MREŽE I NITI…

Smatra se da je prvenstvena upotreba paučine bila za izgradnju kokona, pa tek kasnije da je počela da se koristi za pravljenje mreža. Mnogi paukovi koji se sakrivaju u pukotine stena, drveća i zemlje, svoje stanove oblažu paučinom. Neke kućice u zemlji imaju i pokretni poklopac, operkulum, napravljen od paučine, kamenčića, lišća i sličnog.

Mreže su svakako najčudesnija pojava kod paukova. Postoji više tipova lovnih mreža, najednostavnije su mreže nepravilnog oblika sa nitima razapetim na sve strane, a najsavršenije su okrugle, uspravne mreže kakve pravi pauk krstaš ili osaš. Izgled mreže se koristi u taksonomiji.

Tipovi mreža

Preuzeto i adaptirano iz Spiders (Hiliyard,1999)

Velika elastičnost, čvrstina i otpornost su osobine koje paučinu izdvajaju kao izuzetan materijal. Postoje podaci da se paučina kida tek nakon istezanja na dužinu koja je 5 do 15 puta veća od osnovne, što zavisi od tipa paučine, a kada bi se napravila velika mreža sa nitima debljine olovke, bila bi dovoljno jaka da u letu zaustavi Boing 747. Često se u literaturi ističe da je tanja od svile, a jača od čelika.

Izuzetno je otporna na bakterije i gljive, i ne rastvara se u vodi, tako da predstavlja savršen materijal. Može se naći podatak da je Plinije zabeležio kako su je Rimljani koristili za previjanje rana. Domoroci nekih tropskih ostrva koristili su paučinu za izradu torbi za strele.

Stanovnici Madagaskara bili su poznati po izradi zenskih čarapa i rukavica od paučine. Iskustvo u predenju tkanina od paučine imali su i Kinezi. Kineska delegacija, kada je dolazila u Evropu 1896. godine , poklonila je Kraljici Viktoriji haljinu (više kao plašt, ogrtač) napravljenu od paučine. Danas se naučnici trude da tehnikama rekombinantne DNK dobiju sintetički materijal takvih karakteristika koji bi imao široku primenu.

Sposobnost pravljenja paučine koristi paukovima i u mnogim drugim životnim situacijama. Tako na primer, pri kretanju, prave sigurnosne niti preko kojih se, u slučaju opasnosti, opuste i brzo skliznu na sigurnije mesto. Pored ovoga, ispuštanjem slobodne niti mogu da lebde u vazduhu pa tako koriste vazdušne struje za seobu (balooning).

Ima primera da su se, ovako putujući, spuštali na brodove udaljene od obale više od 360 km. Ove seobe postaju intenzivnije tokom toplih jesenjih dana kada se, uglavnom, mladi paukovi u velikom broju penju na vrhove stabljika i puštaju dugačke niti koje lelujaju na vetru. U trenutku kada nit postane dovoljno velika da izdrži pauka u vazduhu on skuplja noge i prepušta se vazdušnim strujama. U narodu se ova pojava naziva Bablje leto ili Marijine niti.

Upotreba paučine

Preuzeto i adaptirano iz Spiders (Hiliyard,1999)

Izvor: paukovisrbije.com

______________________________________________________________

 

ČUDESNE MOĆI PAUKOVA…

 

Čudesne moći paukova koje bi mogle da promene tok medicine

Još od stare Grčke, različite kulture lečile su rane tako što su ih trljale paukovim nitima, verujući da će na taj način sprečiti gubitak krvi i infekcije.

Foto: Profimedia

Profesor Fric Folrat drži paukove u luksuznom smeštaju na krovu Univerziteta Oksford. Desetine nezgrapnih zglavkara, pripadnika roda Nephila, prekrivaju tavanicu nekadašnje staklene bašte, baškare se pod tropskom vlagom i između bujnog lišća, a svojim složenim mrežama hvataju poslastice iz uvek prisutnih rojeva muva.

Posle 40 godina rada s paukovima, nemački zoolog razvio je duboko poštovanje prema njihovim gotovo čudesnim moćima.

