ŽIČAROM „SEDLAJU“ PLANINU…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________________________________

USRED LETA  CRNI VRH SE SPREMA ZA SKIJAŠE
Ova donacija Skijališta Srbije, RTB-a Bor, Enrgoprojekta i ATB Foda Opštini doneće ljubiteljima skijanja stazu dugu oko 1.500 metara i mogućnost da za jedan čas njih 1.200 stigne na vrh planine. – Žičara će biti odlična dopuna novootvorenom hotelu „Jezero“ omogućavajući njegovim gostima da i leti i zimi uživaju u crnovrškim lepotama, pošto hotelski kompleks „Jelen-Hajat“ i dalje propada i zarasta u korov.

CRNI VRH. – Ako ima takvih koji posle ovog paklenog leta ne žele kišu, onda su to graditelji  žičare na Crnom vrhu. S obzirom na to po kakvim vrletima rade, našli bi se na velikim mukama, a gotovo su pred ciljem. Mada je deo poslova na krčenju prilaznih puteva, trase za žičaru i nove skijaške staze obavljen prošle godine mehanizacijom RTB-a (donacija), a radnici JP “Turistički centar” sada ponovo uklanjaju posledice erozije, žbunje i mlado rastinje, ono što je urađeno od prvog avgusta ove godine vredno je pohvale i upornosti da se završi do početka skijaške sezone. Zbog toga uporedo sa građevinskim (Energoprojekt), reparaturnim i monterskim radovima (ATB FOD), Opština uveliko razrešava imovinsko-pravne odnose sa „Srbijašumama“.

Tako će nekada omiljeno skijalište Borana ovu zimu dočekati sa (postojećim) ski-liftom (od hotela „Jelen-Hajat“ do meteorološke stanice) i novom žičarom od spomenika pored puta Bor-Žagubica, takođe, do meteorološke stanice. Pošto su okretne stanice na samom vrhu planine, na platou pored Meteorološke stanice – sa koje puca vidik na sve četiri strane sveta – skijaši će imati na raspolaganju dve staze. Novu, pored žičare, dugu oko 1.500 m, koja se gradi za one smelije, jer ima zaista strme deonice, i drugu „pitomiju“ duž ski-lifta prema nedovršenom hotelskom kompeksu „Jelen-hajat“, dužine oko 800 m. Ona je pogodnija za početnike i decu. Nova žičara biće odlična zimska, a i letnja dopuna upravo obnovljenom hotelu „Jezero“ na Borskom jezeru.

Sa Jovicom Anđelovićem iz RTB-a Bor, koji koordinira ove radove, prošli smo (11. avgusta) celom trasom nove žičare od pogonske stanice kod spomenika (na 737 m n.v.) do okretne stanice na vrhu planine (1.040 m) i usput saznali:

-Žičara je duga 1.330 m i njome se savladava visinska razlika od oko 320 m – objasnio je Anđelović. – Biće postavljena na 14 stubova (plus pogonska i okretna stanica) od kojih je polovina već montirana, a za sve ostale građevinske aramature su već na mestima, kopaju se i betonirani temelji u koje ide od 10 do 17 „kubika“ betona. Žičara će imati 169 sedišta (na rastojanju od oko 15 m), radnu-skijašku brzinu od 2,5 metara u sekundi i tzv. letnju –turističku brzinu od od 1,67 m/s. Sa prvom brzinom žičara može da preveze 1.200 skijaša na sat, a sa drugom oko 800 izletnika – ljubitelja planina, divnih bukovih šuma, lekovitog bilja, divljih jagoda…

Podsetimo da su ovaj objekat donirala Skijališta Srbije sa Kopaonika. Demontažu i transport opreme (opet kao donaciju) obavio je ATB FOD, a montažne i elektroradove, koje takođe izvodi FOD, finansira RTB Bor sa 250.000 evra, što je najveća donacija Opštini. I građevinski radovi (vredni 125.000 evra) donacija su Energoprojekta. Plan je da svi temelji i montaža stubova sa pogonskom i okretnom stanicom budu gotovi do prvog septembra, da bi do njegove polovine usledila montaža čeličnog užeta i sedišta, a potom tehnički prijem, probni rad i poslednje pripreme za zimsku sezonu.

Podsetimo da su skijaši prošle zime mogli da se okrepe u Planinarskom domu podno ski-lifta, ali da će i pored pogonske stanice nove žičare Opština urediti kafić slične namene.

Ljubiša Aleksić/rtb.rs

Advertisements

KAD PITAH DA UĐEM, ONA REČE – NEĆEM…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

PARA LELE…

Dogodilo se. 

 10.decembar 1961. godina.

Bio je to dan kada je Ivi Andriću, srpskom (tada jugoslovenskom) piscu uručeno najveće priznanje za pisanje koje svet poznaje-Nobelova nagrada.

Zlatnu medalju, povelju i ček na više od milion dolara, našem piscu je uručio lično Gustav Adolf  VI, tadašnji švedski kralj.

Tom, za nas istorijskom i veličanstvenom događaju prisustvovale su mnoge od ugleda ličnosti, između ostalih i švedski premijer Tage Eklander, član švedske akademije nauka dr. Andreas Esterling. I naravno, Andrićeva supruga Milica.

 -Moja domovina je zaista „mala zemlja među svetovima“, kako je rekao jedan naš pisac i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što je neoibično burna i teška prošlost uskratila.

Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore…  rekao je tom prigodom, mudri i otmeni Andrić.

To je naša prošlost.

Kako se prema sopstvenoj prošlosti (i budućnosti) odnosimo danas?

Najbolje je, čini mi se, britko i jednostavno o tome pisao Aleksije Marjanović.

  MI 
U našoj prošlosti izvođeni su samo mračni radovi, 
naši preci su bili grdni gadovi, 
nigde na svetu nije bilo takvih dedaka i bedaka, 
mi smo na njih s punim pravom kivni, 
samo nije jasno 
kako od takvih predaka mi ispadosmo ovako divni. 

Alek Marjano

 A događa nam se…

Dan ranije- 50 godina kasnije.

 9. decembar 2011. godina.

 To je bio dan u kojem SRBIJA NIJE DOBILA STATUS KANDIDATA ZA ULAZAK u EU.

To je odluka Evropskog saveta. A baš su obećavali. TAMOiOVDE.

Novi štap i šargarepa do marta 2012. A možda i duže.

Uz odlaganje i naravno, dodatno uslovljavanje.

Karikatura: b92.net

 PERSPEKTIVA 
Prebrodićemo mi sve jade, 
više se nećemo jadati, 
ostvarićemo mi sve nade, 
više se nećemo nadati.

Alek Marjano

 Realno je. Da.

Imamo izglednu perspektivu, zar ne?

U to ime- živeli, uz čašicu viskija „ glenlivet “ !

 Autor: Bora*Stanković