KAPI S OBODA…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________________________________

…NEKA PADAJU NA ŠAL OD SVILE

Ja sam bio pogrešan
kad sam ti stavio ruku na rame,
tamo je držao dugo i govorio riječi.
Nastavite sa čitanjem

SLAPOVI NOTA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Nakon dvosedmičnog psiho-fizičkog iscrpljivanja, valjalo bi mi  ostrvo, brvnara, obala, dodir kože u tišini, plavetnilo i slapovi nota …

Bora*S

GOVORIM UZALUD…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA

Kad bi ti otišla iz ovoga grada

Kome bih levu ruku prebacio preko ramena, A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: „Priroda je puna mojih pogleda na svet“.

S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: „U ovom orahu možda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno“.

Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno, Mada se ne zna šta bih sve mogao da kažem Na osnovu cele šume i drugih elemenata! S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji I o mom srednjem uvu koje je gusto kao šećer.

S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi S kime bih pomenuo: tajne, sneg na Etni, ljude po tamnicama.

Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se čini Da u reči Ararat ključa kamenje I ko bi me zbog toga voleo?

Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: „Ona kaže balkonu da ga voli I balkon se sruši u tom času.“ Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Zato što si me ti volela ja sam voleo sebe. Kad bi ti otišla iz ovoga grada, Govorio bih uzalud: Moje reči se ne bi ni na koga odnosile. M. Bećković

MI SE KAO RAZUMEMO…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________

SAPUTNICI

Znam: sve se neće na jedan osmeh svesti.

Znam: neće svima jednako biti sunca.

Na istoj cesti ivek će se uplesti , 

trag povratnika sa stopama begunca.

   Hodaće oba u jednom istom smeru,

tegleći svaki svoju drukčiju veru.

 Pa i mi tako, jedno uz drugo, nemo,

po istoj cesti teglimo živote i dane.

 I uporedo, rame uz rame, idemo. 

I lagaćemo kako se razumemo,

                                                  Sve dok na kraju zajedno ne stignemo

Tim istim pravcem, na dve suprotne strane.

Miroslav Antić