Paukovi prave mrežu tako što upredaju tečni protein u svilu koja je čvršća od čelika, ali izuzetno fleksibilna.

Folratov cilj je da iskoristi paukove moći za upotrebu u ljudskom telu i proizvodi implantate od paukove mreže koji bi mogli da unesu revoluciju u regenerativnu medicinu.

Kao student Univerziteta Oksford 60-tih godina prošlog veka, Folrat je u početku proučavao golubove, ali ga je radoznalost ubrzo odvela do paukova i njihovim mreža, oblasti koja je bila prilično zanemarena u akademskim istraživanjima.

“Njihova mreža ima složenu, geometrijsku strukturu, a proizvode je od izuzetno prefinjenog materijala. Ne možete da se ne zapitate kako to funkcioniše i prema kojim pravilima”, kaže Folrat.

Prvu studiju o paukovima objavio je 1976. godine, nakon čega je usledilo niz revolucionarnih istraživanja u kojima se bavio jedinstvenim karakteristikama i funkcijama njihovih mreža. Istraživanja na terenu vodila su ga na razne strane, pa je tako stigao do Paname i Papue Nove Gvineje, gde je istraživao egzotične vrste s retkim kvalitetima.

“Mnogo vremena sam proveo samo sedeći na stolici u šumi i posmatrajući paukove šta rade kako bih razumeo njihovo ponašanje”, kaže on. “Ako otkrijete primerak sa neobičnom mrežom, možete da ga secirate kako biste videli žlezdu koja luči protein i vidite na koji način se vlakna upredaju.”

Posledica njegovih otkrića su različite saradnje.

Blisko je sarađivao sa arhitektama radi osmišljavanja zgrada zasnovanih na mrežama, a učestvovao je i u projektima za izradu mreža za hvatanje svemirskog otpada. Američka vojska ga je angažovala da ispita kako različite vrste droga, uključujući i LSD, utiču na paukovo pletenje mreže.

Primena u medicini

Primena u oblasti medicine možda najviše obećava. Još od stare Grčke, različite kulture lečile su rane tako što su ih trljale paukovim nitima, verujući da će na taj način sprečiti gubitak krvi i infekcije. Folrat je testirao ovu tradiciju tako što je u nizu eksperimenata sa životinjama pravio zavoje od paukove mreže. Tada je shvatio da se besprekorno stapaju sa tkivom domaćina.

“Paukove niti su biokompatibilne tako da ih rana ne odbacuje”, kaže on. Pored toga su i biorazgradive, što znači da zavoj naprosto nestaje kako rana zarasta. Čak i kada niti nisu bile očišćene, već su samo uzete iz mreže, zatvarale su ranu i posle toga nismo morali da ih odstranimo”, dodaje Folrat.

U sledećoj fazi, Folrat je analizirao same niti odmah nakon izlučivanja. On je otkrio jedinstveni raspored proteinskih struktura u njima, koje su, kako se ispostavilo, otporne na pritisak i deformacije. To je i razlog jedinstvene snage i elastičnosti paukove mreže.

Saznao je da paukovi iz roda Nephila (zlatosvileni pauk tkač) proizvode sedam različitih vrsta vlakana, pri čemu svako ima različitu namenu. Najčvršća su vlakna na kojima pauk visi i poslužila su kao model za novu vrstu biomedicinskog implantata.

Proizvodnja paukove svile u većim količinama nije bila moguća, zato što se od anesteziranih paukova može dobiti samo jedna nit, a uzgajanje arahnida je nemoguća misija zato što su kanibali.

Zbog toga je Folrat pokušao da iskoristi snagu svilenih buba, čije larve, u industrijskom procesu gajenja i izlaganja vrelom vazduhu ili pari, proizvedu ukupno više od 150.000 tona svile godišnje. Ova metoda se koristi za proizvodnju luskuznih tkanina više od 5.000 godina, prvi put u Kini, u doba neolita.

Vlakna svilene bube, međutim, nisu tako čvrsta kao paukova, osim toga, sadrže otrovni lepak zbog kojeg nisu najpogodnija za primenu u hirurgiji.

