NAJDUŽA PRIČA O SRPSKOM BAKRU…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________________________________

UZ 65. ROĐENDAN „KOLEKTIVA“

 Šezdeset pet godina tog mukotrpnog posla opisano je u 2.227 brojeva lista koji od 1. novembra 1947. godine izlazi pod imenom „Kolektiv“. Kao i RTB Bor o kome piše, stvarale su ga generacije novinara (preko 50), fotoreportera (tri), tehničkih urednika (pet) i urednika (14). Broj odštampanih primeraka se meri milionima (preko 20), informacije i fotografije stotinama hiljada. Počeo je da izlazi na četiri, a dostizao i preko trideset strana, nedeljno, polumesečno, mesečno (u  danima kad je spao na samo dvoje novinara i – tromesečno). Informacije koje petočlana redakcija sada štampa mesečno, zahvaljujući sajtu, dnevno su dostupne. Tiražom od 2.500 primeraka „Kolektiv“ je usmeren na svakog drugog zaposlenog u Basenu. Pritom nastoji da, pre svega, predstavi dimenziju njihovog učešća u kreiranju sadašnjosti i budućnosti kompanije, boljeg standarda, boljeg upoznavanja, a i boljeg razumevanja sa poslovodstvom.

Redakcija „Kolektiva“: Gorica Tončev, Ljubiša Aleksić, Jasmina Stanojević i Miloljub Milošević

 Pričajući tu najdužu priču o borskom, odnosno srpskom bakru, srebru i zlatu, list je svojim napisima pratio spiralu uspešnosti Basena, koja se nakon političkih, ekonomskih i svih drugih previranja dvehiljadite strmoglavila na najniže grane. Poslednje četiri godine „Kolektiv“, na sreću, beleži vaskrsnuće i preobražaj posrnulog diva u modernu kompaniju kojoj ne fali ime, već rezultati. Oni su posle pola decenije beznađa, ponovo tu. Zahvaljujući podršci države obnovljeni rudnici krče put ka bakru kroz milione tona (dugo zaobilažene) jalovine, a nova topionica i fabrika sumporne kiseline rastu nagoveštavajući novu eru industrije bakra koja će ovom kraju naredne godine vratiti nebo bez sumpornog dima.

Uređivački orijentisan na proizvodne planove i sve što prati njihovo ostvarivanje, na rudare i metalurge koji se bore da to postignu, na stručnjake pred izazovima novih tehnologija, na mlade koji treba da „nose“ kompaniju u novom stoleću, „Kolektiv“ nastoji da prati i tu već nezaobilaznu nit održive proizvodnje metala koja će im donositi hleb, ali neće otimati čist vazduh, vodu i zdravlje. Prati i sve brojnije akcije društveno odgovorne kompanije koja je, sem pristojnih zarada za oko pet  hiljada zaposlenih, donela, i doneće, Boru i Majdanpeku još mnogo toga  što život u njima ponovo čini dostojnim čoveka u novom veku.

 Glavni urednici: * Mileva Milentijević  * Nikola Račić  * Miodrag S. Milosavljević  * Miroslav Marićević  * Miodrag Valjević  * Dragoš Žunić  * Momčilo Stanković  * Radoslav Terzić  * Miroslav Mihajlović  * Slaviša Petrović  * Jasmina Stanojević  * Ljiljana Golubović  * Miloljub Milošević i  * Ljubiša Aleksić.

   Nagrade i priznanja *Nagrada“Inženjer Šistek“  *Povelja Veća Saveza sindikata Srbije  *Povelja oslobođenja grada  *Orden Republike sa bronzanim vencem  *Oktobarska nagrada Bora  *Velika povelja UNS i KNUPS  *Zlatna plaketa Majdanpeka  *Povelja Udruženja novinara Srbije  *Plaketa Veća Saveza sindikata Srbije .

Redakcija „Kolektiva“

ŽIČAROM „SEDLAJU“ PLANINU…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________________________________

USRED LETA  CRNI VRH SE SPREMA ZA SKIJAŠE
Ova donacija Skijališta Srbije, RTB-a Bor, Enrgoprojekta i ATB Foda Opštini doneće ljubiteljima skijanja stazu dugu oko 1.500 metara i mogućnost da za jedan čas njih 1.200 stigne na vrh planine. – Žičara će biti odlična dopuna novootvorenom hotelu „Jezero“ omogućavajući njegovim gostima da i leti i zimi uživaju u crnovrškim lepotama, pošto hotelski kompleks „Jelen-Hajat“ i dalje propada i zarasta u korov.

CRNI VRH. – Ako ima takvih koji posle ovog paklenog leta ne žele kišu, onda su to graditelji  žičare na Crnom vrhu. S obzirom na to po kakvim vrletima rade, našli bi se na velikim mukama, a gotovo su pred ciljem. Mada je deo poslova na krčenju prilaznih puteva, trase za žičaru i nove skijaške staze obavljen prošle godine mehanizacijom RTB-a (donacija), a radnici JP “Turistički centar” sada ponovo uklanjaju posledice erozije, žbunje i mlado rastinje, ono što je urađeno od prvog avgusta ove godine vredno je pohvale i upornosti da se završi do početka skijaške sezone. Zbog toga uporedo sa građevinskim (Energoprojekt), reparaturnim i monterskim radovima (ATB FOD), Opština uveliko razrešava imovinsko-pravne odnose sa „Srbijašumama“.

