MONT EVEREST „POTONUO“…

tamoiovde-logo

Mont Everest „potonuo“ usled razornog zemljotresa koji je pogodio Nepal?

Satelit koji pomoću radara skenira Nepal nakon razarajućeg zemljotresa koji je pogodio region otkrio je da je veći deo zemlje sada izdignutiji nego pre – na nekim mestima i do skoro jednog metra, ali i da je čuveni Mont Everest nešto niži nego što je bio.

images-2015-05-600450_monteverestspejs_737255202

Foto: Wikimedia Commons

Sentinel-1, satelit Evropske svemirske agencije, koji može da odredi kretanje tla pomoću slika koje je načinio pre i posle zemljotresa, pruža dokaz da je područje od oko 120 kilometara sa 48 kilometara nedaleko od Katmandua pomereno vertikalno za skoro čitav metar, zbog čega je grad veoma oštećen.

U međuvremenu na Himalajima, neki vrhovi su „pali“, kao što je slučaj sa Mont Everestom, koji je niži za skoro tri centimetra.

Podizanja i spuštanja mogu biti ustanovljena zahvaljujući satelitskim snimcima, koji, kada se uporede, stvaraju ono što je poznato kao interferogram s obojenim trakama koje prikazuju promene u visini.

Do 25. aprila pronađeno je ukupno više od 6.000 žrtava zemljotresa, dok je barem 11.000 ljudi povređeno. Spasioci još uvek pretražuju uništene zgrade u potrazi za preživelima, dok pomoć iz celog sveta stiže u region.

„Vrhunac klizanja nalazi se tik severoistočno od Katmandua. Suštinski, ono što mi radimo je brojanje obojenih ‘pruga’ na ovom interferogramu, a ima ih oko 34, tako da se to prevodi u dizanje veće od jednog metra,“ objašnjava geofizičar Tim Vrajt s Univerziteta u Lidsu u Velikoj Britaniji. To je uzrok katastrofalne štete koja je naneta gradu.

Nešto dalje, na severu glavnog grada, interferogram pokazuje spuštanje zemlje, što je rezultat oslobađanja skromne vrste pritiska usled zemljotresa koji je izazvao opuštanje tla. Geolozi kažu da se zemljotres dogodio na plitkom rasedu koji je bio pod uglom od samo 10 stepeni od površine, šireći štetu preko područja koje je veće od 14.503 kilometara kvadratnih.

Rased se nije probio do površine, što znači da je moguće da postoji nagomilan pritisak koji još uvek nije oslobođen. Ukoliko se iznenada oslobodi može izazvati još zemljotresa ili pritisak može biti ispuštan polako, što je fenomen koji se naziva puzanje, objašnjavaju geolozi.

Naučnici tvrde da će dalja istraživanja pomoći u razumevanju toga koliko je zemljotres potresao druge rasede u regionu na svakoj strani rupturne zone.

Kako se inteferogram bude vraćao u ravnotežu u narednim danima i nedeljama, trebalo bi da pruži dodatne podatke o šteti i klizištima.

„Mislim da će nam pružiti najjasniju sliku raseda duž himalajskog fronta“, kaže seizmolog Stiven Hiks s Univerziteta u Liverpulu.
Izvor:nationalgeographic.rs

_______________________________________________________________________________________

Kako izgleda Nepal posle zemljotresa

Pogledajte kako izgledaju ulice Nepala svega nekoliko dana nakon razornog zemljotresa.

images-2015-04-kako_izgleda_nepal_posle_zemljotresa_aps_426746903

Foto: REUTERS/Wolfgang Rattay

Od posledica zemljotresa koji je pre nekoliko dana pogodio ovu azijsku zemlju stradalo je najmanje 4.400 ljudi, saopštile su Ujedinjene nacije.

Procenjuje se da bi broj žrtava mogao dostići i 10.000, kako je za Rojters rekao premijer Sushil Korirala.
Uz to, na neki način je pogođeno oko osam miliona stanovnika Nepala.

„Vlada čini sve što može da spase ljude i olakša im situaciju, ali je to veliki izazov“, objasnio je on.

Na internetu se juče pojavio snimak koji otkriva kako izgleda Katmandu nakon ove tragedije, nastao kada je dron preleteo ulice ovog grada.

Pogledajte ostale slike: nationalgeographic.rs/reportaze/galerije

_______________________________________________________________________________________

HEROJI SA HIMALAJA, ŠERPASI…

tamoiovde-logo 

Ako se na neki himalajski, odnosno na neki od najviših vrhova sveta popne Amerikanac ili Evropljanin njegovo ime će se naći na mnogim svetskim naslovnicama.

Šerpas-Himalaji-Nepal-Mont-Everest-300x225Za Šerpase, bez čije pomoći ne bi mogle da se ostvare ni najteže himalajske ekspedicije,  bi se moglo reći da su neopevani heroji  planina.

Ali na ovom blogu ne bi bilo zanimljivo nabrajati imena Šerpasa, vrhove koje su popeli i koje godine…Želim da napišem  mali istorijat ovog naroda kao i neke lične utiske.

