DOK ZRI DOKTOROVA “LJUBAVNA ČEŽNJA”…

tamoiovde-logo (1)

Dr Pera Paunović leči lepom rečju, savetom i – najboljim vinom iz njegovog blagorodnog Rajca

4-glavna-800x445Kada krenete, u susret Sv. Trifunu (bila je godina 2013), od Zaječara prema vinozovnom Rajcu i čuvenim Rajačkim pivnicama, prvo selo koje prekrivaju vinogradi, jeste Braćevac; idilično seoce u kome je drugi srpski Pelagić, narodni lekar i doktor Pera Paunović, rođeni Rajčanin, imao prvo lekarsko zaposlenje.

U središtu Braćevca dominira najstariji jasen u Srbiji, razgranat i ostario u svoj svojoj raskoši, prepušten ćudima vremena, svedoči o prohujalih 300 godina i generacijama koje su izdašno uživale u njegovoj hladovini kujući razne, pa i ljubavne i planove.

Na ulazu u Rajac, na raskršu, dve strelice, jedna pokazuje put ka Zaječaru, druga Rajcu, pivnicama, vinogradima i starinama i lepotama kakvim se može podičiti samo jedno ovako, tajnovito i prepuno istorijske vrednosti, srpsko selo u kome su se i pre Rimljana sladili najzdarvijim vinima.

Dr Pera Paunović, u 74. letu svom, odlazi do kuće da uzme veliki gvozdeni ključ kako bi gostima otvorio pivnicu na brdu iznad sela. To je jedna od 250 kamenih, podrumskih kuća vina. Ispod velike doktorove kuće je 3.500 čokota vinove loze o kojima lično brine, gore, u pivnici ili , kako domaćini vele, pimnici, u ogromnim buradima zri “Knez Rajkovo”, “Ljubavna čežnja”, lanjski game i još bar deset i više vrsta raznih, belih, crnih i roze, vina.

Doktor je pokazivao čuvene kamene kuće,uređeno staro groblje, puteve vina, najstarije domove i ljude. Tu, u kamenoj varoši, još od Turaka, ostale su priče o ljubavi prema grožđu i vinogradu, težačkom radu, o Hajduk Veljku i Čučuk Stani, bojevima i bunama. A tek će se kazivati o mlađanom  Milanu Nikoliću, doktorovom đaku po arheologiji koji je već sakupio 5.500 predmeta od kasne antike do početka 21. veka. Sve je u  sobičku novije kuće; u staroj, obližnjoj građevini sa doksatima, gde se 1730. rodio njegov predak Stojan, nema stanara, možda i zato, pod bremenom vekova, polagano tone i propada u zemlju. Nestaje.

Divan, sunčan, ranofebruarski dan u Rajcu, selu u koje, gotovo svako jutro, iz Zaječara, uprkos ciči zimi, vozom sporaćem, dolazi doktor Pera da obiđe ognjište, pogleda mladi vinograd, odleti do pivnica, pročita neku od oko 6.000 svojih knjiga. I zapiše svaki doživljaj i poduči narod zdravlju, jer “zdravlje je najpreče dok život teče”. Ovaj slogan je “timočki Pelagić” davno smislio, ali ni danas ne silazi sa radio i TV programa

-Imam i puno zapisa o desetinama timočkih sela, o velikanima timočkim, sačinio sam i čitanku zdravlja, završio pisanije “na današnji dan u Timočkoj krajini” – kazuje dr Pera oduševljen što je bio domaćin novinarima, dragim mu prijateljima s kojima je proveo, veli, veći deo najplodnijeg života. Najviše zbog njih ostavlja ogromni ključ od njegove pivnice na vidno mesto, pa kad god nalete ili se namerače ovim putem mogu mirno da svrate i posluže se kao u svojoj kući. Ima li takog poverenja igde na ovom svetu – upitao se novinarski urednik i najmlađi predsednik borske opštine u njenom postojanju, Srđan Marjanović.

Nakon dve nedelje nazvao je Srđana doktor iz Rajca i stidljivo zapitao: – Nije li onaj ključ od pivnice kod vas, nema ga na onom “specijanom mestu” ?  Dolaze mi kolege iz Beograda, pa…

-Jeste, brate, Pero. Mi se zamlatismo kad ono bismo kod tebe i ključ ponesmo sa sobom. Evo ga visi na zidu iznad stola tvog drugara novinara Branka Pešića i svakome zapada za oko.

