REKORDER EVOLUCIJE…

tamoiovde-logo

Jakutski konj, nacionalni simbol i junak mnogih mitova i legendi, dosadašnji je rekorder u brzini evolucije među sisarima

jakutski-konjRuska republika Saha, poznatija kao Jakutija prostire se na dalekom istoku Sibira i poznata je kao oblast sa najnižim temperaturama na svetu. Ovo veliko prostranstvo, iako hladnije od Severnog pola, stalno je naseljeno. Region u kome temperatura sa letnjih 30 stepeni zimi može pasti i do minus 60 nije standardno i idealno mesto za ljudska naselja.

Ipak, već vekovima ovaj prostor naseljavaju ljudi u čijem životu najvažniju ulogu ima konj. Jakutski konj je nacionalni simbol, junak mnogih mitova i legendi, u nekima od njih čak predstavljen i kao čovekov predak, a nedavno je postao i glavna tema biološkog istraživanja Univerziteta u Kopenhagenu.

Zahvaljujući ovom konju, koji svojom građom podseća na ponija, život jakutskog naroda je znatno lakši. U surovo hladnim uslovima sa velikim količinama snega, jedino on može da preveze robu i ljude, a bez ove životinje, stanovnici Jakutije bi zimi bili izolavani jedni od drugih. Osim toga, mleko i meso ovih niskih ali masivnih konja bitan su deo jakutske ishrane.

Za retke turiste ove oblasti, najupečatljivija slika su upravo konji koji trče snežnim predelima, žive napolju i uspevaju da pronađu hranu koja se nalazi i sedam metara ispod snega. Jakutski konji nisu divlji, ali ove domaće životinje ne žive slično kao njihovi srodnici u drugim krajevima sveta.

Iako su temperature ekstremno niske, vreme uglavnom provode napolju, a zbog prirodne nemogućnosti da im čovek obezbedi dovoljno hrane, često su prinuđeni da je traže kopajući zaleđenu zemlju i sneg. Kako ovi konji žive u uslovima u kojima drugi pripadnici njihove vrste ne mogu – pitanje je koje je pokrenulo međunarodni tim naučnika, predvođen doktorom Ludovik Orlandom da započne istraživanje njihovog genoma.

EVOLUCIJA NIJE MOGLA DA ČEKA

yakutian-horseU istraživanju je korišćen genom devet sadašnjih konja ove ledene oblasti, genom jednog konja starog 5.200 godina i jednog koji je ove predele naseljavao početkom 19. veka, kao i veliki broj genoma drugih domaćih i divljih konja. Geni su pokazali sličnost između savremenih jakutskih i domaćih mongolskih konja, što ide u prilog zaključku istarživačkog tima, da su ove životinje došle između 13. i 15. veka zajedno sa ljudima iz Mongolije.

Simbol Jakutije zapravo je doseljenik, jedan je od zaključaka istraživanja koje je sproveo tim doktora Orlanda. Konji koji su bili autohtona vrsta ove oblasti, izumrli su pre oko 5.000 godina, bili su savremenici mamuta, a genomi dobijeni iz njihovih ostataka ne ukazuju ni na kakvu vezu sa današnjim jakutskim konjima.

Činjenica da jakutski konji žive u arktičkim uslovima tek oko 800 godina, dovela je do zaključka koji je najviše iznenadio istraživački tim. Ova životinja je dosadašnji rekorder u brzini evolucije među sisarima. Za samo 100 generacija, uspela je da razvije osobine neophodne za preživljavanje u novim uslovima a osam vekova je za proces evolucije izuzetno mali vremenski period, pa se može reći da je ova vrsta konja evoluirala gotovo preko noći. Ovako brze promene su svakako podstaknute ekstremnim uslovima života u kojima je opstanak bio toliko ugrožen da evolucija nije mogla da čeka.

Kod današnjih konja je u odnosu na njihove pretke iz Mongolije izmenjen fenotip, a geni su promenili svoju ekspresiju razvijajući osobine neophodne za opstanak. Ove genetske promene su uticale ne razvoj dlake koja je postala duga i gusta  pa stvara debelo krzno koje zadržava toplotu.

Promene su uticale i na veličinu tela, hormonske procese i metabolizam, kao i stvaranje potkožnog sloja masti koji je dobar toplotni izolator. Metabolizam jakutskih konja karakterišu velike sezonske razlike. Tokom kratkih toploh perioda kada su pašnjaci obrasli hranom, ove životinje akumuliraju rezerve masti, a tokom zime smanjuju svoje aktivnosti.

Tim naučnika je ovim istraživanjem otkrio slučaj izuzetno brze evolucije, ali i još jednu zanimljivu činjenicu – jakutski konji imaju genetske sličnosti sa drugim arktičkim vrstama, pre svega sa današnjim ljudima koji naseljavaju ovu oblast i mamutima koji su nekada ovde živeli. Ova pojava je poznata kao evoluciona konvergencija – fenomen kada nepovezane grupe organizama izložene sličnim uslovima života razvijaju i slične osobine u cilju adaptiranja.

Tekst: Jovana Nikolić 

Izvor: elementarium.cpn.rs

__________________________________________________________________________________

Advertisements

LET PTICA U „V“ FORMACIJI…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

Zašto ptice lete u “V” formaciji?

Naučnici sa Kraljevskog veterinarskog koledža u Londonu najzad su rešili viševekovnu zagonetku: zašto neke ptice lete u formaciji u obliku latiničnog slova V.

birds Koristeći modernu tehnologiju, naučnici su došli do zaključka da se na taj način štedi energija.

Vozači dobro znaju da mogu da uštede benzin tako što će pratiti veliki kamion, jer on gura vazduh oko sebe praveći delimični vakuum, te vozilo iza nailazi na manji otpor.

Kako kaže istraživač sa Kraljevskog veterinarskog koledža u Londonu Stiven Portugal, ptice su ovaj zakon fizike shvatile mnogo pre ljudi.

Portugal i njegov tim postavili su na ptice iz jata ćelavih ibisa uređaje za praćenje nalik na GPS i akcelerometar, odnosno merač ubrzanja za praćenje zamaha krila. Rezultati su pokazali da ptice koriste vrhove krila ptica ispred sebe, koje prave vazdušnu struju, i tako se uzdižu.
“Naučnici su pretpostavljali da ptice koriste prednosti leta u V formaciji, ali još niko nije shvatio kompletan mehanizam”, kaže Portugal.

_72298364_72298361Uz pomoć austrijske grupe za zaštitu Valderaptim i njihovih letelica sa mikrosvetlima, britanski naučnici su pratili migraciju ptica u Italiju.
Uređaji za praćenje su bili toliko precizni da su u realnom vremenu beležili poziciju i brzinu svake ptice u jatu, dok je akcelerometar slao informacije o tome kojom brzinom i jačinom ptice zamahuju krilima. Naučnici su zatim napravili simulaciju njihovih kretanja na kompjuteru.
Profesor sa Kraljevskog veterinarskog koledža, Džim Ašervud kaže da je bio impresioniran time kako je svaka ptica bila u stanju da odgovori na pokrete ptice ispred nje.

“Ako možete da se pozicionirate tačno u centar vazdušne struje, onda možete da osetite neku korist od toga”, kaže Ašervud.
Naučnici kao sledeći korak planiraju da istraže na koji način ptice odlučuju ko predvodi jato na njihovim godišnjim migracijama širom Evrope.

Izvor: ekopedia.rs
______________________________________________________________________________________________