GENERALNA PROBA SAMOUBISTVA…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________

 Predstavom „Generalna proba samoubistva“ svečano otvorena borska pozorišna scena

 Bor je od sinoć bogatiji za još jedno mesto kulturnih zbivanja. Rudarsko topioničarski basen Bor, u saradnji sa lokalnom samoupravom i Centrom za kulturu, renovirao je salu Muzičke škole i unapredio je u pozorišnu scenu.

U renoviranoj sali muzičke škole „Miodrag Vasiljević“ u Boru, glumci beogradskog Zvezdara teatra izveli su višestruko nagrađivanu predstavu Dušana Kovačevića „Generalna proba samoubistva“ i tako označili početak rada pozorišta Bor.

Publika, koja je ispunila salu do poslednjeg mesta, uživala je u maestralnoj glumi Ane Franić, Branislava Lečića, Branimira Brstine i Janoša Tota.

_________________________________________________________________________________________________________


_________________________________________________________________________________________________________


Izvor:bor030.com

VOLEO SAM, SINE „CVETKA“- KAO TEBE…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Priča o legendarnom borskom rudaru-konjovodcu i još poznatijem, pola veka glavnom u lancu rudarenja, konju Cvetku

 Od 1903. godine, od začetka rudarenja u „Jami“ Borskog rudnika bakra do 1958. godine, rudu su, u vagonima, isključivo prevozili konji.

Na rudarskim horizontima, duboko pod zemljom, provodili su ceo život. Tek kad iznemognu, ostare ili se povrede, odlaze iz „Jame“. Na kraju radnog veka čekala ih je klanica, kasnijih godina, posle 1945. jedino zahvaljujući dobroti rudara, završavali su na nekom poljoprivrednom dobru. I čuvenom konju Cvetku, jednom iz poslednje generacije, posrećilo se da napusti ovaj svet na bujnoj , zelenoj livadi. Rudari su se, na taj način, odužili nerazdvojnim prijateljima iz rudarskih hodnika sa kojima su svakodnevno provodili po osam sati. Samo su oni, rudari- konjovodci, znali koliko su te plemenite životinje inteligentne i privržene čoveku, vredne i disciplinovane.

 – Otac Vlada pričao je da je svaki konj imao štalu i svoj boks. Odlično su hranjeni i timareni. Jednu smenu su vukli vagone, a dve se odmarali. Po strogim pravilima, s konjima se moralo lepo postupati. U slučaju da im se podvali, umesto deset pridoda i 11. vagon – konj ne bi mrdnuo.

U rudarskim oknima zbog pomračine gubili su vid, ali instikti su ostali nepovređeni. Tamo su se i ždrebili – priča Branislav – Bane Mihajlović, sin rudara – konjovodca Vladimira – Vlade, koji je ceo radni vek proveo u borskoj „Jami“. Pooslednjih osam godina napornog rada bili su vezani za legendarnog „vagondžiju“ Cvetka, konja kome će u dogledno vreme, najverovatnije, u rudniku, biti podignut spomenik.

 Bane, do nedavno najmlađi borski doktor rudarstva, dugogodišnji direktor „Jame“, proračunao je da su Cvetko i „saborci“, od 1. do 7. horizonta, za neprekidnih 55 godina rada, prevezli polovinu od četiri miliona tona bakra koliko je tog metala izvađeno u borskom i majdanpečkom rudniku u jednovekovnom postojanju.

 -Sećam se očevih suza nakon rastanka sa „Cvetkom“. I kad god se poveo razgovor o konjima iz najbogatijeg rudnog ležišta Čoka Dulkan brada mu je drhtala, ruke se tresle.

