ONAJ ŠTO LETI POD SUNCEM…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

POVODOM GODIŠNJICE ROĐENJA OSNIVAČA SOKOLA

Miroslav Tirš (Miroslav Tyrš), doktor filozofije, osnivač sokolskog pokreta, rođen je 17.septembra 1832. godine u Dečinu  (Češka Republika), a preminuo je 8. avgusta 1884. u Ecu,Tirol (Austrija).

Bio je sin nemačkog lekara. Pošto je u ranom detinjstvu  izgubio roditelje, brigu o njemu preuzimaju češki rođaci,tako da je odrastao  u Mladoj Boleslavi. Završava gimnaziju u Pragu, a potom Filozofski fakultet – prirodne nauke, filozofiju i estetiku.

Godine 1860. stiče titulu doktora filozofije i postaje profesor univerziteta u Pragu.

U nekoliko navrata je biran za narodnog poslanika, ali je sa grupom opozicionih poslanika odbio da učestvuje u radu skupština.

Zbog  slabog zdravlja u detinjstvu , lekari su mu preporučili da se bavi fizičkim vežbama. Tako se rodila njegova ljubav prema vežbanju i zdravom životu.

Baveći se pitanjima telesnog i estetskog vežbanja, inicirao je osnivanje prvog Sokolskog društva.  Tako je 16. februara 1862. godine grupa „ Mladočeha „ osnovala u Pragu „ Gimnastičko društvo praško „ čiji je idejni tvorac bio Miroslav Tirš. 

Koristeći ideje Jana Komenskog (1592-1670), češkog pedagoga u sokolski sistem je uneo ritmičke i simbilčke, kao i masovne vežbe.

Dve godine kasnije, 1864. na  predlog profesora Emanuela Tonera, koji je, čitajući srpske narodne junačke pesme u kojima je reč „ soko „ označavala sve ono što je junačko, slobodoljubivo, pravdoljubivo i plemenito, došao na ideju da se ovom Društvu da ime “ Sokol „(Kolo na staroslovenskom – Sunce, so-kolo – onaj što leti pod suncem.).

U svojim «Osnovima gimnastike» izdatim 1868. godine Tirš ističe ogroman značaj sistematskog telesnog razvoja i njegov uticaj na vaspitavanje duhovnih svojstava čoveka: vladanja sobom, hrabrosti, upornosti, shvatanja lepote, poštene borbe, tačnosti i naviknutosti na sistematski rad. Po tome se u znatnoj meri Tiršovo zalaganje razlikovalo od sličnih zalaganja Nemaca koji su maštali samo o pripremi narodne vojske u Nemačkoj, dok je Tirš brinuo o tome da se pravilnim vaspitavanjem tela i duha u narodu uzdigne moral od koga zavisi njegova sposobnost za život.

Tiršova teorija i praksa Sokolstva predstavlja naučno obrazloženo socijalno učenje s praktičnom primenom u vaspitavanju slovenskih naroda.

Prvi sokolski slet 1882. godine, vodio je sam Tirš, a kao gosti bili su prestavnici sokolskih društava iz Slovenije i Hrvatske.

Ubrzo su, za svega nekoliko meseci, panslovenske ideje Sokolstva privukle veliki broj pristalica i privrženika u njegove redove, a po svojoj delotvornosti jedinstvena sokolska metodika vaspitavanja, zasnovana na drevnim slovenskim tradicijama, omogućila je stvaranje mnogobrojnih jednodušnih organizacija u Češkoj, Slovačkoj, Srbiji, Sloveniji i Bugarskoj, kao i u zemljama gde žive Sloveni-emigranti.

U prestonici Slovenije, Ljubljani, 1863. godine je osnovano gimnastičko društvo “Soko”.
Sokolstvo se širi među Srbima koji su živeli u Austrougarskoj monarhiji, a u isto vreme razvijalo se i u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Crnoj Gori.

Prve inicijative i pokušaji da se osnuje Srpsko sokolsko društvo pokrenute su od grupe Srba iz Foče, predvođenih Ristom Jeremićem studentom medicine 1893. god, ali Zemaljska vlada nije odobrila osnivanje takvog društva koje bi nosilo nacionalno, srpsko obeležje.

  Srpski sokolski pokret je otpočeo 1904. god. kada je austrougarska vlada, marta iste godine, odobrila Pravila Srpskog sokolskog društva u Sremskim Karlovcima i od toga dana Dr Laza Popović celim svojim bićem predaje se  Srpskom Sokolstvu. „ On mu daje dušu, meso i kostur “ i  postaje vođa celokupnog Srpskog Sokolstva – daje mu jednu sadržinu i jedan cilj i određene upute koji vode najpre duhovnome, a onda i teritorijalnom ujedinjenju Srpskog Sokolstva. Do ujedinjenja celokupnog Srpskog sokola dolazi na Prvom svesrpskom sastanku, održanom novembra 1910. god. u Beogradu, kada su u Ujedinjeno Srpsko Sokolstvo ušli: Srpska sokolska župa fruškogorska, Savez sokolskih društava „ Dušan Silni „, Srpska  sokolska župa bosansko hercegovačka, Srpska sokolska župa krajiška, Srpska sokolska župa za Primorje, Srpska sokolska društva iz Banata i Bačke i Srpska sokolska društva iz Amerike 

 Po završetku prvog svetskog rata Srpski soko prihvata jugoslovensku ideju i ulazi u Jugoslovenski sokolski savez, osnovan u Ljubljani 1922. godine.

Posle Drugog svetskog rata, nova, komunistička vlast nije dozvolila obnavljanje sokola, proglašavajući ga kao fašističku i nenarodnu organizaciju, izvršivši konfiskaciju njegove imovine, koju je preuzelo Društvo za telesno vežbanje „ Partizan „.

Danas, kao najstariji društveni pokret Soko se uspešno obnavlja, oslanjajući se na 140-godišnju tradiciju.

Priredio: Bora Stanković

ILI TREBA IMATI ČISTU SAVEST, ILI JE NE TREBA IMATI NI ZA LEK…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

INTERNO SAOPŠTENJE

Jedini ljudi koji bi smeli da greše

To su oni koji se pri tom smeše.

Jer ako vam greh makar i najmanje smeta,

On vam ne donosi ništa, a to je suva šteta.

I  zato svako treba da izbegava grehe, ma kako oprostive,

Ako se ti gresi kao robovi trude da savest umilostive.

Poneko nedeljama pati kajući se i zbog najmanjeg

   greščeta koji ne sme da prizna nikom,

Dok se drugi osećaju besprekorno kada udave svoju babu jastukom

   ili otruju muža arsenikom.

Neki ljudi vrlo samopouzdano i pribrano žive

   na ivici delirijum tremensa,

Dok bi se drugi najradije obesili o čiviluk samo zato

   što su popili jedan koktel više pa

   Nastavite sa čitanjem