Tako će nekada omiljeno skijalište Borana ovu zimu dočekati sa (postojećim) ski-liftom (od hotela „Jelen-Hajat“ do meteorološke stanice) i novom žičarom od spomenika pored puta Bor-Žagubica, takođe, do meteorološke stanice. Pošto su okretne stanice na samom vrhu planine, na platou pored Meteorološke stanice – sa koje puca vidik na sve četiri strane sveta – skijaši će imati na raspolaganju dve staze. Novu, pored žičare, dugu oko 1.500 m, koja se gradi za one smelije, jer ima zaista strme deonice, i drugu „pitomiju“ duž ski-lifta prema nedovršenom hotelskom kompeksu „Jelen-hajat“, dužine oko 800 m. Ona je pogodnija za početnike i decu. Nova žičara biće odlična zimska, a i letnja dopuna upravo obnovljenom hotelu „Jezero“ na Borskom jezeru.

Sa Jovicom Anđelovićem iz RTB-a Bor, koji koordinira ove radove, prošli smo (11. avgusta) celom trasom nove žičare od pogonske stanice kod spomenika (na 737 m n.v.) do okretne stanice na vrhu planine (1.040 m) i usput saznali:

-Žičara je duga 1.330 m i njome se savladava visinska razlika od oko 320 m – objasnio je Anđelović. – Biće postavljena na 14 stubova (plus pogonska i okretna stanica) od kojih je polovina već montirana, a za sve ostale građevinske aramature su već na mestima, kopaju se i betonirani temelji u koje ide od 10 do 17 „kubika“ betona. Žičara će imati 169 sedišta (na rastojanju od oko 15 m), radnu-skijašku brzinu od 2,5 metara u sekundi i tzv. letnju –turističku brzinu od od 1,67 m/s. Sa prvom brzinom žičara može da preveze 1.200 skijaša na sat, a sa drugom oko 800 izletnika – ljubitelja planina, divnih bukovih šuma, lekovitog bilja, divljih jagoda…

Podsetimo da su ovaj objekat donirala Skijališta Srbije sa Kopaonika. Demontažu i transport opreme (opet kao donaciju) obavio je ATB FOD, a montažne i elektroradove, koje takođe izvodi FOD, finansira RTB Bor sa 250.000 evra, što je najveća donacija Opštini. I građevinski radovi (vredni 125.000 evra) donacija su Energoprojekta. Plan je da svi temelji i montaža stubova sa pogonskom i okretnom stanicom budu gotovi do prvog septembra, da bi do njegove polovine usledila montaža čeličnog užeta i sedišta, a potom tehnički prijem, probni rad i poslednje pripreme za zimsku sezonu.

Podsetimo da su skijaši prošle zime mogli da se okrepe u Planinarskom domu podno ski-lifta, ali da će i pored pogonske stanice nove žičare Opština urediti kafić slične namene.

Ljubiša Aleksić/rtb.rs

BUDILICA U MINUT DO…

TAMOiOVDE________________________________________________________________________________________________________________________________________

Po višedecenijskoj tradiciji, za većinu usnulih borana, ovaj dan započne rano jutrom, kada ih probudi pokretna „rudarska budilica“.

“RTB živi i postoji već 109 godina. Od početka rada je više od pet miliona tona bakra izvučeno iz utrobe zemlje, više od 40 tona zlata samo iz Bora i oko 50 tona zlata iz Majdanpeka. Sve ovo su uradili rudari i upravo je to razlog što je ovaj dan posvećen njima. Mi ćemo i dalje raditi, a naši rudari nemaju porebe za brigu, jer u borskom rudniku ima posla za narednih 300 godina”.

Ovo su reči Blagoja Spaskovskog, generalnog direktora RTB-a Bor, koje je pored čestitki rudarima i dobrodošlice gostima, izrekao prisutnom  premijeru Srbije Ivici Dačiću, ministrima Mlađanu Dinkiću i Milanu Bačeviću, zvanicama i predstavnicima medija na jučerašnjoj centralnoj svečanost, povodom Dana rudara Srbije i dana Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u renoviranom hotelu “Jezero” na Borskom jezeru.

Praznik rudarima su čestitali, a potom govorili prisutni ministri i premijer nedavno formirane Vlade Srbije, koji su po dolasku u Bor najpre posetili RTB Bor i obišli  gradilišta  nove topionice i fabrike sumporne kiseline.

I čini se, svi su saglasni u jednom, a to je, da nam nema prosperiteta bez proizvodnje, te da će država Srbija, koliko je god to moguće učiniti sve da pomogne i stvori uslove da posustala, skoro zamrla i na kolena oborena srpska privreda, oživi i počne da se uspravlja.

Izrekli su oni podosta značajnih stvari, no moj izbor se svodi na dve.

Parafraziram obe:

Mlađan Dinkić je rekao, da nova Vlada mora da svoje državne poslove  radi i odrađuje po uzoru na slavljenike – rudarski. Bude li tako, srećno!

Premijer Dačić, je insistirao, da razvoju i rastu proizvodnje u RTB-u Bor, nužno moraju da prethode, i isti u stopu prate, mere na zaštiti i očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi. Ako i ovo bude, stanovništvo ovog područja, imaće tek razloga da slavi.

