NAJLEKOVITIJE BILJKE SVETA…

TAMJAN, JEDAN OD NAJSTARIJIH MIRISA

Tamjan je aromatična smola koja se dobija iz drveta Bosvellia koje raste širom Azije i Afrike.
Većini nas je poznat iz crkvenih obreda kađenja koje se obavlja tako da se komadić bele aromatične smole stavi na žeravicu.

Tamjan je jedan od najstarijih mirisa.

Njime se trgovalo još pre 5000 godina na Arabijskom poluostrvu i u severnoj Africi, gde je bio vredan poput zlata.
Put tamjana koji vodi od južne Arabije do Sredozemlja jedan od najstarijih trgovačkih puteva na svetu.
Zbog svojih svojstava u Egiptu je korišten za balsamovanje mumija.
Tamjan se od davnina koristi u obredima rimokatoličke i pravoslavne crkve zbog verovanja da tera zle duhove.

Tamjan ima svoju primenu ne samo u aromaterapiji, kozmetici, masaži i religijskom obredima, već i u lečenju.

Lekovitost tamjana

U aiurvedskoj medicini Indijski tamjan (Bosvellia serrata) koristi se već hiljadama godina za lečenje artritisa, zaceljivanje rana, jačanje ženskog hormonalnog sistema i zaštitu od patogenih mikroorganizma.
Prema aiurvedi, svakodnevno kađenje tamjana u kući donosi dobro zdravlje svim ukućanima.

Tamjan se iz davnina koristi na Bliskom istoku za održavanje zdravlja usne šupljine. Tamošnji ljudi imaju običaj da žvaću smolu tamjana, koja poboljšava zdravlje zubi i desni – zbog svojih antimikrobnih svojstava tamjan sprečava infekcije.

Na Zapadu, tamjan je najviše poznat po svojim antiupalnim svojstvima.
Aktivni lekoviti sastojci tamjana su seskviterpene ugljovodonici, monoterpeni, diterpeni i bosvelijske kiseline.
Bosvelijske kiseline su najvažniji sastojak tamjana. Imaju snažno antiupalno delovanje i efikasno ublažavaju bol prouzrokovanu artritisom, ali za razliku od konvencionalnih lekova ne uzrokuju nuspojave.

Tamjan poboljšava cirkulaciju i dotok krvi kroz žile oštećene upalom što dodatno pomaže zglobovima ugroženim artritisom. Njegovo moćno antiupalno delovanje pomaže i kod Chronove bolesti i cisti.
Neka istraživanja su pokazala da tamjan može pomoći i u lečenju nekolikih vrsta karcinoma – malignih melanoma, raka bešike i tumora na mozgu.

Potvrđeno je da ekstrakt tamjana, tamjanovo acetat, smanjuje neurološka oštećenja, olakšava depresiju i napetost, sprečava bolesti krvnih sudova i smanjuje loš holesterol.

U aromaterapiji se tamjan koristi za olakšanje stresa, napetosti, histerije i depresije.
Masaža i kupka s uljem od tamjana uvelike pomažu kod menstrualnih bolova i upale bešike.
Terapija uljem tamjana povoljno deluje na disajni sistem i olakšava bronhitis, astmu, sinusitis, česte prehlade i alergije.
Nakapajte na ruku par kapi ulja i udiše ih nekoliko puta dnevno ili inhalirajte tinkturu tamjana (1 kašičica na litru vruće vode).
Zanimljivo: Smatra se da tamjan može zaustaviti hrkanje – u ovu svrhu potrebno je uljem tamjana namazati vrat, prsa i područje oko nosa.
Ova biljka je izuzetna i za negu kože – pomaže kod akni, ožiljaka, strija, bora i rana.

Kroz milenijuma upotrebe tamjana nisu primećene neke značajnije nuspojave.
Novija toksikološka istraživanja su  potvrdila da su ekstrakti tamjana sigurni kako za spoljnu tako i za unutrašnju primenu.

Nemojte koristiti tamjan ako pijete lekove za razređivanje krvi, patite od visokog pritiska, ako ste trudni ili dojite.
Ne sme se koristiti čisto ulje tamjana, potrebno ga je razrediti u baznom ulju ili vodi.

Preparati od tamjana

Tamjan i proizvodi od njega se danas uvoze iz Indije. Za lečenje se koristi smola tamjana koja se skuplja tokom čitave godine.
Od smole se pripremaju tinkture, ulja, kreme i dodaci ishrani na bazi tamjana.

Jestivi tamjan mora biti proziran bez crnih ili smeđih tačkica. Najčešće je lagano žućkast s primesom zelenkaste boje, a žvaće se poput žvakaće.

Za unutrašnju primenu možete koristiti i tamjan u kapsulama.
Tinkturu bosvelije možete kupiti ili napraviti sami, tako da smolu tamjana prelijete 80-postotnim alkoholom.
Za kađenje se koristi smola ili mirisni štapići od tamjana.

Tamjan i njegove preparate potražite u biljnim apotekama i prodavnicama zdrave hrane.

