Tag Archives: padeži

SVUDA LEGA, NEMA DA MI BEŽI…

by

2

TAMOiOVDE___________________________________________________________

KUPEN PETL

Posveta:

Ne se preporučuje na maloletni, maloumni i malodušni.

( A koj normalan će čita ovoj?)

Imadoh nedavno priliku da u Narodnoj biblioteci  Bor, upoznam  Dragana Radovića, leskovčanina,  dugogodišnjeg pregaoca u kulturi  i pisca, pa samim tim i zadovoljstvo da čujem, a ovih dana i čitam njegove stihove iz zbirke „KUPEN PETL„(pazite, nije pEtl, nego peTl!).

DSC02030Naravno, i da tom prilikom uživam u  boji, toplini i melodiji jednog od mnogobrojnih dijalekata u našem jeziku, koji predstavljaju neprocenjivo kulturološko bogatstvo Srbije.

Nije  sporna činjenica, da je svakoj državi neophodan standardizovan, službeni jezik i da je u Srbiji u jednom trenutku, kao „stvar društvenog dogovora“ , to postao „Vukov jezik“.

  No, ne treba zanemariti činjenicu, da prema nekim tvrdnjama 56% stanovništva Srbije međusobno komunicira na nekom od dijalekata, koji su izopšteni iz javne komunikacije, a neretko se, zabave naroda radi, koriste kao „posprdna rabota“.

Ali taj, „pogrešni“, nestandardni jezik ima svoja pravila. A rekoh, iznad svega, neponovljivi šarm, preciznost, melodiju i dah topline…

Bora*S

KVI BAKRAČI

Oni imav, a ja samo gledam.

Na nji muka, a ja se ne brinem.

Strašna globa sa padeži sedam,

Ja sa jedan bogovski pominem.

DSC09363

Oni strevljav rod, broj i padeži,

Ja reč moju kude oću butnem.

Svuda lega, nema da mi beži,

Laka mi je ko kad vodu gutnem.

I kad zborim, ja ne krivim usne,

Ne razvlačim reči ko lasteži.

Reč iz mene ko iz kofu pljusne,

Kvi bakrači, kakvi pa padeži.

Ja si zborim južnjački i čisto

I za jezik gospodski ne marim.

S izrazi sam ko moj deda isto,

Jezik čuvam, s padež ga ne kvarim.

 MOKA I ČUKA

Momčilu Živkoviću-Moki Dzivanu

 Vrnuja se Moka Dzivan iz kafanu

Ćeflisan ko uvek kd se vrća kasno;

Zaključava vrata s unutrašnju stranu-

Kad sat s onoj klatno jemput čuknu glasno.

Njegova Dzivanka iz spavaću sobu,

Navikla da spije samo s jedno oko,

Ne zna da l da zvoca il da trpi globu,

Pa pituje samo:“Kolko sata Moko?“

„Deset, ne li čuješ“-ko iz top vu reknu

(ona će se kači sa staroga vuka).

„Kako? Ja ču sat jedamput zveknu?“

„Oćeš, majke ti ga, nulu da ti čuka!“

                    OKLEVANJE
Mlogo mislim, odviše se kanim

I vrtim se ko vrzano kutre.

Taman rešim, onda se pišmanim-

Pa rabotu ostavljam za jutre.

Cvrsto rešim-više ne se zezam,

Zorom ranom ko vampir se dignem,

Al nedospan mlogo se otezam-

Ne počinjem jer ne mog da stignem.

I pa mislim, faća me nesvrtka

Sebe pcujem, a svi drugi krivim

Što sam vrzan pa se vazdan trtkam,

Što ne počnem ko čovek da živim.

Iz momenta na rabotu ripam,

Al me strefi misao ko metak;

Što pre počnem,pre ću kraj napipam.

Sedim di sam, bar sam na početak.

I pa mislim, sa pamet se mučim,

I pa stojim ko vrzana vreća.

