NADŽIVELI SU DINOSAURUSE…

tamoiovde-logo

DA LI ĆE I LJUDE ?

Kada sledeći put nekome nadenete nadimak – knjiški moljac, ili dok detetu pred spavanje čitate „Cvrčka i mrave“, priznajte da, iako tako sićušni, insekti zaslužuju mnogo veću pažnju. Insekti su najbrojnija klasa životinja, a posebno poštovanje zaslužuju zbog moćne sposobnosti prilagođavanja zbog čega se neretko smatra da će nadživeti i ljudsku vrstu.

insektiaptanjug1def

Neverovatna sposobnost prilagođavanja kao prednost

Aleksandar Stojanović i Miroslav Jovanović autori su izložbe „Kroz svet insekata Srbije“ koju je u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, 2015. godine videlo više od 10.000 posetilaca. Zbog velikog interesovanja, izložba bi trebalo da postane i „putujuća“.

„Insekti su zahvalni, prilagodljivi su svim naglim promenama u životnoj sredini. Čak su neke vrste postale otporne i na insekticide kojima ih ljudi suzbijaju. Brzo se prilagođavaju novonastalim situacijama.

Nadživeli su i dinosauruse, pretpostavka je da će i ljude nadživeti, vrlo brzo se razmnožavaju, nisu probirljivi što se tiče hrane, i imuni su“, navodi jedan od autora izložbe „Kroz svet insekata Srbije“, Miroslav Jovanović.

Ostali su dudovi

Neki primerci od oko 9.500 insekata koje su izložili, stari su i 25 godina. Među njima – i čuvena svilena buba koja ne živi samostalno u prirodi, već je isključivo gaji i neguje – čovek.

Aleksandar Stojanović, jedan od autora izložbe, podseća na činjenicu da danas u Srbiji nemamo ni jednu svilenu bubu i da je svilarstvo kao industrija izumrlo.

insektitanjug2def

Teški za hvatanje – jednostavni za izlaganje

„Jednostavno, kad se izgubio interes i kad su se pojavila veštačka vlakna, tad ljudi prestaju da je gaje. Negde posle rata, je pokušavano i donekle je uspevano da se obnovi svilarstvo.

Mnogi stariji ljudi će se setiti da su bake, deke, majke gajili bube i otuda po Srbiji toliko belog duda, jer upravo su ta stabla iz vremena kada se kod nas gajila svilena buba“.

Priča o svili ne zaustavlja se na zaostalim stablima duda. Nastavlja je japanska hrastova sviloprelja koja, hraneći se japanskim hrastom, daje posebnu svilu žute boje. Upravo zbog toga, dopremljena je u Evropu.

„Međutim“, kaže Stojanović, „tokom ispitivanja, ustanovljeno je da, kada se hrani bilo kojom drugom vrstom našeg hrasta, daje nekvalitetnu svilu i neupotrebljiva je. Ali, dok su ispitivanja trajala, nekoliko parova je pobeglo, odomaćilo se u šumama Evrope i danas su štetna vrsta. U Vojvodini je zabeleženo nekoliko golobrsta, kada gusnice pojedu lišće i šuma izgleda kao da je zima – nema ni jednog lista“.

Preko brda, preko brega…

U Srbiji, pretpostavlja se, živi do 40.000 vrsta insekata. Na pitanje da li je lako pronaći ih i pripremiti za izložbu, odgovara Miroslav Jovanović: „Ima dosta vrsta koje su dobri letači – vilinski konjic zaheva brzinu, a i leptiri su teški za ulov. Neke vrste leptira su brze i teško ih je loviti pogotovo što su osetljivi i njihove šare na krilima, i što, ako ih ne uhvatite kako treba, onda ste ih džabe hvatali kad ne možete da ih iskoristite za ove namene za koje treba“.

Dok hvatanje insekata podrazumeva jake živce i to da lovac nekada završi u vodi, njihovo prepariranje zahteva strpljivost i preciznost. Jovanović kaže da su insekti zahvalni za konzerviranje i prepariranje jer ih treba samo dobro osušiti.

Screenshot-Tio„Problem je, međutim, što su vrlo nežnog tela i nožica pa je to pipav posao – treba namestiti svaku nogu da bude na svom mestu i krila razapeti ,a kad se to namesti, treba ostaviti neko vreme da se osuši, nakon čega je insekt spreman za izlaganje“, objašnjava Jovanović i dodaje da nisu retki ni problemi sa čuvanjem ovakvih eksponata od takozvanih štetočina muzejskih zbirki.

Hrastova strižibuba – dubljenje nameštaja

Štetočinom se dugo smatrala hrastova strižibuba. Najviše voli najdeblja hrastova stabla u kojima živi dok ih potpuno ne osuši. Ali, pošto se ta buba uporedi sa čovekom koji takođe koristi drvo hrasta, dolazimo do situacije u kojoj hrastova strižibuba postaje zakonom zaštićena vrsta.

U Italiji je, naime, svojevremeno bio jako cenjen „prirodno uzdubljeni nameštaj“ – upravo naravljen radom hrastove strižibube.

Autor: Maja Stojanović
Izvor: RTS /subota, 30. jan 2016

_________________________________________________________________________________

MOŽETE I VI TO…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________

Možda bi ste baš voleli da  pazarite ovakvu ili neku sličnu vikendičicu. No, nešto i nemate pri ruci tih tričavih dvanaestak i kusur miliončića zelenih novčanica. Ali ne, nemojte se prestati nadati. I, uradite nešto.

Izvrnite džepove, možda i nisu svi bušni, ispreturajte fioke, meke vam dušeke iliti slamarice, preriljajte baštu, prelistajte nevažeće i ukinute relikte prošlosti-štedne knjižice, očitajte In kartice… Nema,  a?

Ma nemojte gubiti nadu. Nastavite, upornost će se isplatiti. Ima još toliko mogućnosti.

Recimo, pažljivo osmotrite poprsje, međunožje, zadnjicu, možda vam je tiket baš ili još upotrebljiv, objavite svoja ili tuđa sabrana (ne)dela, prestanite da gubite vreme na čitanje klasika, nabavite popularno štivo, nešto tipa „Kako? Pa to je lako-ali ovako“, prodajte parče zemlje što vam je ostalo od predaka…

Pa dobro, ne mogu vam baš sve servirati,  potrudite se malo i sami.

Resetujte se. Prokleta mogućnost mora da postoji…

Bora*S

*** Ovakvu kuću sanjaju obični smrtnici

 Zamislite da lebdite visoko iznad bele peščane plaže i obližnje uvalice, a pogled vam puca na Tihi okean.

Upravo to omogućava ova izuzetna kuća o kojoj većina običnih smrtnika može samo da mašta.

Ova predivna kuća iz snova nalazi se u kalifornijskom Laguna Beachu. Izuzetan pogled je dostupan iz svakog ugla kuće, zahvaljujući staklu kojim je okružena i galantno uređenom enterijeru.

Zato i ne čudi što vredi gotovo 12 miliona dolara.

Pomislili biste da se ovakva lepotica vidi kilometrima daleko, ali to nije slučaj. Kuća je sakrivena od pogleda i tako stvorena za opuštanje i beg od gradske vreve.
Sadrži 4 spavaće sobe i 5 kupatila, igraonicu, dnevni boravak sa kaminom, podzemni parking i terasu sa neverovatnim pogledom.

Šta čovek može više da poželi od vikendice?

 

 

 

 

 

 

 

(Magazin.hr)