Nismo se dugo čuli. Pre dva, tri meseca javio se doktor Pera sa novim riukopisima. Da objavimo, taman posla da se nešto plati. On će da časti ono najbolje, naglasi muški, iz njegovog blagorodnog i vinozovnog, jedinog takvog na svetu, Rajca.

Autor: B. Filipovićsolarismedia 07/08/2016

_________________________________________________________________________________

 

RAJAČKO VINO NE OPIJA…

tamoiovde-logo (1)

Od davnina su vinogradari smatrali da vino mora da odstoji u tišini, izvan ljudskih naselja, daleko od stoke, njene buke i mirisa. Zato su u značajnijim vinogradarskim regijama pored vinograda pravljena mala naselja u koja su vinogradari prelazili tokom berbe i muljanja vina.

89216_grozdje_afPotom je vino ostajalo da radi u tišini napuštenih naselja. U okolini Negotina su sačuvane Rajačke, Rogljevske i Štubičke pimnice a kažu da ih je svako selo imalo.

Južno od Negotina, na obali Timoka, se nalaze naselja Rajac i Rogljevo. Udaljena su međusobno nepuna tri kilometra. Na padini iznad sela se nalaze stari vinogradi. Gotovo je sigurno da su vinovu lozu na osunčanim padinama iznad Timoka gajili i Rimljani.

79928_rajacke-pivnice-d-bosnic_afPretpostavlja se da su prethodne pimnice bile brvnare kao i Štubičke. Današnje, od kamena sečenika, su napravili majstori iz Makedonije u poslednjih dva veka.

Rajac je slikovito, staro naselje sa crkvom, vinskim podrumima “Krajinavina”, nekoliko prodavnica i školom. Mesto je sačuvalo izgled stare varoši pa je u njemu snimljeno i nekoliko filmova.

89217_rajacke-pimnice_afNa padini iznad naselja se nižu vinogradi a na vrhu brda je stisnuto oko tri stotine vinskih podruma – pivnica ili pimnica, kako su ih nekad zvali.

U centralnom delu ovog neobičnog sela se nalazi drvo – zapis, nadstrešnica i bunar. Kada se prođe pravi lavirint “ulica” dolazi se do groblja sa neobičnim spomenicima koji su pravljeni od istog kamena i ukrašeni na isti način kao pimnice.

Svi objekti su napravljeni po istom uzoru. U prizemnom, malo ukopanom delu se nalaze burići a na spratu su prostorije u kojima su boravili vinogradari tokom sezone. Ispred mnogih podruma su posađeni dudovi koji sprečavaju toplotni udar kad se iz podruma, u kojima je stalna temperatura oko dvanaestog podeoka, izađe na vrelo, avgustovsko sunce.

89219_rogaljske-pimnice_afRogljevske pimnice su gotovo identične sa Rajačkim. Ima ih oko 150 i nalaze se u produžetku sela. Deluju mnogo življe jer su skoro sve aktivne. Poneke su pretvorene u prave etno – muzeje. Vino iz rajačkih i rogljevskih pimnica je najkvalitetnije u Negotinskoj krajini.

89218_roglje_afTo potvrđuje i Zlatna medalja koju je vino iz Rajca dobilo 1935. godine na izložbi u Parizu na velikoj svetskoj izložbi.

Rajačka vina se čuvaju u buradima od po pet hiljada litara u tišini pimnica. Meštani tvrde da je lekovito jer bolesti srca i krvnih sudova su kod njih nepoznate.

Još su njihovi preci govorili – Rajačko vino ne opija. Ono podstiče da se dobro misli, bolje govori a najbolje peva.

D. Bosnić

Izvor:superodmor

__________________________________________________________________________________

 

MOJE VREME U PIVNICAMA RAJAČKIM…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

Hoće li lokalitet Rajačke pivnice uskoro postati deo svetske kulturne baštine?

Rajac. Od davnina čuveno po vinogradima i vinu srpsko selo u Negotinskoj krajini.

A opet, gajenje loze, način spravljanja vina, čuvanja i njegov kvalitet u ovom delu Srbije doprineli su da ovo vinogorje  zauzme istaknuto mesto i ulogu u istoriji srpskog vinarstva, dugoj više od hiljadu godina.

