyfürdőHévíz

Kupalište jezera, sa druge strane

Flora i fauna jezera su jedinstveni, upravo zbog temperature vode (koja je blago radioaktivna), hemijskog sastava vode (sadrži sumpora u različitim oblicima) i okolne mikro klime.

Bakterije su dominantna životna forma jezera. Najčešće bakterija je termofilna Cijanobakterija, vlaknasta plavo-zelena alga (Oscillatoria princeps, O. tenuis, O. jasoruensis, O. chlorina, Spirulina major). Postoje dve vrste plavo zelenih algi, Pseudanabaena papillaterminata i Pseudanabaena crassa, kojima je jezero Heviz jedino Mađarsko prebivalište.

Tektonske bakterije su tipične za ovo jezero, kraterski deo dubine od 1,5 m, sadrži bakterije Thiothrix’ i Beggiatoa koje igraju veliku ulogu u cikliranju sumpora.
Bakterija Micromonospora heviziensis je veoma jak protein i razgrađivač celuloze i jedino se ovde može naći.
Zelene alge, naročito Chlorella, se mogu naći po celom jezeru osim u delu gde se nalaze jezerski izvori.

Izvor: sr.wikipedia.org/sr/

_____________________________________________________________________________________________

TERMALNO JEZERO ISPOD BUDIMPEŠTE

Otkrićem velikog toplog jezera koje se prostire ispod Budimpešte i zvaničnom potvrdom da je ono najveće te vrste na planeti, Mađarska je učvrstila svoju vodeću poziciju kada je reč o ovakvim prirodnim fenomenima. Jer, uzme li se u obzir da je Heviz, nedaleko od Balatona, najveća nadzemna topla vodena površina na svetu, ova zemlja se posle novog podzemnog otkrića preporučila za titulu kraljice termalnih izvora.

2431836884a7c1b5fcfc65115315685_origIndicije da glavni grad Mađarske leži na ogromnom toplom jezeru nisu novog datuma. Stanovnici tih prostora su još u doba Rimljana koristili termalne izvore za lečenje raznih bolesti, a broj banja na teritoriji Budimpešte umnožio se po dolasku Turaka.

Iz tog doba su do danas ostala samo dva kupatila sa tipično turskom arhitekturom, ali su izvori lekovite vode i dalje u funkciji. Naravno, sada su natkriveni drugačijim, evropskim arhitektonskim oblicima koji se gotovo neprekidno dorađuju i stilizuju.

Novo termalno jezero pronađeno je na budimskoj strani grada, od vajkada poznatoj po lavirintu podzemnih pećina koje su tokom svetskih ratova, a i ranije, često služile kao skloništa desetinama hiljada stanovnika Budima i Pešte. Do sada se, međutim, verovalo da se podzemna jezera prostiru u šupljinama više kilometara ispod površine zemlje. Otuda i veliko iznenađenjee speleologa kada su tik ispod jednog od budimskih parnih kupatila iz turskog doba, naišli na pećinu sa aktivnim termalnim izvorom.

Dvorana u kojoj je nastala prirodna akumulacija vode iz toplog izvora, dugačka je 86, široka 27, a visoka 25 metara. Taj prostor je zapravo deo od ranije poznate pećine Janoša Molnara. Hemičari veruju da je voda iz pećine lekovita, jer se na površini zemlje, u neposrednoj blizini, nalaze dva termalna izvora, vekovima poznata po svom blagotvornom dejstvu za obolele od raznih bolesti koštanog tkiva.

U mađarskom Ministarstvu za zaštitu čovekove okoline kažu da su već pokrenuli akciju obezbeđivanja sredstava za dalja istraživanja ovog lokaliteta, jer se veruje da je jezero ispod Budima samo jedna u lancu termalnih vodenih površina koje je priroda dugo skrivala od čoveka. U isto vreme, gradske vlasti Budimpešte podnele su UNESKU zahtev da se lavirint budimskih pećina uvrsti u svetsku baštinu, što bi svakako značilo dodatna sredstva za očuvanje i dalja istraživanja ove prirodne retkosti.

Koliko vremena će proći dok pećine ispod Budimpešte ne prime prve turiste, za sada se ne zna, ali sudeći po nekim sličnim lokalitetima u Mađarskoj koji su odavno pretvoreni u veoma popularne podzemne banje, na to nećemo dugo čekati. Jedna od takvih koju smo posetili, nazvana je Miškolc-tapolca, po gradu Miškolcu u čijoj se blizini nalaze. Neupućeni prolaznik neće ni naslutiti šta se zapravo krije iza neupadljive zgrade, nalik školi, u podnožju brda na periferiji grada. Tek kada se prekorači njen prag biva jasno da je reč o pravom carstvu za ljubitelje uživanja u toploj, mineralnoj vodi.

