ZLATAR – PLANINA MITSKE PTICE…

Za one koji žele da pobegnu od grada i da se istinski odmore, Zlatar je pravi izbor! Sa velikim brojem sunčanih dana u godini, novom žičarom, prijatnom klimom, čarobnim Uvcem i ljubaznim domaćinima ova planina je pravi raj za ljubitelje prirode u bilo koje doba godine!

Mesta za provod i izlaske ne postoje, te je Zlatar sušta suprotnost svom komšiji Zlatiboru!

Ušuškane u borovini vikendice u planinskom stilu stidljivo čekaju na svoje posetioce, želje mira i tišine.

Najviši vrh Zlatara je Golo brdo (1627 metara) sa kog se pruža pogled na tamno zelene četinarske šume iz kojih ponegde izviru krovovi zaseoka, jedro zelene livade i zemljane puteve koji se negde u daljini gube vodeći ka manastiru Mileševa.

Ovaj manastir je srednjovekovna zadužbina kralja Vladislava Nemanjića, sazidan u XIII veku. Njegove freske ubrajaju se među najbolja evropska ostvarenja, dok je među njima najpoznatija Beli Anđeo.

Zimi kada pahulje prekriju guste četinarske šume i obronke, na Zlataru nastaje prava magija, koja uveseljava sve posetioce ove planine od najmlađeg od najstarijeg doba! Dovoljan broj dana sa snegom, blage padine i nova žičara idealne su za skijaše koji ne traže zahtevne staze.

U zimskom periodu gostima su na raspolaganju tri ski staze; ski staza kod hotela Panorama sa ski liftom dužine 420 metara, staza Briježđa od 1000m sa žičarom četvorosedešnicom i dečija staza kod hotela Centar, uz mogućnost iznajmljivanja ski opreme i časova skijanja za najmlađe.

Mešavina planinske i mediteranske klime, velika količina ozona, smola koja se luči iz četinarskih šuma, razređen vazduh, kao savršeno sklopljen mozaik doprinose smanjenu visokog krvnog pritiska, oporavku krvnih sudova kao i opštem poboljšanju stanja organizma, te je na predlog svetske kardiološke organizacije i Medicinskog fakulteta iz Beograda, ova planina je idealno mesto za lečenje kardiovaskularnih bolesnika.

U tu svrhu, na divnom uzvišenju oivčenom gustom šumom podignut je Rehabilitacioni centar Zlatar.

Biser Zlatara svakako je i Uvačko jezero koje se lenjo svesno svoje veličine ugnezdilo između obronaka okolnih planina. Ovde možete platiti vožnju katamaranom i upoznati se sa ovim ekološkim biserom Srbije!

Jezero prate proplanci sa niskim rastinjem koje postepeno postaje sve gušće i pretvara se u šumu, dok je sama obala nepristupačna.

Najlepši deo Uvca a ujedno i najslikaniji, je onaj gde jezero počinje da se sužava i krivuda, usecajući se u kopno kao dugačka zmija!

Prostorom neprikosnoveno gospodari beloglavi sup, čija se brojnost sa svega nekoliko jedinki povećala na par stotina!

Beloglavi sup je po mnogo čemu jedinstvena ptica.

Jedna je od četiri vrste lešinara koje naseljavaju Evropu, živi oko 50 godina a raspon krila joj je oko tri metara!

Zbog svoje lepote, moćnog izgleda, ali i načina života nosi epitet „mitske ptice.“

Uvac krije još jedan dragulj Ušačku pećinu kojoj se može pristupiti samo iz vode. Pećina je kanalima spojena sa Ledenom pećinom koje zajedno čine jedan od najvećih pećinskih sistema Srbije.

Obiđite i zaseok Štitkovo sa autentičnim kućama sagrađenim još u XIX veku koje su još uvek naseljene. Tu je i mala crkvica nastala na temeljima manastira iz XVII veka, a zbog istorijske vrednosti kuće i crkva nalaze se pod zaštitom države.

Posetite manastirski konak sa crkvom brvnarom u Vodenim poljanama, popijte vodu sa nekog od mnogobrojnih izvora, probajte nadeleko poznati zlatarski sir, pitu od heljde i pršutu!

Zlatar ima mnogo toga da ponudi turistima a njegova čar je u tome što je ovo još uvek prostor gde priroda nadmoćno dominira nad pukim profitom.

J. Мirković

Izvor: superodmor.rs

---

DŽEJMS BOND JE BIO…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

Ko je bio srpski Džejms Bond po kome je nastao tajni agent 007 – Dušan Popov „Tricikl“

 DUŠAN POPOV „TRICIKL“ (1912‐1981) ‐ Srpski Džejms Bond

„My name is Popov, Dushan Popov”

Džejms Bond, tajni agent 007, spada među nekoliko najpopularnijih likova svetske kinematografije i popularne književnosti. Njegov tvorac je pisac Jan Fleming, bivši obaveštajac, kome je za ovaj lik, prema nekim podacima, poslužilo 14 različitih ličnosti iz stvarnog života ‐ obaveštajaca koje je Fleming i lično poznavao. Za ličnost jednog od njih mnogi tvrde da je imala presudan značaj u Flemingovom formiranju Bondovog lika.

 Reč je o srbinu Dušanu Popovu, trostrukom špijunu za vreme II svetskog rata.

.Dečak iz Titela

Dušan ‐ Duško Popov se rodio 10. jula 1912. godine u Titelu, tada na teritoriji Austrougarske, u porodici bogatog trgovca Milorada i njegove supruge Zore. Imao je dva brata, starijeg Ivana i mlađeg Vladimira.

Posle I svetskog rata, porodica se preselila u Beograd. Milorad Popov je u Beogradu posedovao dve kuće. Jedna od njih je uništena u nemačkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941., a druga, sazidana 1933. godine, koju su im komunisti oduzeli posle rata, i dan danas postoji i nalazi se između Francuske i Dositejeve ulice. Tridesetih godina prošlog veka deo porodice se naselio u Dubrovniku, u kome je i Dušan od tada provodio dosta vremena.

Otac Milorad ulagao je dosta novca u obrazovanje svojih sinova. Stariji, Ivan diplomirao je medicinu u Bolonji, dok je Dušan upisao studije prava u Frajburgu u Nemačkoj.

U toku studija u Frajburgu Popov je upoznao kolegu Johana Jebzena. Jebzen je poticao iz bogate brodovlasničke porodice, ali je rano ostao bez roditelja. Skroman i povučen, Johan se zato brzo sprijateljio i vezao za harizmatičnog Dušana Popova. Dušan i Johan su imali veliki broj zajedničkih interesovanja: skupa kola, brzu vožnju, lepe žene i noćne provode. Plejbojski način života obojici je za vreme studija često donosio nevolje. Međutim, nevolje im je donosio zajednički politički stav: često su u javnosti otvoreno kritikovali novi nacistički režim u Nemačkoj i branili demokratske principe.

Dušan i Johan često su izazivali naciste odlazeći u kafanu koju je držao jedan jevrejin, a koju su njihove kolege bojkotovale. Gestapo je 1936. godine uhapsio Dušana Popova pod optužbom da je komunista. Neki izvori tvrde da je Dušan prethodno više puta bio ptivoćen od strane Gestapoa zbog svojih političkih stavova. Prema nekim izvorima Popov je uhapšen posle diplomiranja, dok se sa prijateljima spremao da ode u Pariz da tamo proslavi diplomu. Drugi pak tvrde da se to dogodilo na samom kraju studija, te da je Dušan školovanje kasnije dovršio na ovdašnjem Pravnom fakultetu.

Posle hapšenja, Johan Jebzen je pomogao Dušanu tako što je telefonirao njegovom ocu u Beograd i obavestio ga o svemu. Milorad je kontaktirao tadašnjeg predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije Milana Stojadinovića, a Stojadinović je preko svojih veza u Nemačkoj i samog rajhsmaršala Hermana Geringa izdejstvovao Dušanovo puštanje iz zatvora.