Cilj naučnika: Stvoriti implantat

Folrat je otkrio vrstu divljih svilenih buba, čije larve proizvode svilu sličnog proteinskog sastava kao kod pauka. Sekvencirao je te proteine i uporedio ih sa strukturom niti na kojoj visi pauk. Iz produkta ove vrste svilene bube uklonjen je toksični lepak, da bi zatim bio proizveden kao čvrst, čist materijal koji je Folratova kompanija Silk grup (pri Univerzitetu Oksford) nazvala Spidrex.

Njihov napredak je podstakao komercijalno interesovanje, pa je Folrat otvorio ogranak kompanije Oxford Biomaterials, koja se bavi razvojem za primenu u oblasti medicine. Analizirao je mogućnosti korišćenja “Spidrexa” za proizvodnju veštačkih kostiju, a takođe je testirao mogućnosti korišćenja za zavoje. Na kraju su istraživanja koncentrisali na zamenu za kolena. Osnovali su novi ogranak pod nazivom Orthox, koja se bavi primenom “Spidrexa” u proizvodnji materijala koji može da se oblikuje, a koji bi mogao da zameni hrskavicu i posluži kao biokompatibilna rešetka za tkivo koje se obnavlja.

Cilj naučnika je da stvore implantat koji bi u roku od pet godina zamenila originalna hrskavica.

Trenutno se ovi implantati klinički ispituju, a Folrat je zadovoljan rezultatima. “Zadovoljni su i pacijenti i hirurzi”, kaže Folrat i veruje da će implantati biti široko dosupni do 2018. godine.

Mnogobrojna primena paukove mreže

Sličan koncept Folrat primenjuje i u oblasti regeneracije nerava, preko još jednog ogranka kompanije, pod nazivom Neurotex. Tim se nada da će na ovaj način moći da izleči paralizu izazvanu teškim povredama kičme.

Gotovo svakodnevno se objavljuju rezultati novih istraživanja o mogućnostima primene paučine u regenerativnoj medicini. Naučni timovi širom sveta danas proizvode nove materijale koristeći niz kreativnih tehnika, kao što je ugradnja DNK pauka u koze, pa čak i korišćenje kvasaca za dobijanje svile.

Folratov tim radi na izradi kaciga za motocikliste, avionskih instrument-tabli i vojnih uniformi, a proučava i izuzetno efikasan proces tkanja paukove mreže radi korišćenja u hajtek-proizvodnji. Paukova mreža je već poslužila kao model za senzore zagađenja, a sintetička paukova mreža je sve popularnija u proizvodnji odeće.

Posle 40 godina rapidnog napretka, zoolog Folrat uveren je da je tek zagrebao po površini onog što bi stanari na krovu Univerziteta Oksford još mogli da pruže.

„Paukovi postoje milionima godina”, kaže Folrat. “Imamo još mnogo toga da naučimo od njih.”

Izvor: nationalgeographic.rs/Blic

---

---

FENOMEN „ANĐEOSKA KOSA“…

Paukovi prekrili čitavo imanje mrežom

Australijanac Ijan Votson je na svom imanju ugledao neobičan prizor: čitav pašnjak bio je prekriven paukovom mrežom, a ogroman broj ovih sitnih zglavkara mileo je zemljištem.

Foto: YouTube/Printscreen

Votson se prilično zabrinuo kada je primetio mnoštvo paukova kako pravi mrežu na njegovom imanju u Golbernu u Novom Južnom Velsu.

Fotografiju kojom je ovekovečio ovaj prizor objavio je na Fejsbuku, a ona je vrlo brzo postala popularna na internetu.

„Da li se ovo još nekome desilo ili je milion paukova upravo palo s neba? Hiljade paukova prelaze preko mreža, a moja kuća je preplavljena njima“, izrazio je zabrinutost Votson. „Neka neko pozove naučnike!“

Naučnici su se vrlo brzo i oglasili, objasnivši da je reč o fenomenu pod nazivom „anđeoska kosa“, do kog najčešće dolazi u hladnijim danima, po povetarcu.

Nije redak slučaj da se paukovi ovako ponašaju nakon poplava, kada se paukovi udruže da ispletu što veće mreže i lako pobegnu od opasnosti.