Ono što je svakako vredno pomena je i činjenica, da je posle tri godine ”vraćena” nekad prestižna “Šistekova nagrada “.

U znak sećanja na ovaj svečarski dan, prisutnim ministrima i premijeru, Spaskovski je  poklonio statue “Rudar”, koje teže više od 80 kilograma.

Nakon zavrešetka oficijelnog dela programa, prisutni su krenuli u obilazak, nekada prestižnog, od pre nekoliko godina zatvorenog, potom ruiniranog , a sada kompletno renoviranog,  hotela “Jezero”.

Ostatak raspoloživog vremena, moja malenkost je iskoristila da foto-objektivom zabeleži sve lepote i čari na obalama i plažama Borskog jezera.

 

No, da ne biste slučajno  pomislili da je u toku ovog dana bilo reči samo o “hlebu nasušnom”, u  borskom amfiteatru, u večernjim satima svečanog i nezapamćeno vrelog dana, organizovani  koncerti džez orkestra “Mambo stars” i Ane Bekute u pratnji orkestra Miše Mijatovića, te do sada neviđeni vatromet, okrepili su i razgalili  duše i ostala čula prisutnih.

Danas je već, običan dan, 7. avgust 2012.

Hoće li se lik nekog novog rudara ili metalurga naći na nekoj od srpskih novčanica?

Kao nekad.

Bora*S

SREĆNO…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________

Danas, 6. avgusta,  slave rudari, svoj dan.

SREĆNO!

Najpre rudarima.

Potom i svima nama.

Trebaće nam.

 Centrlalna proslava za Srbiju povodom Dana rudara, održaće se u Boru.

Iz  niza drugih događaja, izdvajam kao najznačajniji, svečano otvaranje renoviranog hotela “Jezero” na Borskom jezeru, koje je zakazano za danas u 14 sati.

 Bora*S

___________________________________________________________________________________________________

MOTO SKUP „BORSKO JEZERO 2012″…

Međunarodni moto skup „Borsko jezero 2012“, koji će se održati krajem ove sedmice, predstavljaće jedan od najatraktivnijih događaja na istoku Srbije.

Skup će se održati od 29. juna do 1. jula 2012.godine na Borskom jezeru.

Organizator skupa je MK „East Bikers“ iz Bora.

Očekuje se dolazak više stotina bajkera iz svih krajeva Srbije, ali i iz drugih evropskih zemalja.

PROGRAM MOTO SKUPA „BORSKO JEZERO 2012“

Petak , 29.jun

10:00 – Otvaranje Moto skupa 2012 i dočekivanje gostiju

18:00 – Koncert grupe Crossroad

20:00 – Koncert grupe Offload 

22:00 – Koncert grupe Prorok

Subota, 30. jun

10:00 – Turistički obilazak Zlotske pećine i kafića u borskoj jami

13:00 – Ručak za bajkere

15:00 – Bajkerske igre

17:00 – Defile bajkera od Borskog jezera do Bora 

19:00 – Koncert grupe New Deal 

21:00 – Koncert grupe BandX 

23:00 – Koncert grupe VAN GOGH 

 Nedelja, 01.jul

08:00 – Zajednički doručak i ispraćanje gostiju

Bora*S

__________________________________________________________________________________________________

 

ONA RADI U RUDNIKU…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________

Ona pobija sve stereotipe.

Neustrašiva i ponosna, odvažna a nežna. Ona radi u rudniku i, kao što pesma kaže, život joj nije lak. Dvadesetšestogodišnja Milica Božić Jovanović samohrana je majka koja se za bolje sutra male Anđele bori tako što se u poslednja tri meseca iz sveg srca trudi da što pre savlada prevoz rude i jalovine sa kriveljskog kopa.

Ova plavooka mlada žena, naime, prva je u istoriji kriveljskog kopa koja upravlja kamionom damperom, grdosijom od 370 tona. Vele, doduše, da je nekada davno bilo pokušaja da žene upravljaju pomoćnom i mnogo manjom mehanizacijom, grejderom na primer, ali je sve i ostalo na pokušaju. Milica je uporna da do kraja istera, kako kaže, svoj životni san.

 – Čini mi se da malena imam želju da sednem u kamion. Oduvek sam volela da vozim jer sam se i kao devojčica igrala sa autićima, umesto da mi društvo prave lutke. Jednostavno volim volan! – reče Milica nevoljno gaseći damper kako bi popričala sa znatiželjnim novinarima koji su 27. aprila došli na kriveljski kop da upoznaju „čudo od žene“. Zatekli smo je kako se pod budnim okom instruktora Srđana Rančića, vozača sa dvadesetogodišnjim iskustvom, vešto parkira uz bager koji će za par minuta u korpu njenog dampera utovariti 220 tona jalovine. Njen posao, kako nam je objasnila, jeste da raskrivku odveze i iskipuje na transportni sistem.

 – Ma, nije uopšte teško, čak mi je i lakše da vozim damper nego moj auto, zbog bolje preglednosti. Ovo su novi kamioni, laki su za upravljanje, imaju elektroniku i više komandi. Uživam vozeći jer su velika vozila moja velika ljubav. Zato sam i završila tu školu – kaže dodajući da je po struci tehničar drumskog saobraćaja, odnosno vozač motornih vozila.