Prema nekim izvorima Dušan je dan kasnije samovoljno napustio Nemačku i vratio se u Beograd, dok je prema drugim bio proteran iz III rajha. Iz zahvalnosti što ga je spasao smrti u koncentracionom logoru, Popov je Jebzenu čvrsto obećao da će mu pomoći kada god mu to u životu bude zatrebalo.

.U raljama tajnih službi

Posle diplomiranja Popov je radio kao advokat u Beogradu, a 1940. godine je otvorio sopstvenu advokatsku kancelariju. Zastupao je strane brodske kompanije i imao mnogobrojne poznanike i prijatlje iz sveta biznisa i politike. Među popovljevim prijateljima nalazio se npr. i princ Džordž, vojvoda od Kenta, najmlađi sin tadašnjeg britanskog kralja Džordža VI.

Nije sasvim jasno da li je nemačka obaveštajna služba Abver samoinicijativno kontaktirala Popova 1940. godine, ili je to bila ideja njegovog prijatelja Johana Jebzena. U čuvenoj kafani „Srpska kruna“ (hotel „Srpska kruna“, u čijoj zgradi se danas nalazi Biblioteka grada Beograda, dok je prema nekim izvorima to bilo u hotelu „Rojal“, koji se i danas nalazi u ulici Kralja Petra) Jebzen se poverio Popovu da je počeo da radi za Abver, ne bi li izbegao vojnu službu u ratu koji je bio na pomolu. S obzirom na negdašnje Dušanovo obećanje dato Jebzenu, on ga je molio da mu pomogne u tom poslu, a Popov je, ne želeći da prekrši datu reč, pristao.

Nemci su, nema sumnje, i pored nekadašnjeg sukoba sa Popovim želeli da iskoriste njegove brojne kontakte u Jugoslaviji i svetu, ali i da iskoriste njegove intelektualne sposobnosti. Želeli su da od njega načine superšpijuna najvišeg ranga. Prvi zadatak koji su mu postavili bio je sastavljanje spiska uglednih francuskih građana koji bi, po Popovljevom mišljenju, po nemačkom osvajanju Francuske bili spremni na saradnju sa nacističkim okupatorom.
Ipak, Dušan Popov nije mogao da pređe preko svog animoziteta prema nacistima. poverio se svome bratu Dr Ivanu Popovu, koji je u to vreme već radio za britansku obaveštajnu službu, i izrazio je želju da stupi u kontakt sa britancima.Ivan ga je uputio u britansku ambasadu u Beogradu gde je Dušan izložio svoj slučaj. Britanci su ga tada prihvatili kao dvostrukog agenta. Njegovo šifrovano ime u Abveru bilo je „Ivan“, dok su mu britanci nadenuli ime „Tricikl“.

Neuhvatljivi Tricikl

Abver je 1940. godine poslao Popova u London, da tamo organizuje nemačku obaveštajnu mrežu (tajna operacija „Mida“). Uz pomoć MI5 (britanske bezbednosne i kontraobaveštajne službe, Security Service, Bezbednosna služba, poznatija kao MI5, Military Intelligence Section 5) Popov je širom Ujedinjenog Kraljevstva organizovao fiktivnu mrežu Abvera ‐ zapravo mrežu sastavljenu od agenata MI5, uz koje je nemcima dostavljao kontrolisane i izabrane podatke, one kojima je potvrđivao svoju lojalnost Abveru, a kojima nije mogao da nanese štetu britanskoj bezbednosti. Informacije prosleđivane nemcima bile su, po rečima samog Popova, „suptilna smesa istina, poluistina i laži ‐ onih istina koje nemaju težinu i potpunih laži, samo ako ih neprijatelj ne može proveriti“. Nemci su bili prezadovoljni Popovljevim radom. Za te usluge su ga bogato nagrađivali i smatrali ga svojim „najboljim čovekom u Britaniji“. Interesantno je da je Popov odbio bilo kakvu materijalnu nadoknadu od britanaca. Smatrao je da ga nemci sasvim dovoljno plaćaju neznajući da im radi o glavi, a smatrajući i da pravednoj strani u ratu ne može da naplaćuje svoje usluge. Ipak, zabeleženo je da je Popov, zahvaljujući svom plejbojskom načinu života, u toku rata nekoliko puta bio u finansijskoj krizi, ali se ni tada nije obraćao britancima za pomoć.

Popov je postao član novoformirane Sekcije XX, koju je vodio oksfordski profesor istorije Džon Sesil Masterman (nije zgoreg spomenuti da je i Masterman studirao u Frajburgu, dve decenije pre Popova). Zadatak Sekcije XX bio je da rukovodi i koordiniše rad dvostrukih špijuna na teritoriji Britanije i da obmanama i odabranim obaveštajnim informacijama „iscrpljuje naciste“. Pored rada u MI5, Popov je radio i za britansku obaveštajnu službu MI6 (Tajna obaveštajna služba, engl. Secret Intelligence Service SIS, poznatija kao MI6,engl. Military Intelligence Section 6, Vojni obaveštajni odeljak 6), na čijem čelu se tada nalazio legendarni general ser Stjuart Grejem Menzis. Popova su nadređeni smatrali za idealnu ličnost za špijuna. Smatrali su ga za šarmatnog i harizmatičnog, čoveka izuzetno visokih intelektualnih sposobnosti, ali i čovekom kod koga, u odlučujućim trenucima preovlađuju spasonosni instinkti. Prema mišljenju nadrećenih, Popov je umeo da bude svirep čovek, ali njegova svirepost je bila instinktivna, životinjska, svirepost borbe za opstanak, a ne ona bolesna, bezrazložna, svirepost iz žeđi za krvlju. Kada je jednom prilikom otkrio da ga u korist Abvera špijunira lični (porodični) vozač, odmah je naredio svojim ljudima da ga likvidiraju, nije to mogao sam da obavi, mada je i pre i posle toga ubijao ljude.

Kada je posle 6. aprila 1941. Kraljevina Jugoslavija ušla u rat, Popov se ponudio izbegličkoj vladi u Londonu i počeo da dobrovoljno i besplatno radi i za Jugoslaviju kao obaveštajac pod šifrovanim imenom „Duško“. Time je postao, kao retko ko u istoriji, trostruki špijun.

Nikada do kraja nije sasvim razjašnjeno pitanje Popovljevog šifrovanog imena „Tricikl“. Na početku rada za britance njegovo šifrovano ime bilo je „Skot“ („Scott“), ali je ubrzo promenjeno u „Tricikl“. Prema nekim autorima to je od ranije bio Duškov nadimak, nastao zbog navodne sklonosti da upražnjava vođenje ljubavi uvek sa dve dame istovremeno. Popov jeste bio poznat kao plejboj, tako da ovaj njegov ménage à trois nadimak može biti istinit. Sa druge strane, posle II svetskog rata , Popov je bio veran suprug, mada se dva puta ženio, i nisu bile poznate njegove „vanbračne aktivnosti“. Moguće je da se u braku odrekao prethodnih sklonosti iz mladosti i vremena kada je bio špijun, a moguće je da je čitava priča o „triciklu u postelji“ bila samo fama ljudi sklonih senzacionalizmu.

Druga verzija o Dušanovom šifrovanom imenu vezuje se za činjenicu da su u njegovoj grupi u okviru Sekcije XX MI5 bila još dva agenta, pod šiframa „Želatin“ (Fredl Gertner, alias Gerda Saliven) i „Balon“ (Diki Metkalf), i da su funkcionisali kao špijunska trojka, kao tricikl koji je predvodio Popov.
Nemci su 1941. godine Popova premestili u Portugaliju. Odatle je rukovodio navodnom obaveštajnom mrežom Abvera i nastavio da obavlja zadatke za MI5 i MI6, a povremeno i za jugoslovensku kraljevsku vladu. U Portugaliji se Popov upoznao sa Janom Flemingom, kasnijim tvorcem Džemsa Bonda. Fleming je bio zadužen za praćenje rada Popova i njegovog „Tricikla“, u toku sopstvene operacije vezane za Španiju koja se zvala „Zlatno oko“ (Operation Golden Eye 1941/42). Upravo tu se Fleming upoznao sa Popovljevim osobinama koje su ga 10 godina kasnije inspirisale da stvori Tajnog agenta 007.

