SAT KOJI BROJI MILIONE…

tamoiovde-logoIza ove priče se krije ključ norveškog blagostanja o kome svi maštaju

To što je Norveška tako bogata, i nije nešto nepoznato. Ova zemlja je peta u svetu po izvozu nafte na čemu godišnje zarađuje čak 40 milijardi dolara.

putovanje_620x0_620x0

Ilustracija

Ali tome treba pridružiti i dinamičnu, moćnu ekonomiju koja obezbeđuje prosperitet čitavom društvu. Međutim, u svim istraživanjima o visini zarada, Norveška zauzima i jedno od vodećih mesta u svetu po ujednačenosti visine primanja njenih građana.

To je, između ostalog, i ono što je Norvešku izdvaja od ostalih država koje izvoze naftu, bilo da je reč o zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza ili Bliskog istoka. U njima je upravo „crno zlato“ izvor najvećih zarada koje vladajućim elita obezbeđuju nenormalno bogatstvo, dok ostalo stanovništvo zavisi od socijalne milostinje koje su im namenili lideri, ili mrvica koje uspeju da iscede iz posustalih ekonomija.

Kako uopšte Norveška upravlja svojim energetskim blagom, mogla bi biti poučna lekcija i za druge zemlje koje raspolažu sa takvim resursima. A, ona se najlakše uči ako se skokne severno od Osla do luke Stavanger u Severnom moru, prestonicu naftne industrije ove zemlje.

Holadska bolest

Dok nije otkrivena nafta 1969. godine, Stavanger je bio ribarska luka čiji se najbolji dani povezuju sa bumom u lovu haringi, koji se iznenada završio još davne 1870. godine. Neočekivani kolaps ribolova ostavio je ovaj grad, ali i samu Norvešku, sa potpuno beskorisnom flotom drvenih jedrenjaka i ruiniranom poljoprivredom koja je bila daleko iza suseda, koji su već uveliko koristili blagodeti ubrzane industrijalizacije u toj oblasti.

Međutim, nafta je sve izmenila.

„Životni standard u Norveškoj je 1960. godine bio za 30 do 40 procenata niži od švedskog ili danskog“, priča Bruno Gerard, iz Poslovne škole iz Osla. „Trenutno, naš standard je suštinski viši od obe ove zemlje.“

Znaci napretka vidljivi su svuda oko Stavangera koji je od grada od 90.000 ljudi iz šezdesetih, prerastao u regionalni centar za više od 200.000 stanovnika.

U stavangerskoj luci leže usidreni džinovski brodovi izrađeni u obližnjem brodogradilištu za potrebe naftnih platformi, u gradu je 10.000 studenata, podignuta je nova koncertna hala i nekoliko muzeja, dok se u neposrednoj blizini protežu ogromne staklene bašte u kojima na veštačkom svetlu, tokom dugih, tmurnih zima, sazreva svež paradajz.

Slični prizori mogu se videti duž čitave zapadne obale Norveške, gde je raštrkano 70 naftnih platformi.

Mada je naftna industrija pretvorila pet miliona Norvežana u bogataše, to nije bio put bez brojnih izazova. Mnoge druge države iskusile su na svojoj koži kako nafta može da napravi potpuni haos u njihovim ekonomijama, učvršćujući ovaj bogati izvozni sektor dok su se potpuno urušavale ostale eksportne grane, tako da je ovaj fenomen dobio i svoje ime – „holandska bolest“, pre svega zbog toga što je dramatično unazadio uspešan industrijski sektor u toj zemlji nakon otkrića bogatih nalazišta prirodnog gasa u Severnom moru, čega nije bila pošteđena u jednom trenutku ni sama Norveška.

Strah od naftnog cunamija

Ali nakon toga, šteta koja su pretrpeli Norvežani, ostavila je trajni strah od cunamija naftih prihoda duboko u njihovim srcima. Stoga je Norveška odlučila da uradi ono što Irak ili drugi izvoznicima nafte nikada nisu pomislili da učine: utvrdila je limit prihoda od nafte koji mogu da se ulažu u ekonomiju.

