ZOO VRT U BORU…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________

Juče je  svečano otvoren novi, u rekordnom roku izgrađen, savremeni objekat zoo-vrta u Boru.

 Iako još nije završen u potpunosti, već sada se vidi da će ovaj biti najlepši zoo-vrt u Srbiji.

Na površini od oko dva hektara u vrtu će boraviti  preko 50 životinja. Dan pred otvaranje, dovezeni su prvi stanari, između ostalih i: beli lav, tigar, lame, medvedi, vuk, majmun, jelen, kojot, kozorog, berberske ovce, antilopa, poni, zebre, nojevi, egzotične ptice… U narednih nekoliko dana pridružiće im se zmije i krokodil.

U vrtu su sagrađeni i dopunski sadržaji poput restorana, suvenirnice, dečjeg igrališta, rekreativnih staza, kao i objekti neophodni za što bolje i efikasnije održavanje i funkcionisanje: veterinarska ambulanta sa najmodernijom hiruškom salom, magacini, deponije za stajnjak, zgrada uprave.

Crvenu vrpcu na ulazu, presekli su  Vuk Bojović, direktor beogradskog  Zoo vrta i Dušan Kovačević, dramski pisac.

Ovom svečanom činu prisustvovali su Nebojša Videnović, predsednik opštine Bor, Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB-a Bor, Dragan Žikić, predsednik SO Bor, druge javne ličnosti, mnogobrojni gosti i blizu  2.000 građana Bora i okoline.

Sudeći po najavama, na proleće iduće godine, Bor će dobiti još jednu atrakciju-Botaničku baštu, koja će biti podignuta u neposrednoj blizini vrta.

 Autor: Bora Stanković

FOTOPIS__________________________________________________________________________________

 
___________________________________________________________________________________________________________


___________________________________________________________________________________________________________

CVETANJE FASADA NA LICU, OVDE- GRADA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________

UMESTO, DO NEDAVNO ORONULIH I SIVIH FASADA,  OVO JE NOVO – „PROCVALO“ LICE GRADA…


_________________________________________________________________________________________________________


TAMOiOVDE________________________________________________________________________________________________


 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor: Bora Stanković

NA VIDOVDAN POLOŽEN KAMEN TEMELJAC ZA BOLJI ŽIVOT…

tamoiovde-logo

Danas je Vidovdan.

Danas je dan kada su Srbi prihvatili kosovsku pogibiju i shvatili tajnu stradanja.Na današnji dan s kraja 14.veka, Srbi su učinili besmislenu i samoubilačku žrtvu?

Ili su svojim ondašnjim opredeljenjem, načinili od Vidovdana, dan duhovnog čistilišta, dan koji predstavlja generator energije koja je sačuvala narod srpski?

Dilema bila, dilema ostala, čini se –večita ostaće.

Danas je 28.jun 2011. godine.

Danas je u Boru bagerista Milutin, simbolično otpočeo kopanje temelja za gradnju nove  topionice i fabrike sumporne kiseline.

 

 

 

Danas je u Boru na novoizgrađenom kružnom saobraćajnom toku u centru grada otkriven spomenik Đorđu Vajfertu, osnivaču i prvom vlasniku borskog rudnika.

 

 

 

Danas su građanima Bora povodom početka izgradnje pomenutih kapitalnih i za Srbiju značajnih proizvodnih objekata, predstavnici srpske vlade, Oliver Dulić, ministar ekologije, rudarstva i prostornog planiranja, Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor – svečano obećali BOLJI ŽIVOT.

A bolji život znači, otvaranje novih radnih mesta, povećanje profita industrijskog giganta, podizanje društvenog i ličnog standarda, čistiji vazduh,vedrije nebo i sve – nešto lepo.

 

A on, život nam- curi, teče, izmiče…

Valjda će dani, kako reče ministar Dulić “beznadežno-tužni i siromašni, biti samo pitanje davne prošlosti“.

I valjda će, za tri godine, novosagrađena topionica početi da funkcioniše.

I valjda će nam bolje biti.

Obećali su nam danas. Na Vidovdan.

Tekst i foto: Bora Stanković


 

 

 

MOJE VREME NA IZLOŽBI O ĐORĐU VAJFERTU…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________

“Sećanje na Đorđa Vajferta utemeljivača Borskog rudnika”- naziv je izložbe koja je otvorena 28. decembra u galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru. Na ovaj način obeležen je jubilej -160 godina od njegovog rođenja.

Đorđe Vajfert- začetnik industrijalstva, rudarstva i bankarstva ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske privrede u drugoj polovini 19. i prvih decenija 20.veka.