Fleming je u kockarnici Palasio u Lisabonu imao prilike da prisustvuje legendarnoj sceni u kojoj je Dušan za kockarskim stolom rizikovao 50.000 (prema nekim izvorima 38.000 ili 40.000) tadašnjih američkih dolara, polovinu sume koju su mu nemci dali za narednu tajnu operaciju. Protivnik, razmetljivi litvanac, se naravno povukao, a blef je Dušanu doneo pobedu. slična scena se našla kasnije u prvom romanu o Džemsu Bondu „Kazino Rojal”, 1953. godine.
Popov je iz Portugalije često putovao u Englesku, Francusku i Italiju. Preko svojih kontakata u Petenovoj vladi, koji su bili povezani sa japanskim vojnim krugovima, došaom je do informacija vezanih za mesto i datum napada Japana na SAD. Prema nekim drugim izvorima te informacije je Dušku dostavio Johan Jebzen lično.

Novac koji je Dušan onako hladnokrvno rizikovao u kazinu u Lisabonu bio je namenjen za njegovu novu misiju. Abver ga je poslao u SAD sa zadatkom da tamo organizuje nemačku špijunsku mrežu i nabavi podatke o američkim vojnim kapacitetima, između ostalog i onima na Havajskim ostrvima.

.Masakr u Bisernoj luci

Ubrzo po dolasku u SAD Popov se obratio FBI‐ju. predstavio se i dostavio im na mikrofilmu sve podatke vezane za budući napad japanaca na američku luku Perl Harbur (Bisernu luku) na Havajima 7. decembra 1941. godine. Agenti FBI, koji je tada bio zadužen za nacionalnu bezbednost (obaveštajna agencija OSS, Kancelarija za strateške usluge, formirana je tek 1942., a prerasla je u CIA 1947.) preneli su sve informacije šefu FBI Džonu Edgaru Huveru. Huver međutim ni malo nije poverovao tim informacijama i nije ništa učinio po tom pitanju. On nije bio impresioniran Popovim kao obaveštajcem. Imao je izvestan animozitet prema njegovom bonvivanskom načinu života koji se nastavio i u Americi. Luksuzni apartmani, zabave sa puno šampanjca, kavijara i holivudskih lepotica, najmoderniji automobili, život „kao da sutra ne postoji”. Prema nekim tvrdnjama Huver je, kao homoseksualac i transvestit, gajio prezir prema Popovu kao velikom ljuavniku i zavodniku. Deo Huverovog nepoverenja u Popovljeve informacije poticao je svakako i iz njegove prepotentnosti i preterane samouverenosti, po čemu je bio poznat svih 48 godina, koliko se nalazio na čelu FBI (1924‐1972). Onog jutra, kada su 7. decembra 1941. godine japanske bombe počele da padaju na Perl Harbur, bilo je jasno da je Popov bio u pravu. Da ga je Huver poslušao spasao bi 2.500 amerikanaca smrti i 1.500 ranjavanja, koliko ih je tog dana nastradalo u napadu.

Ne samo da FBI nije poverovao Popovu. Priča se da je Huver, zgrožen Popovljevim načinom života, nekoliko puta naređivao da ga privode. Posle napada na Perl, Popov je napustio SAD i vratio se u Evropu, razočaran u postupke američkih vlasti. Postoje naznake o tome da su amerikanci dugo vremena skrivali sve podatke vezane za Popova i napad na Perl Harbur, a da su 1974. godine na sve moguće načine pokušavali da spreče objavljivanje Dušanove autobigrafije, kako se nebi saznalo za američku odgovornost vezanu za ovaj slučaj.

U toku rata Popov je pokušavao da i Jebzena privoli da radi kao dvostruki agent za Intelidžens servis. Najverovatnije je da je u tome i uspeo, ali nije baš najjasnije od kada je Jebzen svesno radio za engleze, odnosno do kada nije bio svestan da Dušan podatke dobijene od njega prosleđuje britancima. Prema nekim izvorima Dušan ga je izvrbovao da radi za MI5 1943. godine. Pod zvaničnom optužbom za proneveru novca, a verovatno zato što su ga otkrili, Jebzena Gestapo hapsi već 1944. godine.

Rasplet

U isto vreme Gestapo je uhapsio i Dušanovog starijeg brata Ivana. Mlađi brat Vladimir, koji je kao i njih dvojica u međuvremenu počeop da radi za Intelidžens servis, takođe je bio u opasnosti. Popov je na sve načine pokušavao da spase i Johana i Ivana. I samog Popova je nova uprava Abvera stavljala na probu. Ispitivan je čak i pod injekcijama sodijum‐tiopentala (sodijum‐pentotala ‐ „Seruma istine”), ali je Dušan uspeo da prođe test i ostane neotkriven. U jednom momentu kažu da je čak zapretio nemcima ako obojicu ne puste da će im otkazati saradnju i prebeći englezima, ali Gestapo nije popuštao. Na sreću, Ivan je uspeo da pobegne iz zatvora i dokopa se Britanije, ali su nacisti likvidirali Johana Jebzena.

Posle II svetskog rata Dušan Popov je uspeo da pronađe ubicu svog prijatelja. O tome kako ga je pretukao, ali kako nije mogao da ga ubije, pisao je i u svojim memoarima: „Vulkan mi je pokuljao iz utrobe. Kao da sam povraćao sve ono što sam poslednjih pet godina morao da gutam i doživim, sve spletke i političke manipulacije. povratio sam sve svoje grehe, sramote i bol. Osetio sam se praznim i slobodnim.“ Ovo je jedan od dokaza da Popov nije bio svirepi ubica kao neki drugi špijuni. Ubijao je onda kada je to bilo neophodno, onda kada se borio za slobodu sveta. Ubistvo iz osvete, u vreme mira, nije mogao da počini.

U toku II svetskog rata, zahvaljujući Dušanu Popovu Triciklu razotkriveno je, uhvaćeno ili likvidirano nekoliko stotina nacističkih špijuna. U vreme savezničke invazije na Normandiju, u junu 1944. obaveštajna delatnost Popova je, prema podacima MI6, zaustavila između 7 i 15 nemačkih divizija (150.000‐300.000 vojnika). Poznati engleski pisac, i sam obaveštajac MI6, Grejem Grin rekao je za Popova: „Duško je bio najvažniji i najuspešniji agent koji je radio za Veliku Britaniju tokom II svetskog rata“.

Za svoje zasluge Popov je dobio Britansko državljanstvo i Orden Britanske imperije. Pričalo se i o tome da mu se sprema plemićka titula, ali na kraju od toga nije bilo ništa.

Špijun u penziji

Posle II svetskog rata Dušan više nije bio aktivan u Intelidžens servisu. Ipak, povremeno su ga zvali u MI5 i MI6 radi konsultacija. Kupio je kuću na jugu Francuske, u Opiju, nedaleko od Kana, u kraju koji ga je podsećao na Dubrovnik, i tu živeo sa porodicom. Povremeno je živeo i na Bahamima, gde je njegov brat Ivan otvorio privatnu kliniku. Mlađi brat Vladimir kupio je kuću u blizini Nice, gde i danas živi.

Dušan se dva puta ženio. Prvi put sa francuskinjom Žaklinom, sa kojom ima sina Dina (Dejana). Din danas živi u Aleksandriji u Egiptu i veoma je uspešan slikar. Popov je vodio porodičan život, ali je njegova kuća na Azurnoj obali uvek bila mesto dobrih zabava i provoda. Dok je bio u braku upoznao je 30 godina mlađu šveđanku Džil Jensen. Džil se na prvi pogled zaljubila u Popova i dan kasnije raskinula dugogodišnju veridbu. Dušan se 1961. razveo od Žakline, a već naredne godine se oženio Džil. Sa njom ima tri sina Marka (*1963), Borisa (*1967) i Omara (*1969). Njih trojica od 1999. godine upravljaju međunarodnom trgovačkom kompanijom Polaris Capital Fund Ltd, sa sedištem na Bahamima. Boris Popov je pre izvesnog vremena imao priliku da poseti Beograd.

