JA BUDALA, ĆUTAO…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________
ROĐACI

Pošli mi kod neke žene, a on mi usput kaže:

-Kad odemo tamo, nemoj da kažeš da sam ti ja

otac nego stric.

I ja budala, pristao.


Kad smo došli, on predstavio toj ženi da ima

jednog sina, ali ne mene, nego onog sa maćehom.

I ja budala, ćutao.

Dečak, 15 godina.

„Insistirao je da ga vodim u dom.

Prvo smo otišli u Centar po stvari koje mu je poslao otac.

Sve je stalo u jednu mrežu.“

(Beleška socijalnog radnika)

V. Ognjenović-B. Nešić

NAJDUBLJA TUGA, DEČJA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________

BRANKO, MOJ OČUH

Udario me ovako karatom u vrat i ja sam pao.

Posle me vodio pod česmu i sipao vodovod

na mene, a ja sam plakao. Poslao me po zejtin

a ja sam se zbunio pa uzeo belu flašu od ki-

sele vode i kada sam se vratio bez zejtina,

udario me belom flašom po glavi. Meni sve teče,

a on kaže:- Otkud ti krv na glavi. Ja mu kažem:

-Pa sad si me flašom udario a on ne veruje.

Kaže:- Ne verujem ja, to si se ti negde usput uda-

rio, ništa ne vodiš računa-kaže Branko, moj

očuh, pička mu materina.

……………………………………………………………………………………………………………………………………….

Dečak, 7 godina. Privođen nekoliko puta u Centar za socijalni rad

zbog bekstva od kuće.

V. Ognjenović- B. Nešić