PODEŠAVANJE NAŠEG BIOLOŠKOG SATA…

tamoiovde-logo

PRELAZAK NA LETNJE I ZIMSKO VREME ŠTETNO ZA ORGANIZAM

Vodeći nemački hronobiolog Til Roneberg već duže vreme se zalaže za ukidanje prelaska na zimsko i letnje vreme u celom svetu, smatrajući da pomeranje kazaljki na satu ima izuzetno štetne posledice po organizam.


Prelazak na letnje vreme za nemačkog hronobiologa predstavlja nedopustivo mešanje u prirodni ritam sna i budnosti.

Na osnovu mnogobrojnih eksperimenata Roneberg dokazuje da taj, kako kaže „kolektivni dogovor da se sa radom počinje jedan sat ranije“ veoma negativno utiče ne samo na subjektivno osećanje ljudi, već i na njihovu produktivnost.

Nemački naučnik naglašava da je za usklađivanje „unutrašnjih“ časovnika sa „socijalnim“ pri prelasku na letnje ili zimsko vreme potrebno najmanje tri do četiri nedelje, pa i više ako proleće kasni ili se leto odužilo. Opasnije od toga je samo smenski rad, kada se dan menja za noć, a noć za dan.

Takvu dinamiku, međutim, diktiraju potrebe proizvodnje, a prelazak na letnje vreme je potpuna besmislica, zaključuje Roneberg.
Muškarcu je potrebno šest sati sna, ženi sedam, a budali – osam“, rekao je jednom Napoleon, koji je spavanje smatrao za gubljenje vremena, i sam je spavao samo šest sati, kao i poznati pronalazač Edison. Ajnštajnu je međutim, bilo potrebno najmanje deset sati sna, a on kao što je svima poznato, uopšte nije bio budala.

Potrebe za snom, kao i vreme za uspavljivanje i buđenje su individualni i u velikoj meri genetski određeni, ukazuje u svojoj knjizi „Wie wir ticken“ (Kako idu naši unutrašnji satovi) vodeći nemački hronobiolog. „Ko rano rani dve sreće grabi“, „Ko pre ustane sve pečurke ubere, a pospan i lenj koprivu bere“ slične poslovice imaju skoro svi narodi, a njihov smisao je očigledan – ljudi koji spavaju više i duže smatraju se za lenjivce.

Til Roneberg, koji je vodio istraživanja u Nemačkoj, Španiji, SAD, Indiji, Brazilu, i analizirao detaljnu informaciju o 80.000 stanovnika na tri kontinenta, smatra da su slične „narodne mudrosti“ beznadežno zastarele, i verovatno su odgovarale stvarnosti kada se većina stanovništva bavila poljoprivrednom na predindustirjskom nivou.

Oko 60 odsto Evropljana se ubraja u takozvane noćne „sove“, što znači da ležu kasno, a kasno i ustaju, što nije uvek i moguće. „Unutrašnji“ biološki sat mora da se usklađuje sa „socijalnim“ tako da „sove“ po pravilu moraju ranije nego što im se to hoće da ustaju i odlaze na posao. Posledice su poznate – teška koncentracija, razdražljivost, brzo zamaranje, teže podnošenje fizičkog, umnog i emocionalnog opterećenja.
Ševe“ u tom slučaju s visine savetuju „sovama“ da odu ranije na spavanje i sve će biti u redu. Međutim, dužina sna nije najvažnija, ističe Roneberg. Ukoliko je san u koliziji sa genetiski određenim bioritmom, slična korekcija režima sna i budnosti nije od pomoći.

Foto ilustracija Bora*S

San je kopleksan proces: usporavaju se refleksi, postepeno se snižava temperatura tela i hormonska aktivnost, strukturišu se mećućelijski procesi… Ukoliko do buđenja dolazi protiv volje organizma u neželjeno vreme, sve ide „naopako“. Sem toga, pravilan san (i budnost) zavise od mnogo više faktora nego samo pripadnost „ševama“ ili „sovama“. Stepen umora, uzrast, pol, način života, godišnje doba, sve to kako tvrdi nemački hronobiolog, ima značajnu ulogu.

Deca, na primer, po pravilu su, a na užas roditelja, jutarnji hronotipovi, ali kasnije režim sna se pomera za kasnije vreme dana. Apsolutne „sove“ su mladi od 12 do 16 godina, omladina od puberteta do dvadeset godina, koja može do jutra da sedi ispred televizora ili kompjutera, šeta ili igra u diskoteci, ali ujutru ne može da ustane. Zato se nemački naučnik zdušno zalaže da se početak nastave pomeri za kasnije, jer prvi čas, pa čak i dva su uzaludni, uspavan mlad organizam ne usvaja gradivo. Takvi arugmenti izazivaju buru negodovanja, pa čak i podsmeh.

