PLOČNIK, ARHEOLOŠKI LOKALITET VINČANSKE KULTURE…

tamoiovde-logo

Pločnik

Pločnik je arheološki lokalitet Vinčanske kulture u istoimenom selu kraj obale Toplice, nedaleko od Prokuplja. Pločnik je lokalitet s bogatim kulturnim slojem i kontinuitetom naseljavanja, od samih početaka vinčanske kulture. Analizama ugljenikovog izotopa dobijeni granični datumi idu od 5300/5200. do 4600. godina pre nove ere. Kompleks naselja iz mlađeg kamenog doba se prostire na površini od oko 110 hektara, a otkrića iz prve decenije XXI veka ukazuju da je reč o najstarijem metalurškom centru na svetu.

plocnikLokalitet

Lokalitet je otkriven prilikom izgradnje pruge 1927. godine, kada je pronađena jedna ostava bakarnih predmeta. Neolitsko naselje je otkrio Miodrag Grbić, tadašnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu, koji je vršio arheološka istraživanja na trasi pruge Prokuplje-Kuršumlija. Samo naselje je činilo nekoliko celina, koje su se prostirale na površini, od oko 110 hektara, ograničenoj sa tri strane vodotokovima (Toplicom sa juga, Backom rekom sa istoka i Paljevskom rekom sa zapada).

Poljoprivreda i stočarstvo su jedne od glavnih privrednih grana u životima neolitskih stanovnika Pločnika. Za ovaj period karakteristični su i lov i ribolov, kao i sakupljanje divljih biljaka. Koristili su razne materijale u proizvodnji svakodnevnih predmeta.

plocnik-figurinePronađeni su predmeti od kosti, roga životinja, okresanog i glačanog kamena, školjki, bakra, ali je ipak najveći procenat onih od keramike (neki stručnjaci neolit nazivaju i dobom gline). Najbrojniji su ostaci keramičkih posuda čija je funkcija raznovrsna, ali ima i tegova za razboj, za ribarske mreže, nakita, pršljenaka, glačalica i drugih artefakata.

Najatraktivniji predmeti od gline su verovatno oni koji su služili u ritualne svrhe – žrtvenici, ritualne posude, figurine – antropomorfne, zoomorfne ili kombinovane (sa odlikama i ljudi i životinja). Zanimljiv je nalaz glave keramičke figurine velikih dimenzija. Njena visina je oko 30 cm, tako da se pretpostavlja da bi u punoj veličini, pod uslovom da predstavlja celu ljudsku figuru, bila visine 150-160 cm.

Lokalitet Pločnik je značajan i po pronađenim ostacima keramike i primercima figuralne plastike.

Metalurški centar

plocnikJoš od najranijih istraživanja, Pločnik je poznat u evropskoj arheologiji po značajnom metalurškom sadržaju. Tokom ranijih istraživanja, pronađene su četiri ostave, sa oko 50 predmeta od bakra. Novim istraživanjima pronađeno je još bakarnih predmeta. Repertoar je izrazito širok – sekire, dleta, igle, narukvice, komad bakarnog lima, pa čak i ingot (polugotov proizvod koji je uglavnom spremljen za transport i izradu predmeta na nekom drugom mestu).

U Pločniku su tokom ranijih istraživanja, pored bakarni predmeta, pronađene i rude azurit i malahit, koje se tope na 700°C i iz kojih se dobija bakar. Ranije su se ovi nalazi tumačili slučajnim ukopavanjem u arheološki sloj koji odgovara neolitu. Istraživanja vođena od 1996. do 2008. godine, kojima su rukovodili arheolozi Dušan Šljivar i Julka Kuzmanović-Cvetković, kustos Narodnog muzeja Toplice, dokazali su da nalazi nisu slučajno dospeli u neolitski sloj.

Njihov tim je tokom 2007. i 2008. godine pronašao dve zemljane peći kvadratnog oblika, za koje se pretpostavlja da su služile za topljenje metala. Peći su smeštene unutar većih građevina, a uz njih su otkrivene i duvaljke napravljene od pečene zemlje. Pored njih su pronađeni bakarni limovi, koji ukazuju da je tu obavljana proizvodnja bakra. Otkrivene su i rupe dubine 2.5 i prečnika 8 metara u kojima nije pronađen arheološki materijal. Smatra se da su u pitanju tzv. metalurške jame, a u njima su pronađeni pepeo i gar, koji nastaju usled sagorevanja na visokim temperaturama, na osnovu čijeg sastava se može zaključiti da se na tom mestu topio bakar.