Kit Basterfild, koji istražuje „anđeosku kosu“ više od deset godina, kaže da je reč o svojevrsnoj migraciji.

„U određeno doba godine, naročito u maju i avgustu, mladunci pauka bacaju ove mreže u vazduh, a one im koriste kao padobrani kako bi se odvojili od tla i da bi se velike kolonije preselile putujući nebom“, pojašnjava Basterfild.
Izvor: nationalgeographic.rs

__________________________________________________________________________________

SEKS, LAŽI, POKLONI I PAUKOVE MREŽE…

„Bračni poklon“ /Nuptial gift/ je termin koji koriste biolozi dok izučavaju životinjsko ponašanje i odnosi se na to kada mužjak daje ženki poklon u vidu hrane (plena) da bi za uzvrat ostvario kopulaciju.

Pisaura mirabilis, dok čeka sa spremnim poklonom

U našoj priči ćemo videti kako to u realnosti izgleda kod pauka „Pisaura mirabilis“ i dokle su odmakli trikovi koje on primenjuje.

Dakle, kad mužjak ovog pauka baci oko na ženku, doneće joj „poklon“ koji je obično ukusan insekt pažljivo umotan u paukovu mrežu. Dok ženka odmotava svoj „poklon“, mužjak koristi situaciju i pari se sa njom.

Međutim, najčešće se dogadja da onog momenta kada ženka primeti da je „poklon“ ukusan, zgrabi ga i krene bežati da bi ga pojela negde na miru.

Da bi sprečio ženku da mu pobegne, pauk će se čvrsto uhvatiti za „poklon“ i praviti bukvalno mrtav, opuštajući nogice dok ga ženka odvlači zajedno sa „poklonom“ u nadi da kad se ona zaustavi ponovo pokuša sa parenjem.

Ali ni tu nije kraj ovom neobičnom ponašanju.

Zapravo, biolozi su otkrili da neki mužjaci znaju i da podvale, u smislu da koriste „lažan poklon“ koji ima samo bezukusne ostatke nekog insekta umotane u paukovu mrežu (pazi ti pametnjakovića). U prirodnom okruženju četiri od 10 mužjaka koristi lažan poklon koji imaju ostatke insekta iz kojeg je pauk vec isisao sve ukusne i hranljive materije i tek onda ga zavio i spremio za ženku.

Takodje, pored ove dve grupe mužjaka koji koriste lažan i pravi poklon, postoji i treća grupa mužjaka koja ne koristi nikakav poklon. Istraživaci su ustanovili da se od sve tri grupe, najmanje pare pauci koji ne koriste nikakav poklon a da prve dve grupe gotovo jednako ostvaruju pozitivne rezultate. Stim, što mužjaci koji koriste lažan poklon gotovo nikada ne pokazuju ponašanje da se pretvaraju da su mrtvi.

Razlog zašto se i to dogadja je verovatno u tome što kad ženke dodju u susret sa lažnim poklonom one ga odmotavaju tražeći ukusne materije ali pošto ih u lažnom poklonu nema, one ne beže i ti mužjaci nisu imali potrebu da se prave mrtvima niti da ih ženka vuce. Tako da u ovom slučaju, lažni poklon čak dodatno olakšava mužjaku koji koristi ovu strategiju da dodje do parenja time što će verovatno manje uzrokovati bežanje ženke.

Kao šaljiv kraj priče, možda bi smo mogli doći do sledećeg zakljucka : Ako želite da osvojite devojku morate ipak da imate poklon. Ne mora biti idealan i skup bitno je samo da bar liči na poklon.

Više o ovom pauku:
http://en.wikipedia.org/wiki/Pisaura_mirabilis

Za konkretne rezultate istraživanja i metodologiju pogledati :
http://www.biomedcentral.com/1471-2148/11/329
Albo, M., Winther, G., Tuni, C., Toft, S., & Bilde, T. (2011). Worthless donations: male deception and female counter play in a nuptial gift-giving spider BMC Evolutionary Biology, 11 (1) DOI: 10.1186/1471-2148-11-329
Izvor:bioloska.blogspot.com

DOK SPAVATE, KO VAS MILUJE PO LICU…

Ovo vam hoda po licu dok spavate!
Demodex folliculorum i Demodex brevis su dve vrste ovih malih stvorenja koja naseljavaju ljude i gamižu našim licima tokom noći.
Oni imaju osam nogu i u srodstvu su sa paucima.