 Milica je najpre radila špediterski posao u garaži RBB-a. Dobila ga je posle pet-šest godina čekanja na birou. Po sopstvenom priznanju, tu je bilo više posla sa papirima nego sa vozilima, pa je rešila da pita šefove da li može da se oproba kao vozač dampera. Tako je pre tri meseca počeo da se ostvaruje njen san i to u tri smene.

 -Najteže mi, možda, pada noćna vožnja, kad sam u drugoj ili trećoj smeni. Tada posebno moram da vodim računa kada se mimoilazim sa kolegama jer ako, recimo, on vuče teret, ja moram da ugasim svetla, ali i da ga opomenem da sam tu. Moram da se sklonim sa strane i nađem pravu deonicu za bezbedno mimoilaženje. Nije mi, priznajem, svejedno i kada se spuštam na donje etaže, do bagera PH1, gde su uži putevi. Ipak, i pored mojih predrasuda o tome kako će kolege reagovati i da li će sarađivati sa mnom, moram da kažem da su me odmah prihvatili i maksimalno mi pomažu da se što pre uklopim – kaže ova smela mlada žena.

 Namera joj je, dodaje, da u dogledno vreme položi i vozački ispit za „D“ kategoriju kako bi svojoj “kolekciji” dodala i autobus. To, međutim, ne znači da nema nameru da krstari po „terasama“ Rudnika još dugo. Naprotiv, kaže da će za volanom dampera dočekati penziju.

 Generalno posmatrano, od 4.872 radnika RTB-a, petinu „drži“ lepši pol. Imajući u vidu činjenicu da ovi podaci važe za kompaniju kojoj je osnovna delatnost kopanje rude bakra, procenat nije za potcenjivanje. A, još kada se uzme u obzir da polovina od skoro 900 zaposlenih žena radi direktno u proizvodnji, poput Milice, rodna ravnopravnost kojoj težimo ne čini se tako dalekom.

G. Tončev Vasilić/ist.media

---

 

 

VOLEO SAM, SINE „CVETKA“- KAO TEBE…

TAMOiOVDE________________________________________________

Priča o legendarnom borskom rudaru-konjovodcu i još poznatijem, pola veka glavnom u lancu rudarenja, konju Cvetku

 Od 1903. godine, od začetka rudarenja u „Jami“ Borskog rudnika bakra do 1958. godine, rudu su, u vagonima, isključivo prevozili konji.

Na rudarskim horizontima, duboko pod zemljom, provodili su ceo život. Tek kad iznemognu, ostare ili se povrede, odlaze iz „Jame“. Na kraju radnog veka čekala ih je klanica, kasnijih godina, posle 1945. jedino zahvaljujući dobroti rudara, završavali su na nekom poljoprivrednom dobru.

I čuvenom konju Cvetku, jednom iz poslednje generacije, posrećilo se da napusti ovaj svet na bujnoj , zelenoj livadi. Rudari su se, na taj način, odužili nerazdvojnim prijateljima iz rudarskih hodnika sa kojima su svakodnevno provodili po osam sati. Samo su oni, rudari- konjovodci, znali koliko su te plemenite životinje inteligentne i privržene čoveku, vredne i disciplinovane.

 – Otac Vlada pričao je da je svaki konj imao štalu i svoj boks. Odlično su hranjeni i timareni. Jednu smenu su vukli vagone, a dve se odmarali. Po strogim pravilima, s konjima se moralo lepo postupati. U slučaju da im se podvali, umesto deset pridoda i 11. vagon – konj ne bi mrdnuo.

U rudarskim oknima zbog pomračine gubili su vid, ali instikti su ostali nepovređeni. Tamo su se i ždrebili – priča Branislav – Bane Mihajlović, sin rudara – konjovodca Vladimira – Vlade, koji je ceo radni vek proveo u borskoj „Jami“. Pooslednjih osam godina napornog rada bili su vezani za legendarnog „vagondžiju“ Cvetka, konja kome će u dogledno vreme, najverovatnije, u rudniku, biti podignut spomenik.

 Bane, do nedavno najmlađi borski doktor rudarstva, dugogodišnji direktor „Jame“, proračunao je da su Cvetko i „saborci“, od 1. do 7. horizonta, za neprekidnih 55 godina rada, prevezli polovinu od četiri miliona tona bakra koliko je tog metala izvađeno u borskom i majdanpečkom rudniku u jednovekovnom postojanju.

 -Sećam se očevih suza nakon rastanka sa „Cvetkom“. I kad god se poveo razgovor o konjima iz najbogatijeg rudnog ležišta Čoka Dulkan brada mu je drhtala, ruke se tresle.

 Govorio je: – Sine,voleo sam Cvetka kao tebe. Ostao bi i duže konjovodac da ga slučajno nije zakačila šipka u predelu mošnica kad se iskliznuli vagon vraćao na šine. Posle je bio magacioner. Umro je 1983. u 73. godini života. A igrom slučaja, 1936. zaposlio se u borskom rudniku. Došao je kao siromah iz zaječarskog sela Rgotina. Bio je srednje građen, ali Franzuzi, tadašnje gazde, tražili su krupne i jake ljude za rad u rudniku. Desio se štrajk. Otac se našao tu, a nadzornik je naredio da cela grupa odmah siđe u „Jamu“.