272484_101429s2_origh

Metalni predmet

Dosadašnjim istraživanjima još uvek nisu pronađeni korišćeni kalupi, odbačena šljaka, kao ni rudnici iz kojih je dobijana ruda. Ležišta azurita i malahita postoje oko Toplice, Kosanice i Banjske reke u blizini Pločnika, a pretpostavlja se da su neka od njih otkrili stanovnici ovog naselja u potrazi za kamenom pogodnim za obradu.

Otkriće metalurških peći u Pločniku, menja dosadašnja shvatanja o početku ljudskog rudarstva i metalurgije. Sam Pločnik, kao središte južnovinčanske kulture, postao je najstariji metalurški, a samim tim i industrijski centar, pronađen na svetu. 

„Sve ovo nesumnjivo dokazuje da je ljudska civilizacija ovog područja proizvodila metal u 5. milenijumu p.n.e.“, kaže arheolog Dušan Šljivar.

Pre toga se smatralo da je Bakarno doba počelo oko 4. milenijuma p.n.e u jugoistočnoj Evropi i na Bliskom Istoku. Pločnik je deo vinčanske kulture, najveće evropske praistorijske civilizacije, koja je cvetala u današnjoj Srbiji između 6. i 3. milenijuma p.n.e.

Izvor:arheo-amateri.rs

________________________________________________________________________________

SLOBODAN PRISTUP ZNANJU…

tamoiovde-logoZamislite svet u kome svaka osoba ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju.
To je ono na čemu mi radimo.Vikipedija

Slika0087viki

Učesnici radionive Vikipedije

U borskom Muzeju rudarstva i metalurgije predstavnice Vikimedije Srbije, Ivana Madžarević i Milica Žarković održale su 4, i 5. februara radionicu, koja je privukla 30 aktivnih učesnika.

Vikimedija Srbije je volonterska nevladina organizacija, ogranak Zadužbine Vikipedija koja se bavi promocijom Vikipedijinih projekata u Srbiji sa ciljevima prikupljanja, promocije i širenja slobodnog znanja.

IMGP0019mala

Ivana Madžarević i Milica Žarković

Mi organizujemo radionicu u borskom muzeju na kojoj će zainteresovani učesnici biti u prilici da nauče kako da uređuju postojeće ili kreiraju nove sadržaje na Vikipediji i Vikimediji, da naprave fotografije i da ih postave u Vikimedijinu ostavu. Imaće priliku da nauče, pravila, šta podrazumevaju slobodne informacije i njihovo korišćenje, rekla je ovim povodom Ivana Madžarević, menadžer projekata i zajednice Vikimedija .

Muzej rudarstva i metalurgije iz Bora se uspostavljanjem saradnje na ovakav način, uvrstio u red značajnih ustanova kulture sa kojima Vikimedija sarađuje, poput Muzeja primenjene umetnosti iz Beograda i Zavičajnog muzeja iz Knjaževca.

viki.jpg1.jpg2

Suzana Mijić

– Smatram da ćemo ovom saradnjom preneti informacije o našem muzeju širom sveta i omogućiti svim ljudima da zavire u naše zaista bogate zbirke i depoe, da komuniciramo i na taj način a ne samo putem naših izložbi, istraživanja, prezentacija i drugih aktivnosti – kazala je Suzana Mijić, direktor Muzeja rudarstva i metalurgije.

slika0086

„Žrtvenik“

Pored sticanja znanja i veština na postavljanju novih i uređivanju postojećih sadržaja  Vikipedije, učesnici radionice i predstavnice Vikimedije Srbije imali su ekskluzivnu mogućnost da uz stručnu pomoć kustosa, razgledaju i fotografišu arheološki i etnološki depo borskog Muzeja u kojima se nalazi neprocenjivo bogatstvo, koje trenutno nije dostupno na uvid široj  javnosti.

Tekst/foto: Bora*S

________________________________________________________________________________________________


________________________________________________________________________________________________

FENOMENALAN KANJON NA GRENLANDU…

tamoiovde-logo

OTKRIVEN OGROMAN KANJON NA GRENLANDU

Naučnici veruju da je kanjon dug 750 kilometara i dubok 800 metara nastao mnogo pre nego što su sneg i glečari prekrili ovaj deo planete

Foto NASA 1

Foto NASA

 Naučnici NASA-e otkrili su veliki kanjon koji se nalazi na Severnom polu, za koji se do sada nije znalo.

