FENOMENALAN KANJON NA GRENLANDU…

OTKRIVEN OGROMAN KANJON NA GRENLANDU

Naučnici veruju da je kanjon dug 750 kilometara i dubok 800 metara nastao mnogo pre nego što su sneg i glečari prekrili ovaj deo planete

Foto NASA

 Naučnici NASA-e otkrili su veliki kanjon koji se nalazi na Severnom polu, za koji se do sada nije znalo.

 On ima karakteristike krivudavog rečnog toka čija je dužina najmanje 750 kilometara, čime je duži od Grand Kanjona. Na svojim delovima dubok je oko 800 metara.

 Veruje se da je ovaj veliki prirodni fenomen nastao mnogo pre nego što su sneg i glečari prekrili ovaj deo planete.

– Neko bi mogao da pomisli da smo potpuno istražili i ucrtali na mapu sve kopnene predele Zemlje.

Međutim na planeti  postoji još mnogo mesta koje bi trebalo proveriti, a sakriveni su od javnosti –  rekao Džonatan Bamber sa Univerziteta u Bristolu.

Foto NASA

Naučnici su koristili gomilu rudarskih snimaka koji su nastali proteklih godina kako bi dobili sliku terena ispod leda. Veliki deo podataka prikupljen je od 2009. godine u misiji NASA operacije Ajs Bridž. U istraživanju su korišćeni posebni radari koji mogu videti sve što se nalazi ispod debelih naslaga glečara.

Skriveni kanjon je veći od Velikog kanjona u Arizoni a istraživači veruju da on ima važnu ulogu u transportu vode, koja se stvara pri dnu glečera, prema okeanu.

Izvor:Telegraf.rs

______________________________________________________________________________________________________________

ŽIČAROM „SEDLAJU“ PLANINU…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________________________________

USRED LETA  CRNI VRH SE SPREMA ZA SKIJAŠE
Ova donacija Skijališta Srbije, RTB-a Bor, Enrgoprojekta i ATB Foda Opštini doneće ljubiteljima skijanja stazu dugu oko 1.500 metara i mogućnost da za jedan čas njih 1.200 stigne na vrh planine. – Žičara će biti odlična dopuna novootvorenom hotelu „Jezero“ omogućavajući njegovim gostima da i leti i zimi uživaju u crnovrškim lepotama, pošto hotelski kompleks „Jelen-Hajat“ i dalje propada i zarasta u korov.

CRNI VRH. – Ako ima takvih koji posle ovog paklenog leta ne žele kišu, onda su to graditelji  žičare na Crnom vrhu. S obzirom na to po kakvim vrletima rade, našli bi se na velikim mukama, a gotovo su pred ciljem. Mada je deo poslova na krčenju prilaznih puteva, trase za žičaru i nove skijaške staze obavljen prošle godine mehanizacijom RTB-a (donacija), a radnici JP “Turistički centar” sada ponovo uklanjaju posledice erozije, žbunje i mlado rastinje, ono što je urađeno od prvog avgusta ove godine vredno je pohvale i upornosti da se završi do početka skijaške sezone. Zbog toga uporedo sa građevinskim (Energoprojekt), reparaturnim i monterskim radovima (ATB FOD), Opština uveliko razrešava imovinsko-pravne odnose sa „Srbijašumama“.

Tako će nekada omiljeno skijalište Borana ovu zimu dočekati sa (postojećim) ski-liftom (od hotela „Jelen-Hajat“ do meteorološke stanice) i novom žičarom od spomenika pored puta Bor-Žagubica, takođe, do meteorološke stanice. Pošto su okretne stanice na samom vrhu planine, na platou pored Meteorološke stanice – sa koje puca vidik na sve četiri strane sveta – skijaši će imati na raspolaganju dve staze. Novu, pored žičare, dugu oko 1.500 m, koja se gradi za one smelije, jer ima zaista strme deonice, i drugu „pitomiju“ duž ski-lifta prema nedovršenom hotelskom kompeksu „Jelen-hajat“, dužine oko 800 m. Ona je pogodnija za početnike i decu. Nova žičara biće odlična zimska, a i letnja dopuna upravo obnovljenom hotelu „Jezero“ na Borskom jezeru.