Tamjan je nekad dat malom Isusu kao poklon. To je poklon koji ne bismo trebali odbacivati. Hiljadugodišnja tradicija korišćenja tamjana sama govori u njegovu korist.
Izvor: alternativainformacije.com

---

Foto:alternativa za vas.com

---

Priredio: Bora*S

LEGENDA KOJA TRAJE…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Koko Šanel

Kakva bi bila današnja moda bez Koko Šanel? Njene kostime i danas nose poznati širom sveta. O „Mitu Šanel“ može se dosta toga videti i saznati na izložbi u njenu čast, u Hamburgu. 

Nedostatak samopouzdanja se Koko Šanel sigurno ne može prebaciti. „Ta jednostavna haljina postaće svojevrsna uniforma za sve žene koje imaju ukusa“, najavila je samouvereno francuska modna dizajnerka, davne 1926. godine, čitaocima američkog modnog časopisa „Vogue“. Šanel nije mislila ni na šta drugo, nego na čuvenu „malu crnu haljinu“.

Jednu od čuvenih „malih crnih“ nosi
Odri Hepbern u filmu Doručak kod Tifanija

Ta kreacija u raznim varijantama i danas ima svoje mesto u ormarima pripadnica lepšeg pola. Doduše, Šanel nije ta koja je izmislila „malu crnu haljinu“, ali upravo je ona od tog jednostavnog, ali elegantnog komada odeće napravila modni kult. Uskog kroja i potpuno crna, u to vreme je rušila društveni tabu. Do tada su žene bile prilično pokrivene, a crna boja je uz to važila i za boju posluge. Ali sam magazin „Vogue“ je bio ubeđen u uspeh i napisao: „Haljina, koju će nositi ceo svet.“

I tako je i bilo.

U međuvremenu, žene širom planete nose haljine ove dizajnerke. I ne samo haljine, već i kostime, torbe i nakit. Ne treba zaboraviti ni na čuvene parfeme, poput „Chanel N° 5“.

„Mit Šanel“ može se osetiti i na izložbi u Umetničkom muzeju u Hamburgu. Od 28. februara do 18. maja 2014. godine, tu se može doživeti duh istorije i delim modne imperije, jer gostujuća izložba obuhvata i 70 kreacija Koko Šanel. Moguće je videti i kreacije drugih modnih dizajnera, kojima je kao inspiracija poslužila Šanel.

Od krojačice do vlasnice modne kuće

Koko Šanel, 1935, foto Men Rej

Uspon u svetu mode Gabriele Šanel, rođenoj 1883. godine, nije ni kom slučaju bio predoređen. Nakon smrt majke 1895. godine ona je rasla u domu za nezbrinutu decu. Tamo je naučila krojački zanat koji će je kasnije učiniti slavnom.

Čuveni nadimak „Koko“ dobila je kasnije, kada je nastupila u jednom kafiću – kao pevačica. Ali njenu ljubav je bila moda, a ne muzika. Godine 1910. napravila je prvi veliki korak u ovom poslu: Koko Šanel je u Parizu otvorila prodavnicu šešira. Godine 1913. otvorala modni butik, a dve godine kasnije modnu kuću. Najkasnije 20-tih godina kada su joj mušterije iz ruku istrgle „malu crnu haljinu“, francuska modna dizajnerka bila je i finansijski zbrinuta.

Ali zašto su baš njene kreacije bile dobro prihvaćene?

„Ženskom telu ponovo sam dala njegovu slobodu“, rekla je jednom čuvena dizajnerka. 20-tih godina prošlog veka, žene su počele manje da pokrivaju delove svog tela, pa su samim tim i zračile sa više samopouzdanja. Korzeti su pripadali prošlosti. Šanel je svojim kreacijama pogodila potrebe ciljne grupe i označila ukus vremena. Jednostavno i elegantno, udobno i sa stilom – takve su bile njene kreacije.

Kostim iz kolekcije za jesen/zimu 1959/1960

Ali Šanel je pre svega bila autentična. Iz njene modne kuće nije izašla ni jedna kreacija, koju ona sama ne bi nosila.

„Odelo čini čoveka“, kaže poslovica. U skladu sa tim, Šanel je doprinela stvaranju „nove žene“ koja više ništa nije imala sa zastarelom durštvenom slikom, prepunom strogih moralnih normi. Dužina suknje smanjila se od gležnjeva do ispod kolena – ako su žene uopše još nosile suknje. I Koko Šanel je ponekad nosila pantalone.

Karl Lagerfeld, 2008.

Smrću velike modne ikone, 1971. godine, mit ove dizajnerske kuće ni u kom slučaju nije bio okončan. Marka se isprva našla u problemima – sve do 1983. kada je umetnički direktor postao nemački dizajner Karl Lagerfeld. On pri tome za svoje kreacije neprestano koristi ideje Koko Šanel. Recept za veliki uspeh ove modne kuće, možda bi mogao da se objasni rečenicom: „Dobro krojena haljina stoji svakoj ženi. Tačka!“. Tako jednostavno se objašnjava i mit o njoj.

Autor: Mark von Lipke / Jakov Leon/Odg. urednica: Dijana Roščić

Izvor:dw.de

____________________________________________________________________________________________