 On ima karakteristike krivudavog rečnog toka čija je dužina najmanje 750 kilometara, čime je duži od Grand Kanjona. Na svojim delovima dubok je oko 800 metara.

 Veruje se da je ovaj veliki prirodni fenomen nastao mnogo pre nego što su sneg i glečari prekrili ovaj deo planete.

– Neko bi mogao da pomisli da smo potpuno istražili i ucrtali na mapu sve kopnene predele Zemlje.

Međutim na planeti  postoji još mnogo mesta koje bi trebalo proveriti, a sakriveni su od javnosti –  rekao Džonatan Bamber sa Univerziteta u Bristolu.

Foto NASA 2.

Foto NASA

Naučnici su koristili gomilu rudarskih snimaka koji su nastali proteklih godina kako bi dobili sliku terena ispod leda. Veliki deo podataka prikupljen je od 2009. godine u misiji NASA operacije Ajs Bridž. U istraživanju su korišćeni posebni radari koji mogu videti sve što se nalazi ispod debelih naslaga glečara.

Skriveni kanjon je veći od Velikog kanjona u Arizoni a istraživači veruju da on ima važnu ulogu u transportu vode, koja se stvara pri dnu glečera, prema okeanu.



Izvor:Telegraf.rs

______________________________________________________________________________________________________________

MOJE VREME U CARSTVU TAME LAZAREVE PEĆINE……

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

Od stotinu izuzetno vrednih speleoloških objekata na ovom području, u speleološkom, hidrološkom i arheološkom pogledu, najznačajniji su: Lazareva pećina, pećina Vernjikica, Mandina, Vodena, Hajdučica i jama Stojkova ledenica.

Dodamo li sistem Lazarevog kanjona i Dubašničku krašku površ, sa mnogobrojnim vrtačama, ponorima, kamenim mostovima, nepreglednim pašnjacima, šumama i lovištima, imamo Ovde prirodni i turistički potencijal neprocenjive vrednosti.

Lazareva pećina je jedinstven prirodni fenomen, zaštićena kao prirodna i arheološka vrednost, sada već davne 1949. godine. Spada u grupu izvorskih speleoloških objekata. Sadšnji ulaz u pećinu je 7 metara iznad jakog kraškog vrela, koje se nalazi u koritu Lazareve reke, a zapravo je tok koji izlazi iz pećine, nekada kroz sadašnji ulaz.

Pećina se formirala u krečnjačkom humu „Pripor“, čija visina iznad samog ulaza iznosi 55 metara i koji sam po sebi predstavlja svojevrsnu atrakciju. Unutrašnjost pećine  čine dva nivoa kanala: stariji, fosilni, suv i mlađi, rečno aktivan.

TAMOiOVDE-Lazareva pećinaUkupna dužina ispitanih kanala iznosi preko 8 kilometara. Za turističko razgledanje uređeno je oko 1.000 metara. Karakteristične i prostrane dvorane sa bogatim pećinskim nakitom impresivnih dimenzija,  pozicioniraju ovu pećinu u sam vrh na balkanskom prostoru. 

Lazareva pećina nije samo po ovim karakteristikama u samom vrhu speleoloških objekata. Ona je i jedno od najznačajnijih arheoločkih nalazišta u Srbiji. Potvrda za izrečeno su rezultati detaljnih arheoloških istraživanja izvršenih u periodu od 1963. do 1968. godine.

TAMOiOVDE-Lazareva pećina.jpg 1Istraživanja su otkrila tri kulturna horizonta. Najstariji pripada bakarnom dobu (pre 5.000 godina), kada se u pećini nalazio svojevrstan metalurški centar. Drugi horizont je iz bronzanog doba, a treći datira iz IV i V veka pre nove ere.

Mnogobrojni pronađeni predmeti iz pomenutih perioda čuvaju se u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru. No to je već tema koja zaslužuje mnogo više prostora i zasigurno će  uskoro Ovde biti prezentovana.

Ispred ulaza u pećunu je prostrani plato, koji je na neki način polazna tačka za najmanje tri atraktivna pravca. Jedan vodi u grotlo Lazarevog kanjona, drugi uređenom stazom put pećine Vernjikice i fantastičnog vidikovcu na obodu kanjona, a  treći preko atraktivnog visećeg mosta vodi  na drugu obalu jezerceta i motela na samoj obali, koji iz potpuno neobjašnjivih i nerazumnih  razloga nije u funciji već nekoliko godina. 

Ali o tome ću posebno, prvom prilikom. 

Autor: Bora Stanković 

____________________________________________________________________________________________