Sa moj pamet ne mog da dokučim

Da l kad počnem, il na kraj je sreća.

            POTIKAN

Koj sam,što sam, kad sam i kude sam?

Kad gu vidim, naskroz se potikam.

Samo zinem i ni zašto nesam,

Ne znam više ni kako se vikam.

DSC02039tA ona se zategla ko praćka,

I struk, i kuk, i sve voj na mesto,

Mene odma nesvest golem vaćka,

Srce drkće, trese se sve resto.

Frljam pogled na njojzine butke,

A pogled mi od njima odripka.

Stiskam grudi prepune sa grutke,

Srećna ruka što tej butke pipka.

Gledam prsa i bedra joj voj cvrsti,

Gledam što je em bela, em lepa.

Šaka buve sa nokti od prsti

Na njoj cvrsto mož da se utepa.

Blago mene za toj što sam smuvan

I što ne smem s nju da se navatim,

Ja sam takoj od Gospoda čuvan

Da taj merak sa glavu ne platim…

Ne poricam da je od sve bolja,

Da bi sas nju susrićao jutra.

Ja bi njuma podmirio spolja,

Ona bi me sjebala iznutra. 

TRI PAMETA

U Leskovac jedna priča prosta

nastanula kad je sve propalo:

Srećan onaj kom je malko dosta,

Teško na tog kom je mlogo malo.

U reči starinske ovoj da se metne,

(mudar da nauči, a lud da se stidi):

Koj od lošo bega, sreću neka sretne,

Koj od arno bega, sreću da ne vidi.

Najgolemu mudros zborio je deda

dok koreše moga džandrljivog tatka:

Glavu neće digne niti će progleda

toj kog je pravila sirotinjska patka.

MEKO

Svugde kude život umešuje prsti,

kude se od ljudi pojavljuje neki,

svet se podelio na slabi i cvrsti,

sve je rastaveno na tvrdi i meki.

Kako vreme ide takoj cvrsto slabi,

jedino se život stvrdnjava do kraja.

Svaka sila na svet najposle oslabi,

pa smo ko bez dušu, bez volju, bez jaja.

Omekne ni snaga pa volimo meko.

Po meku se leju mlogo lakše rilja.

Pobolje se guta udrobeno mleko,

Od blagu se muku lakše ratosilja.

Omekšala duša, srce ko od penu,

omekšao mozak, glava s glupos puna,

Omekšalo onoj što volim kod ženu,

A i moje muško mekačko ko vuna.

Pogledam na gore, i nebo omeklo,

sprema se, široko, dušu da ni zoblje.

Pogledam na dole niz vreme proteklo-

omekla i zemlja na čaršisko groblje.

NAPOMENA:

„Na ma-na ma provukle su se neke namerne greške. Zbog rimu (srok) sam se isfrljao s neki padež. Negde sam ubacio i neki pomoderan reč. Negde sam se dvoumio koj oblik da uznem, jer ne znam koj je ponepravilan.

Greške  što su namerno napravene, toj su greške.“

Dragan Radović

 

VRANJANCIMA PADEŽI NE TREBAJU…

by

9

TAMOiOVDE______________________________________________________

U Vranju uglavnom saglasni da „razni nepotrebni padeži i drugi marifetluci – nesu od koris’“

„Imamo mrzlu ribu“, „Stan na prodaji“, „Hleba po staru cenu“… poruke su koje u Vranju mogu da budu čudne samo onima koji nisu odavde. Vranjancima je, pak, sve potaman, jer ionako „razni padeži i drugi marifetluci nesu od nikakav koris’“.