Sa Jovicom Anđelovićem iz RTB-a Bor, koji koordinira ove radove, prošli smo (11. avgusta) celom trasom nove žičare od pogonske stanice kod spomenika (na 737 m n.v.) do okretne stanice na vrhu planine (1.040 m) i usput saznali:

-Žičara je duga 1.330 m i njome se savladava visinska razlika od oko 320 m – objasnio je Anđelović. – Biće postavljena na 14 stubova (plus pogonska i okretna stanica) od kojih je polovina već montirana, a za sve ostale građevinske aramature su već na mestima, kopaju se i betonirani temelji u koje ide od 10 do 17 „kubika“ betona. Žičara će imati 169 sedišta (na rastojanju od oko 15 m), radnu-skijašku brzinu od 2,5 metara u sekundi i tzv. letnju –turističku brzinu od od 1,67 m/s. Sa prvom brzinom žičara može da preveze 1.200 skijaša na sat, a sa drugom oko 800 izletnika – ljubitelja planina, divnih bukovih šuma, lekovitog bilja, divljih jagoda…

Podsetimo da su ovaj objekat donirala Skijališta Srbije sa Kopaonika. Demontažu i transport opreme (opet kao donaciju) obavio je ATB FOD, a montažne i elektroradove, koje takođe izvodi FOD, finansira RTB Bor sa 250.000 evra, što je najveća donacija Opštini. I građevinski radovi (vredni 125.000 evra) donacija su Energoprojekta. Plan je da svi temelji i montaža stubova sa pogonskom i okretnom stanicom budu gotovi do prvog septembra, da bi do njegove polovine usledila montaža čeličnog užeta i sedišta, a potom tehnički prijem, probni rad i poslednje pripreme za zimsku sezonu.

Podsetimo da su skijaši prošle zime mogli da se okrepe u Planinarskom domu podno ski-lifta, ali da će i pored pogonske stanice nove žičare Opština urediti kafić slične namene.

Ljubiša Aleksić/rtb.rs

KAFIĆ U UTROBI ZEMLJE…

TAMOiOVDE_________________________________________________________

U utrobi zemlje, onamo gde se već stotinu godina iskopavaju rude bakra i zlata, u Jami borskog rudnika, na početku servisnog okna „Vasa Drecun“, 30. januara 2012. godine, zvanično je otvoren kafić (ovde)!

I odmah nakon otvaranja, prva grupa gostiju na čelu sa Borisom Tadićem, predsednikom Republike Srbije posetila je ovu  jedinstvenu atrakciju, koja se nalazi 400 metara ispod zemlje, na takozvanom 11. horizontu, u prostoru uklesanom u stene, nalik pećini.

Prostor kafića od stotinu kvadrata, uređen je i opremljen tako da posetiocima dočara neponovljivu radnu atmosferu i uslove rada generacija rudara, koji su ovde i na dubinama do 700 metara zarađivali i zarađuju svoj “hleb sa 7 kora”.

Bakrorezi sa motivima rudara okačeni na “zidove”, rudarska oprema, lampe, telefoni i table sa natpisima koji beleže istoriju i pojašnjavaju tehnološke procese rudarenja, oplemenjuju prostor i čine ga svojevrsnom  muzejskom  postavkom.

 Na ovaj način, opremanjem i otvaranjem ovakvog objekta, menadžment industrijskog giganta RTB-a  Bor, učinio je dostupnim za turiste jedinstven i neponovljiv  doživljaj spuštanja , razgledanja jamskog prostora i ispijanje pića u utrobi zemlje!

Naravno, u ovaj kafić se može povremeno i u organizovanim grupama.

Zato što je pored atraktivnosti i – čista ekskluziva (ovde)!

  Bora Stanković

Reference: Foto: Facebook by Gorica ToncevVasilic, vest: RTV Bor

MOJE VREME U LAZAREVOM KANJONU…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

Predeli Istočnog Kučaja završavaju se planinom Malinik, koja se izdiže nad selom Zlot ( 21 km zapadno od Bora). Na tom prostoru nalazi se najmonumentalniji i najimpresivniji oblik reljefa Kučaja, jedan od najdužih, najdubljih i najneprohodnijih kanjona  u Srbiji, koji  skoro po svim karakteristikama nadmašuje  daleko poznatiji slovenački Vintgar.

 LAZAREV KANJON

Sistem Lazarevog kanjona ima tri ulazna ( Demižlok, Mikulj i Vej ) i jedan izlazni krak ( Lazarev ). Usečen u debele krečnjačke stene, (u pravcu zapad-istok) sa južne strane  Malinika  a sa severne dubašničke kraške površi, okomitih, divljih litica, sa brojnim siparima, procepima, pećinama, izdvojenim velepnim stenama (“Kula”- stena visoka preko 140 metara, koju mogu da osvoje samo alpinisti), predstavlja remek-delo,vajano, klesano i oslikavano rukom prirodnih procesa, tokom ko zna koliko milenijuma. I koliku god retoričku ili fotografsku veštinu posedovali, prosto nije moguće iskazati niti preneti ni delić impresija TAMO.

A OVDE, jednostavno budete primorani da shvatite ko, šta i koliki ste… Razumete?

U najužim delovima ( ispod Koveja, severnog ogranka Malinika), širina kanjona iznosi samo tri do četiri metra, dubina dostiže i do 500 metara, a dužina sistema kanjona i njegovih sastavnica iznosi preko 9 km.