Pedagozi, političari, a i roditelji su ubeđeni da je 8,00-8,30 sati idealno vreme za prvo zvono u školi. A ukoliko školarci ne mogu ujutru da ustanu, neka ležu ranije. Ovaj snishodljiv savet, prema rečima nemačkog hronobiologa jednostavno ignoriše bioritmičku specifičnost uzrasta. „Ovde nije u pitanju disciplina već biologija“ naglašava Til Roneberg i ponovo upozorava da je „nemoguće odrediti univerzalan, za sve jedinstven ritam sna i budnosti“. Kod muškaraca i žena na primer dnevni ritam se ne menja jednostavno sa uzrastom, već su promene različite i retko se podudaraju.

Autor knjige, polušaljivo, poluzobiljno ukazuje da se upravo time može objasniti zbog čega se zreli muškarci često žene mladim devojkama. Velika je verovatnoća da će unutrašnji časovnici muškaraca od 40-45 godina i žena od 30-35 godina biti usklađeni.

Postoji, istina, još jedan faktor u „podešavanju“ naših unutrašnjih časovnika, a to je svetlost i to sunčana. Čak i u sobi sa lusterima, osvetljenost ne premašuje par stotnina luksa, dok je na ulici kišovitog dana nivo osvetljenosti 1.000 luksa, a sunčanog čak 100.000. Poznato je svima da se leti lakše budimo nego zimi. Uprkos tome, i ovde postoje određene nijanse.

Svako narušavanje prirodnog ritma, koji reguliše režim sna pogoršava stabilnost našeg unutrašnjeg časovnika, odnosno celog organizma.  (Tanjug)


 

PTICE U DRŽAVNOJ SLUŽBI…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________________________

Sokolovi i jastrebovi u službi Kremlja

Sokolovi i jastrebovi su još od vremena carske Rusije bili posebno čuvane i zaštićene ptice. U modernoj Rusiji posebno obučavani primerci ovih grabljivica su na državnoj službi i to u Kremlju.

TamoiOvde-50017732752810e49c7ae8395224361_orig

Youtube Printscreen

 Srce Moskve i centar moći Rusije.

 Dobro čuvan.  

 Među zidinama Kremlja u okviru obezbeđenja postoji posebna služba naoružana sokolovima, jastrebovima i buljinama. Neprijatelj protiv koga se bore su vrane. Ptice grabljivice u Kremlju čuvari su i državnog budžeta. Naime, na svakom koraku u Kremlju su istorijski i kulturni spomenici, mnogi sa zlatnim kupolama.

 „U ritualu udvaranja vrana postoji ritual kada se mužjaci kotrljaju i spuštaju niz brda, a ako ima zlatnih kupola, to im je veselije od obične kosine, te se spuštaju niz kupole i kandžama grebu zlato – jer onaj koji se lepše spustio bolje se oženio – tako je kod vrana“, tvrdi Galina Karašova, sokolar u službi obezbeđenja Kremlja.

Kontrolišući populaciju vrana kremljinski jastrebovi čuvaju bogatu i raznovrsnu populaciju drugih vrsta ptica koje se gnezde u Kremlju.

„Kremlj je zadivljujuće mesto jer preko njega ide i migracija ptica, ovde se zaustavlja veliki broj ptičjih vrsta. Ovo je verovatno najhumaniji način kontrole populacije vrana koje se u gradovima gnezde lako, a nemaju prirodnog neprijatelja, te uništavaju druge ptice“, dodaje Karašova.

Stepski jastreb pri lovu maltene u letu ubija svoj plen i to mu je u prirodi, te sam lov na vrane nije najteži deo obuke.

„Osnovno što je potrebno za pticu u službi Kremlja je disciplina. Da se na vreme vrati sokolaru, da se ne prepadne od raznih stvari koje se ovde dešavaju na primer tehnike za čišćenje“, zaključuje ova sokolarka.

Kao i svako drugo obezbeđenje i ovo radi danonoćno – jastreba, drvenog stražara neba, kada padne mrak smenjuje buljina na noćnoj straži.

Video:http://www.youtube.com/watch?v=QHn1t-nEJYU

Izvor: b92.net

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

ZALJUBLJENI MAJMUNI, MUDRE SOVE, GOLI MANEKENI I OSTALO…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________

 Britanski fotograf napravio portrete životinja sa ljudskim izrazima lica

 Koliko god ljudska civilizacija napredovala, ne možemo poreći sličnosti koje delimo sa majmunima, ali i ostalim životinjama. I jedni i drugi možemo biti ljuti, uplašeni, srećni ili zamišljeni, što jasno pokazuju neverovatne fotografije britanskog autora Tima Fleča.

Zaljubljeni majmuni neodoljivo podsećaju na ljude

Britanski fotograf Tim Fleč (54) uspeo je objektivom svog fotoaparata da zabeleži životinjske portrete u kojima se nazire nota ljudskosti.

Prodoran pogled sove kao da govori da nešto krije

Tajnovita sova, ponosni paun i zaljubljeni majmuni samo su neke od životinja koje su mu rado pozirale. Tu su i petao bez perja i slepi miš koji se krije.