Dobio je poverljiv zadatak – brigu o konjima-priča Mihajlović sećajući se kako je „njegov Vlada“ i u penziji ustajao svako jutro u šest sati, stajao kraj prozora gledajući svoje drugare kako odlaze u rudnik. Dugo je slabašnim prstima dobovao po staklu u znak pozdrava. Isto je činio i kad su se vraćali posle 14 sati.

 A Vladu rudara, konjovodca, zvali su i „Vlada omladinac“, jer svakoga je pozdravljao sa „zdravo, omladinac“. Danas rudarskog doktora, Baneta, kolege pozdravljaju sa „zdravo, omladinac“.

 I tek 1960. u „Jamu“ stiže odmena za konjovodce: samohodni utovarivač sa točkovima. Tog časa konjima nije bilo mesta u rudniku, ali ni radnicima sa lopatama.

 „Lopatari“ su postizali neverovatne učinke. Svaki rudar je ljubomorno čuvao i pazio na svaju lopatu i pleh sa kojeg se lakše zahvatala i prebacivala ruda. U to vreme i konj Cvetko izašao je zauvek iz „Jame“ na svetlost dana. Kada je Cvetko i gde sahranjen, rudar Bane Mihajlović , veli, nije upoznat iako mu je otac i o tome s pažnjom i poštovanjem pričao.

 Konju se nije moglo podvaliti

Konju, glavnom nociocu proizvodnje prvih pola veka u borskoj „Jami“ nije se moglo podvaliti. Ukoliko se ne odmara cele dve smene, nema toga ko će ga naterati da povuče vagon. Zato su „jamski propisi“ bili strogi. Konji u rudarskim oknima bolje su hranjeni i timareni nego oni na površini zemlje. Ili, ko bi i slučajno povredio konja pri vezivanju i spuštanju liftom u „Jamu“ bio bi najstrožije kažnjavan-objašnjava Mihalović sećajući s očevih kazivanja.

B. Filipović

---

---

MOJE VREME U „JAMA CAFFE“-u NA DUBINI OD 400 METARA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________
HALO, HAVE A DRINK IN BAR AT 400 METERS BELOW GROUND!

BORSKI “ JAMA CAFFE“

Nedavno sam Ovde objavio vest o izgradnji i opremanju ove nesvakidašnje atrakcije.

Bila je to ekskluzivna vest u februaru mesecu, ove,2012. godine i bilo mi posebno drago što sam istu obznanio među prvima.

Ovih dana, tačnije 26. aprila, zahvaljujući predusretljivosti, razumevanju i ljubaznosti menadžmenta RTB Bor Grupe i rukovodstva Jame, sa neskrivenim oduševljenjem imadoh priliku, da opet, među prvima „konzumiram doživljaj“ spuštanja i boravka u ovom jedinstvenom i apsolutno ekskluzivnom prostoru na dubini od 400 metara u utrobi zemlje.

I nema tu šta da se puno priča. Doživeti treba!

Prosto-Fascinantno!

***  The Bor underground pit „Jama“ is one of the safest in Serbia an that is why RTB Bor wanted to allow visitors to this part of the copper company. Descending in a unique mining elevator into „the center of the Earth“ and sightseeing the  underground pit area and sipping drinks there, is certainly an experience to remember.

The bar as a unique attraction in Serbia, is located 400 meters below ground, on the 11th horizont of the Bor underground pit „Jama“. It is decorated and furnished in such a way to present visitors  the real working atmosphere and conditions where generations of miners have worked here at depths of up to 700 meters, where they have been eaming and still eam their bread.

 

---

KAFIĆ U UTROBI ZEMLJE…

TAMOiOVDE_________________________________________________________

U utrobi zemlje, onamo gde se već stotinu godina iskopavaju rude bakra i zlata, u Jami borskog rudnika, na početku servisnog okna „Vasa Drecun“, 30. januara 2012. godine, zvanično je otvoren kafić (ovde)!

I odmah nakon otvaranja, prva grupa gostiju na čelu sa Borisom Tadićem, predsednikom Republike Srbije posetila je ovu  jedinstvenu atrakciju, koja se nalazi 400 metara ispod zemlje, na takozvanom 11. horizontu, u prostoru uklesanom u stene, nalik pećini.

Prostor kafića od stotinu kvadrata, uređen je i opremljen tako da posetiocima dočara neponovljivu radnu atmosferu i uslove rada generacija rudara, koji su ovde i na dubinama do 700 metara zarađivali i zarađuju svoj “hleb sa 7 kora”.

Bakrorezi sa motivima rudara okačeni na “zidove”, rudarska oprema, lampe, telefoni i table sa natpisima koji beleže istoriju i pojašnjavaju tehnološke procese rudarenja, oplemenjuju prostor i čine ga svojevrsnom  muzejskom  postavkom.

 Na ovaj način, opremanjem i otvaranjem ovakvog objekta, menadžment industrijskog giganta RTB-a  Bor, učinio je dostupnim za turiste jedinstven i neponovljiv  doživljaj spuštanja , razgledanja jamskog prostora i ispijanje pića u utrobi zemlje!

Naravno, u ovaj kafić se može povremeno i u organizovanim grupama.

Zato što je pored atraktivnosti i – čista ekskluziva (ovde)!