Upoznajte demodekse, mikroskopske organizme koji žive u folikulu ljudske dlake dok se, ukopani u kožu, hrane masnoćom koju lučimo. Naučnici su utvrdili da su svi ljudi stariji od 18 godina domaćini ovim organizmima.
Demodex folliculorum i Demodex brevis su dve vrste ovih malih stvorenja koja naseljavaju ljude i gamižu našim licima tokom noći. Oni imaju osam nogu i u srodstvu su sa paucima.

Dobra stvar je to što su naučnici utvrdili da demodekse ne stvaraju ljudima nikakve probleme.
Ipak, za sada nije poznato kako se demodekse šire među ljudima, ali se pretpostavlja da se prenose sa majke na dete prilikom dojenja.
Zanimljivo, kod mlađih osoba verovatnoća da imaju demodekse je znatno manja, ali je utvrđeno njihovo prisustvo na svim pokojnicima.
Izvor: Magazin.ba / daily mail

______________________________________________________________________________________________

FUUJ: Pogledajte šta upravo gmiže po vašem licu!

One su sićušne grinje u srodstvu s paukovima, a žive na vašem – licu!
Među testiranim osobama naučnicu su u 100 odsto slučajeva utvrdili da ovi paraziti žive na vašem licu, tako da upravo sada dok ovo čitate osmonoge grinje baškare se po vašim obrazima, nosu, čelu…

Nova studija ustanovila je da su ove grinje nevidljive na oko, ali da se nalaze na svim testiranim osobama, prenosi Dejli mejl.
Njihov dom pronađen je u folikulima naše kose i u pitanju su Demodex foliculorum i Demodex brevis.

Radi se o dve vrste facijalnih parazita koje se hrane uljima koje izlučuje naša koža. Noću kada je mračno sa kose se spuštaju na naša lica.
– U stvari su vrlo slatki. Sa osam sićušnih nogu, izgledaju kao da plivaju kroz ulje. To je kao da stalno pored sebe imate nerazdvojong prijatelja. Shvativši da ih svako ima i da ne izazivaju nikakve probleme je vrlo ohrabrujuće – rekla je studentkinja Megan Tomes sa Univerziteta u Karolini koja je radila na studiji.
Izvor:.pressonline.rs

______________________________________________________________________________________________

Priredio& naslovio:Bora*S

U UGLU MOJE SOBE…

TAMOiOVDE____________________________________________________________

Neki pauci pljuju svoje žrtve, drugi ih dave, treći ih pakuju u čaure, konzerviraju i čuvaju za kasnije. Kako pauci pletu mrežu i odakle dolazi svila?

 To malo stvorenje koje nam se ponekad kao neželjeni gost useli u dom, ume da zaplaši, ali i da bude miroljubivi podstanar.

No, u nekom trenutku, obično nam više od njegovog prisustva smeta građevina koju neumorno zida i dorađuje.

Kako pauk proizvodi mrežu?

Dok se kod mnogih lovaca iz malih žlezda oko usta luči otrov, kod pauka se u malim porama u blizini očnjaka proizvodi lepljivi materijal od kojeg on plete mrežu.

Svila se luči iz žlezda unutar usta pauka

Lučenje, odnosno stvaranje svile, podstiče se pritiskom u prednjem delu tela pauka, a pomoću mišića oko kanala pauk može da kontroliše brzinu kojom nit izlazi.

Međutim, nisu sve paukove mreže iste. Na primer, mreže koje pravi famijila Uloboridae sastoje se od vunaste, upredene svile, dok Araneidae i Tetragnathidae proizvode malo tvrđi materijal koji se brzo isušuje i češće mora da se dograđuje.

Elastična i vrlo čvrsta svila od koje pauk pravi svoje mreže je protein fibroin. Naučnici su zahvaljujući dostignućima nanotehnologije uspeli da naprave veštačkim putem fibroin, koji bi mogao da nađe primenu u velikom broju oblasti.