Niz međusobno povezanih pećina ispod površine zemlje je, zavaljujući jakim podzemnim izvorima tople vode, pretvoren je u lavirint vodenih kanala i malih jezera. Posećenost je izuzetno velika ne samo zbog jedinstvenog osećaja izolovanosti od svakodnevne gradske verve i svega što ona nosi, nego i zbog dodatnih sadržaja kojima je uprava banje vešto upotpunila ovu prirodnu atrakciju.

Relaksirajuća muzika koja dopire do svake pećine i znalački postavljeno osvetljenje, daju ovom lancu nestvarni izgled, a uz podvodnu masažu, prirodne i veštačke vodopade i brzake, većina posetilaca i ne primeti kako vreme prolazi, pa u pećinama Miškolc-tapolce ostaju do kasno u noć. Banjski radnici kažu da je gostiju u pećinama više zimi nego leti, zbog prijatne temperature vode i vazduha.

Pomalo iznenađuje podatak da i druge mađarske banje beleže zavidan broj „zimskih gostiju“.

Heviz, najstarije prirodno lečilište u Mađarskoj, mnogi nazivaju svetskim čudom, iako ga na zvaničnoj listi prirodnih fenomena za sada nema.

Reč je o najvećem nadzemnom termalnom jezeru na svetu na kome zbog prijatne mikroklime iznad površine jezerske vode, i zimi sve vrvi od kupača. Cirkulacija vode je tako snažna da se, kako kažu stručnjaci, kompletna količina zameni za samo jedan dan.

Prosečna temperatura vode kreće se u rasponu od 33 do 35 stepeni, a u toplijim letnjim danima dostiže i 38. podeljak Celzijusove skale. Najviše gostiju je iz susedne Austrije i Nemačke, a domaćini zadovoljno trljaju dlanove bez obzira na zimu. Jer, broj rezervacija je tokom ovih meseci februar dupliran u odnosu na isti period prošle godine. Razlog je, navode domaćini, priključenje Mađarske Šengenskoj zoni. Bez obzira što su zapadni Evropljani u ovu zemlju do sada ulazili samo sa ličnom kartom, ispostavilo se da je i ta formalnost za mnoge bila napor, pa ih je tek uklanjanje graničnih rampi motivisalo da krenu na put.

Imajući u vidu da je ova banja udaljena samo osam kilometara od Balatona, najvećeg mađarskog „hladnog“ jezera gde turizam cveta isključivo leti, u Hevizu ipak željno iščekuju najtoplije godišnje doba jer im tada masovnije dolaze gosti sa Balatona. Njihovom optimizmu idu u prilog i cene lečenja, smeštaja i drugih usluga: u poređenju sa banjskim centrima Zapadne Evrope, cene u Hevizu su niže za trećinu.

Većina pacijenata usluge u ovom lečilištu plaća iz sopstvenog džepa. Ipak, sve više Evropljana koristi pogodnosti koje su se u njihovim zemljama uvedene nakon proširenja evropske porodice naroda na istok. Mogućnost naplaćivanja nekih banjskih troškova od zdravstvenog osiguranja, za mnoge je bio dodatni motiv za odlazak na lečenje ili oporavak u inostranstvo. Za zaposlene u mađarskim banjama ta pogodnost znači angažovanje raspoloživih kapaciteta preko cele godine.

Zbog lekovitih sastojaka vode, u Heviz na lečenje dolaze mahom oni koji koji pate od hroničnih reumatskih oboljenja. Međutim, pošto je dubina jezera od 38 metara pogodna za sportove na vodi koji ne zahtevaju upotrebu motornih plovila, broj onih koji ovde ne dolaze zbog lečenja jem u proteklih nekoliko godina, gotovo izjednačen sa brojem gostiju zainteresovanih za zdravstvene terapije.

Dok nam predočava blagodeti koje Heviz pruža svojim posetiocima, jedan od rukovodilaca banje, dr Erne Kovač, priseća se utisaka koje je svojevremeno poneo iz Srbije i ne krije čuđenje zbog zapuštenosti i nedovoljne iskorišćenosti tamošnjih banja. Za pojedina srpska lečilišta tvrdi da su po lekovitosti svojih voda daleko ispred mađarskih.