  Bora Stanković

Reference: Foto: Facebook by Gorica ToncevVasilic, vest: RTV Bor

NA CRNOM VRHU KONAČNO – SKIJANJE…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________
Hoće li ovog vikenda skijaši i ostali ljubitelji zimskih sportova (a zašto ne i svi oni koji koji vole planine i sneg), moći da uživaju u čarima zime i lepoti planine Crni vrh kod Bora.

Sva je prilika da hoće.

Tako su najavili nadležni iz Borskog turističkog centra, koji su uložili sve napore da skijalište potpuno spremno dočeka zimsku sezonu.

Ali, eto nije sve u ljudskoj moći. Neuobičajeno za ovo doba godine,  u ovim krajevima do pre nekoliko dana snega nije bilo. Doduše u nižim predelima nema ga ni sada.

Na Crnom vrhu, debljina snežnog pokrivača iznosi oko 35 santimetara, što nije idealno, ali je dovoljno da ipak ovog vikenda otpočne skijališna sezona.

Skijalište je potpuno tehnički spremno. Staza dužine 920 metara je uređena, obezbeđen je tabač snega, ski lift, jedan od najbržih u Srbiji, blagovremeno je servisiran i može da „preveze“ do 1200 osoba na sat, uređena je restoranska sala u Planinarskom domu.

Za sve one koji bi da naredni vikend provedu na Crnom vrhu, RTB Bor je obezbedio besplatan autobuski prevoz od Bora do Crnog Vrha.

U subotu (21.januara), polazak autobusa iz Bora je u 09,00 sati, ispred Doma kulture, a povratak sa Crnog vrha je u 16.00 sati.

Novčani iznos koji treba izdvojiti za  dnevni ski pas je zaista simboličan i iznosi svega 100,00 (sto) dinara.

Gde to još možete otputovati, provesti dan vikenda, pritom se skijati- za stotinu dinara?

 Foto-arhiva: Bor-sve

Autor: Bora Stanković

OVDE, GDE TEKU BAKAR I ZLATO…

TAMOiOVDE_______________________________________________

FOTOPIS – BELEŠKE KROZ OBJEKTIV KAMERE. RETKA PRIVILEGIJA- MOJE VREME U  PROIZVODNIM POGONIMA RTB-a BOR

 

 

Autor: Bora Stanković

---

27.novembar 2011.

---

---

„BORNET 2011“ – DAN DRUGI…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________

DRUGI DAN

1.OBILAZAK  RTB – a BOR

Zahvaljujući pedusretljivosti menadžmenta RTB-a Bor, učesnici susreta su tokom prepodneva, najpre imali jednočasovni razgovor sa generalnim direktorom Blagojem Spaskovskim i menadžmentom ove kompanije, a potom su obišli neke od najatraktivnijih proizvodnih pogona.

2.Tema: E-GRAD

Kompanija ComTRADE je svoja softverska rešenja na BORNET- u prezentovala u okviru programa “E-GRAD”.

3. Tema: POREMEĆAJ SISTEMA VREDNOSTI U DRUŠTVU I ULOGA DRUŠTVENIH MREŽA

-Branislav Lečić

-Dubravka Duca Marković
-Danica Radišić – konsultant za komunikacije
-Ljuba Ninković – kompozitor i član kultnog benda „S vremena na vreme“

-Nebojša Radović.

4. Tema: HOSTING, WORDPRESS I BEZBEDNOST

-Dejan Vesić

-Dušan Filiferović,
-Miloš Petrović
-Nemanja Tobić.

5. Tema: EKOLOGIJA U SRBIJI I BORU – BOR – EKOLOGIJA

– Ljiljana Stanojević, pomoćnik ministra (Ministarstvo za ekologiju, rudarstvo i prostorno planiranje)

– Nebojša Radošević, pomoćnik gen. direktora RTB –a Bor

 Raznovrsnost tema,veliki broj kompetentnih, manje ili više javnosti poznatih učesnika u diskusijama, interesovanje publike, odlična organizacija udruženja „Istok“ iz Bora, izvanredna podrška institucija i sponzora, učinili su da Borski sureti internet korisinika u potpunosti uspeju i postanu nezaobilazan događaj ovakve vrste u narednim godinama.

Autor: Bora Stanković

„BORNET 2011.“ – DAN PRVI…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________

1.DAN

1. Tema:NEW WORDL PROGRAM

-Srećko Sekeljić – Umrežavanje – Put kojim te svi vide (debata o načinu na koji pojedinac postaje aktivista, deli svoje interese sa drugima utiče na rešenja i postaje aktivni član društva – jer ima prave alate)

-Dragan Srećković – Net za bolji svet – Za kim lajkovi zvone (svedočenje o pobedi društvenog aktivizma, tehnologije i građana nad društvenim problemom)

-Srđan Staletović – Javnost i novi mediji – Na bini ćuprija – (zajedništvo alata, rada i ciljeva tradicionalnih medija i društvenih mreža iz ugla dršutveno odgovornih kampanja u Srbiji).

 2. Tema:U SUSRET IZBORIMA-ŠTA KAŽU ANALIZE?

 Uoči parlametarnih izbora o korišćenju interneta i društvenih mreža u predizbornoj kampanji među političkim strankama slušaćemo zanimljive rezultate analiza analitičara.