Ne pletu svi pauci mrežu. Ali oni koji to čine, da bi je postavili, najpre puštaju svoje niti niz vetar i čekaju da se one zakače za neke predmete ili biljke. Ako se to ne desi, pauk ih kao ribolovac povlači nazad. Kad se ove osnovne niti zakače za nešto, pauk ih zateže i počinje da gradi most. Pravi se centar mreže, stubovi građevine, a onda se oko njih vezu krugovi.

Kako hvataju plen?

Oblici mreže i način hvatanja insekta razlikuju se od vrste do vrste

Neke mreže imaju oblik tube i grade se blizu zemlje, neke su u obliku levka na čijem dnu stanuje pauk i čeka da se slučajni prolaznik očeše o mrežu. Mreža počinje da vibrira, što uzbunjuje pauka koji iskače i kreće u lov.

Ono što zovemo paučina i ponekad zateknemo u uglu naše sobe, najčešći su oblici mreže, i najefikasniji za lov. Tako fina i gotovo nevidljiva svila pokriva veliku površinu i služi da uhvati letećeg insekta koji je u letu nije primetio.

Pauk je dograđuje svakog dana. Obično mu za jedan krug oko nosača mreže treba sat vremena, ali pošto je krugova mnogo, on najčešće neumorno plete od jutra do večeri. Tako je tokom noći mreža spremna za lov. Isto tako, kada se žrtva uplete u mrežu, ona je prilično ošteti, pa je hitno potrebna nova popravka.

Neke vrste pauka ne provode noć u samoj mreži, već naprave signalnu nit koju povežu sa mrežom pa na bezbednoj udaljenosti čekaju da se mreža zatrese. Neki primerci žrtvu prvo napadnu i ošamute, pa je potom umotaju u svoje niti. Drugi žrtvu obaviju i zadave svilenim nitima. Najšašaviji takav lovac je pauk pljuvač iz porodice Scytodidae, koji, kada primeti insekta, ispljune mlaz lepljivog materijala kojim ga obavije. Dok se žrtva opire, pauk mu prilazi i ujeda ga.

Neki pauci često ulove mnogo više insekata nego što mogu da pojedu, pa taj svoj ulov zamotaju u mrežu i sačuvaju lovinu za kasnije.

Naučnicima ipak nije sasvim jasno kako to da se pauci i sami ne zapetljaju u svoju mrežu.

Da li su pauci insekti?

Džin među paucima: Tarantula

Pauci naseljavaju sve delove sveta i žive na svim nadmorskim visnama i kontinentima, osim na Antarktiku.

Pauci nisu insekti, oni spadaju u grupu artropoda. Svi insekti, muve, bubice, komarci i milioni drugih vrsta obično imaju šest nogu i telo sačinjeno od tri dela. Pauci se razlikuju – oni imaju osam nogu i telo podeljeno na dva dela.

Po stručnoj podeli, pauci spadaju u red Araneida ili Araneae, u klasi Arahnida. Naučnici su do sada uspeli da opišu i prouče oko 34.000 vrsta. Najsitniji su veličine svega pola milimetra, dok su najveći pauci tarantule iz Južne Amerike, među kojima je posebno upadljiva Theraphosa leblondi, koja živi u Gvajani.

Iako se većina ljudi boji pauka, oni su, bar vrste koje žive na našim prostorima, uglavnom bezopasni. Mnogi pauci poseduju otrov koji ubrizgaju u insekta žrtvu kad je zarobe mrežom ili napadnu iz skrovišta, ali ovaj otrov uglavnom nije opasan za ljude i druge sisare.

Tekst: Marija Vidić/elementarium.cpn.rs

GUBE GLAVU ZBOG LJUBAVI…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________

PONAŠANJE ŽIVOTINJA SVE VIŠE UKAZUJE NA TO DA NJIHOV MOZAK FUNCIONIŠE SLIČNO LJUDSKOM

Životinje nas često iznenade oblicima ponašanja koji svedoče o tome kako su sposobne da komuniciraju, razmišljaju, pronalaze rešenja određenih problema i na sebi svojstven način ispoljavaju raspoloženje i osećanja.