Dušan je u nekoliko navrata dolazio sa porodicom u Dubrovnik, gde je živeo njegov otac i deo porodice. Nema podatakao tome da li je posle II svetskog rata dolazio i u Beograd. Njegovom bratu Ivanu, kao ličnom lekaru Kralja Petra II Karađorđevića i čoveku bliskom Kraljevskom Domu, posle rata je bio zabranjen ulazak u Titovu Jugoslaviju.

Dušan Popov je u vreme mira nastavio da se bavi advokatskim poslom i da zastupa velike međunarodne korporacije.Posle II svetskog rata živeo je neko vreme u kelnu i radio na poslovima vezanim za obnovu tadašnje Zapadne Nemačke. On je 18. aprila 1951. godine učestvovao u organizovnju potpisivanja Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik (Pariski ugovor), između Belgije, Francuske, Zapadne Nemačke Italije, Luksemburga i Holandije, koja je 1957. prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, a 1993. godine u Evropsku uniju. Tako je jedan Srbin ugradio svoj rad u stvaranje ujedinjene Evrope još pre 60 godina. A možda je rad Dušana Popova za vreme II svetskog rata, i više od toga doprineo stvaranju slobodne

Duže od jedne decenije braka sa Džil Jensen, ona nije znala za Dušanovu prošlost i čime se on sve bavio za vreme rata. O Popovljevom obaveštajnom radu ponovo se pisalo tek u vreme velikih uspeha Flemingovog Džejms Bonda početkom pedesetih. „Taj šarmantni i očaravajući mladi jugoslovenski plejboj, koji je poslužio kao uzor Janu Flemingu da stvori lik Džejmsa Bonda, bio je neverovatno uspešan“, pisala je tadašnja štampa. Međutim, nešto više o Popovljevoj prošlosti, njegova porodica je saznala tek po objavljivanju njegovih memoara „Špijun i kontrašpijun“ 1974, i posle nekoliko njegovih zapaženih pojava na francuskoj televiziji. Njegovi prijatelji tvrdili su da je „ponižavajuće reći da je Popov Džejms Bond, jer je Duško bio divan čovek, duhovit, i svi su ga voleli i poštovali“. Sam Popov, da odgledao je, kažu, nekoliko Bond filmova, ali ih je smatrao „zabavnim i nerealnim“.

„Sve je preterao“, govorio je o Flemingu Duško Popov, „ali je zaista slično opisao moje ponašanje“. Govorio je još i „da je on pio upola alkohola kao Džejms Bond, i vodio upola uzbudljiv život kao on, da bi ga Abver veoma brzo otkrio i likvidirao“. Smatrao je da „obaveštajac poput filmskog 007 ne bi preživeo ni 48 sati u stvarnom životu“.

Zahvaljujući svojim poslovnim uspesima Dušan je i posle rata mogao da nastavi da vodi život na visokoj nozi. U braku se odrekao drugih žena, ali su automobili ostali njegova strast. U svojoj kući u Opiju imao je dvadesetak automobila sa posebnom garažom za svakog od njih. Nažalost, i cigarete su ostale Dušanova strast čitavog života. Pušio je veliku količinu onih sa ukusom mentola. Od posledica pušenja oslabilo mu je srce i preminuo je u svojoj šezdesetdevetoj godini, 10. avgusta 1981. godine u Opiju, gde je i sahranjen.

Njegova supruga Džil danas živi pretežno na Bahamima, tik uz kuću čiji je vlasnik Šon Koneri. Prvi komšija, legendarni tumač Džejmsa Bonda joj je neizmerno zahvalan: da nije bilo njenog supruga Duška, možda ne bi bilo ni Bonda, a da nije bilo Bonda, pitanje je kako bi izgledala Konerijeva karijera. Interesantno je da je još jedan filmski Džejms Bond, Pirs Brosnan, na neki način povezan sa porodicom Popov. Neke od epizoda TV serije Remington Stil (1982‐1987), sa početka svoje karijere, Brosnan je snimao u kući Popova u Opiju.
. . .

Tekst je publikovan u reviji „Istorija“ i nastao je kao deo naučno-istraživačkog rada Fonda „Princeza Olivera“   www.princezaoliverafond.org.rs

Nikola Giljen i Jelena Mandić/bastabalkana.com

___________________________________________________________________________________________

 

 

KAO U BAJCI …

TAMOiOVDE___________________________________

BLED JE I ZIMI I LETI KAO U BAJCI

Kada sneg okuje Bled i kad se šumovite zaravni Jelovice i Pokljuke zaodenu belim pokrivačem, pogled na ovaj dragulj sa monumentalnog zamka, koji je na strmoj, stenovitoj litici iznad jezera, identičan je najlepšim bajkama. Bled je dragulj, dar prirode, nešto posve neobično i veličanstveno, nešto što treba videti, doživeti i čemu se, ako je ikako moguće, obavezno treba vratiti.

Ali, nije ova neponovljiva lepota takva samo zimi. Oni koji češće pohode Bled kažu da se ne zna kad je lepši: u proleće, kad sve počne da buja, cveta i raste; u leto, kad je ovde izuzetno prijatno, dok u drugim mestima „peče zvezda“, ili u jesen, kad reke veselo žubore, a stoletne šume lagano poprimaju bakarnu boju. Mi smo mu u pohode otišli ovih jesenjih dana, sunčanih, sa nebom boje mastila, i vazduhom koji opija čak bolje od najboljeg vina.

Blizina austrijske i italijanske granice, ali pre svega jedinstvena lepota, čine ovaj dragulj Slovenije idealnim za turizam. Tako je bilo pre mnogo decenija, a najviše je tako poslednjih nekoliko godina. Njegov položaj uz jezero u podnožju Julijskih Alpa, pruža gotovo neslućene mogućnosti za razvoj letnjeg i zimskog turizma.

Slovenci se pravom ponose Bledom. Jer, voleli su ga, rado su u njega dolazili i tu ostajali koliko god su mogli vladari, bogataši, raznovrsna svetska elita, ljudi iz sveta umetnosti, pa pesnici, pisci, a ponajviše ljudi željni dobrog odmora i lekovite vode. Ako iko ima vode u izobilju, onda je to baš ovo mesto. Ima i lekovite, i izvorske i one jezerske vode, leti pogodne za kupanje.

Burna je, bogata i raznovrsna prošlost Bleda. Požuteli letopisi, koji se čuvaju kao najveće blago, potvrđuju da je turizam ovde počeo oko 1855. godine, i to zahvaljujući Švajcarcu Arnoldu Rikliju. Za njega se kasnije doznalo da je bio jedan od začetnika današnje alternativne medicine. Bled je Riklija osvojio na prvi pogled, na prvi dodir s vazduhom, ali i na prvi ukus čiste, pitke i lekovite vode. Za kratko vreme je Švajcarac shvatio da je ovo neponovljivi dragulj, da brdski položaj i te kako blagotvorno utiče na zdravlje, da je klima idealna, a kupanje u lekovitoj vodi ne mora da bude samo dok je lepo vreme. Kad je, kako letopisi pomno beleže, sve to lepo video, odlučio je da se ovom mestu potpuno i posveti. Da se ono pročuje koliko god može.

Ubrzo je osmislio razne terapije: od korišćenja lekovite vode i raznih kupki do zdrave ishrane. Mnogi su sve to prihvatali s nepoverenjem, ali je Rikli bio uporan. Svima koji su imali tegobe sa migrenom, krvotokom, reumom, nesanicom, ali i druge zdravstvene nevolje savetovao je da putuju na Bled.

– Idite obavezno tamo, jer će vas izlečiti voda, vazduh i neverovatno spokojstvo prirode – govorio je prijateljima.

