A PUTEVI SE DUŽILI I RASKRŠĆA SU ŽUDELA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________
MI SMO SE SUVIŠE SRETALI
Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim
Mada smo različitim putevima koračali
Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim
I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo
I u leta kovrdžava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo
Pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se dužili i raskršća su žudela
Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k’o tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskršcću neću te videti više
Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja
I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom – drugarom otići nabranih veđa
Jer meni život prestaje ako siđem sa staza
I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

M. Antić

PUTOKAZI „MADE IN BANJSKO POLJE“

TAMOiOVDE__________________________________________________________________

Naselje  Banjsko polje  –  Bor,  septembra 2010.

Kako bi najbrže i najbezbednije pristigli onamo kuda se zaputimo, neophodno je da budno  pratimo neke putokaze.

Neretko se desi da, oni, putokazi, ne budu tamo gde bi morali biti, da su pogrešno postavljeni ili protumačeni. Ili mi ne obratimo neophodnu pažnju.

Neminovna posledica  je da smo zalutali: u prostoru, vremenu ili životu. To  shvatimo  odmah, kasnije ili nikad. Ponekad i uspemo da se nakon kraćeg ili dužeg lutanja vratimo na  put.

Ove činjenice su očigledno bile dovoljan motiv nepoznatom idejnom tvorcu, finansijeru i izvodjaču radova, koji se potrudio da u naselju Banjsko polje, na raskrsnici „Trg Barak Obama“,  olakša putnicima namernicima.

Na dva betonska elektro-stuba, sa obe strane kolovoza, instalirao je dvadesetak tabli, na kojima pored naziva mesta ili grada, stoji i podatak o geografskoj udaljenosti istog.

Pa izvolite: Vatikan, Bejrut, Moskva, Jerisalim, Hag, E=mc2… ili možda Zona sumraka. Pešice, biciklom, automobilom, na konju ili magarcu…

Koliko se putnika namernika koristilo informacijama sa ovih pokazivača pravaca nije mi poznato, ali sudeći po trenutnoj situaciji najveći broj prispeo je čini se – u područje „Zona Sumraka“.

Tekst i foto: Bora Stanković