SREĆAN ROĐENDAN ZABAVNIČE…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________

logo P.ZZMalo pouke, malo zabave, sve ilustrovano da probudi maštu i eto „Zabavnikovog“ recepta za očuvanje one najlepše dečije znatiželje koju bi svaki čovek dok je živ trebalo da nosi u sebi.“ „Politikin Zabavnik“ svaki čitalac doživljava na svoj način, ali ipak je to porodični list, namenjen znatiželjnicima svih uzrasta, obrazovanja i nacionalnosti.

Po nekim istraživanjima, koja su rađena krajem devedesetih, utvrdeno je da su bezmalo svi čitaoci dnevnih novina u Srbiji u jednom trenutku bili čitaoci „Politikinog Zabavnika“.

Prvi broj izašao je 28. februara 1939. godine. Ideja o pokretanju lista  začeta je četrdesetih godina prošlog veka u krugu novinara, pesnika, prevodilaca i kritičara, okupljenih oko lista „Politika“, koji su činili duhovnu elitu tadašnjeg Beograda i Srbije. „Zabavnik“ je zamišljen kao pravi građanski list, a njegovi tvorci bili su ljudi školovani u inostranstvu i vrsni poznavaoci svetske baštine.

Pred list su postavljena dva zahteva – da zabavi i pouči. Ovaj princip „Zabavnik“ i danas poštuje. U formi zabave, čitaoci stiču mnoga naučna saznanja, data na vrlo popularan način. Zato „Zabavnik“, sa podjednakom pažnjom čitaju i oni od 7 i oni od 107 godina.

Prvobitnu redakciju lista činili su novinari Politike, na čelu sa Vladislavom Ribnikarom, Dušanom Dudom Timotijevićem i Živojinom Batom Vukadinovićem.

Oni su bili entuzijasti, oko kojih se okupljala srpska intelektualna levica kasnih 1930-ih godina. Njihova zamisao je bila da naprave časopis koji će se sastojati od romana, priča i stripova.

Paja PatakKao urednik stripa, Duda Timotijević bio je glavni prevodilac američkih dnevnih i nedeljnih stripova. Bio je „kum“ mnogim Diznijevim junacima, dajući im srpska imena u odnosu na njihov fizički izgled. Pored Diznijevih, Politikin Zabavnik objavljivao je i stripove kao što su: Džim iz Džungle (Jungle Jim), Pustolovine Malog Džonija (Ming Foo), Doživljaji male Ane (Little Annie Rooney), Usamljeni jahač (The Lone Ranger), Red Rajder (Red Ryder), Timbl Teatar (Thimble Theater), Reporter Harper (Curley Harper), Brik Bradford (Brick Bradford) i King iz severne brigade (King of the Royal Mounted).

Domaći autori su takođe zauzimali značajan prostor: Đorđe Lobačev (stripovi povezani sa srpskim folklorom – Baš Čelik i Čardak ni na nebu ni na zemlji), Moma Marković (Rista sportista – avanture beogradskih dečaka), Konstantin Kuznjecov (adaptacija Puškinovih pripovedaka – Skaska o zlatnom petlićul i Bajka o caru Saltanu) i Sergej Solovjev (adaptacija R. L. Stivensonovog Ostrva s blagom).

Glavna razlika između Politikinog Zabavnika i konkurentskih strip izdavača, poput Mike Miša i Mikijevog carstva bili su tekstualni delovi, koji su sadržavali ukrštene reči, romane, Riplijevu rubriku „Verovali ili ne“, reportaže od nauke do sporta i veliki broj kratkih, interesantnih i naučnih tekstova. Osim toga, imao je ekskluzivno pravo na, u to vreme u Srbiji jako popularne, stripove Volta Diznija. Urednik tekstualnih delova bio je Bata Vukadinović. U Politikinom Zabavniku izlazili su romani Edgara Alana Poa, Marka Tvena, H. Dž. Velsa i mnogih drugih poznatih pisaca.

Prosečan tiraž časopisa dostigao je cifru od 41.000 po izdanju, što je u to vreme bio ogroman broj. Bombardovanje Beograda u II svetskom ratu prekinulo je izdavanje časopisa. Poslednje predratno izdanje (broj 220) izašlo je 4. aprila 1941.

Sedam godina nakon završetka II svetskog rata Vladislav Ribnikar je odlučio da ponovo pokrene časopis. Prvo posleratno izdanje izašlo je 5. januara 1952. Glavni i odgovorni urednik bio je Kosta Stepanović, a njegov prvi zamenik Bogdan Popović, koji je kasnije takođe postao urednik.

Prvi dan 1968. godine predstavljao je istorijski datum za časopis. Nikola Lekić, glavni urednik u to vreme, promenio je format izdanja sa novinskog u format časopisa.Takođe, časopis je počeo da izlazi u boji. Još jedna značajna inovacija bila je strip u sredini časopisa. Pre toga Politikin Zabavnik je objavljivao samo stripove u kajiševima. Ovaj dodatak sadržavao je deo kompletne epizode stripa podeljene na 2-3 nastavka. Od 1971. godine, Politikin Zabavnik počeo je da izlazi i na latinici i na slovenačkom jeziku, da bi na vrhuncu popularnosti dostigao tiraž od 330.000 primeraka po broju (1975).

Danas Politikin Zabavnik izlazi na 68 stranica.

U 2006. godini proglašen je srpskim „superbrendom“.