Krenuli su najhrabriji. Ostali najuporniji. Zdravi su se vratili svi koji su vodu koristili kao terapiju. Vera u ono što je video i osetio, a pre svega istrajnost u tako važnom poslu, doneli su Rikliju uspeh, jer su već oko 1895. godine na Bledu počela da se grade prva kupališta, a krenuo je i organizovani smeštaj za goste. Kako je vreme odmicalo, ovo mesto je postalo simbol zdravlja i prosperiteta čitavog kraja, cele Gorenjske regije. Svake godine je dobijalo nove hodočasnike, željne odmora i, pre svega, zdravlja. U njemu su svi tražili opuštanje, inspiraciju za nova stvaralaštva i nova stremljenja, lepotu kakvu dotad nisu sretali, mir i spokoj koji dotad nisu osetili. U novijem dobu njegovu blagodet tražili su sportisti, ali i mnoge krunisane glave. Zato su na Bledu počele da niču vile u kojima su odsedali vladali, a u novije doba političari i moćni privrednici. I Josip Broz Tito je često ovde boravio, makar što mu je omiljenije bilo Brdo kod Kranja.

Kad danas, u eri elektronike i klikom na dugme računara sve saznate za tili čas, lako ćete doći i do nekih statističkih podatak. Recimo, da je Bled gradić i sedište istoimene opštine. Da ima oko 5.000 stanovnika, a cele opština nešto više od 11.000 žitelja. Od Ljubljane je udaljen oko 50 kilometara, a od granice sa Austrijom (Korensko sedlo) i sa Italijom (Fusine-Rateče) 47 kilometara. Nalazi se u blizini ušća reka Save bohinjke i Save dolinke, u podnožju je Julijskih Alpa, u severozapadnom delu Slovenije.

Ovo mesto, cela okolina, kao i drugi delovi Slovenije dugo su bili u sastavu Svetog rimskog carstva, tačnije Habzburške dinastije. Posle sloma Austrougarske, 1918. godine, Slovenija ulazi u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. I pored promena mnogih vlasti, nametanja običaja i zakona, svi koji žive na Bledu i u njegovoj okolini već decenijama neguju dobre odnose sa slovenskom manjinom koja živi u austrijskoj južnoj Koruškoj.

Po čemu je Bled, ipak, najpoznatiji? Svakako, po jezeru, jednom od najznačajnijih stalnih prirodnih jezera u Sloveniji. Potoci sa obližnje zaravni Pokljuke su pritoke jezera koje je, zabeležili su istraživači, tektonsko-ledničkog porekla.

– Jezero zalazi među šumovite zaravni Julijskih Alpa – pojasnila nam je Alenka Šlander, po struci geograf, koja se bavi istraživanjem čitave ove regije. – Zaravni su Pokljuka, Mežaklja i Jelovica. Jezero je protočno, jer iz njega ističe kratka rečica Jezernica, odnoseći vodu u dolinu Save Bohinjke. Sveža voda dotiče u jezero iz reke Radovne, i to cevovodom. Iznad jezera je strmno brdo Grad, a na sredini je ostrvo.

To su podaci, satkani od istraživanja, ali i od stvarnosti. Od lepote satkani. A lepota je ovde gde god noga kroči. Postoje, zapravo, tri dragulja na koje je Bled ponosan, bez kojih ne bi bio ono što jeste. To su: jezero, ostrvce sa crkvom na njegovoj sredini i stari, monumentalni zamak kojeg još nazivaju i Bledskim gradom. Smešten je na steni iznad jezera, na nadmorskoj visini od 614 metara. Sa njega se pruža uistinu veličanstven pogled na jezero i na ovaj gradić. A u zamku, svojevrsnoj turističkoj atrakciji, ima restorana, prodavnica suvenira, veoma često i „žive muzike“. Postoji i autenična štamparija koja kao da je iz nekog vremeplova. Ovde će od olovnih slova začas složiti vaše ime i otisnuti ga na „požutelom papiru“, a pokazaće vam i kako se nekad štampalo…

Priroda se najviše pobrinula da Bled postane ono što jeste, u čemu je najveća zasluga šumovitih padina zaravni Pokljuke i Jelovice. Kad je dan savršeno vedar, mogu se videti i snegom prekriveni vrhovi Julijskih Alpa. Dolina rečice Vintgar je jedna u nizu prirodnih lepota. Najveća atrakcija je, ipak, ostrvce na sredini Bledskog jezera na kojem je Crkva Svetog Uspenja, poznata po zvonu iz 1534. godine. Površinu jezera, ravnu poput ogledala, remete jedino čamci koji dovoze turiste na ostrvce i u crkvu. Takve čamce ovde nazivaju „pletne“. Kad se vrate sa ostrva i iz crkve, turisti najčešće požele romantičnu šetnje pored jezera. Staze za šetnju su besprekorno uređene. Mogu da se provozaju i kočijom.

Vila „Bled” je smeštena na obali jezera, i okružena je divnim parkom. Nekada je bila rezidencija Josipa Broza Tita. U ponudi ima luksuzni spa-centar. Sve prostrane sobe imaju TV sa kablovskim kanalima. U restoranu vile služe se gurmanska jela slovenačke i internacionalne kuhinje. Tokom leta gostima je na raspolaganju privatni mol za plivanje sa kućicom za čamce.

Izdašna priroda i turisti željni odmora, zdravlja, zabave i uživanja. Svega toga ima na Bledu i u njegovoj okolini. Jer, ovde je moguće i skijanje, lov, ribolov; postoje planinske staze za šetnju, a nadomak gradića su i besprekorno uređeni tereni za golf. Mnogo je luksuznih hotela sa spa-centrima, saunama, bazenima sa toplom, lekovitom vodom, od kojih su neki sa pogledom na jezero. Ko želi da se oproba u kazinu, i to je moguće. O gastonomiji gotovo da ne treba trošiti reči: prvoklasna vina, bogata trpeza i čuvene „blejske kremšnite” (kao naše krempite) koje obavezno treba probati.

Idealna je ova vazdušna banja i kao polazna tačka za mnogobrojne izlete. Odavde možete krenuti u razgledanje Postojnske jame ili na izlet do Predjamskog zamka. Dok ne stignu hladni, kišoviti dani možete se oprobati u raftingu na Soči. Smaragdnozelena reka, u kojoj je voda toliko čista da se bez problema može piti, pravo je uživanje za rafting, čak i za početnike. Kad se ukrcate u čamac i kad krenete brzacima sa ogromnim kamenjem, na koje čamac začas naleti, adrenalin raste vrtoglavom brzinom. Pisac ovih redova imao je „zadovoljstvo“ da na raftingu ispadne iz čamca u prilično prohladnu Soču. Smeh i vriska ostalih članova ove družine doživeli su eruptivnu moć. Odelo za rafting jeste bilo profesionalno, ali je voda ipak našla put da skvasi kupaći kostim… Putovanje dolinom Soče može da vas iz Bleda odvede preko Kranjske Gore i kroz legendarni prevoj Vršič.

U svemu tome možete da uživate dok sneg ne pokrije ovaj kraj. A tada Bled se pretvara u pravu zimsku bajku. I tu je priroda bila darežljiva jer je njegov položaj između tri skijaška centra – Kobla, Krvaveca i Vogla. Na samo pola sata vožnje od ovog prelepog mesta je pravi raj za ljubitelje skijanja i snouborda. Oni koji žele trčanje na skijama, tu je i Pokljuka. Sankanje, penjanje po ledu i druge zimske, sportske čarolije i snežne radosti, sve je to moguće u ovdašnjoj netaknutoj prirodi. Mnogo je i zabave, koncerata, gostovanja kulturno-umetničkih društava, poznatih estradnih umetnika. Ničega, dakle, ovde ne manjka.

Prirodne lepote u okolini Bleda oduševljavaju turiste iz Evrope, ali i iz celog sveta. Okolina je, između ostalog, i Nacionalni park „Triglav“, jedini nacionalni park u Sloveniji koji je na usluzi turistima i izletnicima, rečju – zaljubljenicima u prirodu. Domaćini će vam preporučiti da posetite i obližnji Bohinj i da se prošetate do slapa Savice. Možete da se vozite gondolom do skijališta Vogel i da uživate u predivnoj panorami Gorenjske. Dolinu rečice Vintgar turisti će pamtiti po neukrotivosti.

