FOTO KONKURS “ISTOČNA SRBIJA – AVANTURA”…

tamoiovde-logo

U okviru Regionalne turističke web platforme “Visit East Serbia” pokrenut je Foto konkurs “Istočna Srbija – Avantura”.

Cilj konkursa je potraga za najoriginalnijim fotografijama koje prikazuju avanturu u istočnoj Srbiji iz ugla fotografa.

Na Foto konkursu mogu učestvovati sva lica, bez obzira na državljanstvo i godine starosti, osim zaposlenih kod organizatora, lica koji direktno ili indirektno učestvuju u organizovanju ili sprovođenju Foto konkursa, kao i članovi njihovih užeih porodica.

Na osnovu odredaba Pravilnika, pobedniku Foto konkursa pripašće nagrada koja se sastoji od jednog unikatnog ranca i paketa proizvoda iz istočne Srbije.

Rok za dostavu fotografija je 30. januar ove godine.

Učešćem u Foto konkursu učesnici su razumeli i neopozivo se slažu i prihvataju  Pravilnik  Foto konkursa „Istočna Srbija – Avantura“.

 Pravila učešća možete pogledati na http://skr.rs/oC0

Foto konkurs se odvija na facebook strani Visit East Serbia.

Izvor informacija i foto: Visit East Serbia

 B. S.

________________________________________________________________________________________

PRAZNINA CVETA…

tamoiovde-logoPRAZNINA

Pod čelom mi
 strašna praznina
  cveta
   ne znam reći
    šta joj korenje
     hrani
      da li osmeh
      iz bivšeg deteta
     ili pisak
    jastrebova
   preteći
  dok se gnezdi
na paklenoj grani.

____________________________________________________________________________________

Radomir Andrić, književnik i novinar Radio Beograda rođen je u zlatiborskom selu Ljubanje,  3. marta 1944. godine

____________________________________________________________________________________

Ugledni književnik Rаdomir Andrić (1944) objаvio je četrdesetаk knjigа pesаmа, аli i niz esejа, književnih i likovnih kritikа, putopisа, pričа, reportаžа i zаpisа. Dušаn Stojković kаže dа je Rаdomir Andrić klаsik nаšeg pesništvа.

IMG_9190Njegovа knjigа Bunаri Rаdošа Modričаninа, po oceni književne kritike, spаdа u nаjosobenije pesničke knjige druge polovine dvаdesetog vekа. Sаmo o njoj nаpisаno je pedesetаk tekstovа. Autori su: Miroslаv Egerić, Miloš Petrović, Čedomir Mirković, Srbа Ignjаtović, Hristo Georgijevski, Rаdivoje Mikić, Miro Glаvurtić, Božidаr Timotijević, Jаsminа Lukić, Jovаn Pejčić…

Pesme Rаdomirа Andrićа objаvljene su u mnogim аntologijаmа i zbornicimа, pа i u ruskoj Antologiji srpske poezije 20. vekа, zа koju njen priređivаč dr Andrej Bаzilevski, zbog velikog brojа pesаmа mаlobrojnih pesnikа, kаže dа je to аntologijа pesničkih ličnosti.

Knjige su mu prevedene nа ruski, mаkedonski i rumunski jezik, а pesme – nа engleski, švedski, itаlijаnski, špаnski, frаncuski, mаđаrski, češki, poljski i slovenаčki jezik.

Rаdomir Andrić dobio je pedesetаk domаćih i inostrаnih nаgrаdа: Rаde Drаinаc, Isidorа Sekulić, Neven, Oktobаrsku nаgrаdаu grаdа Beogrаdа, Milаn Rаkić, Zlаtni Orfej, Filip Višnjić, Prsten Despotа Stefаnа Lаzаrevićа, Srboljub Mitić, Pečаt Knezа Lаzаrа, Kаrаđorđe, Povelju Morаve, Nаcionаlnu nаgrаdu Mаrin Soresku Akаdemije Rumunije, Nаgrаdu Bаlkаnikа, Mihаj Eminesku predsednikа Rumunije, i druge.

Od 2010. predsednik je Udruženja književnika Srbije.
(izvor – Književne novine)

____________________________________________________________________________________

ANDRIĆEVA AUTOBIOGRAFIJA

Da bih imao dovoljno pravih podataka o sebi, morao sam prvo da budem rođen. To se desilo u zoru 3. marta 1944. godine u zlatiborskom selu Ljubanje. U čast mira dobio sam jedno ime, a drugo, tajno koje se daje protiv čini i zla svekolikog, kažem li kako glasi, ne bi bilo više magično.

