CARSKA PALATA, FELIX ROMULIANA…

tamoiovde-logo

IZVANREDNO ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE U SRBIJI

dsc00097U selu Gamzigrad kod Zaječara, nalazi se Feliks Romulijana (Felix Romuliana), carska palata rimskog imperatora Gaja Valerija Galerija Maksimilijana, podignuta u 3, i 4. veku naše ere. 

Feliks Romulijana je 2007. godine uvrštena u Listu svetske kulturne baštine. Ovaj arheološki lokalitet i predivnu građevinu poslednjih godina poseti više od 40.000 turista.

dsc00106 Lokalitet je otvoren za posete, od 08,oo do 20,oo časova (od 01.aprila do 30. novembra).

Organizovane posete,   ugovoraju se  preko Narodnog muzeja Zaječar (OVDE), koji je osnovan  1951.godine, kao muzej kompleksnog tipa.

Nastao je sa idejom da dočara dug i događajima bogat život na prostoru Zaječara

 Uvod /Foto:Bora*S


  FELIKS ROMULIJANA

U širenju Rimske imperije, reka Dunav je imala značajnu ulogu, a, istovremeno, bila je i njena granica. Najveći deo limesa, odnosno, granice, bio je na teritoriji današnje Srbije, gde su podizani utvrđeni gradovi, odakle se Rim branio od varvara. Zahvaljujući geografskom položaju, u Srbiji se, posle Italije, nalazi najviše spomenika koji datiraju iz Rimskog carstva. Takođe, petina ukupnog broja svih imperatora, rođena je u današnjoj Srbiji.

Feliks Romulijana je u istočnoj Srbiji, nedaleko od sela Gamzigrad i jedan je od arheoloških lokaliteta na 600 kilometara dugom putu rimskih careva kroz Srbiju, kako je nazvan turistički program, koji pobuđuje veliko interesovanje turista u svetu.

 To je rimski grad, u kome je u drugoj polovini trećeg veka rođen budući imperator Gaj Valerije Galerije Maksimilijan, naslednik cara Dioklecijana.

Sagrađen je na visoravni koju sa tri strane okružuju livade, a sa četvrte reka Crni Timok. Kada su pre dva veka započela arheološka istraživanja, stručnjaci su smatrali da je reč o vojnom logoru, a onda se ispostavilo da je Gamzigrad raskošna palata, koja spada među malobrojne reprezentativne spomenike dvorske arhitekture Rimske imperije.

Da je reč o carskoj palati, arheolozi su potvrdili krajem prošlog veka, kada su otkrili uklesan natpis Felix Romuliana.

2Od tog trenutka, istorija se sa sigurnošću mogla rekonstruisati. Rimski imperator Galerije, rođen je i sahranjen u priobalnoj Dakiji, kako se nekada zvao ovaj deo Srbije, u mestu koje je po svojoj majci Romuli nazvao Romuliana. Pored palate, arheološki lokalitet obuhvata i obližnje brdo Magura, jer su iskopavanja pokazala da je to sveti breg, na kome je, poslednji put u Rimskom carstvu, izvršen čin apoteoze, uzdizanja Galerija i njegove majke među bogove.

Imperator Galerije je vladao po uzoru na cara Dioklecijana, pa je planirao da, kada se povuče sa prestola, život nastavi u palati, koju će sagraditi u kraju odakle je poticao.

Gradnja je počela posle pobede, koju je izvojevao nad Persijancima 298. godine. Iz tog perioda je unutrašnje utvrđenje kompleksa, palata u severozapadnom delu i mali hram.

 3Već početkom sledećeg veka, Galerije, kao jedan od najvećih moćnika Rimskog carstva, započinje gradnju mnogo impozantnijeg utvrđenja, koje obuhvata i već izgrađen prostor.

Novi objekti imaju još raskošniju dekoraciju, sa puno simbolike, koja je rađena od raznovrsnih materijala.

Feliks Romulijana se izdvaja od drugih carskih palata iz toga doba po očuvanosti i specifičnom arhitektonskom sklopu, sa dva odbrambena bedema, skulpturama imperatora Galerija, Jupitera i Herkula, kao i prekrasnim mozaicima.

U Narodnom muzeju u Zaječaru, čuva se mozaik neobično skladne kompozicije i jasnog kolorita, za koji stručnjaci kažu da je jedna od najlepših predstava Dionisa, kao mita o večito mladom božanstvu.

Po umetničkim dometima mozaika i dekorativne arhitektonske plastike, Gamzigrad predstavlja vrhunsko dostignuće kasne antike, kao perioda u kome se centri moći pomeraju sa zapada na istok. (glassrbije.org)


 400758_518856938161448_1415207470_nMAGURA

Istočno od glavne kapije carske palate Felix Romuliana, na oko 1 km udaljenosti, nalazi se sveto brdo Magura.

Na ovom sakralnom kompleksu nalaze se dva mauzoleja i dva spomenika u obliku tumula,koji označavaju mesto konsekracije ličnosti sahranjenih u mauzolejima, odnosno mesto gde su imperator Galerije i njegova majka Romula sahranjeni i uvršćeni među bogove.

Arheološka istraživanja obavljena su u periodu između 1989. i 1993. godine, a Magura je jedino mesto na svetu za koje postoje naučne potvrde da je Galerije, bio poslednji imperator nad kojim je obavljen obredni čin apoteoze.

(facebook.com)


KAKO DO TAMO

Zaječar – Felix Romuliana – Boljevac

 Iz Zaječara krenite prema Boljevcu putem E761. Do Felix Romuliane ima oko 10km. Na 7. kilometru skrenite levo i vozite još 3km. Ispred Vas se pojavljuje Felix Romuliana. Ukoliko dolazite iz pravca Boljevca, idite putem E761, gde prolazite kroz selo Valakonje. Nakon 25km od Boljevca skrenite desno prema Gamzigradu. Od skretanja ima još oko 3km do Felix Romuliane.