Čuveno banjsko odmaralište u koje su dolazila gospoda sa bečkih dvorova, iz nemačkih i švajcarskih zamkova, iz italijanskih vila traje i sve je primamljivije. Na požutelim fotografijama, koje brižno čuva Turistička organizacija Bleda, ostale su decenije uspona ovog mesta, ali i požrtvovanje njegovih meštana i onih koji su ga vodili da postane što lepši, moderniji, posećeniji. Svi su u tome uspeli, o čemu svedoče hiljade zadovoljnih turista, od kojih se mnogi Bledu vraćaju jer ga svaki put drugačije doživljavaju. A on se trudi da uvek bude dobar domaćin. I, da dobija nove hotele, nacionalne restorane, spa-centre, staze za šetnju.

Međusobna ljubav Bleda i turista zasigurno nikad neće prestati.

PUTOVANJE VOZOM

Do Bleda je najbolje stići automobilom, jer ste tada u prilici da posetite mnoga mesta u okolini. Ima, međutim, i istinskih zaljubljenika u putovanja koji za dolazak u ovo mesto koriste železnicu. Železnička stanica Lesce-Bled je udaljena četiri kilometra od ovog gradića, i ona je na pruzi Minhen – Salcburg – Beljak – Ljubljana – Beograd – Istanbul – Atina. Železnička podstanica Bled je na pruzi Beljak – Jesenice – Nova Gorica – Koper, ili Gorica (Italija).

HOTEL ZA PAMĆENJE

Jedno od poznatih zdanja na Bledu je i Hotel „Grand Toplice“. Kako je bio prilično dotrajao, odlučeno je da se renovira, posle čega su gosti prezadovoljni njegovim izuzetnim stilom i udobnošću. Smešten je na obali jezera, i iz njega se pruža zaista veličanstveni pogled na samo jezero, Julijske Alpe i srednjovekovni zamak.

Sobe su tako uređene da odišu šarmantnim, tradicionalnim stilom, a gostima se nudi i mnoštvo sadržaja kako bi im boravak u hotelu bio što zanimljiviji, a oni opušteniji. Hotel ima bazen koji je smešten na samom izvoru termalne vode, a u ponudi su i različite vrste sauna, solarijum, velnes centar. Ono što je posebno važno za letnji period jeste da hotel ima i sopstvenu plažu na jezeru. U oba hotelska restorana služe se specijalitete domaće i internacionalne kuhinje, kao i vrhunska slovenačka vina.

Miroslav Stefanović / novosti.rs/

LETETI, LEPO JE UMETI I SMETI…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________________

BRZ KAO MUNJA: „Leteći čovek“ u egalu sa lovačkim avionom

foto:soletron.com

Retko ko na svetu može reći da se nekada u životu bolje proveo od čuvenog “jetmana”.

Ovaj “leteći čovek” nedavno je putovao rame uz rame sa legendarnim avionom “Spitfire” .

Ivs Jetman Rosi vinuo se u nebo zajedno sa letelicom “Spitfire”, koja je bila glavni adut britanske vojske u Drugom svetskom ratu.

Leteći čovek je paralelno s avionom nadletao Švajcarsku u svom odelu napravljenom od ugljeničnih vlakana.

foto:puterablog1malaysia.blogspot.com

Rosi, nekadašnji švajcarski  vojni pilot, postao je 2006. godine prva osoba koja je letela uz pomoć krila na motorni pogon i od tada je preleteo Engleski kanal, Alpe i Veliki kanjon.

-Leteti u formaciji sa ovom prelepom mašinom je neverovatno iskustvo –  rekao je on.

Inače, originalna ratna relikvija nalazi se u Imperijalnom ratnom muzeju aerodroma u Daksfordu (Velika Britanija).

MH343 jedan je od najpoznatijih aviona “Spitfire” koji je i dalje ispravan.

Napravljen je 1943. godine i sačuvao je sve originalne delove.

izvor:telegraf.rs / priredio: Bora*S

PRETPRAZNIČNO PULSIRANJE…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________

Na samom kraju kalendarske godine, obično se sumiraju rezultati planiranog i ostvarenog na svim poljima. Moguće je bilo da i OVDE načinim   neku vrstu analize na tu temu, no učinilo mi se svrsishodnijim, da  učinim drugačiji korak.

„Ptice LM“-foto Bora*S

 Novogodišnji i Božićni praznici su posebna prilika za putovanja.

Novogodišnja noć je sinonim za  provod, uživanje i ispunjenje mnogih želja.

Dani, koji su ovim povodom za većinu „androida“ globalnog nam sela, oslobođeni poslovnih i drugih obaveza, prilika su za provod, ali i predah i odmor.

Za periodični remont ili tek, osveženje boja duša i tela.

Neki  pokazatelji govore da će najveći broj srpskih vlasnika novčanica, kartica, stila i ukusa, hoću reći turista, koji putuju za praznike, godinu 2013.  dočekati u nekoj od evropskih metropola.

No, zašto ne priuštiti sebi upoznavanje i nekih novih, OVDE predela, ljudi, gastronomskih specijaliteta, običaja….

U istočnoj Srbiji, na primer.

Neka to bude neki od zaista lepih prirodnih ambijenata i sasvim pristojnih objekata na Staroj planini, Borskom jezeru, Rtnju, Brestovačkoj ili Gamzigradskoj banji, na Dunavu, pokraj Vrela Mlave… Ili u nekom od gradskih hotela, restorana, klubova Zaječara, Majdanpeka, Bora, Knjaževca, Negotina, Pirota, Žagubice, Kladova…

Donji Milanovac-foto Bora*S

Hotel”Lepenski vir” u Donjem Milanovcu je pripremio višednevne zanimljive aranžmane, koji pored svečane novogodišnje večere, uključuju i niz dodatnih sadržaja i aktivnosti.Turisti će, ako se odluče za ovaj hotel na obali Dunava, izdvojiti 140 eura po osobi u ½ sobi za dvodnevni, 155 eura za trodnevni, dok će ih četvorodnevni aranžman stajati 170 eura.

Stara planina-foto Bora*S 

 Etno-Centar „Balašević“ u prelepom ambijentu podno planine Rtanj, pripremio je ponudu za svačiji džep i raspoloživo vreme. Sam doček, sa svečanom večerom goste će  stajati 4.000 dinara, a u ponudi su dvodnevni i trodnevni aranžmani.

Ljubitelji planina i zimskih sportova imaju mogućnost da novogodišnje praznike provedu na Staroj planini u hotelu „Falkensteiner-Stara planina“, koji je svoju ponudu koncipirao na ponudi četvoro i sedmodnevnih aranžmana, dok je u hotelu „ Babin Zub“ na istoj planini moguće, pored višednevnih aranžmana, odabrati samo veče za doček po ceni od 4.000 dinara.

U banjama istočne Srbije, uvažavajući tradiciju ispraćanja godine- Starice i svečanog dočeka Nove, pažljivo su pripremljeni novogodišnji aranžamani.

Brestovačka banja-foto Bora*S

U Brestovačkoj banji kod Bora goste spremno očekuju „RTB Klub“, koji inače pruža usluge visokog kvaliteta a za ovu priliku potencijalni gosti se mogu opredeliti između  samo novogodišnjeg dočeka, za koji će izdvojiti 3.800 dinara ili jednodnevnog i dvodnevnog aranžmana   i „Srpska kruna“ u kojoj će provod u novogodišnjoj noći gosti platiti 3.500dinara.

Po istoj ceni prvi susret sa godinom Novom  možete doživeti i u hotelu „Kastrum“ u Gamzigradskoj banji.

Hotel na Borskom jezeru-foto Bora*S

 Nedavno renoviran i za turiste otvoren hotel „Jezero“ na Borskom jezeru nudi dva  puna pansiona, plus dve svečane večere (doček i repriza) za 130 eura u ½ sobi po osobi.

 U Restoranu “ Vrelo Mlave” u Žagubici  pripremili  su za ovu priliku bogat meni sa redovnom (tako kažu) Homoljskom kuhinjom, tri  pića i kafa, naravno, muzika uživo, pride-lutrija, po ceni od 3.500 dinara. Ako odlučite da posle provoda, sa Novom ovde prenoćite a potom i doručkujete, može. Sve zajedno staje 4.500 dinara po osobi.

