ŽENE U SREDNJEM VEKU…

tamoiovde-logo

Kad je na početku trećeg milenijuma završio aktivnu karijeru univerzitetskog profesora u SAD srpski književnik iz Čikaga i istoričar književnosti Nikola Moravčević počeo je da piše istorijske romane iz dubokog profesionalnog uverenja da je ovaj žanr kod Srba strašno zaostao.

Osim što je poradio na popravci žanra, Moravčević je u srpsku književnost vratio srpski srednji vek gotovo celu deceniju pre nego što su Nemanjići postali popularni u Srbiji i dobili prvi TV serijal na državnoj televiziji. Posle knjiga u kojima su glavni junaci bili srpski srednjovekovni vladari i plemići, Nikola Moravčević je u izdanju svog ovdašnjeg izdavača Arhipelaga objavio istorijsku studiju o ženama državnicima i diplomatama s kraja 14. i početka 15. veka, pod nazivom Srpske vlastelinke.

U njoj su opisani životi šest znamenitih Srpkinja: kneginje Milice, supruge kneza Lazara, njihovih tri kćeri Olivere, Mare i Jelene Lazarević, Mare Branković, starije ćerke despota Đurđa Brankovića i malopoznate plemkinje Jelene Dejanović, koja je udajom za vizantijskog cara Manojla Drugog Paleologa postala poslednja romejska carica. Kneginja Milica, njena najstarija kći Mara, udata za Vuka Brankovića, kao i nešto mlađa Jelena supruga Đurđa Stracimirovića Balšića na državnu scenu stupile su nakon što su postale udovice.

Dok su kneginja Milica i Mara Branković, uprkos teškoćama, uspešno upravljale posedima koje su nasledile, Jelena Balšić je žestoko ratovala protiv dominacije Mletačke republike. Sa političke scene povukla se udajom za Sandalja Hanića Kosaču, kojom je osigurala potporu svom sinu Balši Trećem kao vladaru Zete. Dve srpske sultanije, Olivera Lazarević i Mara Branković, bile su diplomatska potpora Srbiji – Olivera za života sultana Bajazita, kasnije je posredovala u porodičnim sporovima, a Mara posle smrti svog muža sultana Murata Drugog, u čemu je imala veliku pomoć svog posinka sultana Mehmeda Drugog. Veruje se da posle sultanije Mare niko od Srba nije imao toliki uticaj na Porti.

Princeza Jelena Dejanović Dragaš, kći vlastelina Konstantina Dejanovića i unuka rođene sestre cara Dušana, bila je poslednja vizantijska carica. Veruje se da je zahvaljujući njenoj državničkoj mudrosti propast Vizantije bila odložena bar za pola veka. Posle smrti cara Manojla Drugog preuzela je državničke dužnosti, a potom u vođenju države pomagala i svom sinu caru Jovanu Osmom, kome ni kad je napustio ovaj svet nije zaboravila potpisivanje crkvene unije sa Rimom – zabranila je da mu se ime pominje na liturgijama uz imena ostalih romejskih careva.

„Osnovni razlog za pisanje ove studije jeste to da se prepoznaju i cene jedinstveni doprinosi ovih žena u oblasti državništva i diplomatije i da buduće generacije Srba bolje razumeju koliko im je kuraži, samopregora i mudrosti bilo potrebno da u predominantno muškom svetu surovih političkih sukoba i borbi za dolazak i ostanak na vlasti u njihovom dobu uđu u ta opasna nadmetanja i na delu dokažu da su u njima ne samo ravne, nego čak i superiorne u pogledu mnoštva realnih vladalačkih postignuća koje istorija i dolazeće generacije treba da dostojno pamte“, objašnjava Nikola Moravčević u završnici knjige, koja je kao i sva njegova dela o srpskoj prošlosti zasnovana na obimnim istraživanjima istorijske građe i umeću istorijske rekonstrukcije.

