TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________
Pišući prethodni članak o Mostu ljubavi u Vrnjačkoj banji, nisam imao saznanja o priči koja sledi. Promaklo mi. Bio je obojen priličnom dozom sarkazma.
Boraveći ovih dana Tamo, bio sam radoznao. I dođoh do ove priče. Istinite.
U osvit Prvog svetskog rata, dok još rat ni slutili nisu, zavoleli su se učiteljica Nada i srpski oficir Relja.
Zavoleli se i jedno drugom obećali.
Bila je to ljubav o kojoj su svi pričali, koja je plenila pažnju svih Vrnjčana.
Ali, došao je rat sa svim užasima koje sobom nosi. Relja odlazi u Grčku na ratište.
Odlazi da se više nikad ne vrati, zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje te raskida zaruke sa Nadom.
O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjčanin.
Zbog prevelike tuge ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrećna.
Devojke, potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje, a ključeve simbolično bacaju u reku.
Došli su novi ratovi i nova stradanja. Priča je bila zaboravljena, a običaj devojaka da „vezuju“ svoju ljubav se izobičajio.
Sve dok Desanka Maksimović, po pričanju starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjačkoj Banji nije saznala za ovu tragičnu priču i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav.
Iako smo skloni zaboravu ova priča ipak nije zaboravljena; a da bi produžili njen život mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja“ svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.
Evo i Desankine-
MOLITVE ZA LJUBAV
Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi;
žedan je zaborava taman vir.
O, Bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja; sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jučerašnjeg dana nestali pram.
Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
škrinju, načini je ljubavi hram.
O, duša moja duša ne moli za sreću za se-
sve dosadašnje radosti nek se snište-
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodolama spase.
Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, Bože, ne molim za sreću, za radost, za slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah
da oganj sveti što u meni planu,
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.
Izvor: Nedavno, lično na licu mesta.
Bora*S
______________________________________________________________________________________________________