Odazovete li se pak na  „Zov Homolja” restorana u Milanovcu ( blizu Krupajskog vrela) koji može da ugosti  80 osoba, za 25 eura, vam garantuju dobar provod i bogat meni: aperitiv, predjelo, mešana salata, rolovani batak, ražnjić, punjena bela vešalica, desert. U ponoć, litar šampanjca, a u 1. satu 2013. – pečenje-prasetina, kačamak i kiseli kupus.

 Oni koji “preferiraju” urbane varijante mogu “najluđu noć” dočekati nekom od gradskih hotela:

 “Golden inn hotel“ u Majdanpeku organizuje dvodnevni aranžman u koji su pored  svečanog novogodišnjeg dočeka uključeni, repriza dočeka, te obilasci kukturno-istorijskih znamenitosti grada, po ceni od 7.840 dinara.

 Hotel “Albo” u Boru organizuje doček 2013. po ceni od 3.900 dinara. “Srbija-TIS”, hotel u Zaječaru, pripremio je doček u svojoj “Etno kafani” koji staje 3.200  a u Velikoj sali hotela- 3.400 dinara.

Ovaj tekst je napisan sa namerom da skrene pažnju  na deo turističke, posebno ovo-novogodišnje ponude istočne Srbije, koja je zaista primamljiva i raznovrsna.

Vrelo Mlave-foto TO Žagubica

Ako je  zavredeo vašu pažnju ili će čak pomoći pri  donošenju odluke, da tokom ovih novogodišnjih praznika, ili već nekom drugom prilikom posetite i upoznate ovaj deo naše zemlje, obavezno proverite tačnost ovde iznetih podataka, direktno kod svakog davaoca turističkih usluga ili preko lokalnih Turističkih organizacija.

Gastronomija-foto TO Žagubica

 Na samom kraju ovog teksta, valja reći sledeće. Nije dovoljan za uspeh  trud i kreativnost,  usko gledano, samo tek turističkih poslenika u smeštajno ugostiteljskim objektima.

Da bi uspeh u realizaciji bio potpun, pružaoci i korisnici usluga zadovoljni, svoj deo posla valjano i na visoko profesionalnom nivou moraju raditi i sva nadležna preduzeća, komunalne i inspekcijske službe, kao i drugi nadležni subjekti zaduženi, pre svega za čišćenje i održavanje saobraćajnica, snabdevanje vodom, električnom i toplotnom energijom. Jer, najlakše je gosta dovesti prvi put. Mnogo je teže učiniti ga redovnim.

U svakom slučaju, ma gde bili, dobro i sa dobrima bili.

Bora*S

---

 

AVANTURE BELOGLAVOG SUPA…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

NA ŠTA NAUČNICIMA UKAZUJU UČESTALI IZLETI ŠTIĆENIKA IZ REZERVATA UVAC

Poslednjih godina beloglavi supovi iz kanjona Uvca viđani su i po nekoliko hiljada kilometara daleko od rodnog mesta.

Najčešće se radi o mladim pticama, starim godinu-dve, mada ima i starijih jedinki. Ipak, činjenica je da je na ovim putovanjima svega par supova starijih od pet godina, jer kad ih posle ovog uzrasta prođe „pubertet“, teže da sviju gnezdo. A zašto mlade ptice kreću na daleka putovanja, nauka još nije odgonetnula. Nedavno smo na neke ptice iz kanjona Uvaca pričvrstili satelitske odašiljače da bi se omogućilo nesmetano praćenje njihovog kretanje na velikim razdaljinama, pa očekujemo da će nam pomoći da odgonetnemo i kuda lete i kojoj brzinom pređu razdaljine od više hiljada kilometara.
Ovako o „avanturama“ beloglavog supa govori dr Saša Marinković, ornitolog Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu.
– U okviru demografskih istraživanja beloglavog supa, 1986. godine, stručnjaci Instituta za biološka istraživanja počeli su obeležavanja jedinki – podseća dr Marinković. – Ptice su obeležavane plastičnim i aluminijskim prstenovima u raznim bojama i krilnim markicama sa slovima ili brojevima. Jedino se na ovaj način sa sigurnošću može potvrditi identitet, starost i poreklo ptice bez potrebe njenog ponovnog hvatanja. Prstenovane ptice poseduju evidencioni karton u kojem su zabeleženi svi važni događaji iz njenog života. To je jedini način da sazanamo neke njihove tajne – dodaje naš sagovornik i naglašava da su naučnici na ovaj način dobili odgovor na pitanje koliko mladunaca uspešno prebrodi pubertet, procenu broja mladunaca koji odlaze na putovanja, kao i da li se svi vraćaju kući.
– Znalo se da mlade ptice zimi odlazile iz Srbije u primorje gde nema mnogo snega i lakše nalaze hranu da prezime. Ali, otkada je u Rezervatu „Uvac“, zimi otvoreno hranilište, tj. ”restoran za supove”, većina mladunaca ostaje tokom cele zime. Neki su, istina, sjeseni odlazili, ali nismo znali kuda. Zato smo od 2004. godine intenzivirali obeležavanje beloglavih supova u Rezervatu „Uvac“ uz pomoć Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i Akademskog speleološkog kluba u Beogradu kao i Rezervata „Uvac“. Do danas je obeleženo 170 ptica koje su više od hiljadu puta ponovo „zabeležene“ u prirodi. Neke su beležene često, dok su druge jednostavno nestale – objašnjava dr Marinković i podseća da je međunarodni program „Balkanski akcioni plan za lešinare“ omogućio elektronsko umrežavanje svih organizacija na ovom prostoru koje se bave markiranjem i praćenjem beloglavog supa.
– Povezanost i brza razmena informacija između stručnih organizacija Balkana, Evrope i Izraela, omogućila je prikupljanje informacija o kretanjima markiranih supova na celom području. Usavršavanje foto tehnike, video nadzora i rad volontera omogućili su prikupljanje obimne fotodokumentacije markiranih ptica. Nismo pretpostavljali da ptice sa Uvca u tolikom broju odlaze u Izrael i vraćaju se u rodnu koloniju da sviju gnezdo. Prvi zabeleženi posetilac Svete zemlje je Hadži-sup 4, koji se pojavio u Izraelu 25. decembra 2005. godine. Od tada je još šest ptica viđeno na hodočašću u Svetoj zemlji. Hadži-supu Vladi na proputovanju je pozlilo, pa je dospeo u bolnicu za životinje u Tel Avivu. Posle oporavka, u prisustvu predstavnika ambasade Srbije, ptica je vraćena u prirodu.
– Nažalost, nisu svi bili te sreće. Tako je sup Drakula uhapšen u Luganju za vreme ptičjeg gripa i završio je iza rešetaka u nekom zoološkom vrtu u Rumuniji – podseća dr Marinković i objašnjava da i u koloniju u kanjonu Uvca dolaze ptice iz Izraela i da je do sada registrovano osam ptica sa izraelskim markicama.
– Većina naših ptica, pak, leti do Grčke i u rezervatu Dadia na Marici zimuju i provode mladalačke dane. Neki supovi zimuju u Bugarskoj u rezervatu „Studen Kladenec“ u Ardi, ili u Rezervatu „Krasna gora“ u Strumici. Jedan sup iz Uvca zalutao je 1.760 km i otišao na sever, do Estonije. Niko ne zna šta je tamo tražio i kuda je potom nestao. Beloglavi sup Lala je 2008. godine sletao na krovove u Nikincima, obišao je Despotovo i Elegir, pa je dospeo u Centar za oporavak u Rezervatu „Uvac“. Dve sedmice pošto je pušten, odleteo je do Andrijevice gde ga je meštanin pronašao promrzlog u snegu. Trebalo je dva meseca da izvadimo neophodnu dokumentaciju kako bismo Lalu vratili preko granice, nekoliko desetina kilometara severnije u Srbiju u uvačku koloniju.
Među poznatim supovima avanturistima su i Hrvoje sa Cresa, Njegoš iz Gusinja, kao i Živka iz Trešnjice koja se posle oporavka pripitomila i postala zvezda Rezervata „Uvac“ – svedoči dr Marinković i dodaje:
– Rekord je ipak oborio beloglavi sup Alibaba koji je fotografisan u Arabijskoj pustinji, čak 3.400 kilometara od Uvca.