RTS, Politikin Zabavnik, Wikipedia

________________________________________________________________________________________________

JESTE LI VEĆ ČULI DA…

… Tokom godine svaki čovek u proseku pređe šest i po kilometara nameštajući i razmeštajući postelju za spavanje

… Još kao dečak, Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914), naš slavni kompozitor, potpuno sam je naučio da svira violinu, ali je posleS.M završene gimnazije u Zaječaru, najpre upisao matematički odsek Velike škole u Beogradu.

… Dva najstarija svetska rekorda u atletici drži Čehinja Jarmila Kratohvilova (rođena 1951) koja je još u martu 1982. godine istrčala 400 m u dvorani u vremenu 49,59 sekundi, a potom, na otvorenom, u julu 1983. godine, stazu od 800 metara u vremenu 1,53,28 (minut, pedeset tri sekunde i dvadeset osam stotinki).

… Džon Le Kare je književni pseudonim pisca Dejvida Džona Mura Kornvela, a izmislio ga je jer je službenicima britanskog Ministarstva inostranih poslova, gde je svojevremeno radio, bilo zabranjeno da koriste svoja prava imena u slučaju da žele da objave knjigu

… jedna od dve milijarde osoba na našoj planeti doživeće starost od 116 godina.

… Šiva, hinduistički bog koji igra prikazan je sa četiri ruke i na sredini čela ima treće oko kojim može da sprži sve što pogleda.

_________________________________________________________________________________________________

ZAVODNIK SA GALAPAGOSA

boboDa li ste mislili da su „leptirići u stomaku” tipični samo za ljude? Prevarili ste se! Glavu za voljenom i te kako umeju da izgube i ptice, a pogotovu plavonogi bubi sa Galapagosa. Neobično ime i još neobičnije ponašanje.Španski konkvistadori doživljavali su ih kao glupe i trapave ptice, pa otuda i naziv „bobo”, što na španskom znači glup. Ipak, čini se da nije tako. Jedini greh plavonogog bubija je što se prilikom udvaranja svojoj voljenoj ponaša kao svaki nespretni muškarac. Isprsi se, zabaci krila na leđa i bukvalno zviždi za ženkama koje prolaze. U stanju je da tako paradira satima i pri tom u prvi plan izbaci svoje plave noge. Mužjak naizmenično podiže noge ispred ženke, širi krila, dižući visoko glavu, dok se ona snebiva. Naravno, najpoželjniji su oni sa najplavljim nogama. Kada mu pođe za rukom da osvoji ženku, uglavnom počinje живот само са њом. Plavonogi bubi živi između 15 i 20 godina, visok je oko 90 cm i ima raspon krila oko 1,5 metara. Na Galapagosu živi oko 20.000 parova.


REKLI SU…1

O kritikama i kritičarima

Kritikovati, to znači dokazati autoru da ne radi onako kako bih ja uradio, kad bih to znao!

Karel Čapek, češki pisac (1890–1938)

 

LOVAC U ŽITU…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

ŠEZDESET GODINA “LOVCA U ŽITU”

 I posle 60 godina od objavljivanja Selindžerov „Lovac u žitu“ i dalje je jedna od najpopularnijih knjiga među mladima. Roman o neprilagođenom dečaku Holdenu Kolfildu je kultna knjiga o odrastanju jednog tinejdžera.

Danas se navršava 60 godina od objavljivanja kultne knjige „Lovac u žitu“ Džeroma Dejvida Selindžera koja je prodata u više od 65 miliona primeraka.

„Lovac u žitu“ je još od svog prvog objavljivanja 16. jula 1951. godine postala omiljeno štivo mladih širom sveta i prerasla u kulturološki fenomen s obzirom da se bavi temama kao što su tinejdžerska zbunjenost, bes, otuđenje, buntovništvo i seksualnost.

To je priča o 16-godišnjem Holdenu Kolfildu, neprilagođenom dečaku koji je zbog slabih ocena izbačen iz škole u Pensilvaniji.

Holden u prvom licu i kolokvijalnim govorom opisuje uspomene na vreme provedeno u Njujorku u kome će u samo 48 sati upoznati različite društvene miljee od časnih sestara do prostitucije.

Poznatog (anti)junaka Selindžeerovog slavnog dela, kritičari opisuju kao „najpoznatijeg literarnog zabušanta“ i „gnevnog mladića“, koji je „konstantno u ratu s odrastanjem“, zbog čega je i postao „ikona tinejdžerskog bunta“.

Listovi Mond i Tajm uvrstili si tu knjigu na listu 100 najboljih romana 20. veka, a mnogi je smatraju jednom od tri najbolja američka literarna ostvarenja zajedno sa „Haklberi Finom“ Marka Tvena i „Velikim Getsbijem“ Skota Ficdžeralda.

Bila je i jedna od najzabranjivanih knjiga jer su cenzorima smetale psovke i nedolični vokabular sa epizodama seksa, uživanja u alkoholu i prostituciji koje glavni junak romana opisuje.

Selindžer se 15-ak godina nakon objavljivanja romana potpuno povukao iz javnog života ne objavivši više ništa i odlučno odbijajući sve ponude za pozorišne i filmske adaptacije svog nevelikog opusa od samo četiri knjige.

Roman je ostavio neizbrisiv trag u pop-kulturi, filmu, rok muzici, televiziji, književnosti, stripu.

Izvor: RTS