Ulaz u Lazarev kanjon nalazi se ispred Lazareve pećine, gde je neophodno učiniti poslednje pripreme, pred izazovnu, ali  za neupućene i prilično – opasnu avanturu.

To podrazumeva dobar proračun vremena, prikladnu odeću, obuću i opremu (najbolje planinarsku), dovoljno zaliha vode…

Pored opšteg, poseban oprez je neophodan u letnjem periodu, zbog velikog broja ovde prisutnih zmija otrovnica (najčešći je poskok, potom bakarna zmija).

Kanjon je skoro neprohodan. U njemu ne postoje pešačke staze, a teren je izuzetno težak zbog velikog broja krupnog stenja i oborenih stabala. Najneprohodniji deo nalazi se na 2,5 km od ulaza iz pravca Lazareve pećine, kod takozvanih „lonaca“, gde je sklop nekoliko ogromnih stena preprečio prolaz. Na ovom mestu jedini mogući prolaz je sa desne strane preko jednog dosta opasnog sipara.

U najužem delu kanjona nailazi se na seriju džinovskih lonaca , vodom ispunjenih virova, raspoređenih u dva visinska nivoa. Najveći lonac je dužine 7,5 m, širine 6,5 m i dubine 3 m. Celokupnoj atraktivnosti korita doprinose brojne kaskade koje se u kišnom periodu pretvaraju u bučne vodopade.

Vreme potrebno za prolazak kroz kanjon je duže od 8 sati.

Ono, što bih posebno napomenuo je,  da u ovu avanturu nikako ne treba kretati bez iskusnog vodiča. 

Bogatstvo područja koje je obuhvaćeno Spomenikom prirode „Lazarev kanjon“ (a i mnogo šire) prosto je nemerljivo i ne da se opisati u ovakvoj formi.

Najkraće moguće, pokušavam da samo pobrojim nekoliko izuzetnih vrednosti, čiji redosled navođenja ne rangira, niti određuje i njihovu međusobnu vrednost ili značaj.

Najpre, reč je o predelu izuzetnih prirodnih vrednosti. Bez dileme.

A njih čine:

-Spletovi krečnjačkih kanjonskih dolina impozantnih dimenzija i izrazitih morfoloških odlika i oblika.

-Brojni i značajni speleološki objekti ( na ovom prostoru je otkriveno više od 70 pećina i jama od kojih su najpoznatije i  najznačajnije Lazareva pećina(ovde) i Vernjikica).

– Pojave i procesi kraške cirkulacije voda , kao i značajni izvori (Zlotsko vrelo, Mikulj, Fontana Šojnji …).

Ništa manje  značajno od napred nabrojanog  – bogatstvo biljnog i životinjsko sveta.

Ovaj predeo naseljava 720 vrsta i podvrsta flore, što ga pozicionira među najznačajnije centre biodiverziteta na Balkanu.

Flora područja Lazarevog kanjona predstavlja skoro 20% flore Srbije, koje zahvata 0,02% teritorije iste, uz napomenu da još nisu istraženi teško pristupačni delovi kanjona. Ovde je zabeleženo 74 emdemskih vrsta (vrste koje žive samo na ograničenom prostoru) i 52 reliktne vrste, koje su zahvaljujući klimatskim i mikroklimatskim uslovima tu preživele ledeno doba i ostale do danas. Na ovom području nalazi se 26 vrsta sa spiska Crvene knjige flore Srbije.

Prisustvo 57 vrsta visokog i niskog drveća, te 27 vrsta žbunova, čini ga jednim od najznačajnijih evropskih centara diverziteta listopadnog drveća. Od biljnog sveta posebno treba izdvojiti  Ramondia serbika -vrstu ljubičice, koja postoji još od ledenog doba. 

Bogatstvo i raznovrsnost životinjskog sveta reprezentuje: 35 vrsta sisara, 96 vrsta ptica, 8 vrsta vodozemaca i 9 vrsta gmizavaca. Na ulazu u kanjon, blizu Lazereve pećine, otkrivena je osolika muva – Merodon Albonigrum, nova vrsta za nauku a zabeleženo još 50 vrsta iz ovog roda insekata.

U pećinama ovog područja „stanuje“ 24 od 27 poznatih vrsta slepih miševa(ovde) registrovanih na Balkanu, 2 vrste pećinskih račića (Serbikus i Borus). Od vodozemaca izdvajaju se tri vrste mrmoljaka-tritona (od četiri registrovanih na Balkanu).

Zbog svega napred iznetog i još mnogo toga Ovde nepomenutog, Uredbom Vlade Republike Srbije, Lazarev kanjon stavljen je pod zaštitu  kao Spomenik prirode 1. kategorije.

Autor: Bora Stanković