DOBRO DRVO, PRIČA O UMEĆU DAVANJA…

tamoiovde-logo

PRIČA ZA ČITAOCE SVIH UZRASTA …

Pre nego počnete sa čitanjem (dobro, može i nakon čitanja i razgovora sa sobom)- iskrenujte mi malo.

Dajete li, primate ili uzimate?

Koliko znate, a koliko sudite?

 Da li ste pronašli Komadić koji vam nedostaje? 

  Šta stoji na putu ka vašoj sreći?

Tragate li? 

Kotrljate se?

Ili ste možda, postali jedno Veliko O?

Bora*S


 DOBRO DRVO

Bilo jednom jedno drvo…Dobro drvo,

Puno ljubavi

Za jednog dečaka.

Dečačić je dolazio svakoga dana i vredno sakupljao popalo lišće.

I isplevši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj.

Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama i jeo njegove slatke plodove, jabuke.

Dobro drvo i dečačić ponekad bi se igrali žmurke i kad bi se umorio Dečačić bi zaspao u senci drveta.

Mali dečak veoma je voleo drvo… Zaista, voleo ga je i srcem i dušom.

I Dobro drvo bilo je srećno.

Ali vreme je neumitno prolazilo…                                                                

I dečak je odrastao.

 Dobro drvo sada je često ostajalo samo.

 A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče: ”Hajde, Dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, i najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj senci.

I budi srećan.”

“Ali suviše sam veliki da bih se peo na tebe i igrao se s tobom”, odgovori dečak Dobrom drvetu.

“Želim da kupim toliko stvari i da se zabavljam…

Ali znaš, potreban mi je novac. Možeš li da mi daš malo para?”

“Žao mi je”, odgovori Dobro drvo, “ali para nemam. Sve što imam jesu lišće i jabuke…

Ipak, Dečače, mogao bi da ubereš moje jabuke i prodaš ih u gradu…

Tako ćeš doći do para i biti srećan.”

I dečak se uzvera uz drvo i pobra njegove jabuke, i potom ih odnese sa sobom.

 I Dobro drvo opet se oseti srećnim.

 

Dugo je vremena opet prošlo i dečak se nije vraćao…

I Dobro drvo bilo je veoma tužno.

A onda, jednog dana, dečak ponovo stiže, i drvo radosno zašumori.

“ Hajde Dečače”, reče ono,

“ uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim granama…

I uživaj!”

 “ Nemam vremena za to, imam previše posla”, odgovori dečak.

Želim kuću u kojoj će mi biti toplo”, objasni on.

“ Želim da imam ženu i decu, i zato mi je potrebna kuća…

Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?”

“ Ni ja nemam kuću”, odgovori drvo.

“ U stvari, čitava šuma je moja kuća…

Ali evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi sagraditi kuću.

I tako ćeš biti srećan.”

 

I tako dečak poseče grane Dobrog drveta, odnese ih.

I od njih sagradi sebi kuću.

 I Dobro drvo je ponovo bilo veoma srećno.

 

Još mnogo vremena prođe, ali dečak nije navraćao.

I kada se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko srećno da je jedva bilo u stanju da reč izusti.

“ Hajde Dečače ” pozva ga drvo šaputavim glasom, “ dođi i poigraj se”.

“ Odveć sam star i tužan da bi se igrao”, odgovori dečak.

“ Ali želeo bih jedan čamac, koji bi me odvezao daleko odavde… Možeš li mi naći neki čamac?”

“ Pa poseci moje stablo i načini sebi čamac”, odgovori Dobro drvo.

“ Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde…

I da budeš srećan.”

 

I tako dečak poseče stablo Dobrog drveta…

… i načini čamac i odjedri daleko, daleko.

 

I drvo je bilo srećno…

Ali ne i presrećno.

 

Mnogo je vremena minulo, i dečak se, najzad, ponovo pojavi.

“ Žao mi je, Dečače, dočeka ga drvo,

“ ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati…”

“ Znaš, ne rađam više jabuke.”

“ Zubi su mi se već odavno istrošili, i više ne mogu da jedem jabuke”, odvrati dečak.

“ Nemam više ni grana”, nastavi Dobro drvo,

“ na kojima bi se mogao ljuljati…”

Odveć sam star za takve stvari… mislim, za ljuljanje na granama, primeti dečak.

“ Nemam više ni deblo”, reče Dobro drvo,

“ na kojima bi se mogao uzverati…”

“ Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću”, zaklima glavom dečak.

“ Žao mi je ”, uzdahnu Dobro drvo.

“ Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam…ali ništa mi više nije ostalo.

Sad sam ti samo jedan stari panj.

Žao mi je, zaista…”

“ Pa, više mi mnogo ne treba”, uzdahnu i dečak.

“ Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti. Znaš, veoma sam umoran.”

“ U redu onda” odvrati Dobro drvo, istežući se što god mu je više bilo moguće,

“stari panj baš jeste pravo mesto da se na njemu sedi i odmara.

Dođi, Dečače, i sedi.

Sedi i odmori se.”

 I dečak postupi kako mu bi rečeno.

 

I Dobro drvo se oseti beskrajno srećnim.

Shel Silverstein


Ako vam se dopalo, imate malo slobodnog vremena i nešto duše, vodim vas odmah OVDE :KOMADIĆ KOJI NEDOSTAJE/tamoiovde/______________________________________________

„MOMIM KRUG“ OTVARA ARSEN DEDIĆ …

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________

Manifestacija posvećena Momi Kaporu, „Momin krug 2012“ biće održana 7. i 8. septembra na Adi Ciganliji i u Kinoteci, a prvog dana  pevaće i Arsen Dedić.