Da bi obezbedio energente za svoju pivaru, 1881. godine, Vajfert otkupljuje prava na eksploataciju uglja u Kostolcu i čini se da je to početak njegove nove strasti, koja će ga dovesti i na istok Srbije.

 

 

Istražni radovi u ovim krajevima vezuju se za period od 1897. do 1902. godine, kada je otkriveno i bogato rudište na Čoka Dulkanu u tadašnjem selu Bor- rekla je, otvarajući izložbu Suzana Mijić, viši kustos etnolog borskog Muzeja.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor Rudarsko – topioničarskog basena Bor, govoreći na otvaranju izložbe, pored ostalog, najavio je podizanje spomenika Đorđu Vajfertu u Boru, rekavši da je je to najmanje što se može učiniti za osobu koja je „stvorila“ Bor.

Posetioci koji  dođu u galeriju Muzeja, mogu da vide fragmente posuđa iz bakarnog doba  pronađene na borskom rudištu, fotografije i pisana dokumenta koja su svojevrstan svedok vremena i razvoja borskog rudnika i samog grada, delove rudarske opreme, rudarske uniforme, minerale rude, zlato u prahu…i još  mnogo toga.

Izložba će biti otvorena do početka februara naredne godine.

Autor: Bora Stanković

ISPRAVI MI KORAK…

Da li će turistička trpeza opštine borske u sledećoj godini biti bogatija za nekoliko turističkih proizvoda, koji bi svojom raznovrsnošću i atraktivnošću privukli i zadržali turiste ?

Sudeći prema nedavno datim izjavama Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalniog razvoja, Nebojše Ćirića, državnog sekretara ministarstva ekonomije, Nebojše Videnovića, predsednika opštine Bor i Blagoja Spaskovskog, generalnog direktora RTB – hoće.

Posebno hrabri činjenica, što se u tom pravcu već čine i konkretni potezi koji najavljuju da će turizam kao potencijalno značajno  područje  razvoja  borske  opštine u narednom periodu obezbediti realizaciju više ciljeva razvoja. Najpre, to će sprečiti dalje propadanje već izgrađenih, nekada atraktivnih i na  tržištu  traženih, turističkih i infrastrukturnih objekata, poput hotela „Jezero“, skijališnog kompleksa na Crnom vrhu ili pak kompleksa „Lazareva pećina“. Potom će to voditi ka stvaranju novog imidža  Bora  kao  grada  koji  nije  samo  industrijski centar, već grad u  kojem  se i kroz ovu oblast  može  ostvariti viši kvalitet života, veće zapošljavanje, aktivna zaštita prirodnih i kulturnih vrednosti kroz njihovo stavljanje u funciju turizma, a kojih ima u izobilju, očuvanje i unapređenje seoskih sredina u čitavom spektru oblasti i td.

Da ovo može biti bliska realnost, govori nekoliko konkretnih činjenica.

Na severnoj strani oboda borskog povšinskog kopa, nedavno je podignut „Vidikovac“. Ako je to početak realizacije, ne tako komplikovanog i skupog projekta, koji će biti stavljen na raspolaganje turistima i biti uvršten u turističku ponudu, biće to zaista sjajna stvar. I jedinstvena u turističkoj ponudi Srbije. Nadam se da će ovu pretpostavku uskoro potvrditi nadležni iz RTB Bor, kao vlasnika ovog prostora i objekta.

Najava, da će nekada velelepni hotel „Jezero“ na Borskom jezeru, biti rekonstruisan, obučen u novo, atraktivno ruho i osposobljen za sledeću turističku sezonu, nakon skoro deceniju propadanja, raduje, ne samo zbog samog hotela. To će   kompleks      Borskog  jezera, kako  u  pogledu  smeštaja gostiju, tako i u pogledu turističkih sadržaja koji se mogu masovno koristiti, staviti na centralno mesto šireg turističkog kompleksa koji čine Brestovačka banja, Crni  vrh, Lazarev kanjon, Zlotske pećine  i  Dubašnica. Projekat rekonstrukcije hotela je završen i nedavno je javno  izložen u holu opštine Bor.

Takođe, najavljenim montiranjem, aktiviranjem adekvatne žičare i eventualno, za početak vraćanjem u funkciju „starog“ planinarskog doma na Crnom vrhu, stvoriće se uslovi za razvoj zimskog i lovnog  turizma. A Crni vrh ima potencijale da se u dogledno vreme visoko pozicionira na lestvici ski-centara Srbije.


 

 

 

 

 

 

Autor: Bora Stanković