Etnička grupa Šerpasi su budističke vere i veruje se da su naselili južnu stranu Himalaja u Nepalu u ranim godinama šesnaestog veka, dolazeći iz kineske provincije Sečuan. Tada su ih Mongoli naterali na marš dug 1300 milja. Na osnovu tibetanskih dokumenata nađenih u Solu,  grupa od 50 ili više Šerpasa prešla je preko Nangpa La Passa 1533. godine i došla u skriveno, nenaseljeno područje divljih šuma.                                           

U novom zavičaju su se smestili što je bilo moguće više, u predelu gde se teško živi i za vreme kratkog leta, a posebno po hladnoj i vetrovitoj zimi. Nazvali su ga Solu Kumbu. Ni malo ih nisu privlačile zelene i plodne doline na jugu, daleke samo dva-tri dana hoda koje se lepo vide sa njihovih siromašnih polja. Susretali su se sa ljudima iz doline i oni su ih pitali kako se zovu. Najjednostavnije je bilo odgovarati da su oni ljudi sa istoka, a na njihovom jeziku se to izgovara šer-pa.

Neki su nastanjeni i na visinama čak do 4000 mnv. Na tako nepristupačnim terenima putevi nisu mogli da se prave, niti da se materijal dovlači do mesta gde ne mogu stići ni najjednostavnija prevozna sredstva, već sve, doslovno, mora da se donosi.

Obrada zemlje je teška i gajenje povrća (krompira, pšenice ili geršle) zahteva ogroman trud. Zbog velike visine sve raste veoma sporo. Nedostatak raznovrsne hrane i mala količina joda u vazduhu bili su uzrok avitaminoze od koje je ovaj narod oduvek patio.

Zbog života na visinama preko 2700 metara, jednolične ishrane, nošenja teškog tereta na leđima veći deo života,  siromaštva i negostoljubive klime, prosečan životni vek im je oko 50 godina. Iako im je život težak, oni žive bez napetosti i stresa.

38387_1549747062257_1192510452_3197464_5756386_n-300x225

Deca Šerpasa

39468_1549742622146_1192510452_3197430_6081118_n-300x225

Deca Šerpasa

Kasnije su Englezi došli u dodir sa Šerpasima koji su bili sasvim drugačiji – Prilagođeni tokom generacija na život na visini, a od detinjstva naviknuti da nose teške terete i da se sa njima penju uz planinu, postali su glavni pomoćnici i visinski nosači na ekspedicijama, još od prvih pokušaja pohoda na Mont Everest kao i druge najviše planine sveta.

Šerpasi nisu samo nosači i kuvari na ekspedicijama,  već i vodiči. Po njihovom verovanju, na vrhu Himalaja borave bogovi i stupiti u njihovo svetilište može da izazove božanski bes, svakojake nesreće i slabu žetvu. Stoga mnogi od njih zastanu i ne prilaze samom vrhu kada dovedu svoje sahibe do njega. Šerpasi su oduvek bili i pouzadni pratioci i prijatelji svojih sahiba, zbog kojih su često stavljali i svoje živote na kocku. Ostajali su uz povređene i promrzle i na svojim leđima ih snosili u dolinu, što i dan danas čine.  I oni često stradaju – po statistici, svaki drugi koji redovno godinama učestvuje u ekspedicijama ostavi svoj život na najvišim vrhovima. Nadam se da ove statistike ipak nisu precizne.

Tensing Norgaj Šerpa (Tensing Norgay Sherpa) u timu sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem je 1953. godine postao prvi čovek koji se popeo na Mt. Everest.  Među njima je i veliki broj onih koji su oborili rekorde po broju uspona na najviše vrhove sveta.

38454_1549734741949_1192510452_3197388_1437735_n-670x502

Balegu jaka suše na suncu i koriste
za ogrev u nedostatku drva

Šerpasi se ne penju na vrhove zbog uživanja, postignuća ili adrenalina. Oni to rade iz nužde, zato što nemaju drugih mogućnosti da zarade novac sem da pomažu na ekspedicijama. Vremenom, kad uštede dovoljno novca prestaju da se bave ovim, po život vrlo rizičnim poslom. Tada, stariji Šerpasi mahom ostaju u svojim mestima, a svoju decu šalju u Katmandu na školovanje, dok se mlađi Šerpasi sele u gradove gde od svoje ušteđevine kupe stan i tamo se nasele, ostavljajući planinske vrhove.

Poslednjih godina sve više žele da se odsele u Ameriku ili Evropu i tamo  započnu novi život.

Ovaj narod ima svoje specifičnosti, na primer miroljubivost,  jer reč „TUČA“ ne poznaju, i koliko sam obaveštena, nemaju je uopšte u svom rečniku. Nikada nisam čula da je neki Šerpas povisio ton ili se svađao i raspravljao sa nekim. Isti je slučaj i sa Tibetancima.

Tihi, skromni, izdržljivi, nasmejani, vredni, ljubazni i posvećeni, Šerpasi, nastanjeni u podnožju Himalaja i nevidljivi heroji najviših vrhova sveta, iz godine u godinu polako se menjaju. I ovde je stigao zapad, pa novac počinje da kvari ovaj divan narod.

I umesto da mi težimo da postanemo slični njima, izgleda da, na žalost, oni postaju slični nama.

 P.S.  Dalaj Lama je, na pitanje šta ga je najviše iznenadilo o čovečanstvu, odgovorio:

„Čovek, jer on žrtvuje svoje zdravlje kako bi zaradio novac. Tada žrtvuje novac kako bi ozdravio, a onda je toliko zabrinut za budućnost da ne uživa u sadašnjosti, a rezultat toga je da ne živi ni u sadašnjosti ni u budućnosti, živi kao da nikada neće umreti, a potom umire kao da nikada nije stvarno živeo“.

Dragana Rajblović/bastabalkana.com/

_________________________________________________________________