Na samom početku, Vlada te zemlje je odlučila da čitav profit koje su ostvarile državne kompanije od nafte investira u istraživanja novih izvora, ali se i tu, neočekivano, pojavio krajnje neobičan problem: 1995. godine zarada je bila mnogo veća od onoga što je moglo da se apsorbuje ulaganjima, tako da je Norveška bila prinuđena da napravi poseban državni fond u kome bi čuvala profit od nafte daleko od uticaja na ekonomiju zemlje, proglašavajući ga imovinom budućih generacija Norveške.

Nakon toga je Vlada posebnom odlukom zabranila sebi da koristi više od četiri procenta tog novca za ulaganje u postojeću infratrukturu ili druge javne projekte, i svu zaradu investirala u poslove u drugim državama, sklanjajući sama od sebe pozamašnu zaradu od nafte.

Sat koji broji milione

Jedno od obeležja stavangerske luke je niska moderna zgrada sa tornjem sa jedne strane koji, kada se malo bolje zagledate, podseća na naftnu platformu. Zdanje je podignuto kao Norveški muzej nafte u kome se može videti kako se razvijala ova industrija, kako bi građani shvatili značaj ovog izvoznog resursa.

Svake godine između 10.000 i 12.000 studenata poseti ovu ustanovu u kojoj se nalazi jedan od najupečatljivijih eksponata – ogroman digitalni brojač na kome se ogromnom brzinom smenjuju cifre pokazujući koliko se novca od nafte slilo u Norveški državni fond od 1995. godine. Časovnik trenutno pokazuje brojku od 890 milijardi dolara, tako da svaki građanin Norveške raspolaže pozamašnom “ušteđevinom”.

Zvanično, samo maleni deo ovog bogatstva se izdvaja za državne penzije, njegova glavna svrha je da osigura da norveška ekonomija ne postane zavisna od nafte, i tako očuva njenu snagu i živost u trenutku kada presuše izvori nafte.

Do sada, ta zamisao besprekorno funkcioniše.
Izvor:novosti.rs(Slobodna Evropa)

____________________________________________________________________________________

KAMENA ŠUMA OD MILION GODINA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

 Neobičan fenomen kod Mataruške Banje u Srbiji

 Kamena šuma kod Mataruške Banje jedan je od malog broja takvih fenomena u čitavom svetu, ali je gotovo potpuno nepoznata stanovnicima Srbije.

387955_kraljevo-05--kamena-uma-5--foto-n.-boovi_f

Iz okamenjenog drveta izrasla su nova stabla

  Naslage i ostaci kalcifikovanog drveta su iz vremena paleolita, a ima naslaga starijih i od milion godina.

  U celom svetu postoji tek oko 30 ovakvih nalazišta, a u Evropi samo još pet, u Češkoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Ukrajini i Belgiji.


– Ovo je jedinstven prirodni fenomen. Nalazište kod Mataruške banje se prostire na površini od 15 hektara – kaže profesor Miroslav Pavlović, osnivač Ekološkog pokreta “Ibar” iz Kraljeva, koji se godinama bori da kamena šuma dobije mesto na ekološkoj, ali i turističkoj mapi Srbije.


Okamenjena šuma, jedinstven prirodni fenomen, nalazi se na lokaciji između manastira Žiče i Mataruške Banje na brdu koje se zove Lojanik.


TamoiOvde-387960_kraljevo-10--kamena-uma-10--foto-n.-boovi_fStudija više stručnjaka koji se kamenom šumom bave još od ranih sedamdesetih kažu da je “kameno drvo” iznad Mataruške Banje nastalo prolaskom mineralnih voda kroz naslage vulkanskog pepela, što je tokom hiljada godina dovelo do toga da se nekada živi organizam doslovce pretvori u materiju tvrđu i od kamena.