Vina iz Negotinskog vinogorja su još pre nekoliko vekova išla put tadašnjih evropskih prestonica.

Pilo se ovo vino u Beču, Švajcarskoj, Rusiji, Nemačkoj, Rumuniji…

Za takav uspeh zaslužni su izizetan kvalitet grožđa iz ovog vinogorja, tradicionalno visoko tehnološko umeće spravljanja vina, a posebno njegovo skladištenje, ”nega” i čuvanje u za to specijalno građenim objektima, vinskim podrumima-pivnicama.

Ovakvi objekti građeni su kao zasebna mala naselja izvan ljudskih naseobina, kako bi vino „radilo i sazrevalo” u miru i tišini, daleko od bilo kakve buke, mirisa…

Izgradnja vinskih podruma-pivnica u Negotinskoj Krajini počela je u 18. veku.

Građene su od  mekog žutog kamena, peščara, često tesanog, od brvana ili bondruka, ukopanih zadnjih zidova u tle, debelih i preko 60 cm, što omogućava postojanu temperaturu i vlažnost pogodnu,  idealnu za čuvanje vina.

Ovakvi vinski kompleksi građeni su na lokacijama u celoj Negotinskoj krajini, ali su vremenom mnogi od njih potpuno uništeni i nestali. Do današnjih dana, kao svedoci izuzetne kulturne vrednosti ostale su sačuvane Rajačke, Rogljevske, Smedovačke, Štubičke i Bratujevačke pivnice.

Zanimljivo je, da je nekada najveci kompleks pivnica bio u selu Tamnič. Ovaj kompleks je bio uzuzetan, sa kamenom popločanim ulicama i trgovima na kojima su radile i trgovine.

Njega praktično, nažalost, više nema. Poslednja kamena pivnica u ovom kompleksu porušena je 1955. godine.

Nemerljiva šteta.

Ali, na sreću, danas najbolje očuvani i reprezentativan lokalitet ove vrste, su Rajačke pivnice.

Nalaze se nedaleko od pomenutog sela Rajac, na brdu pored reke Timok, udaljene od Negotina 25, a od Zaječara 50 kilometara.

Predstavljaju jedinstven arhitektonski kompleks, lepih, precizno urađenih kuća i vinskih podruma, nastao od polovine 18. do tridesetih godina 20. veka. Kompleks čini 270 pivnica oko centralnog trga sa česmom.

Građene su na već opisan način od tesanog kamena i brvana, a pokrivene ćeramidom. Podrumi su delimično ukopani u zemlju, što omogućava veoma dobru stabilnost temperature i vlage tokom godine. Na spratu su građene prostorije za boravak u doba berbe, muljanja grožđa i negovanja vina.

Između objekata vijugaju uličice raznih širina, koje se „susreću” na trgovima, a između njih bunari…

Danas ovaj lokalitet odiše atmosferom minulih vremena, ali i nudi nove sadržaje prilagođene vremenu i zahtevima tržišta: smeštaj, dobra vina, tradicionalnu hranu ovog podneblja, kulinarske specijalitete, obilazak okoliša, proizvode domaće radinosti, suvenire…

Pored ovog napred lepog izrečenog, nešto što je na mene ostavilo loš utisak, su naizgled banalne, ali za pravilan razvoj i rast ovog zaista jedinstvenog kulturnog i turističkog bisera, preteće činjenice: jako loša dostupnost ( deo puta do samog lokaliteta je u nedopustivo lošem stanju), nedostatak dovoljnih količina vode i čini se prilično ubrzana, nekontrolisana urbanizacija čitavog lokaliteta.

I sad se vraćam na početak ovog teksta, odnosno na pitanje kojim on počinje.

Naime, Rajačke pivnice, Smederevska tvrđava, Caričin grad, manastir Manasija i grad Bač sa okolinom, – kandidati su Srbije za upis na listu svetske kulturne baštine UNESC-a, a našli su se među nominovanima koje je usvojio Komitet za svetsku baštinu te organizacije Ujedinjenih nacija.

Kako kažu stručnjaci, dva od ovih pet lokaliteta imaju i pored izuzetno strogih i specifičnih kriterijuma, realne šanse da postanu deo svetske kulturne baštine.

Hoće li to baš biti unikatne i autentične Rajačke pivnice?

Priredio: Bora*S

________________________________________________________________________________________________________