Vojvođanske priče
O „Lemanovoj pomadi“ Gavre Plavšića i danas se pripoveda. Reklama od pre dva veka kao da je u moderno doba „skrojena“
HADžI Gavru Plavšića (Vukovar, 1850 – Novi Sad, 1937), vlasnika apoteke „Kod Svetog Duha“, u nekadašnjoj Ulici kralja Petra 12 (danas Zmaj Jovinoj) daleko su nadživeli njegovi pronalasci, a o čuvenoj među ondašnjim damama i vrlo popularnoj „Dr Lemanovoj“ pomadi, spravljanoj baš u njegovom farmaceutskom laboratorijumu, i danas se priča.
Pre dva veka sročena reklama, detaljno je opisivala efekat njenog krošćenja. Koja bi žena, pa ma kako ona lepa bila, ostala ravnodušna pri ovim ubedljivim rečima: „Kako privlačno deluje nečije lice, a kako očaravaju lepe ruke! Priroda vrlo retko nekoga obdari potpunom lepotom. Vremenske nepogode i godine u velikoj meri kvare draž lica. Ništa nije lakše nego njih otkloniti.
Treba samo namazati lice starom, dobro poznatom neškodljivom i po naročitom receptu izrađenom Lemanovom pomadom, koja sa racionalnom upotrebom dr Lemanove vodice, dr Lemanovog sapuna i dr Lemanovog pudera, daju licu potrebnu elastičnost, nežnost i mladalački ten, a kraj toga otklanjaju na licu i rukama sve nečistoće, pege i lišajeve.“
Ovom pomadom, nisu se ulepšavale samo dame i gospođice u Novom Sadu, jer se po identičnom receptu spravljala i u ljekarni „Kod Svete Trojice“ u Irigu, prodavala se u apoteci u Čereviću, a i u Petrovaradinu, o čemu svedoči reklama na nemačkom.
Nije apotekar Gavra brinuo samo o lepoti ženskog lica. Samo u njegovoj apoteci, mogao se nabaviti i preparat „odontol“ zubnog lečnika dr A. Blaua, „čisto antiseptično vrlo korisno sredstvo za čišćenje zuba i usta“. Uz odontol – antiseptični koji se prodavao za 70 kruna i ovom preparatu u prašku, za koji je valjalo platiti 50 kruna, dobijalo se i precizno uputstvo za upotrebu.
– Na mnogo zahtevanje mojih n. n. mušterija, držim na stovarištu najfinijih francuskih fabrikanata četke za zube po umerenoj ceni – obaveštavao je Gavra kupce, uz opomenu publici da tačno pazi, da li se na njegovim originalnim preparatima nalazi zaštitna marka i plomba na jednoj strani sa Svetim Duhom, a na drugoj sa inicijalima G. P.
Zaslužan je Plavšić, koji je 1874. kupio novosadsku apoteku od privremenog vlasnika dr Vajsa, i za unapređenje farmaceutske tehnologije.
Svestrano obrazovan, sa diplomom farmaceutskog fakulteta stečenom u Beču, poznat je i po spravi za uvijanje medicinskih oblatni, visoko ocenjenoj na prezentaciji Austrijskom apotekarskom udruženju u Beču. Njegovi pronalasci bile su i sprave za izradu supstitorija i globula.
Cenjeni i uvažavani čika Gaša, kako su ga svi iz milošte zvali, nije se, međutim, koristio zaštitom patenata, pa su sprave naišle na široku primenu kod svih kolega. Svoju apoteku vodio je punih pola veka, a u listu „Branik“ iz 1894. zapisano je da je „Gavra Plavšić, ovdašnji apotekar, nabavio Beringerov serum protiv difterije, i to od Majster Lucijusa iz Hehsta na Majni, te se isti serum sada može dobiti u njegovoj apoteci. G. Plavšić je prvi apotekar u našoj okolini koji je nabavio krvni serum“.
KATANAC POSLE RATA
VODIO je Plavšić svoju apoteku punih pola veka. Kada je odlučio da se povuče iz farmacije, prodao ju je 1924. Vladislavu Nenadoviću, koji je kod njega radio i kasnije bio zakupac skoro deceniju i po. Godine 1949. apoteka je prinudno otkupljena i zatvorena je. Tako je druga najstarija novosadska apoteka prestala da postoji.
VELIKI HUMANISTA
GDE god je mogao, ne samo moralno, već i materijalno, apotekar Gavra je obilno pomagao srpska društva. On je jedan od osnivača Centralnog kreditnog zavoda u Novom Sadu. Nemajući poroda, najveći deo imovine zaveštao je Srpskom privrednom društvu „Privrednik“ i drugim nacionalnim ustanovama.
ORDEN ZA ZASLUGE
ZA osobite zasluge ukazane crnogorskom narodu, Nikola I kralj i gospodar Crne Gore, odlikovao je Plavšića Ordenom III stepena Knjaza Danila I, ustanovljenog prilikom proglašenja nezavisnosti Crne Gore. Kasnije je odlikovan i Ordenom Sv. Save V stepena.
Ljilja PRERADOVIĆ
Izvor: novosti.rs/13. maj 2016
TAMOiOVDE 