IZAĐI DA SKITAMO…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________

Sonja, izađi da skitamo,
imam ludu želju večeras da lutam.

Sonja, izađi i iznesi samo
malo nježnosti ispod kaputa.

Malo nježnosti, malo samo,
zalogaj jedan za ogromnu glad.

Sonja , izađi da skitamo,
noćas je nestvarno lijep grad.

 Vito Nikolić


 

ONI ĆE NEŠTO DA URADE…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________
PRAVO U OČI

Ovo je šuma iza reke, a ovo lišće koje spada

jedno preko drugog. Taj je sigurno hteo jesen

da nacrta.

Ovo je obična njiva, a ovo orač bez žene…

Tako se meni čini. Okolo ima žena, ali to nisu

njegove. Sigurno nisu njegove, jer da su njegove,

on bi orao sa njima.

Ovaj ovde spava na ženi, vidi kako je legao.

Tako mu valjda lepše.

Položaj nije važan, važno je da on spava.

A ovo dvoje su budni. Vidi kako se gledaju pravo u oči.

Oni će nešto da urade.

(Iz jednog odgovora sa ispitivanja testom tematske apercepcije)

V.Ognjenović-B.Nešić

TUGA…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

PREMINUO MILAN DELČIĆ – DELČA

– Pozliće mi od ove vesti. Tragedija, ne znam šta da kažem – izjavila je glumica Danica Maksimović.

Milan Delčić Delča, umetnik, novinar i dramaturg, nekadašnji lider grupe „U škripcu“, preminuo je u Beogradu u 51. godini života posle duge i teške bolesti, javila je agencija Long Play.

 Delčić (1960-2011) je bio jedan od najupečatljivijih i najprepoznatljivijih glasova jugoslovenske i srpske rokenrol scene, što je zabeleženo, između ostalog, u hitovima grupe „U škripcu“ kao što su Siđi do reke, Beograd spava, Nove godine, Koliko imaš godina, Ako ti kažem…

 Sa grupom „U škripcu“ snimio je albume „Godine ljubavi“ (1982),“ O je!“ (1983), mini album „Nove godine“ (1983), „Budimo zajedno“ (1984) i „Izgleda da mi smo sami“ (1990).

Po raspadu matičnog benda, Delča kreće u samostalnu karijeru i sa pratećim bendom „Sklekovi“ snima albume „Delča i sklekovi“ (1994), „S’ jezikom u usta“ (1994) i „Krenuo sam davno, ne sećam se gde“ (2003).

 Posle višegodišnje samostalne pevačko/autorske karijere Delča je odlučio da u Domu omladine Beograda 10. marta 2006. godine upriliči poseban koncert, gde su mu se pridružili skoro svi članovi grupe “U škripcu”.

 U decembru 2008. godine snimak 18 pesama sa tog koncerta pojavio se na CD albumu „Jubilarnih 20 i nešto godina“ koji je beogradski Mascom objavio pod imenom „Delča a  i U škripcu“. To je poslednje Delčićevo diskografsko delo.

 Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je scenarista serija Televizije Beograd “U ime zakona” (1991) i koscenarista televizijskog filma “Ne skreći sa staze” (2003). Pojavljivao se u filmovima “Slatko od snova” (1994) i “Crveni kamion sive boje”, kao i u seriji “Otvorena vrata” (1994-1995). Autor je pozorišnih komada “Hari ne putuje vozom”, “Kraljevo blago” i “Radmilo gnusni i Radmila pogana” i TV emisije “Dr. Maksimilijan Mrmor”.

Jedno vreme je radio i kao muzički urednik Televizije Metropolis.

Vreme i mesto komemoracije i sahrane biće uskoro saopšteni.

Izvor: Popboks

LOVAC U ŽITU…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

ŠEZDESET GODINA “LOVCA U ŽITU”

 I posle 60 godina od objavljivanja Selindžerov „Lovac u žitu“ i dalje je jedna od najpopularnijih knjiga među mladima. Roman o neprilagođenom dečaku Holdenu Kolfildu je kultna knjiga o odrastanju jednog tinejdžera.

Danas se navršava 60 godina od objavljivanja kultne knjige „Lovac u žitu“ Džeroma Dejvida Selindžera koja je prodata u više od 65 miliona primeraka.

„Lovac u žitu“ je još od svog prvog objavljivanja 16. jula 1951. godine postala omiljeno štivo mladih širom sveta i prerasla u kulturološki fenomen s obzirom da se bavi temama kao što su tinejdžerska zbunjenost, bes, otuđenje, buntovništvo i seksualnost.

To je priča o 16-godišnjem Holdenu Kolfildu, neprilagođenom dečaku koji je zbog slabih ocena izbačen iz škole u Pensilvaniji.

Holden u prvom licu i kolokvijalnim govorom opisuje uspomene na vreme provedeno u Njujorku u kome će u samo 48 sati upoznati različite društvene miljee od časnih sestara do prostitucije.

Poznatog (anti)junaka Selindžeerovog slavnog dela, kritičari opisuju kao „najpoznatijeg literarnog zabušanta“ i „gnevnog mladića“, koji je „konstantno u ratu s odrastanjem“, zbog čega je i postao „ikona tinejdžerskog bunta“.

Listovi Mond i Tajm uvrstili si tu knjigu na listu 100 najboljih romana 20. veka, a mnogi je smatraju jednom od tri najbolja američka literarna ostvarenja zajedno sa „Haklberi Finom“ Marka Tvena i „Velikim Getsbijem“ Skota Ficdžeralda.

Bila je i jedna od najzabranjivanih knjiga jer su cenzorima smetale psovke i nedolični vokabular sa epizodama seksa, uživanja u alkoholu i prostituciji koje glavni junak romana opisuje.

Selindžer se 15-ak godina nakon objavljivanja romana potpuno povukao iz javnog života ne objavivši više ništa i odlučno odbijajući sve ponude za pozorišne i filmske adaptacije svog nevelikog opusa od samo četiri knjige.

Roman je ostavio neizbrisiv trag u pop-kulturi, filmu, rok muzici, televiziji, književnosti, stripu.

Izvor: RTS