Nikola B. Moravčević (Zagreb, 1935), univerzitetski profesor, pisac istorijskih romana i istoričar književnosti, po završetku Akademije za pozorišnu umetnost BU otišao je u SAD, gde je magistrirao na pozorišnom odseku Umetničkog instituta u Čikagu, a potom i doktorirao na odseku za svetsku književnost Univerziteta države Viskonsin u Medisonu. Profesor na odseku svetske književnosti Univerziteta države Ilinois u Čikagu, bio je osnivač i šef katedre za slavistiku. Autor je dve stotine književnih eseja i kritičkih prikaza iz oblasti ruske i srpske književnosti štampanih u desetak zbirki eseja u više vodećih enciklopedija, kao i u velikom broju književnih časopisa u SAD i Kanadi. Član je nekoliko američkih i internacionalnih profesionalnih udruženja i počasni doktor Vroclavskog univerziteta u Poljskoj. Bio je osnivač i 15 godina glavni urednik Srpskih studija, jedinog naučnog časopisa u Americi posvećenog srpskoj kulturi. Dobitnik je nagrade Rastko Petrović za životno delo. Član je Krunskog saveta i nosilac Ordena Belog orla prvog stepena.

Piše: J. Tasić

 Izvor: Danas.rs

_____________________________________________________________

MOJE POLUVREME U TVRĐAVI „GOLUBAČKI GRAD“…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

Da li će tvrđava- Golubački grad, za koju godinu, postati još jedno u nizu atraktivnih turističkih mesta na Dunavu?

Verujem da hoće, barem sudeći po najavama, da će krajem godine početi rekonstrukcija ovog spomenika kulture od izuzetnog značaja. Svi planirani radovi na obnovi će trajati tri godine.

Imajući u vidu da glavna Đerdapska saobraćajna magistrala, prolazi kroz samu tvrđavu, te da motorna vozila a posebno autobusi u teški kamioni decenijama ugrožavaju ovaj značajan kulturno-istorijski objekat, predviđeno je, da se najpre izgradi obilaznica, koja će eliminisati odvijanje saobraćaja kroz tvrđavu. Tek potom bi otpočela rekonsrukcija i dogradnja.

Tako će postojeći  tuneli  u utvrđenju nakon izmeštanja saobraćaja postati atraktivni klub restorani.

Donji delovi tvrđave i kule koje se nalaze nižim zonama dobili bi sadržaje, dostupne svim posetiocima, poput recimo muzeja  Golubačkog Grada u kojem bi posetioci mogli da vide stotinak arheoloških eksponata koji su iskopani baš na ovoj lokaciji.

Sadržaji namenjeni mlađim posetiocima i onima sa ekstremnim turističkim interesovanjima, poput vidikovaca bili bi urađeni u kulama na višim kotama.

Amfiteatar, keramičarski i slikarski ateljei, Vizitorski centar, bazen sa prečišćenom vodom iz Dunava, prostori za viteške turnire, male i sportove na vodi, apartmani, marina, riblji restorani, Ribarsko selo i drugi savremeni sadržaji, oplemeniće ovo i sada jedinstveno mesto.

Naravno, sve ovo će biti urađeno po uzoru na arhitekturu iz doba kada je tvrđava nastala.

 A nastala je?

O tome, istorijatu, značaju, kulama ovog u svoje vreme strateškog utvrđenja i još  po nečem u sledećoj objavi.

Za one nestrpljive, koji bi pre toga da lično dođu do novih saznanja, evo putokaza.

Srednjevekovni Golubački grad nalazi se na desnoj obali Dunava, 4 kilometra nizvodno od današnjeg naselja Golubac u Nacionalnom parku Đerdap.

Građen je na visokim liticama stena koje izranjaju iz vode, na mestu na kojem se Dunav naglo sužava, gde počinje svoj divlji i divni ples kroz fascinantnu, neponovljivu i 100 kilometara dugačku Đerdapsku klisuru. Pored Lepenskog vira, Donjeg Milanovca,Tekije…

Sve do Kladova.

Autor: Bora Stanković