KAD BI MI NEKO POKLONIO PERO…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________

NALIV PERO

Kada bi mi neko poklonio pero ,
mislila bih da je moj zivot poseban
i da ništa što se dogodilo nije izmišljeno ,
sva ljubav i ceo svet
sve viđeno samo jednom..
Kada bi mi neko bio toliko drag da mogu da verujem ,
kao voljen ili pre još čovek koji voli
koji govori poeziju kao bog koji otvara Crveno more …
I još kada bi ista ta osoba ponovo mi donela poklon ,
ovoga puta drveni sat sa pticom koja odleće
ili kompas
tek da sve potvrdi
već bi imali priču koja nas uči ,
da je čovekov dom
između dve neuhvtljive prilike
od kojih ni jedna ne ostavlja onu drugu
sve dok ima slobodu….

Vesna Korać