-Tomoslav Damnjanović

 3. Tema:ŽENE U DRUŠTVU, POLITICI I DRUŠTVENIM MREŽAMA

-Gordane Čomić, podpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije

-Jorgovanka Tabaković, SNS
-Branka Đukić, direktorka Tanjuga
-Jelena Krajšić, EGZIT tim

 

 4. Tema: MESTO KULTURE I UMETNOSTI U BORU I SRBIJI UOPŠTE

-Branislav Lečić (ex-ministar kulture Srbije, glumac, političar)

 -Dubravka Duca Marković (Radio i TV viditelj kultne emisije HIT MESECA)

-Vesna Tešović 

-Slađana Đurđekanović 

-Bora Stanković

 5. Tema: UTICAJ IDEALNIH MIKROKLIMATSKIH USLOVA NA PONAŠANJE DECE U ŠKOLAMA

-Milan Veljković, MIFIMI Energy iz Niša (projekta „Zelena škola“)

 6. Tema: BORSKO INTERNET ČUDO 

O vrtoglavom uspehu borskih blogera, internt korisnicima u gradu bakra i dve internet organizacije, skupovima na kojima su učestvovali, ali i o najzapaženijima i najpopularnijim među njima.

– Miloš Petrović-veb dizajner

-Zoran Stanković – (@RainDogBor) – veb dizajner i bloger
-Dejan Đorđević – novinar RTV Bor
-Miloje Sekulić – vlasnik „Internet agencije“

Autor: Bora Stanković

ZOO VRT U BORU…

TAMOiOVDE________________________________________________

Juče je  svečano otvoren novi, u rekordnom roku izgrađen, savremeni objekat zoo-vrta u Boru.

 Iako još nije završen u potpunosti, već sada se vidi da će ovaj biti najlepši zoo-vrt u Srbiji.

Na površini od oko dva hektara u vrtu će boraviti  preko 50 životinja. Dan pred otvaranje, dovezeni su prvi stanari, između ostalih i: beli lav, tigar, lame, medvedi, vuk, majmun, jelen, kojot, kozorog, berberske ovce, antilopa, poni, zebre, nojevi, egzotične ptice… U narednih nekoliko dana pridružiće im se zmije i krokodil.

U vrtu su sagrađeni i dopunski sadržaji poput restorana, suvenirnice, dečjeg igrališta, rekreativnih staza, kao i objekti neophodni za što bolje i efikasnije održavanje i funkcionisanje: veterinarska ambulanta sa najmodernijom hiruškom salom, magacini, deponije za stajnjak, zgrada uprave.

Crvenu vrpcu na ulazu, presekli su  Vuk Bojović, direktor beogradskog  Zoo vrta i Dušan Kovačević, dramski pisac.

Ovom svečanom činu prisustvovali su Nebojša Videnović, predsednik opštine Bor, Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB-a Bor, Dragan Žikić, predsednik SO Bor, druge javne ličnosti, mnogobrojni gosti i blizu  2.000 građana Bora i okoline.

Sudeći po najavama, na proleće iduće godine, Bor će dobiti još jednu atrakciju-Botaničku baštu, koja će biti podignuta u neposrednoj blizini vrta.

 Autor: Bora Stanković

FOTOPIS__________________________________________________

 

---

---

CVETANJE FASADA NA LICU, OVDE- GRADA…

TAMOiOVDE______________________________________________

UMESTO, DO NEDAVNO ORONULIH I SIVIH FASADA,  OVO JE NOVO – „PROCVALO“ LICE GRADA…

---

TAMOiOVDE

---

 

 

 

Autor: Bora Stanković

NA VIDOVDAN POLOŽEN KAMEN TEMELJAC ZA BOLJI ŽIVOT…

Danas je Vidovdan.

Danas je dan kada su Srbi prihvatili kosovsku pogibiju i shvatili tajnu stradanja.Na današnji dan s kraja 14.veka, Srbi su učinili besmislenu i samoubilačku žrtvu?

Ili su svojim ondašnjim opredeljenjem, načinili od Vidovdana, dan duhovnog čistilišta, dan koji predstavlja generator energije koja je sačuvala narod srpski?

Dilema bila, dilema ostala, čini se –večita ostaće.

Danas je 28.jun 2011. godine.

Danas je u Boru bagerista Milutin, simbolično otpočeo kopanje temelja za gradnju nove  topionice i fabrike sumporne kiseline.

 

 

 

Danas je u Boru na novoizgrađenom kružnom saobraćajnom toku u centru grada otkriven spomenik Đorđu Vajfertu, osnivaču i prvom vlasniku borskog rudnika.

 

 

 

Danas su građanima Bora povodom početka izgradnje pomenutih kapitalnih i za Srbiju značajnih proizvodnih objekata, predstavnici srpske vlade, Oliver Dulić, ministar ekologije, rudarstva i prostornog planiranja, Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor – svečano obećali BOLJI ŽIVOT.

A bolji život znači, otvaranje novih radnih mesta, povećanje profita industrijskog giganta, podizanje društvenog i ličnog standarda, čistiji vazduh,vedrije nebo i sve – nešto lepo.

 

A on, život nam- curi, teče, izmiče…

Valjda će dani, kako reče ministar Dulić “beznadežno-tužni i siromašni, biti samo pitanje davne prošlosti“.

