TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________________________________
…NEKA PADAJU NA ŠAL OD SVILE
Ja sam bio pogrešan
kad sam ti stavio ruku na rame,
tamo je držao dugo i govorio riječi.
Nastavite čitanje
TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________
Nakon dvosedmičnog psiho-fizičkog iscrpljivanja, valjalo bi mi ostrvo, brvnara, obala, dodir kože u tišini, plavetnilo i slapovi nota …
Bora*S
TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________________
TAMOiOVDE………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………
KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA
Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena, A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: „Priroda je puna mojih pogleda na svet“.
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: „U ovom orahu možda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno“.
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno, Mada se ne zna šta bih sve mogao da kažem Na osnovu cele šume i drugih elemenata! S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji I o mom srednjem uvu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi S kime bih pomenuo: tajne, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se čini Da u reči Ararat ključa kamenje I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: „Ona kaže balkonu da ga voli I balkon se sruši u tom času.“ Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Zato što si me ti volela ja sam voleo sebe. Kad bi ti otišla iz ovoga grada, Govorio bih uzalud: Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.
Matija. Bećković
TAMOiOVDE________________________________________________________________
SNAGA
Ram
u kome se
beznadežno krećemo
nema izlaza.
Nadanja
u kasetama
bez ključeva.
Zatvorene su mogućnosti.
J. Bosnić
TAMOiOVDE___________________________________________________________________
SAPUTNICI
Znam: sve se neće na jedan osmeh svesti.
Znam: neće svima jednako biti sunca.
Na istoj cesti ivek će se uplesti ,
trag povratnika sa stopama begunca.
Hodaće oba u jednom istom smeru,
tegleći svaki svoju drukčiju veru.
Pa i mi tako, jedno uz drugo, nemo,
po istoj cesti teglimo živote i dane.
I uporedo, rame uz rame, idemo.
I lagaćemo kako se razumemo,
Sve dok na kraju zajedno ne stignemo
Tim istim pravcem, na dve suprotne strane.
Miroslav Antić
TAMOiOVDE 