MEDIJSKA STRATEGIJA…

TAMOiOVDE________________________________________________________________________________________

Predstavnici medijskih i novinarskih udruženja UNS-a, NUNS-a, Lokal presa i Saveta za štampu, organizovali su u Boru,18. novembra 2011. godine, tribinu  na kojoj su dominirale dve teme:

„Medijska strategija – šta dalje?“

i

„Uloga Saveta za štampu na medijskoj sceni Srbije’“.

 Hoće li nova medijska strategija da opredeli (a treba) sistemski odnos društva prema javnom informisanju? Kako i na koji način će funkcionisati mediji u Srbiji nakon njenog usvajanja?

Šta je to u predlogu Strategije, što po mišljenju predstavnika medija nije dobro, koje su to sporne tačke o kojima  su se usaglasili, a o kojima nisu, predstavnici vlasti i predstavnici medija?

Mogu li predstavnici medija da utiču i do koje mere, da ovaj dokument bude iskorak i platforma za istinski preokret u sferi javnog informisanja u narednom periodu.

 Cilj strategije, kako je rečeno, je uređivanje medijskog tržišta, vodeći računa prevashodno o javnom interesu u oblasti informisanja i o najboljim primerima evropske prakse.

Sva dosadašnja  rešenja koja su, pokazalo se u praksi bila loša, počev od loših privatizacija medijskih kuća, propadanja  istih, gubitka posla velikog broja zaposlenih u medijima. Neka od njih i sada ugrožavaju, ne samo normalno funkcionisanje, nego i samo poslovanje i opstanak srpskih medija.

Kako rekoše predstavnici medijske koalicije, prethodne godine je sačinjena medijska studija koja je predstavljala osnov za izradu Strategije, ali i mogućnost da se uključivanjem medijskih i drugih stručnjaka ovaj dokument znatno poboljša.

Najviše polemika sa predstavnicima vlasti se vodilo oko bezuslovnog povlačenja države iz medija, potom oko transparentne i jasne vlasničke strukture, formiranja i  finansiranja regionalnih javnih medijskih servisa.

 Na tribini je bilo reči i o sadašnjem trenutku i stanju u sferi medija.

Istaknuto je da u ovom trenutku u Sbiji postoji oko 700 registrovanih medija, što je previše, da se prema nezvaničnim podacima iz džavne i opštinskih kasa izdvaja oko 40 miliona evra za medije, da nije sasvim jasno po kojim se kriterijumima ta sredstva i u kom obliku prenose pojedinim medijima i niz drugih prosto nejasnih postupaka.

Stav oko formiranja regionalnih medijskih servisa je jasan-smatra se da će ovo biti način još većeg uplitanja države u ovu oblast i svojevrsna kontrola medija od strane nosioca vlasti, bilo na državnom, bilo na lokalnom nivou.

 Zaključeno je, da je javna rasprava unekoliko pomogla da se tekst Strategije poboljša u nekim segmentima, ali da će, čini se i ovaj put, ostati podosta nerešenih, neregulisanih, nejasnih i od strane interesnih grupa kontrolisanih segmenata.

 Kada je reč o Savetu za štampu, osnivanje ovog samoregulatornog tela, koje je  sastavljeno od predstavnika iz samih medija i uglednih javnih ličnosti, ima za cilj da doprinese popularizaciji i većem poštovanju propisanih normi etičkog kodeksa novinara, koji je ustanovljen 2006.godine. Samim tim znatno bi se  smanjio broj procesa koji se vode pred redovnim sudovima, a tiču se prekršenih zakonskih normi koje regulišu ovu oblast.

Jer, onaj ko se pridržava normi iz Kodeksa, ne može povrediti niti jednu zakonsku normu.

 Autor: Bora Stanković