 Govorio je: – Sine,voleo sam Cvetka kao tebe. Ostao bi i duže konjovodac da ga slučajno nije zakačila šipka u predelu mošnica kad se iskliznuli vagon vraćao na šine. Posle je bio magacioner. Umro je 1983. u 73. godini života. A igrom slučaja,1936. zaposlio se u borskom rudniku. Došao je kao siromah iz zaječarskog sela Rgotina. Bio je srednje građen, ali Franzuzi, tadašnje gazde, tražili su krupne i jake ljude za rad u rudniku. Desio se štrajk. Otac se našao tu, a nadzornik je naredio da cela grupa odmah siđe u „Jamu“. Dobio je poverljiv zadatak – brigu o konjima-priča Mihajlović sećajući se kako je „njegov Vlada“ i u penziji ustajao svako jutro u šest sati, stajao kraj prozora gledajući svoje drugare kako odlaze u rudnik. Dugo je slabašnim prstima dobovao po staklu u znak pozdrava. Isto je činio i kad su se vraćali posle 14 sati.

 A Vladu rudara, konjovodca, zvali su i „Vlada omladinac“, jer svakoga je pozdravljao sa „zdravo, omladinac“. Danas rudarskog doktora, Baneta, kolege pozdravljaju sa „zdravo, omladinac“.

 I tek 1960. u „Jamu“ stiže odmena za konjovodce: samohodni utovarivač sa točkovima. Tog časa konjima nije bilo mesta u rudniku, ali ni radnicima sa lopatama.

 „Lopatari“ su postizali neverovatne učinke. Svaki rudar je ljubomorno čuvao i pazio na svaju lopatu i pleh sa kojeg se lakše zahvatala i prebacivala ruda. U to vreme i konj Cvetko izašao je zauvek iz „Jame“ na svetlost dana. Kada je Cvetko i gde sahranjen, rudar Bane Mihajlović , veli, nije upoznat iako mu je otac i o tome s pažnjom i poštovanjem pričao.

 Konju se nije moglo podvaliti

Konju, glavnom nociocu proizvodnje prvih pola veka u borskoj „Jami“ nije se moglo podvaliti. Ukoliko se ne odmara cele dve smene, nema toga ko će ga naterati da povuče vagon. Zato su „jamski propisi“ bili strogi. Konji u rudarskim oknima bolje su hranjeni i timareni nego oni na površini zemlje. Ili, ko bi i slučajno povredio konja pri vezivanju i spuštanju liftom u „Jamu“ bio bi najstrožije kažnjavan-objašnjava Mihalović sećajući s očevih kazivanja.

B. Filipović

____________________________________________________________________________________________

MOJE VREME U „JAMA CAFFE“-u NA DUBINI OD 400 METARA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________
HALO, HAVE A DRINK IN BAR AT 400 METERS BELOW GROUND!

BORSKI “ JAMA CAFFE“

Nedavno sam Ovde objavio vest o izgradnji i opremanju ove nesvakidašnje atrakcije.

Bila je to ekskluzivna vest u februaru mesecu, ove,2012. godine i bilo mi posebno drago što sam istu obznanio među prvima.

Ovih dana, tačnije 26. aprila, zahvaljujući predusretljivosti, razumevanju i ljubaznosti menadžmenta RTB Bor Grupe i rukovodstva Jame, sa neskrivenim oduševljenjem imadoh priliku, da opet, među prvima „konzumiram doživljaj“ spuštanja i boravka u ovom jedinstvenom i apsolutno ekskluzivnom prostoru na dubini od 400 metara u utrobi zemlje.

I nema tu šta da se puno priča. Doživeti treba!

Prosto-Fascinantno!

***  The Bor underground pit „Jama“ is one of the safest in Serbia an that is why RTB Bor wanted to allow visitors to this part of the copper company. Descending in a unique mining elevator into „the center of the Earth“ and sightseeing the  underground pit area and sipping drinks there, is certainly an experience to remember.

The bar as a unique attraction in Serbia, is located 400 meters below ground, on the 11th horizont of the Bor underground pit „Jama“. It is decorated and furnished in such a way to present visitors  the real working atmosphere and conditions where generations of miners have worked here at depths of up to 700 meters, where they have been eaming and still eam their bread.