Naučnici se u poslednje vreme mnogo bave proučavanjem skrivenih sposobnosti životinja i tumačenjem nekih njihovih postupaka, pokušavajući da otkriju njihov unutrašnji svet koji je, po svemu sudeći, mnogo savršeniji i složeniji nego što se do sad verovalo.

Osećanja

Neka istraživanja o ponašanju pasa pokazuju da oni ispoljavaju osećanja tako što mašu repom. Kad su srećni i zadovoljni, psi mašu repom na desnu stranu, a kad nisu, rep im je okrenut nalevo. Naučnici su pokušali da objasne zbog čega je tako i shvatili da pseći mozak funkcioniše slično ljudskom. I on je sastavljen od dve hemisfere: leve, ili “racionalne”, koja kontroliše desnu stranu tela i desne, ili “emocionalne”, koja kontroliše levu.

Za ovo otkriće zaslužan je Đorđo Valortigara, redovni profesor neurologije na Univerzitetu u Trentu. On objašnjava da pogled vlasnika aktivira kod psa nervne strukture u levoj strani mozga, pa zbog toga maše repom nadesno. Negativan podstrek aktivira nervne strukture u desnoj hemisferi, što uslovljava mahanje repom na levu stranu.

Zanimljivih primera ponašanja ima i u svetu insekata. Bogomoljke su, na primer, čuvene po tome što ženka nakon parenja pojede mužjaka. Ali, to još nije najzanimljivije. Neposredno pre parenja, ona mu prvo pojede glavu i na taj način jednim potezom eliminiše inhibitorna kola u njegovom mozgu. Obezglavljeni mužjak živi još taman toliko da oplodi ženku i za to vreme sjajno obavlja svoj posao, jer nema nikakvih inhibicija. Ovo dokazuje da i mozak insekata, slično ljudskom, ima mehanizme koji ga koče i da to može da predstavlja ozbiljnu smetnju u procesu razmnožavanja. A kako ženka bogomoljke zna šta treba da uradi da bi otklonila ovu smetnju, ostaje tajna.

Za mužjaka pauka skakača postoje samo dve stvari u životu: hrana i seks. Pritom uopšte ne gubi vreme da bi odlučio čemu će dati prednost. Kad se nađe pred nekim objektom malih dimenzija, za njega postoje samo dve opcije. Ako se objekat kreće i ima noge, to predstavlja priliku za parenje, a ako nema noge i ne kreće se, slobodno može da ga pojede. Ovaj pauk sledi krajnje jednostavna životna pravila koja mu omogućuju da na najbrži način postigne cilj.

Iskustvo

Dosadašnja saznanja pobijaju pretpostavku da životinje žive samo u sadašnjosti. Ako posmatramo ptice, među kojima neke, po mišljenju naučnika, imaju umne sposobnosti četvorogodišnjeg deteta, plava kreja može da posluži kao primer nekoga ko razmišlja i o budućnosti. Ova ptica ima običaj da stvara zalihe hrane, uglavnom semenja i plodova, koje skriva na najneobičnijim mestima. Ali, ako primeti da su je videli dok je skrivala hranu, vraća se na to mesto, uzima zalihe i prenosi ih u sigurnije skrovište, daleko od radoznalih pogleda.

Igračke

Zanimljivo je ponašanje mladunaca majmuna kod kojih, u zavisno od polne pripadnosti, postoje sasvim različita interesovanja. Istraživači koji su proučavali njihovo ponašanje ponudili su im dve vrste igračaka: predmete sa točkovima, ili lutke i medvediće.
Mužjaci su odmah odabrali kamione, bagere i kolica, dok su ženke bez dvoumljenja birale lutke i plišane igračke. Prema naučnom tumačenju, izbor ovih majmuna zavisi od činjenice što je kod mužjaka mozak programiran za produktivne veštine, dok je kod ženki predodređen za društvene odnose i zadovoljavanje materinskog instinkta.

Pripremila: S. Jovičić/zov

---

 

DODIR KOŽE U TIŠINI…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________