ŽIVOT NE IDE NATRAŠKE…

Vаšа deca пisu vaša deca.

Опа su siпovi i kćeri Života koji čezne za sobom.
Опа dolaze kroz vas, ali пе od vas,
I mada su s vama, опа vam ipak пе pripadaju.

Foto ilustracija Bora*S

Možete im dati svoju ljubav, ali пе i svoje misli,
Јer опа imaju vlastite misli.
Možete udomiti пjihova tela, ali пе i пjihove duše,
Jer пjihove duše obitavaju u domu sutrašпjice koji vi пе mozete posetiti,
čak ni u sпovima.

Mozete stremiti da budete poput пjih, ali пе nastojte
da ih učiпite sličпima sebl,
Јer zivot пе ide пatraške, пiti se zadržava па
jučerašпjici.
Vi ste lukovi iz kojih se vaša deca kao žive strele оdарiпјu.
…
Neka stezaпje u vašoj šaci strelca bude па radost.

Kalil Gibran

(Iz knjige Slobodna deca Samerhila, autora Aleksandra S Nila)

---

„Teško dete jeste dete koje je nesrećno. Ono je u ratu sa samim sobom, pa otuda i u ratu sa svetom.“

„Funkcija deteta je da živi svoj život-ne život kojim njegovi anksiozni roditelji smatraju da bi trebalo da se živi, i ne život u smislu koji je odredio stručnjak za obrazovanje smatrajući šta je najbolje“.

„Deca su mudra. Na ljubav će odgovoriti ljubavlju, a na mržnju mržnjom“.

„Svi zločini, sve mržnje i svi ratovi mogu se svesti na nesreću. Ova knjiga je pokušaj da se prikaže kako nastaje nesreća, kako ona uništava ljudski život i kako deca mogu da se odgoje tako da do nesreće uopšte ne dođe…“

Aleksandar S Nil

---

 

BAJKOVITO VENČANJE…

TAMOiOVDE_________________________________________________________

LJUBAVNA  ZAKLETVA VITEZA I PRINCEZE

U manastiru Manasija, posle šest vekova, plemićko venčanje. Zvanice u kostimima srednjeg veka.  Lepa Ruskinja za kneza povratnika.  U pratnji dvaju viteza-barjaktara i plemkinje, na konju vrancu u rano nedeljno jutro, u portu manastira tvrđave Manasija ušetali su Anastasija Mironjuk i Hadži Zoran Mrđenović.

  Mlada, Ruskinja, u ručno vezenoj haljini, kakve su nosile srpske kneginje, mladoženja u odori srednjovekovnog viteza, prošli su kroz špalir kostimiranih zvanica i u svečarskom miru uputili se ka Crkvi Svete Trojice.

Tu, na samo korak od moštiju zaštitnika i zadužbinara despota Stefana Lazarevića, poznatog i kao Visoki Stefan, Anastasija i Hadži Zoran zakleli su se na večnu ljubav. Liturgiju je služio otac Jovan iz Crne reke.

Bajkovito venčanje odisalo je duhom prošlih vremena, utopljenih u mirise svežeg poljskog cveća, manastirskog tamjana i sveća.

U ceremoniji koju je organizovao kraljevski red vitezova, a koji deluje pod pokroviteljstvom Linde Karađorđević i sa blagoslovom patrijarha srpskog gospodina Irineja uživali su brojni ugledni gosti. Mnogi su stigli izdaleka, iz Rusije, Francuske, Engleske, Nemačke, Grčke i Španije. Oduševljeni smo, kao da smo ušetali u bajku – rekli su roditelji Anastasije Mironjuk, koja će rodnu Moskvu zameniti Beogradom. Posle 600 godina bilo je ovo prvo kompletno viteško plemićko liturgijsko venčanje u Srbiji.

Tačno toliko, punih šest vekova, prošlo je od početka gradnje Manasije, zadužbine hrabrog i mudrog despota i jedne od naših najvrednijih i najlepših srednjovekovnih svetinja. Posle ritualnog venčanja i pričešća, usred živopisne prirode, u dvorištu manastirskog utvrđenja ukrašenog sa 11 visokih kula, koje su čuvali komandiri viteške garde, održana je borba mačevalaca, a streličari su nišanili – jabuku. U dramskom programu rekonstruisane su srednjovekovne bitke vitezova, a plemkinje su plesale uz zvuke srednjovekovne srpske muzike.

Tek venčana Anastasija mušku bebu podigla je visoko, a ovaj simboličan čin koji najavljuje sreću, porod i blagostanje, propratile su mladoženjine reči zahvalnosti: – Kraljevski red vitezova oživljava ono najuzvišenije iz srpskog zadremalog duha. To je vera, ljubav i nada da će se među nama javljati kroz naše potomke, Stefan, Lazar, Miloš, Sava… i da će nam svet opet lepo odgovoriti… Amin!

SLOVO O LJUBAVI

Hadži Zoran Mrđenović, slikar i glumac, predsednik je Reda vitezova. Rođen je u Parizu. U Beograd, grad njegovih roditelja, preselio se kad je počelo bombardovanje. – Biti vitez, znači ostati veran svojoj sudbini, kao što je to bio despot Stefan Lazarević – kaže Zoran. Uz drevnog viteza uvek je stajao duhovnik: jedan je bio misao, drugi akcija. A despotovo renesansno delo „Slovo ljubve“ govori da je bio i – nežan čovek! 20.07.2012.

forum-srbija.com

---

AKO JE LUK LOŠE USMEREN I STRELE ĆE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________

Deco…Vaši roditelji nisu vaši …

Vi nastajete od njih ali ne preko njih.
Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli…

Jer oni imaju misli sopstvene.

Možete im skučiti tela, ali ne i duše,
Jer oni imaju  sopstvene. duše.

Jer duše njihove obitavaju u kući prošlosti,
koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim.

Nažalost.
Možete težiti da budete kao oni,
ali ne pokušavajte da ih terate da oni budu kao vi.
Jer, život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.
Roditelji su  lukovi iz kojih se deca  poput živih strela odapinju napred.

Ali ako je luk loše usmeren i strele će promašiti.

Strelac vidi metu na stazi beskraja i On vas savija snagom svojom,
kako bi strele Njegove letele hitro i daleko.
Neka vas ispuni sreća što vas
Strelac savija u ruci svojoj;
Jer, baš kao što voli strelu što leti,
On voli i postojani luk. Sebe.