Čak ni kad je jedna prodavačica na svom kiosku svojevremeno napisala: „Nemam himen“, podrazumeva se bez navodnika, zareza, velikih i malih slova, svima je sve bilo jasno. I dok su se retki došljaci zgražavali nad devojčinim moralom, a neki, bogami, i divili otvorenoj ponudi dotične, „domaćima“ je sve bilo jasno. Znali su da misli na sličice popularnog crtanog junaka Hi-mena o koje su se klinci u to vreme otimali, a njoj je prosto dosadilo da svakome odgovara na pitanje: „Imate li Hi men?“

Vranjanci uopšte nemaju dilemu da su svi ti padeži, konjjugacije i deklinacije višak i da se sasvim lepo može snaći i sa jednim padežom. U čuvenom „priručniku za strance“ – „Vranjski bez muku u 25 lekcije“ – nalazi se i lekcija o padežima. U njoj Vranjanci apeluju na državu da „pristupi novoj izmeni pravopisa u duhu vranjskog jezika gde sve imenice imaju jedan padež, retko dva, a sasvim izuzetno tri“.

Nominativ – Toj si je Vranje, genitiv – Toj je razglednica od Vranje, dativ – Idem prema Vranje, akuzativ – Vidim Vranje, vokativ – Oj, Vranje, instrumental – S Vranje što još može da se poredi, i lokativ – Što još ima u Vranje.

U lekciji još piše da se isto menjaju i London i Pariz i Beograd, i da „tu nema razlika zbog goleminu i silinu“.

A da padeži stvarno mogu da unesu pometnju Vranjanci nude i praktičan primer. Jedan ovdašnji im je prepričavao nezgodu svog druga iz vojske, nekog Šumadinca. Piše žena Šumadincu, obaveštava ga da se porodila, da je dobro, i na kraju mu kaže: „Pozdravljam te s Branislavom“.

Jadničak je bio u dilemi da li je dobio ćerku ili sina, pa je morao da sačeka sledeće pismo da je razreši. A Vranjanac mu kaže: „Eto, vidiš kako je glupo s tija vaši padeži. Da je meni moja žena pisala rekla bi „pozdravljam te s Branislava ili pozdravljam te s Branislavu i odma’ bi ja bio načisto da l’ je muško il’ žensko“.

Jedna od zanimljivijih lekcija je i množina imenica koja se u priručniku zove „Mlozina“. U Vranju neki posao mogu da urade dva čoveka, ali i pet čoveka. Ako je baš nešto teško i svih 15 čoveka, a niko neće da zameri ako ga završe i 15 čoveci. Na zlobne komentare da u Vranju nema ljudi, Vranjanci kažu da to nije važno. Bitno je da se radi i posao završi.

E baš rečenicu iz naslova ćete da čujete kad vam Vranjanac saopšti da vam je završio neki posao. Doduše, glagol onoditi možete čuti i kao zamenu za hodati, smejati se, ići, raditi, uraditi, zaraditi, prevariti, čak i – voditi ljubav. Po vranjskoj gramatici spada u kategoriju takozvanih univerzalnih glagola. Kad šta znači zavisi od konteksta, a koji „stranci“ definitivno ne mogu da prepoznaju. Ali zato se Vranjanci savršeno snalaze i ne haju što ih pola Srbije ne razume.

PRIRUČNIK VEOMA TRAŽEN

Autor priručnika „Vranjski bez muku u 25 lekcije“ je Radmilo Milovanović Čaplja, vranjski advokat. Njegovi saveti za učenje vranjskog objavljeni su posthumno u izdanju „Vranjskih knjiga“. Na sajmu knjiga u Beogradu ovo je jedna od njihovih najprodavanijih knjiga i do sada je imala nekoliko izdanja.

JA VIKAM DA SE VIKA

„Svi mi vikav da ja vikam vika, a ja vikam da se vika vika – kaže“. Ne postoji Srbin severno od Niša koji bi to mogao da prevede, ali će zato malo ko južno ostati zbunjen pred ovom rečenicom. Njen „prevod“ na srpski glasi: „Svi mi kažu da ja kažem vika, a ja kažem da se vika kaže – kaže“.

Vikati takođe spada u grupu univerzalnih glagola i znači i govoriti, reći, kazati, ali i vikati. Šta kad znači zavisi, naravno, od konteksta.

Izvor: V. Novosti