PRIČA ZA ČITAOCE SVIH UZRASTA …
Pre nego počnete sa čitanjem (dobro, može i nakon čitanja i razgovora sa sobom)- iskrenujte mi malo.
Dajete li, primate ili uzimate?
Koliko znate, a koliko sudite?
Da li ste pronašli Komadić koji vam nedostaje?
Šta stoji na putu ka vašoj sreći?
Tragate li?
Kotrljate se?
Ili ste možda, postali jedno Veliko O?
Bora*S
DOBRO DRVO
Bilo jednom jedno drvo…Dobro drvo,
Puno ljubavi
Za jednog dečaka.
Dečačić je dolazio svakoga dana i vredno sakupljao popalo lišće.
I isplevši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj.
Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama i jeo njegove slatke plodove, jabuke.
Dobro drvo i dečačić ponekad bi se igrali žmurke i kad bi se umorio Dečačić bi zaspao u senci drveta.
Mali dečak veoma je voleo drvo… Zaista, voleo ga je i srcem i dušom.
I Dobro drvo bilo je srećno.
Ali vreme je neumitno prolazilo…
I dečak je odrastao.
Dobro drvo sada je često ostajalo samo.
A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče: ”Hajde, Dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, i najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj senci.
I budi srećan.”
“Ali suviše sam veliki da bih se peo na tebe i igrao se s tobom”, odgovori dečak Dobrom drvetu.
“Želim da kupim toliko stvari i da se zabavljam…
Ali znaš, potreban mi je novac. Možeš li da mi daš malo para?”
“Žao mi je”, odgovori Dobro drvo, “ali para nemam. Sve što imam jesu lišće i jabuke…
Ipak, Dečače, mogao bi da ubereš moje jabuke i prodaš ih u gradu…
Tako ćeš doći do para i biti srećan.”
I dečak se uzvera uz drvo i pobra njegove jabuke, i potom ih odnese sa sobom.
I Dobro drvo opet se oseti srećnim.
Dugo je vremena opet prošlo i dečak se nije vraćao…
I Dobro drvo bilo je veoma tužno.
A onda, jednog dana, dečak ponovo stiže, i drvo radosno zašumori.
“ Hajde Dečače”, reče ono,
“ uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim granama…
I uživaj!”
“ Nemam vremena za to, imam previše posla”, odgovori dečak.
Želim kuću u kojoj će mi biti toplo”, objasni on.
“ Želim da imam ženu i decu, i zato mi je potrebna kuća…
Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?”
“ Ni ja nemam kuću”, odgovori drvo.
“ U stvari, čitava šuma je moja kuća…
Ali evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi sagraditi kuću.
I tako ćeš biti srećan.”
I tako dečak poseče grane Dobrog drveta, odnese ih.
I od njih sagradi sebi kuću.
I Dobro drvo je ponovo bilo veoma srećno.
Još mnogo vremena prođe, ali dečak nije navraćao.
I kada se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko srećno da je jedva bilo u stanju da reč izusti.
“ Hajde Dečače ” pozva ga drvo šaputavim glasom, “ dođi i poigraj se”.
“ Odveć sam star i tužan da bi se igrao”, odgovori dečak.
“ Ali želeo bih jedan čamac, koji bi me odvezao daleko odavde… Možeš li mi naći neki čamac?”
“ Pa poseci moje stablo i načini sebi čamac”, odgovori Dobro drvo.
“ Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde…
I da budeš srećan.”
I tako dečak poseče stablo Dobrog drveta…
… i načini čamac i odjedri daleko, daleko.
I drvo je bilo srećno…
Ali ne i presrećno.
Mnogo je vremena minulo, i dečak se, najzad, ponovo pojavi.
“ Žao mi je, Dečače, dočeka ga drvo,
“ ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati…”
“ Znaš, ne rađam više jabuke.”
“ Zubi su mi se već odavno istrošili, i više ne mogu da jedem jabuke”, odvrati dečak.
“ Nemam više ni grana”, nastavi Dobro drvo,
“ na kojima bi se mogao ljuljati…”
Odveć sam star za takve stvari… mislim, za ljuljanje na granama, primeti dečak.
“ Nemam više ni deblo”, reče Dobro drvo,
“ na kojima bi se mogao uzverati…”
“ Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću”, zaklima glavom dečak.
“ Žao mi je ”, uzdahnu Dobro drvo.
“ Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam…ali ništa mi više nije ostalo.
Sad sam ti samo jedan stari panj.
Žao mi je, zaista…”
“ Pa, više mi mnogo ne treba”, uzdahnu i dečak.
“ Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti. Znaš, veoma sam umoran.”
“ U redu onda” odvrati Dobro drvo, istežući se što god mu je više bilo moguće,
“stari panj baš jeste pravo mesto da se na njemu sedi i odmara.
Dođi, Dečače, i sedi.
Sedi i odmori se.”
I dečak postupi kako mu bi rečeno.
I Dobro drvo se oseti beskrajno srećnim.
Shel Silverstein
Ako vam se dopalo, imate malo slobodnog vremena i nešto duše, vodim vas odmah OVDE :
KOMADIĆ KOJI NEDOSTAJE/tamoiovde/
44.078333
22.095278
Like this:
Sviđa mi se Učitavanje...
Čini se da je drvo razvilo neobično efikasnu strategiju preživljavanja i sposobnost da opstane i narednih nekoliko vekova. Posađeno je i raslo kao obično stablo jabuke sve do prirodne starosti kada su grane počele da se spuštaju ka tlu. 
Legenda kaže da je drvo posadio princ Petar Sergejev iz plemićke porodice Meščerski. Njegov grob i spomenik se nalaze ispod drveta, gde je sahranjen 1848. godine. Od tada je, navodno, drvo počelo da stvara svoju koloniju. 
Nekoliko naučnih timova je detaljno proučavalo ovaj fenomen, ali nisu mogli da ponude konačno objašnjenje mehanizma preživljavanja stabla Lozovke.
TAMOiOVDE 