Sveta ptica
– Do današnjih dana održalo se narodno verovanje u natprirodne moći ove mitske ptice. Veruje se da beloglavi sup živi 300 godina, pa i više, može da predvidi budućnost, zna gde će uginuti životinja i zato se brzo sjati oko hrane. Ove ptice, po verovanju, mogu da utiču i na vreme, da rasteraju oblake, te ih ne bi trebalo proterivati niti prebrojavati. Pretpostavljamo da ih je još Sveti Sava „sretao“ u Svetoj zemlji, pa se možda zato našao na grbu Nemanjića – objašnjava dr Marinković.

Piše: J. Matijević/ZOV

*** Beloglavi supovi su visokoletači koji često dosegnu visinu od oko tri hiljade metara. Tehniku leta su, tvrde ornitolozi, doveli do savršenstva i jedreći na toplim vazdušnim strujama često znaju da prevale i po par stotina kilometara.

Ove ptice su svojevrsni čistači prirode, i oni su od davnina leteli iznad naših prostora. Međutim, pre samo tridesetak godina bili su na ivici istrebljenja.

Priredio: Bora*S

BI SAJAM- A NA SAJMU…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________

U četiri dana, od 23.- 27. februara, preko hiljadu izlagača iz 46 država, ponudilo je svoje turističke proizvode na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu.

Izlagači su se svojski trudili da posetiocima i predstavnicima medija na najbolji ili najefektiniji način predstave i skrenu pažnju na kvalitet i osobenost svoje ponude. Čini se da je ove godine u predstavljanju  dominiralo insistiranje  na nacionalnim i lokalnim adutima.

Kakav će to efekat imati na broj dolazaka kod potencijalnih turista ostaje da se vidi u predstojećoj turističkoj sezoni, ali je zato efekat kod žirija koji je pratio i vrednovao kvalitet predstavljanja na sajmu- poznat.

Sajamske nagrade su dodeljene po unapred utvrđenim kategorijama, pa je tako Hrvatska turistička zajednica dobila Sajamsku nagradu za najbolje nacionalno prestavljanje, Turistička organizacija Regije zapadna Srbija najbolja je u kategoriji regionalnih organizacija, dok je Turisticka organizacija Čačka osvojila nagradu za najuspešnije predstavljanje domaće destinacije.

Nagradu u kategoriji „Hotelijerstvo“ , dobio je hotel „Astorija“ a „Zornića kuća“ ponela je nagradu u kategoriji „Etno i eko turizam“. Specijalna bolnica „Merkur“ iz Vranjčke banje nagrađena je u kategoriji „Zdravstevni turizam sa pratećim programima“, dok je u kategoriji „Hotelska oprema“ nagradu  osvojio „Cool coffee bar“. „Kon tiki travel“ pobedio kao „Najbolji turoperator – turistička agencija“.

 Ali, bez dileme, da postoji, specijalnu nagradu za lepotu i kvalitet predstavljanja treba dodeliti njima -ŽENAMA.

***

SAJAMSKO PREDSTAVLJANJE BORSKE TURISTIČKE PONUDE

Među mnogobrojnim izlagačima u hali predviđenoj za nastup srpskih regionalnih i opštinskih Turističkih organizacija i ove godine našla se Turistička organizacija “Bor” u funkciji promotera celokupne turističke ponude borske opštine.

Činjenica koja raduje je, da će pored već afirmisanih lokaliteta poput Lazareve pećine, Brestovačke banje i Borskog jezera, svoju afirmaciju tokom ove sezone doživeti i nedavno otvoren  Zoološki vrt, Vidikovci i Safari- staza na obodima Površinskog kopa Bor, koji već sam po sebi predstavlja svojevrsnu atrakciju, kao i hotel “Jezero” na Borskom jezeru.

 No, ono što je privuklo posebnu pažnju posetilaca na Sajmu a može biti zaista snažan motiv za dolazak turista u Bor je atraktivnost zvana “Caffe Jama”. Nedavno otvoren na dubini od 400 metara u utrobi zemlje, pružiće potencijalnim posetiocima nekoliko nesvakidašnjih doživljaja: vožnju liftom od površine do prostora u kojem je kafić “instaliran”, potom razgledanje dela jamskog prostora i rudarskih eksponata koji predstavljaju malu muzejsku postavku, do ispijanja nekog pića u pomenutom kafeu.

Na štandu turističke organizacije svoju posebnu promociju imali su  vlasnici smeštajnih i ugostiteljskih objekata, poput hotela “Albo”, Kluba “RTB” i  smeštajnih kapaciteta u seoskom turizmu.

Tako je RTB Klub  na specijalnom predstavljanju, posetiocima ponudio degustaciju bogatog asortimana hrane i pića, predstavio svoje smeštajne kapacitete s akcentom na novoizgrađene luksuzne apartmane, kao i izvanredne uslove ovog objekta za organizovanje seminara, stručnih skupova i različitih svečanosti.

Priliku da promovišu svoju ponudu iskoristili su Dečje odmaralište “Savača”, Sportski centar “Bor”, Borski turistički centar, ”Srpska kruna-Brestovačka banja”, Udruženje domaćina za razvoj turizma u opštini Bor, kao i borske turističke agencije.

Autor: Bora Stanković

 

DOZVOLITE DA JA PLATIM…

Reče Solomon: Ugostite me jabukama jer sit sam ljubavi i nije mi lako,

A ja kažem: Do vrha mi nalijte pehar, jer sam sin bogataša koji tvrde  da su siromasi i ponašaju se tako.

  Još nisam video nekog malog Kreza, ni blizu,

Čiji novčanik ne bi imao paralizu;

Još nisam s nekim parajlijom proveo veče u blistavim njujorškim klancima

A da plaćanje ceha nije prepustio svojim siromašnim ali gordim znancima.

Što pre tim bolje za skromnu decu ako mi poklone malo vere

Kad im ukazujem na životnu istinu

da milijarderi troše novac samo na milijardere.

Bogati ljudi su oni prema kojima ste večito u nekoj obavezi i koje izvodite na večeru

i u pozorišta i u barove i svuda gde je skupo jer znate da su navikli samo na ono što je najbolje,

i posledica svega toga je ta da su vam sledećih mesec dana hleb i so jedina hrana;

A to je za vas bilo izvanredno veče dok je za njih bilo sasvim obično,

pa da vam se revanširaju uzgrednom napomenom da biste morali

svratiti kod njih na hladnu zakusku jednog dana.

Bogataši su, isto tako, oni što se neumorno žale na poreze

zbog kojih nemaju nikakvog užitka,

Ali se na kraju ispostavi da nikakav porez nisu platili još od 1929. jer im je tada

prihod spao na pedeset hiljada dolara godišnje

te im se porez

ne naplaćuje zbog pretrpljenog gubitka.

A vaš prihod i nije nikakav prihod, neto plata,

te čim prestanete da kulučite telesno ili duhovno i ona prestaje da stiže,

nego šta ste mislili, dragi moj gospodine,

Pa ipak plaćali ste porez redovno svake godine.

Te tako s porezom stvari stoje isto kao i sa večernjim izlascima

ter se u tom pogledu siromasi iz dana u dan pate

Da bi bogataške cehove mogli da plate.

Jer sušta je istina: čim ljudi imaju dovoljno akcija i obveznica

u sefu ili u nekom ćupu u podrumskoj tami,

Oni naravno, ništa više ne plaćaju sami.

Ne, oni komotno mogu da slažu paru na paru i zabavljaju se time

Dok ih drugi mole za dozvolu da njihove račune na sebe prime,

Što im se i dozvoljava dakako,

Jer su siromasi i suviše gordi da bi dopuštali slične usluge

a bogataši, što se toga tiče

nisu gordi baš tako jako.

I zato krenimo u protivnapad, hladnokrvan i tih:

Predložimo da se izglasa Dvadest drugi amandman Ustava

po kome bi bogataši morali da troše na nas

isto toliko novca koliko i mi na njih.

O. Neš

---