ZANIMLJIVOSTI

Govedar – Imperator

 Galerije je rođen negde oko 250. godine, od majke varvarke koja je 245. godine, ispred naleta Karpa, pobegla sa leve obale Dunava u Priobalnu Dakiju i udala se za čuvara stoke, zbog čega je kasnije Galerije dobio nadimak Armentarije (lat. armentarius, Govedar), nadimak koji ga je pratio i kada je postao imperator.

Istakavši se kao hrabar vojnik u Aurelijanovim i Probovim jedinicama, Galerije je bio zapažen od Dioklecijana, koji ga je usinio i proglasio za cezara, a kasnije mu dao za ženu svoju kćerku Valeriju. Kada su 305. godine, posle povlačenja s vlasti Dioklecijana i Maksimijana, Galerije i Konstancije I Hlor  postali avgusti, trebalo je da zajedno vladaju dvadeset godina, posle čega bi, po Dioklecijanovom političkom programu uspostavljanja tetrarhije (četvorovlašća), ustupili titulu i vlast cezarima, Severu i Maksiminu. Međutim 306. godine Konstancije Hlor iznenada umire u Britaniji i Galerije postaje prvi poglavar Rimske Imperije.

(ajmonegde.com)


 Priredio: Bora*S


FOTO PLUS- Klikom na fotografiju do većeg formata 

A PUTEVI SE DUŽILI I RASKRŠĆA SU ŽUDELA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________
MI SMO SE SUVIŠE SRETALI
Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim
Mada smo različitim putevima koračali
Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim
I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo
I u leta kovrdžava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo
Pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se dužili i raskršća su žudela
Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k’o tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskršcću neću te videti više
Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja
I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom – drugarom otići nabranih veđa
Jer meni život prestaje ako siđem sa staza
I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

M. Antić

ČUDESNA SRBIJA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________

Srbija rekama, planinama, jezerima i stranputicama…

Fotomonografija Dragana Bosnića

ČUDESNA SRBIJA

Putovanje neki shvataju kao način da se predje rastojanje od jedne do druge tačke što je moguće brže i udobnije. Fotomonografija ČUDESNA SRBIJA Dragana Bosnića nudi nesto sasvim drugo. Ona otkriva Srbiju više stramputicama, puteljcima i kozijim stazama kroz prostor, vreme i snove. Slike koje majstor svog zanata i veliki hodoljubac prenosi na stranice knige nisu ni plod bujne maste, ni fotošopa! U koricama je gotovo sva lepota jedne nevelike zelje.

To je poziv da otkrijete jedinstveni svet prirode, velike umetnice i najvećeg stvaraoca, bilo da ste rodjeni pod ovim nebom, ili u Srbiju dolazite sa strepnjom i predrasudama. Knjiga je zapravo spoj prirodnih lepota, bogatog kulturno-istorijskog nasledja, čudne igre svetlosti i senki, ali i poetskog bića ljudi koji u Srbiji žive. Ako knjigu uzmete kao vodič za putovanje po ovoj zemlji, siguran sam da ćete je razumeti, zavoleti je i vraćati joj se.

Dragan Bosnić ne šeta Srbijom, on istražuje, osvaja, pokazuje lepotu i tajnu čekajući strpljivo kao lovac u zasedi da naidje pravi trenutak i tad nastane Vodeni prag na kraju Budžaka na Staroj planini ili let orla iznad krivudavog Lima…

Autor kao da želi da nam pokaže da sve ono što ljudska ruka dotakne gubi svoju autentičnost i draž još nedovoljno otkrivenog, pa nema puno gradova i naselja.

O njima će govoriti neka druga knjiga koju priprema isto Mladinska knjige Beograd”. A u ovom izdanju ”… kroz 100 krajeva neponovljivog ambijenta, prirodnih retkosti i jedinstvenog kulturnog nasleđa promiču obični ljudi na svakodnevnim poslovima, čuju se njihove priče i verovanja, mirišu njihova jela, opijaju njihova pića, vide se aktivnosti kojima ispunjavaju dane odmora.

U čudesni album od 770 fotografija koje su stale na 528 stranica, Srbija je doživljaj neponovljiv! “ (*navodi se na koricama Knjige)

Kniga ima skoro duplo više strana nego što je izdavač u početku planirao. Slike su tako veličanstvene da pobude maštu da budete na mestu gde su one nastale, pa i pomisao da su proizvod fotomontaže. Slike jesu stvarne, kao i mesta koja su zabeležena, a koje su obišli autor., kao i Rozana Sazdić, koautor knjige.

Bora Stanković je preneo priče iz Lazarevog kanjona i Borskog Stola – mestagde odzvanja tišina. Ono što je ipak potka Čudesne Srbije je tekst – pitak, bridak, a informativan i slikovit. On golica. Priče izazivaju pažnju, svaka je drugačija, a opet su povezane i vode kroz čudesne predele kojima naša zemlja obiluje.

Jedina “mana” ove knjige, je što u nju nisu mogle stati ni sve priče ni slike, iako je teška preko 3,5 kg. Najlepše je što o Srbiji nije sve napisano kaže Dragan Bosnić. “ postoje delovi Srbije koje obiđete mnogo puta i svaki pit ste ubeđeni da još sada dolazite tu i da više nema šta ni da se vidi ni da se čuje. A onda vas domaćini isprate s nagoveštajem nove priče i novog čuda koje niste videli…”

http://www.kudanaodmor.com

_________________________________________________________________________________________________