POMEŠANE KARTE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________________________

PROSTOR SNA

Foto: nsprogram.org

 Vidite li zemlju kako nam se seli,

S prnjama i celom svojom sirotinjom

Kako se seli-

Na sever i na zapad?

A tamo gde se sunce rađa, i na jugu,-

Nje više nema.

Vidite li planine i reke, sela i gradove

I ukopane zadužbine

Kako se pokreću,

Premeštajući svoje oblike i imena,

Čineći sve da se u korenu izmene,

Da zatru svoje poreklo i svoj rodoslov,

Krećući uzbrdo i uzvodno,-

Suprotno zakonima fizike?

 

Vidite li opšte preokretanje stvari?

Preokretanje  povesnice i vraćanje na

prapočetak.

 

Pogledajte i na ljude,

I oni su kao izvrnuti džepovi:

Uskoro će možda početi-

Da hodaju na rukama

I da dube na glavi?!

 

Vidite li izvore kako nam sahnu,

Snaga biljaka i životinja

Kako kopni i korenje kako se suši

Do poslednjih žilica u humusu?

I kako suvi škriljac i go kamen

Osvaja i gore i polja?

 

Ljudi sa zavičajem u srcu i očima,

Kreću u nove pustolovine,

Sanjajući uzaludno izgubljene predele

Predaka i detinjstva.

Sanjajući senku senke,

Što ostade u daljinama,

I zaboravu.

 

Smeštena u prostor čistog sna,

I kolevka sa detetom nam ostade

Da gine

U zaboravu.

 

        POMEŠANE KARTE

Foto: Bora*S/Pomešane karte

Šta učinismo za toliku kaznu?

Koji li korak, koji li mrak

Toliko pogrešan?

Koji li greh, koja li pokora

Zbog koje ispaštamo?

 

Jeste li bar vi mirni

U dubini svog mraka,

Rasuti po zemlji?

 

Ili vam se kosti prevrću?…

 

Jesu li izravnani računi

Između vidljivog i nevidljivog,

Između bivšeg i sadašnjeg?

 

Pomešala se imena i reči,

Pomešalo se crno i belo,

Dobro i zlo;

Pomešale su nam se

Karte.

 

Čiji glas se sad jače čuje?

 

U dubini godina

Razaznaje se samo plač deteta,

Neutešan.

Tanasije Mladenović (iz knjige pesama Pomešane karte)

HAJDE DA PROVERIM(O)…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Tema:

Moj najlepši dan na svetu u životu

    
Teško je odlučiti se za najlepši dan. Bilo ih je tako mnogo ali ipak mislim da je to bilo na Uskrs prošle godine. Ili je to bio Božić?

Nije važno.
U stvari, šta je uopšte bitno kad ću u svakom slučaju dobiti trojku na pismenom?

Uvek dobijem 3, još od petog razreda. Mislim da profesorka ni ne čita sve moje zadatke…

Siguran sam u to jer sam nekoliko puta napisao odlične radove pa ipak dobio trojku.

 Hajde da proverim.

Ako ovo čita, profesorka će nekako morati da reaguje. Peticu mi neće dati sigurno. Ali makar keca? To bi učinila sa zadovoljstvom. Ako ovo nije dovoljno, reći ću da je ona jedna ružna, odvratna žena.

 I jako glupa!

Kao da je Milorad Pavić jedini pisac na svetu. Siguran sam da ništa novo nije pročitala u zadnjih deset godina.

 A tek kako je ružna!
Na kraju, hoću da kažem da mi je tog dana bilo toliko lepo da sam cele noći sanjao lepe stvari!

dobar (3)

Izvor: Facebook