U školu sam išao da bih imao školske drugove i dugove mladosti — zato i žalim što nisam još kruševački gimnazista, makar i sa nerazumnim krilima… Učim nemušti jezik da bih, na primer, razumeo guštera kad kaže gušterici: Da nam je zimus ovo avgustovsko sunce! Značenje poezije u dobroj meri sam shvatio iz narodne pesme o vodi koja izvire na livadi pod jasenom. Ta pesma se često pevala u mom zavičaju. Zaista, livada i jasen su postojali, ali voda je bila daleko, zapravo — izvor je bio samo u pesmi. Ljubanje je bezvodno selo i prirodno je da su moji zemljaci najlepše pevali o onome čega nikad dovoljno nisu imali.

Otac mi je bio stari ratnik. Solunac. Umro je pre nekoliko godina od samog života. Majka je ostala sama i sanja da ćemo jednom opet svi biti zajedno. Ostale biografske podatke, osim u desetak knjiga pesama, rasuo sam nepoštedno na bezbrojnim književnim večerima, u listu „Zadruga“, ispod glibavih nogu, u novinarskim beležnicama, po autobusima, iznad i pored kafanskih stolova, na svadbi pod čuburskim orahom, u cvetanju bagremova na Bagdali, u karpatskom umiljeniju, na dnu rasinskih bunara, na Petlovom Brdu gde sam nedavno u cirkusu video čoveka ozarenog u pitonovom zagrljaju, na stepeništu Radio Beograda, u traganju za novim pesmama — istinitim i nadrealnim, u savlađivanju nemogućeg života.

Tekst preuzet sa zadnjih korica zbirke „Kakva počast“

Izvor: riznicasrpska.net

_____________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

ZAVRŠENI „DANI BRESTOVAČKE BANJE“

Vikend za nama, 21.i 22.avgusta protekao je u znaku nazjnačajnije turističko-kulturne manifestacije u borskoj opštini „Dani Brestovačke banje“.

Predivan banjski ambijent, izuzetno lepo vreme, raznovrstan i bogat program, besplatan prevoz doprineli su da par hiljada posetilaca oživi usnulu „kraljevsku“ lepoticu. Slika kakvu bi smo želeli da viđamo što češće.

Manifestaciju su otvorile prijavljene ekipe zlatnih ruku, počevši sa gotovljenjem tradicionalnih ili već zaboravljenih jela, a potom su svoja mesta zauzeli izlagači suvenira, predmeta starih zanata, likovni umetnici…

Na prirodnoj bini ređala su se kulturno umetnička društva, vokalni solisti, ansabli, glumci, rok grupe, tamburaši….Za  one kojima sve ovo i nije možda bilo zanimljivo organizovan je besplatan prevoz do Lazareve pećine i time data mogućnost da upoznaju ovaj velelepni, speleološki objekat.

Za razliku od ranijih godina kada je Banju redovno pohodio knjaz Miloš Obrenović, ove subote do Banje konačno je sa svitom svratio i knez Aleksandar Karađorđević. Nakratko je prošetao, obratio se okupljenom narodu, a potom otišao da predahne u nedavno renoviranim odajama svoga letnjikovca.

Rezultate rada «zlatnih ruku» budno je pratio stručni žiri u sastavu: Milovan Ivković, Suzana Mijić, Slavka Jankucić i Lenka Matić. Nakon obilaska svih štandova i trpeza  doneo je jednoglasne i po opštoj oceni ispravne odluke o nagradama.

Prvu nagradu u kategoriji „suveniri“ dobila je umetnička radionica „Kutak“ mlađane Milice Žikić, koja  je svoje radove prvi put pokazala javnosti i sasvim zasluženo osvojila svoju prvu nagradu. U pripremanju tradicionalnih jela, najbolja je bila ekipa „Boljitak“ iz Bora,   dok je u kategoriji prizvoda starih zanata prva nagrada dodeljena Petru Čulinoviću. Pored nagrada za prvo, drugo i treće mesto u  ovim kategorijama dodeljene su i specijalne nagrad



Paljenjem Preobraženjske vatre, uz nastup etno grupe „Marinike“  završeni su  ovogodišnji, sedamnaesti po redu, „Dani Brestovačke banje“.

Generalni pokrovitelj manifestacije bila je Opšttina Bor, a organizatori : Turistička organizacija „Bor“, Centar za kulturu, Muzej rudarstva i metalurgije i  D.O „Brestovačka banja – Srpska kruna“.

Tekst i foto :Bora Stanković