Priču o posebnim svojstvima ovog kamenog drveta potvrđuju i lokalni meštani.

– Kosa naoštrena brusom napravljenim od ovog kamena ne mora da se dooštrava i po pola dana. Zašto, ne znam da objasnim – priča starina Goran Baltić koji živi u podnožju vidikovca Lojanik.

Kamena šuma nad kojom je u međuvremenu narasla crnogorica i listopadna šuma zaštićena je odlukom Skupštine Kraljeva još sedamdesetih godina, ali je njeno stanje danas u najmanju ruku katastrofalno.


RamoiOvde-387950_kraljevo-01--kamena-uma-1--foto-n.-boovi_fTamoiOvde.387954_kraljevo-04--kamena-uma-4--foto-n.-boovi_f– Ni klupe, ni table na kojoj bi stajalo objašnjenje o kakvom se prirodnom dobru radi, ni upozorenja da taj predeo mora da se očuva, niti staze do kamene šume. Ničega nema, a to bi mogla da bude atrakcija, ne kao Đavolja varoš, ali bi sigurno trebalo da bude na turističkoj mapi Kraljeva – kaže Pavlović.

Kameno drvo samo po sebi deluje fascinantno. Teško je kao granit, a pritom ima sva svojstva najobičnijeg komada drveta.

Na njemu su vidljivi godovi, središte biljke, svi kanali koji su hranili stablo.

Sve doslovce okovano i sačuvano u vremenu.

 Nije zaštićeno

Ovo područje nije dovoljno istraženo, kao što nije dovoljno ni zaštićeno. Ovo okamenjeno drvo je zaustavljeno na pola puta da postane poludragi kamen, a ima indicija da su na ovom području i takva nalazišta. No, to je pitanje za neke druge organizacije. Naš interes je da uz ostala prirodna dobra i ovom posvetimo pažnju koja mu pripada.

Muka je, međutim, što na ovaj lokalitet gde se nalazi okamenjena šuma delom polaže pravo država, a delom privatni vlasnici, što dovodi do njegovog devastiranja – kaže Miroslav Pavlović iz Eko-pokreta „Ibar“.

Nenad Božović/Foto: N. B./blic.rs

IZUMI KOJI SU DONELI MILIONE…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________

Postoje stvari bez kojih ne bismo mogli da zamislimo svet oko nas, koje su potpuno slučajno smišljene, a njihovi tvorci nisu ni pomišljali da će im najprostija ideja doneti milione

Hula_Hoop-Eren-Emre-Kana

Foto: Wikipedia/Eren Emre Kana

 Mnoge stvari koje koje svakodnevno koriste milioni ljudi širom sveta nastale su sasvim slučajno.

Njihovi tvorci imali su dobru, jednostavnu ideju, ali nisu ni sanjali da će postati milijarderi.

  Kako su nastali kornfleks, frizbi, hanzaplast…

 Hula-hop je izumeo i zaštitio Vam-O. Neko je u Australiji video devojčice koje oko struka vrte obruč od bambusa, proizveo isti samo od plastike i za samo dve godine prodato je 100 miliona obruča.

wikipedia-Marco-Consani

Foto: Wikipedia/Marco Consani

  Frizbi je izumeo Volter Federik Morison pre 65 godina. U slobodno vreme se sa svojom devojkom dobacivao poklopcem kutije za kokice i taj leteći “tanjir” nazvao je “flajing-soser”, a kasnije “Pluto Plater”. Deset godina kasnije ideju je otkupio Vam-O i pustio u prodaju kao “frizbi”. Na ime autorskih prava, tvorcu je na račun leglo pola miliona dolara 1970. Samo prošle godine širom sveta je prodato 300 miliona frizbija.