„Momin krug“ i ove godine nastavlja trajni proces da se duh srpske prestonice čiji je ovaj poznati pisac i slikar bio najbolji hroničar, poistoveti s kaporovskim duhom, odnosno bude predvođen njime, navedeno je u saopštenju organizatora.

Program ovogodišnjeg festivala čini sinteza svih segmnata umetnosti kojima se bavio jedan od najpoznatijih Beograđana: izložbe, likovna kolonija za decu, predstava po njegovom tekstu, projekcije filmskog i televizijskog materijala.

Ovogodišnju manifestaciju 7. septembra od 20 časova na Adi Ciganliji će da otvori dokumetarni film „Момо uncut“, autora Đorđa Markovića. Na istom mestu će da tradicionalne srpske pesme u tri glasa da izvede Projekta Arhai, a od 21 čas će da nastupi jedna od najvećih jugoslovenskih zvezda, Arsen Dedić u pratnji Matije Dedića.

Drugog dana festivala, 8. septembra, u Kinoteci, je na programu projekcija filma „Una“ rađenog po čuvenom Kaporovom romanu, repriza filma „Njujork, grad po meri čoveka“ koji je premijerno prikazan prošle godine na festivalu „Momin krug“ i repriza filma „Momo uncut“.

Na programu su još i gostovanje užičkog pozorišta sa predstavom „Kraj vikenda“ po tekstu Mome Kapora, likovna kolonija za decu u saradnji sa studijom „Mali Monmartr“, izložbe crteža i posveta Mome Kapora, izložba postera filmova nastalih po Kaporovim scenarijima i zanimljiv muzički program.

Ova kulturna manifestacija je besplatna za sve posetioce, a detaljan program pogledajte OVDE.

mondo

Priredio: Bora*S

TIŠINA, ILI…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________________________________________

SAZREVANJE VINA – Ulje na lesonitu

Autor: Bora*S

ONA MI JE REKLA…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________

Ona mi je rekla 
gde se skrivaš
želela bi da me
opet vidi…

Ona mi je rekla
ja te vidim
ali za nju više
ne postojim…

Ona mi je rekla
zašto ćutiš
želela bi nešto
da joj kažem…    

Ona mi je rekla
mičeš usne
ali ipak ne čujem
ni glasa…

Ona mi je rekla
tebe nema
nikad nisi bio stvaran…

Ona mi je rekla
tebe nema
nikad nisi bio,
nisi bio stvaran…

Ona mi je rekla
vrlo čudno
u tom pesku
ja ne ostavljam ni traga…

Ona mi je rekla
da li sanjam
njene ruke prolaze
kroz mene…

Ona mi je rekla
tebe nema
nikad nisi bio stvaran…

DOBAR DAN, DOBAR DAN – ALI NE SILAZIM S MAGARCA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

APLAUZ  MOLIM

Na plaži došla jedna žena sa magarcem. Daš sto dinara

i jašeš jedan krug i slikaš se.

Vidim ja došle neke žene sa klincima, čitav red napravile,

da ih slikaju kako jašu magarca.

Priđem onoj ženi što drži magarca, tutnem joj dva „Darvilčića“ u šaku,

a imao sam satova iz one krađe koliko hoćeš, a ona da se onesvesti.

Kaže-

Jaši koliko god hoćeš.

Jaoj, što sam se islikao, doneću Vam da vidite.

Jedan krug, pa slikanje, opet krug-opet slikanje.

Fotograf samo menja situacije.

U petnaestom krugu me slikao sa jednog drveta.

I njemu ja tutnuo jednog „Darvilčića“.

Deca plaču, one žene se uzmuvale i bune se:- Klipane jedan, viču.

Vidi koliki si, zar je to za tebe.

Uživanje, kažem ti.

A ja razvijen, pa obučen ko ambasador;

crno ofarbana kosa, bela majica, a na rukavima

ovako tri dugačke crvene linije.

Ovde, napred na grudima, nacrtana dva crna konja, propeli se

a jedan tip sa bičem ih juri- kao u muzeju.

Kratke bele pantalone, a dole duboke bele patike od košarke.

Kažem ti, kao pravi ambasador.

Sunce pripeklo ko blesavo,onaj magarac, valjda

neizdržljiv za teže slučajeve, pa se umorio i samo đusa.

Zabolelo me od jahanja ono dole, da provrištiš,

 ali izdržljivo neću da siđem,

jašem dalje.

Pojma nisam imao, kad ono milicioner, zvali ga.

Dobar dan, dobar dan, ali ne silazim s magarca.

Ličnu kartu molim, izvolite, imam ferijalnu-mislim: važi se.

Kad on:- Pođi sa mnom, momak.

Tražim ja da me vodi sa magarcem, kažem platiću.

Uhvatio me kao grč slepog creva, ali caja neće ni da čuje,

još poče da se vata za onu stvar.

Za pendrek, mislim.

Jedva sam sišao. Raširio sam noge, ma kakvi,

ni mornar pred penzijom tako ne ide i pođemo:

ja napred on pozadi.

A cela plaža pljeska, ko ambasadoru.

To je moj najlepši doživljaj što sam imao tokom života.

Dečak, 17 godina. (Beleška socijalnog radnika)

„Pozdravi nekog“ V.Ognjenović-B. Nešić

____________________________________________________________________________________________

Povezani tekstovi:https://tamoiovde.wordpress.com/2012/12/02/11928/

Priredio: Bora*S