I valjda će, za tri godine, novosagrađena topionica početi da funkcioniše.

I valjda će nam bolje biti.

Obećali su nam danas. Na Vidovdan.

Tekst i foto: Bora Stanković

---

 

 

 

MOJE VREME NA IZLOŽBI O ĐORĐU VAJFERTU…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________

“Sećanje na Đorđa Vajferta utemeljivača Borskog rudnika”- naziv je izložbe koja je otvorena 28. decembra u galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru. Na ovaj način obeležen je jubilej -160 godina od njegovog rođenja.

Đorđe Vajfert- začetnik industrijalstva, rudarstva i bankarstva ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske privrede u drugoj polovini 19. i prvih decenija 20.veka.

Da bi obezbedio energente za svoju pivaru, 1881. godine, Vajfert otkupljuje prava na eksploataciju uglja u Kostolcu i čini se da je to početak njegove nove strasti, koja će ga dovesti i na istok Srbije.

 

 

Istražni radovi u ovim krajevima vezuju se za period od 1897. do 1902. godine, kada je otkriveno i bogato rudište na Čoka Dulkanu u tadašnjem selu Bor- rekla je, otvarajući izložbu Suzana Mijić, viši kustos etnolog borskog Muzeja.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor Rudarsko – topioničarskog basena Bor, govoreći na otvaranju izložbe, pored ostalog, najavio je podizanje spomenika Đorđu Vajfertu u Boru, rekavši da je je to najmanje što se može učiniti za osobu koja je „stvorila“ Bor.

Posetioci koji  dođu u galeriju Muzeja, mogu da vide fragmente posuđa iz bakarnog doba  pronađene na borskom rudištu, fotografije i pisana dokumenta koja su svojevrstan svedok vremena i razvoja borskog rudnika i samog grada, delove rudarske opreme, rudarske uniforme, minerale rude, zlato u prahu…i još  mnogo toga.

Izložba će biti otvorena do početka februara naredne godine.

Autor: Bora Stanković

ISPRAVI MI KORAK…

Da li će turistička trpeza opštine borske u sledećoj godini biti bogatija za nekoliko turističkih proizvoda, koji bi svojom raznovrsnošću i atraktivnošću privukli i zadržali turiste ?

Sudeći prema nedavno datim izjavama Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalniog razvoja, Nebojše Ćirića, državnog sekretara ministarstva ekonomije, Nebojše Videnovića, predsednika opštine Bor i Blagoja Spaskovskog, generalnog direktora RTB – hoće.

Posebno hrabri činjenica, što se u tom pravcu već čine i konkretni potezi koji najavljuju da će turizam kao potencijalno značajno  područje  razvoja  borske  opštine u narednom periodu obezbediti realizaciju više ciljeva razvoja. Najpre, to će sprečiti dalje propadanje već izgrađenih, nekada atraktivnih i na  tržištu  traženih, turističkih i infrastrukturnih objekata, poput hotela „Jezero“, skijališnog kompleksa na Crnom vrhu ili pak kompleksa „Lazareva pećina“. Potom će to voditi ka stvaranju novog imidža  Bora  kao  grada  koji  nije  samo  industrijski centar, već grad u  kojem  se i kroz ovu oblast  može  ostvariti viši kvalitet života, veće zapošljavanje, aktivna zaštita prirodnih i kulturnih vrednosti kroz njihovo stavljanje u funciju turizma, a kojih ima u izobilju, očuvanje i unapređenje seoskih sredina u čitavom spektru oblasti i td.

Da ovo može biti bliska realnost, govori nekoliko konkretnih činjenica.

Na severnoj strani oboda borskog povšinskog kopa, nedavno je podignut „Vidikovac“. Ako je to početak realizacije, ne tako komplikovanog i skupog projekta, koji će biti stavljen na raspolaganje turistima i biti uvršten u turističku ponudu, biće to zaista sjajna stvar. I jedinstvena u turističkoj ponudi Srbije. Nadam se da će ovu pretpostavku uskoro potvrditi nadležni iz RTB Bor, kao vlasnika ovog prostora i objekta.

Najava, da će nekada velelepni hotel „Jezero“ na Borskom jezeru, biti rekonstruisan, obučen u novo, atraktivno ruho i osposobljen za sledeću turističku sezonu, nakon skoro deceniju propadanja, raduje, ne samo zbog samog hotela. To će   kompleks      Borskog  jezera, kako  u  pogledu  smeštaja gostiju, tako i u pogledu turističkih sadržaja koji se mogu masovno koristiti, staviti na centralno mesto šireg turističkog kompleksa koji čine Brestovačka banja, Crni  vrh, Lazarev kanjon, Zlotske pećine  i  Dubašnica. Projekat rekonstrukcije hotela je završen i nedavno je javno  izložen u holu opštine Bor.

Takođe, najavljenim montiranjem, aktiviranjem adekvatne žičare i eventualno, za početak vraćanjem u funkciju „starog“ planinarskog doma na Crnom vrhu, stvoriće se uslovi za razvoj zimskog i lovnog  turizma. A Crni vrh ima potencijale da se u dogledno vreme visoko pozicionira na lestvici ski-centara Srbije.

 

 

 

 

 

 

Autor: Bora Stanković