54bandaid-wordpress-com

Foto: 54bandaid.wordpress.com

  Stikeri u svim bojama (pre svega prepoznatljivi kao žuti) počeli su da se proizvode 1974. i već su te godine zaradili dva miliona dolara. U poslednjih godina dana ovi lepljivi blokčići zaradili su više od milijardu, a nastali su sasvim slučajno – Art Fraj, zaposlen u firmi 3M, frustriran jurnjavom papira kojima je obeležavao strane knjiga, došao je do rešenja da iskoristi Dr. Silvers lepak.

  Hanzaplast je nastao iz potrebe jednog čoveka – Erla Dikinsona, zaposlenog u Džonson i Džonson kompaniji, pomogao je svojoj ženi koje je isekla prst praveći ručak. Bilo je to 1920, a hanzaplast je svoju pravu popularnsot stekao za vreme Drugog svetskog rata. Danas se prodaje na stotine miliona i zarada se broji u milijardama.

Polovina-porcije-12

Foto: charlotteomnes.com

 Korn fleks je nastao sasvim slučajno – dva brata Kelog (osnivači čuvene kompanije Kelog) zaboravili su na posudu punu kuvane pšenice koja je ostala u rerni. Nakon nekoliko dana, videli su da je pšenica dehidrirana u obliku listića i nisu je, naravno, bacili. Ovo je izum koji i dan danas uživa popularnost i koji njihovoj kompaniji donosi pravo bogatstvo.

   Kroks papuče su izum koji je sigurno obeležio početak ovog veka. Kreirali su ih trojica drugara 2002. sa namerom da proizvedu udobne papuče za saunu. Ni sanjali nisu da će ih prodavati u 90 zemalja sveta i da će od njih inkasirati milijardu godišnje.

  Smajli je doneo milione, ali ne njegovom tvorcu Harvi Bolu, koji svoj izum nikada nije zaštitio. Sve što je zaradio bilo je 45 dolara. Ali, zato su braća Bernard i Mari Spajn zaradili bogatstvo prodajući igračku smajlija. Samo od 1970-1972 prodali su preko 50 miliona komada i zaradili su bogatstvo.

Velcro-Hook-Loop-Velcro-Tape

Foto: made-in-china.com

  Švajcarac Džordž de Mestral izumeo je čičak traku koju danas ima svaka kuća. Vraćajući se kući sa psom posle šetnje, po ko zna koji put je sa svojih pantalona skidao čičak. Stavio je dosadni čičak pod mikroskop i video kukice kojima se kači za tkaninu sa ciljem da se seme biljke raseje. Tada je izumeo čičak traku (1941 godine). Pola veka kasnije zaradio je 93 miliona dolara.

 

  Igračka Slinki je izum koji je njenom tvorcu doneo slavu i 250 miliona prodatih primeraka. Prvi je prodat pred sam kraj Drugog svetskog rata. Dok je radio ne popravci aviona, inženjer Ričard Džejms ispustio je iz ruku oprugu koja je odskočila od zemlje. Bilo mu je zabavno da posmatra kako se odbija i vraća, tako je nastala jedna od najprodavanijih igračaka svih vremena.

(M. R.)& telegraf.rs

_________________________________________________________________________________________________________________________________________

No, kako to inače biva , nije svemu ili svakome  predodređeno da uspe.

I  zaradi milione.

Izum, 1Izum, 2Bilo je u prošlosti podosta pokušaja , pre svega lucidnih pojedinaca, da svojim idejnim rešenjima doprinesu promenama u društvu i posledično, u svom životu.

 Ali, na sreću ili žalost, ovi su izumi dospeli do i ostali, tek na nivou zanimljimljivih ideja i patenata.

I nisu zaradili milione.

Na primer, ova praktična četka za istovremeno glancanje ćele i češljanje kose.

Ili, viseća roditeljska nosiljka za bebu.

Ili, pak…

Foto-izvor:rts.rs

Bora*S