I petao rođen bez perja može da bude maneken

Nagrađivani umetnik pomenutu kolekciju je nazvao „More Than Human“ (više od čoveka), a ona se u celosti može pogledati na njegovom sajtu www.timflach.com.

Porodica orangutana deluje složno

Iako pripadaju različitoj vrsti, Tim je životinjama prišao toliko blizu, da su ljudske poze i gestovi isplivali na površinu. Sa životinjama se susrećemo lice u lice i shvatamo da njihovo ponašanje nije mnogo različito od našeg„, navodi se na sajtu fotografa iz Londona.

Fotografija tigra prikazuje najsitnije detalje

Fleč se fotografisanjem bavi već 20 godina, a do sada je radio reklamne kampanje za „Adidas“, „Soni“ i druge poznate kompanije.

Paun se pravi važan

Njegove pređašnje izložbe obišle su svet, a kolekcija „More Than Human“ moći će da se pogleda u „Ozborn Semjuel“ galeriji u Londonu, od 5. do 21. decembra.

Slepi miš se krije od radoznalih pogleda

Još u detinjstvu sam shvatio da priroda krije mnoge čudesne stvari. Cilj mojih fotografija jeste da navedu ljude na razmišljanje o tome šta radimo na ovom svetu i kako se odnosimo prema prirodi – rekao je Tim Fleč.

 izvor: blic.rs


naslov: Bora*S

ŠTA DONOSI SREĆU…

tamoiovde-logo

MOŽDA -TALISMANI I AMAJLIJE

 Talismani i amajlije su predmeti sačinjeni od metala, kože, pergamnta, kristala ili kamena na kojima su urezani, odnosno, ispisani  znakovi.

Veruje se da su nosioci magične vrline i zaštite.

U novije vreme postoji mnoštvo talismana, ali postoje neki koji se koriste od davnih vremena. Mi smo za Vas izdvojili neke od njih.

Bubamara je prihvaćena kao amajlija iz dva razloga: jedno je da njeno sletanje na čoveka označava dolazak gostiju, a drugo da će predskazati finansijski uspeh pod uslovom da je niste ubili ili oterali. Danas se bubamara nosi obično u vidu privezaka.

 Delfin je tretiran kao mitološko biće i pripisivan Apolonu, pa je prihvaćen kao amajlija ljudi sklonih muzici, književnosti i umetnosti uopšte.

 Detelina je jedna od najpoznatijih amajlija, pogotovo ako je sa četiri lista. Jedan list donosi slavu, drugi bogatstvo, treći vernost, a četvrti zdravlje. Talismani i amajlije koji su u obliku deteline, danas se popularno nose kao privezak.

 Ključ je u staroj Grčkoj bio simbol života. Danas se obično nose tri ključa kao talisman – jedan za ljubav, drugi za bogatstvo, treći za zdravlje. Pretpostavka je da ključevi otvaraju vrata iza kojih se kriju ova dragocena svojstva.

  Oko predstavlja Sunce, jer je ono „oko dana“ i simbolizuje vrhunsku inteligenciju. U početku je bilo prikazivano stilizovano kao krug sa tačkom u sredini i smatralo se da štiti od uroka, neprijatelja, bolesti i nesreće.

 Potkovica je verovatno najrasprostranjeniji talisman i da bi delovao mora se staviti tako da ispupčeni deo bude okrenut nagore. Smatra se da talismani i amajlije ovog tipa donose sreću onome ko je zakuca iznad vrata, pogotovo ako je ta potkovica pronađena na putu.

 Riba je simbol blagostanja zbog svoje velike plodnosti. Danas se često viđa kao privezak na lančiću.

 Rog izobilja je legendarni rog iz kojeg su u beskraj izlazili voće i povrće, pa se i talismani i amajlije prave u vidu malog roga, jer se smatra da onaj nosi ovu amajliju nikada neće imati problema materijalne prirode.

 Sidro se oduvek smatralo simbolom nade, bezbednosti i sreće i amajlija je koju nosi skoro svaki mornar.

 Sova je vrlo stari simbol znanja i mudrosti. Talimani i amajlije ovog tipa bili su posebna zaštita i dobra sreća za ljude zainteresovane za nauku.

 Žir produžava mladost, a time i seksualnu moć. Takođe, veruje se da pomaže da se vrati izgubljena ljubav.

 Zmija je od pradavnih vremena smatrana simbolom mudrosti, posebno medicinske. Oko štapa boga medicine Eskulapa obavijena je zmija, a ovakvi talismani i amajlije nose se hiljadama godina, posebno kao zaštita od bolesti.

 Zvono se koristi kao amajlija jer se veruje da njegov zvuk rasteruje zle duhove. Zbog toga se zvona stavljaju domaćim životinjama oko vrata.

trojka.rs

____________________________________________________________________________________________________________

A šta to vama donosi sreću ? Zapravo, ko ili šta vas čini srećnim?

Bora*S

_________________________________________________________________________________________________