 


KAFIĆ U UTROBI ZEMLJE…

TAMOiOVDE_________________________________________________________

U utrobi zemlje, onamo gde se već stotinu godina iskopavaju rude bakra i zlata, u Jami borskog rudnika, na početku servisnog okna „Vasa Drecun“, 30. januara 2012. godine, zvanično je otvoren kafić (ovde)!

I odmah nakon otvaranja, prva grupa gostiju na čelu sa Borisom Tadićem, predsednikom Republike Srbije posetila je ovu  jedinstvenu atrakciju, koja se nalazi 400 metara ispod zemlje, na takozvanom 11. horizontu, u prostoru uklesanom u stene, nalik pećini.

Prostor kafića od stotinu kvadrata, uređen je i opremljen tako da posetiocima dočara neponovljivu radnu atmosferu i uslove rada generacija rudara, koji su ovde i na dubinama do 700 metara zarađivali i zarađuju svoj “hleb sa 7 kora”.

Bakrorezi sa motivima rudara okačeni na “zidove”, rudarska oprema, lampe, telefoni i table sa natpisima koji beleže istoriju i pojašnjavaju tehnološke procese rudarenja, oplemenjuju prostor i čine ga svojevrsnom  muzejskom  postavkom.

 Na ovaj način, opremanjem i otvaranjem ovakvog objekta, menadžment industrijskog giganta RTB-a  Bor, učinio je dostupnim za turiste jedinstven i neponovljiv  doživljaj spuštanja , razgledanja jamskog prostora i ispijanje pića u utrobi zemlje!

Naravno, u ovaj kafić se može povremeno i u organizovanim grupama.

Zato što je pored atraktivnosti i – čista ekskluziva (ovde)!

  Bora Stanković

Reference: Foto: Facebook by Gorica ToncevVasilic, vest: RTV Bor

NA CRNOM VRHU KONAČNO – SKIJANJE…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________
Hoće li ovog vikenda skijaši i ostali ljubitelji zimskih sportova (a zašto ne i svi oni koji koji vole planine i sneg), moći da uživaju u čarima zime i lepoti planine Crni vrh kod Bora.

Sva je prilika da hoće.

Tako su najavili nadležni iz Borskog turističkog centra, koji su uložili sve napore da skijalište potpuno spremno dočeka zimsku sezonu.

Ali, eto nije sve u ljudskoj moći. Neuobičajeno za ovo doba godine,  u ovim krajevima do pre nekoliko dana snega nije bilo. Doduše u nižim predelima nema ga ni sada.

Na Crnom vrhu, debljina snežnog pokrivača iznosi oko 35 santimetara, što nije idealno, ali je dovoljno da ipak ovog vikenda otpočne skijališna sezona.

Skijalište je potpuno tehnički spremno. Staza dužine 920 metara je uređena, obezbeđen je tabač snega, ski lift, jedan od najbržih u Srbiji, blagovremeno je servisiran i može da „preveze“ do 1200 osoba na sat, uređena je restoranska sala u Planinarskom domu.

Za sve one koji bi da naredni vikend provedu na Crnom vrhu, RTB Bor je obezbedio besplatan autobuski prevoz od Bora do Crnog Vrha.

U subotu (21.januara), polazak autobusa iz Bora je u 09,00 sati, ispred Doma kulture, a povratak sa Crnog vrha je u 16.00 sati.

Novčani iznos koji treba izdvojiti za  dnevni ski pas je zaista simboličan i iznosi svega 100,00 (sto) dinara.

Gde to još možete otputovati, provesti dan vikenda, pritom se skijati- za stotinu dinara?

 Foto-arhiva: Bor-sve

Autor: Bora Stanković

OVDE, GDE TEKU BAKAR I ZLATO…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________

FOTOPIS – BELEŠKE KROZ OBJEKTIV KAMERE. RETKA PRIVILEGIJA- MOJE VREME U  PROIZVODNIM POGONIMA RTB-a BOR


 


____________________________________________________________________________________Autor: Bora Stanković


___________________________________________________________________________________________27.novembar 2011.