TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
50.
U dvorani misli,
plešemo.
Volimo se u krug.
U međuvremenu,
dozvoljavamo sebi pogrešne korake.
Trudimo se,
da ništa ne naučimo.
Vremenom,
zaneseni u mislima plesom ,
stižemo do kraja zajedničkog kruga.
Pre nego se rastanemo,
ne mudrujmo.
Otidimo,
manje ponosni i prkosni.
Neka zavesa padne u tišini.
Neka nam rastanak,
nasmejan bude.
B.S.(Sunce u džepu-sveska 1)
***
Povodom Plesa…
Možda još jedna ljubavna.Ili refleksna.Pleše se u njoj u paru ili u parovima-u svakom slučaju u mislima, ali u “Dvorani misli”.
A ona kraja nema jer je kružna, a korak ljudski pravolinijski i teturav.
Kako bi Rilke rekao- “Na kom smo instrumentu i ko nas satka i koji ovo svirač drži nas…”.
Ovde pesnik, međutim blagom ironijom nudi izlaz, odškrinuvši vrata dvorane, mada svestan promaje, kojoj se valja izložiti.
Pesma- dobitnik treće nagrade na konkursu.
Svetislav Stevanović, prof.
TAMOiOVDE 