– Znam da ovo što ću vam reći ne ide u prilog banji u kojoj radim, ali moram da budem iskren i priznam da je banja Gornja Trepča kod Čačka vodeća u svetu po uspehu u lečenju pojedinih bolesti kostiju. Možda se o tome u Srbiji još nedovoljno zna, ali je voda tog lečilišta jedinstvena na našoj planeti po svom hemijskom sastavu – kaže naš sagovornik.

Od doktora Kovača saznajemo da je krajem osamdesetih godina prošlog veka grupa mađarskih lekara ispitivala sastav i efekte trepčanske vode, u nameri da tamo šalju svoje pacijente. Rezultati do kojih su došli potvrdili su ranija saznanja da voda u Trepči jedina u svetu pomaže u lečenju multipliskleroze, a izuzetne rezultate daje i u lečenju reumatskih oboljenja.

– Žao mi je što do naše saradnje sa kolegama u toj srpskoj banji nije došlo, jer je ubrzo počeo rat u bivšoj Jugoslaviji. Ipak, nadam se da su u Srbiji shvatili kakvo blago imaju i kako ga mogu iskoristiti. Iskreno govoreći, u ono vreme se u Srbiji nije mnogo računalo na to blago. Da Mađarska ima Gornju Trepču, bio bi to danas jedan od vodećih evropskih banjskih centara, i zdravstvenih i rekreativnih, jer kod nas banje nisu samo lečilišta – naglašava dr Kovač.

I primer mađarske banje Đula, nedaleko od grada Bekeščabe, ili 300 kilometara od Beograda, ide u prilog tezi da naši severni susedi vešto koriste darove prirode.

Đulu godišnje poseti preko milion gostiju iz svih krajeva Evrope. Letnja sezona tamo startuje već početkom marta, a pacijente i rekreativce očekuje dvadesetak otvorenih i zatvorenih bazena, od kojih je šest sa mineralnom vodom temperature od 36 do 40 stepeni. Posebna atrakcija je kompleks bazena za decu „Vodeni raj“, sa toboganma i „vodeni ježom“, kao i bazen sa veštačkim rečnim brzacima, vodenom zavesom, podvodnom masažom, talasima i drugim novotarijama. Banjska voda u Đuli preporučuje se za postoperacione oporavke, a naročito dobre rezultate daje u lečenju osteoporoze.

Turistima su u Đuli zanimljivi i botanička bašta, stari plemićki dvorac i tvrđava. Domaćini svojim gostima s ponosom pokazuju i jedno vrlo staro stablo u banjskom parku, ispod kojeg je kompozitor Erkel Ferenc komponovao današnju mađarsku državnu himnu. Kao ni u Heviz, ni ovde ne dolaze samo bolesni. Osim pacijenata, mnogo je i mladih kojima su na raspolaganju kafići, restorani, čarde u kojima se, pored ostalog, služe i pikantna mađarska jela.

Ako ih upitate u čemu je tajna velike popularnosti ovog lečilišta, banjski radnici će vam reći da se u Mađarskoj još u socijalizmu shvatilo da su, u nedostatku mora, banje najveća turistička šansa ove zemlje i da je zato treba iskoristiti. Država nije štedela prilikom ulaganja u prirodne resurse ove vrste, a takva orijentacija preovladava i danas. Ističu da Mađarskoj priroda nije bila naklonjenija nego Srbiji, jer Panonska nizija sa svojim termomineralnim izvorima pruža svima iste uslove. Međutim, da bi se od toga napravio unosan posao, potrebni su znanje, iskustvo, sveže ideje i preduzimljivost.

Naravno, važna karika u tom lancu je spoj tradicije i hvatanja koraka sa svetom. U slučaju banje Harkanj, koju još zovu i „Mekom za reumatičare“, turizmom se bave duže od dva veka. Broj gostiju je približno jednak onom u Đuli, pa su ta dva banjska centra danas međusobni takmaci u srednjoevropskom regionu. Osim reumatskih oboljenja, voda u Harkanju blagotvorno deluje i kod lečenja stomačnih i kožnih bolesti.

Kao i ostalim mađarskim banjama, i ovoj je uspelo da privuče i zdrave ljude, željne opuštanja i zabave. U parku površine četrnaest hektara posetioce očekuje osam hiljada kvadratnih metara vodene površine, od čega je pet hiljada kvadrata pokriveno. U tom kompleksu nalazi se osam bazena mineralne vode različite temperature, mnoštvo džakuzija, penušavih bazena, sauna, parnih kabina i drugih atraktivnih sadržaja.

Njih ima i Budimpešta, u svojih devet banja smeštenih u srcu grada, a najpoznatije su Gelert, Rudaš, Lukač, Kiralj i Sečenji. Ipak, kao ni tada, one ni danas nisu dostupne svima. Zbog relativno jeftinih prevozničkih usluga niskobudžetskih avio-kompanija i povećanog priliva turista sa Zapada, budimpeštanske banje uveliko postaju stecišta imućnijih stranaca željnih relaksacije i zabave. Zato i ne čudi što su cene ulaznica za ova lekovita kupališta prilagođenije džepovima zapadnih, nego domaćih posetilaca.
Autor: Dragan Jakovljević
Izvor: B92 (6. 08. 2009. )

________________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

LEDEN I ČAROBAN…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

Hotel de Glace je prvi hotel od leda u Severnoj Americi, a nalazi se u blizini Kvebeka, u Kanadi.

96100_hotel-----jeandavid--annelaure_af

Hotel de Glace je prava atrakcija
foto: Jean-David & Anne-Laure/flickr.com

 Otvoren je 2001. godine, a izgrađen je na obroncima planine Laurentin. Potrebno je oko mesec i po dana da se izgradi jedan ovakav hotel, a još nekoliko dana da očvrsne. Zahvaljujući naporu i vrednom radu brojnih umetnika, u čarima ovog hotela uživaju svi: turisti i svetski poznate ličnosti iz svih krajeva sveta.

 Hotel de Glace napravlje je od 15.000 t snega i 500.000 t leda, a zidovi su debeli i do 4 m. U ovom hotelu sve je od leda: kreveti, stolice, bar, restoran…

96099_bar-u-hotelu------simon-le-nippon_af

foto: Simon le nippon/flickr.com

Stolice su obložene jelenskim krznom, a sobe opremljene dušecima i arktičkim vrećama za spavanje. Jedino se greju kupatila, i to samo ona koja se nalaze u posebnim izolovanim strukturama.

 Ovaj hotel je prava atrakcija, u sred ledenog okruženja, uzdiže se kao predivna palata. Ono što je interesantno jeste da svake godine dobija novi izgled, na kome rade vrhunski umetnici: menja se veličina, arhitektura, izgled prostorija, galerije.

96101_crkva------azartaz_af

U Hotelu de Glace sve je napravljeno od leda
foto: Simon le nippon/flickr.com

Kombinacija neverovatnih boja krasi spavaće sobe, veliki dnevni boravak, trpezariju, ledene hodnike, ledeni bar i restoran, crkvu – sve ono što se nalazi u sklopu hotela. Takođe, posetioci se rado opuštaju u noćnom klubu, uz neku bioskopsku projekciju, u zatvorenim ili otvorenim vrućim kadama, idealnim za relaksaciju, masažu ili hidroterapiju.

96098_hotel-od-leda------simon-le-nippon_af

foto: Simon le Nippon

Zvanični statistički podaci, nakon četvrte sezone rada hotela, svedoče o tome da je tu boravilo 220.000 posetilaca, bilo je 10.500 noćenja. A u petoj sezoni, hotel de Glace ugostio je oko 70.000 turista.

SuperOdmor.rs/I. Zdravković

PUTOVANJA U SRCU…

TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________________________________

35. MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA U BEOGRADU

351 sajam-turizmaPod sloganom  „Putovanja u srcu„, u halama Beogradskog sajma od danas, 21. pa do 24. februara 2013. godine održava se 35. Međunarodni sajam turizma.

Sajam će otvoriti Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede Republike Srbije .

Na sajmu će se predstaviti  46 zemalja,  kao  i brojni izlagači koje čine domaći i inostrani turoperatori, turističke organizacije, banjska, klimatska, turistička mesta i lokaliteti, smeštajni kapaciteti, prirodne atrakcije i mediji.

 Zemlja partner ovogodišnjeg sajma turizma je – Nemačka, koja će prema najavi direktorke Nemačke turističke organizacije (DZT) Petre Hedorfer predstaviti ponudu u oblasti kulturnog turizma.

 Uporedo sa Sajmom turizma, održavaju se i 9. Međunarodni sajam hotelsko ugostiteljske opreme – HORECA  i 4. Međunarodni Sajam vina – Beo Wine.

Radno vreme sajma je:

– 21.02.(četvrtak): od 10.00 do 18.00,

– 22. 02.(petak) od: 10.00 do 19.00,

– 23.02.(subota) od: 10.00 do 19.00,

– 24.02. (nedelja) od 10.00 do 17.00 časova.

Cena pojedinačnih ulaznica je 300 dinara, a ulaznice za grupne posete koštaju 150 dinara. Parking se plaća 200 dinara na sat.

Bora*S